САОБРАЋАЈНО ПИТАЊЕ или: питања из клозета

Gost autor: srdjazlopogledja

Саобраћај и клозет представљају два, може се рећи, органски везана проблема. Верујем да не постоји човек на овој планети, који није осетио важност саобраћаја при нужди. Наиме, у том тренутку, у највећој фрци, свако разуме важност удаљености, брзине и капацитета. Мушкарци имају додатан увид у погледу различитих решења која задовољавају потребе, те из тог угла разумеју и предност разноврсности.

Ето, овај увод квалификује све за размишљање и расправу о саобраћају, а поред тога, ослања се на монументално дело „Клозетско питање" и даје један додатан осврт у решавању тог, основног проблема. 

Тако и ја написах:
Саобраћај у 900 речи и 9 слика.

Да поновимо:
- Удаљеност,
- Брзина (време),
- Капацитет,
- Разноврсност (веза).

Кажу да је основни вид саобраћаја пешачење. Трчање. Пливање.

Није.

Основни вид саобраћаја је гегање, поштапање и котрљање.
Плочник, шеталиште, улица која није приступачна за лица која се крећу споро, уз помоћ штапа, или колицима, није улица, шеталиште, плочник. Није само у недостатак у непостојању плочника, што није реткост, у непостојању рампи, што такође није реткост, већ и у недовољној ширини плочника, капацитет, и кратком интервалу зеленог светла.
Значајан утицај на сузбијање пешачких и бициклистичких стаза долази од стране аутомобилског саобраћаја, било да је питању загушење улица и мостова, или паркинг простор. Ширењем паркинга, уличног, заузео се простор за пешачке и бициклистичке стазе.

Заједнички простор

У Београду (и не само у Бг), градске власти фурају амерички аутомобилски град, а притоме не постоје предуслови за успех јер је град згуснут, са високом густином насељености, па ће и после великог броја изграђених „аеродрома" (ако их и сада нема превише) и даље бити загушења, загађења, неефикасности, нетачности, нефункционалности. 

Аутомобили се користи, јер недостаје алтернативе. Зато, пре него што кренемо у „рат" против аутомобила, створимо алтернативе.

Саобраћај великог капацитета, потенцијално велике брзине: железница.

Међуградска (intercity, hi-speed) железница се показује као пожељан вид превоза путника уколико постоји приступачност станица (у језгру града), брзина (већа од друмског) и уколико су цена и комфор одговарајуће. Исту пругу, у одговарајућим условима може користити и теретни воз, као и приградска железница. За транспорт двоструких контејнера, као и двоспратног путничког превоза (који смањује цену карте и повећава ефикасност), потребни су шири и виши тунели (loading gauge). На пример Холандија UIC C (3,15 x 4,65m) прошију малтене на скандинавских 3,60x 4,80m (која дозвољавају 2+3 седишта у реду), док је висина која омогућава транспорт друмских возила (Autorack) 3,25x6,15m.

Да би се постигла велика брзина, потребне су праве деонице, које у брдско- планинским пределима захтевају тунеле и вијадукте, и кривине са великим радијусом (од 5 до 10km). Велике брзине возова ослобађају пругу у дужим интервалима, на пример, уколико је деоница дугачка 50km, а просечна брзина воза који пролази на сваких сат времена 250km, онда је пруга слободна за друге возове 48min сваког сата. У том погледу, брзе пруге (track) су мање површине и лакше за одржавање. Из безбедносних разлога су потпуно независне (не укрштају се са другим видовима саобраћаја).

Како би изгледала мрежа за Србију?

Главна траса (црвена, двоструки колосек):
Димитровград-Пирот-Ниш-Крушевац-Крагујевац-Младеновац-Инђија-Нови Сад-Врбас-Бачка Топола-Суботица
Рачунајући само градска језгра: 2 милиона људи.
Бочне линије (црвена, почетно једноструки):
Ниш-Књажевац-Зајечар; Ниш-Лесковац-(Врање); Крушевац-Краљево-(Рашка-Н. Пазар, Рашка-К. Митровица); Крагујевац-Чачак-Г. Милановац, Чачак-(Ужице); Крагујевац-Краљево; Крагујевац-Јагодина-Ћуприја-Параћин; Младеновац-С. Паланка-В. Плана; Нови Сад-Зрењанин; Врбас-Сомбор-Апатин
Додатно покривено (само градска језгра): пола милиона

Речна траса (плава, двострука до првог града):
Београд-Панчево-Вршац-Бела Црква (нов мост Вишњица); Панчево-Смедерево-Пожаревац-Костолац (без Винчанског моста)-(Бела Црква)
Београд (аеродром)-Шабац-Сремска Митровица-Рума; Шабац-Лозница
350 хиљада

Бела траса (двострука до првог града):
Београд-(Борча)-Зрењанин-Кикинда-Суботица
Београд-Обреновац-Ваљево
150 хиљада

Укупно, само градска језгра: 3 милиона

Станице се лоцирају у саобраћајном центра градова, у близини здравствених, просветних и објеката управе и суда.

Користи од мреже:
- Децентрализација, равномерни развој,
- Боља безбедност у саобраћају,
- Већа ефикасност, саобраћајна и енергетска,
- Већа енергетска независност и боља предвидљивост цене транспорта,
- Повећање тржишта роба, услуга и рада (афирмативно значење београдизације Србије),
- Могућност повезивање аеродрома, лука и индусртијских зона,
- Поспешивање здравства, просвете, туризма и спорта...
Недостатак:
- Повећање цене електричне енергије

Финансирање:
- Деонице држава, град, или приватно,
- Станице градови и општине или опет приватно,
- Возове приватне превозничке фирме (возови обојени у складу са линијом, са знаком српских железница).
Управа српских железница, регулаторно тело превозника, одређује право пролаза редовних линија у складу са законом, где је примарни критеријум брзина воза (интервал заузатости пруге).

Какве везе има ово са гегањем, поштапањем и котрљањем?
У Београду саобраћају аутомобили из шире области, предграђа, и самог центра. Док предвиђено решење београдског чвора (склон сам решењу на обронцима клиничког центра) смањује доток аутомобила из шире области, приградска железница смањује доток из предграђа.
Приградска железница (Commuter rail) садашњи Беовоз, користи међуградске деонице, у подручју преддграђа, и има већи број станица (на пар километара удаљености у центру), као и учесталије пролазе;
Према Зрењанину: Бг центра, В.Споменик, Борча и продужава до насеља северно.
Према Панчеву: Бг центар, В.споменика, Палилула, Вишњица, Котеж, Панчева, па даље на север или исток;
Према Смедереву: Звездара, Калуђерица, Лештане, Винче (сеерно Лука Бг Дунав), Омољица, Брестовац...
Према Младеновцу: Медаковића, Кумодраж (са одвајањем према Раковици и Сремчици), Бели Поток, Рипањ...
Према Обреновцу: Чукарица, Железник, Умка...
Према Новом Саду: Н. Београд, Земун Поље, Батајница, Нова Пазова, Стара Пазова и Инђија...

И онда остаје центар, непокривен, посебно уз линију Дунава:
Метро Београд 

 

 

Да ли би ГСП постојао? Не би. Продали би се аутобуси, тролејбуси и трамваји другим градовима, а приватни превозници би преузели, допунили, конкурисали метро и приградској.

Тек сада би се могло наплаћивати вожња аутомобилом унутар града, као и на свим другим важним саобраћајницима, чији би капацитети били много мањи, загађење унутар града мања, бука мања, а улице и плочници слободнији за гегање, потапање и котрљање (Walkability).