KRIZA SREDNJIH GODINA

Kriza srednjih godina. To se dešava nekom drugom, nekim drugima, meni ne. Standardni odogovor koji obično izgovaraju oni koji su ozbiljno zagazilu u tu bolest. Naravno da to nije bolest. To je stanje duha koje svakog pojedinca dovode do preispitivanja svog života.

Iskreno mislim da to stanje nije problem za samog pojedinca, više je to problem njegove okoline. Neko počne da se bavi stvarima kojima nikada pre nije, neko počne da farba kosu, neko počne da izlazi na mesta gde se oseća mlađim. Stvar individualnog doživljaja. Ali se ipak sve odvija u glavi a vidi u ogledalu. Ako se sa time ne susretnete pojedinac  ostajete zarobljeni u svojim problemima i ...

Ona pitanja koja ste sami sebi postavili, a bila su:

Ko sam ja?

Šta moj život do sada govori o meni?

Jesu li moje odluke do sada u prošlosti bile dobre?

Jesa li napravio sve što sam mogao?

Šta želim da učinim s ostatkom života?

Koliko je pametno napraviti neke promen i koliko bi me to koštalo?...

jesu dokaz da je to stanje počelo.

Ta pitanja obično dovode do ogovora koji su:

Da vidite svoj život ispraznim.

Da neke životne promene doživljavate kao konačne.

Da ste se povukli u sebe i odvojili od prijatelja i porodice.

Da ste jako uznemireni i da vam se raspoloženje često menja.

Da se teško nosite sa promenama na vlastitom telu.

Da se bojite nečega čega se ranije niste bojali.

Da imate neke fizičke smetnje sa kojima se ranije niste susretali.

Ipak, koliko god se bilo kome činilo da je opasno, to stanje je noramlo. Zrelost pojedinca će se uvek odrediti adaptacijom na to stanje i ulaskom u starost na način dostojan čoveku.