Bolje PAKT nego JAT (a malo i o Red Bullu)

U petak sam video Strongmenov blog o JAT-u i nikako da odgovorim na njega, a mislim da je to tema koja zaslužuje novi blog.

JAT i ja

Ako izuzmemo let za Dubrovnik dok sam još bio u vrtiću i činjenicu da ga se i ne sećam, moj prvi let bio je sa JAT-om. U februaru sam poslednji put leteo avionom i opet JAT. Prvo i poslednje iskustvo katastrofa. Potpuna.

Prvi put sam leteo za Beč poslom, let je kasnio 7-8 sati, da bii na kraju posle kruženja oko Beča avion sleteo u Grac (200 km od Beča). Tu smo čekali policiju da dođe jer se taj aerodrom koristi samo za zemlje šengena pa ne postoji granična policija, a nikakvo obaveštenje nismo dobili te se u Gracu snalazio ko je kako stigao. Uzeli smo taksi do Beča jer već bilo kasno. Ja sam tog dana trebao da dođem oko 9 ujutru, a stigao sam u 23h na kraj radne večere.

U februaru mi je let iz Ciriha kasnio 5-6 sati. Srećom snašao sam se za bežični internet pa gledao košarkaški derbi na telefonu. Naravno kasne i druge avio kompanije i naravno da moje iskustvo nije reper za to da li treba spašavati neku avio kompaniju, te ću se ja truditi da budem objektivan.

JAT i mi

Mislim da pre svega JAT ne treba uništavati, a to se čini dok god država upravlja tim preduzećem. Dok god se ljudi postavljaju politički vrtimo se u krug. Možda neke druge zemlje mogu da napreduju i sa državnim preduzećima, ali mi smo bezbroj puta dokazali da to ne možemo. Ne umemo, ne želimo, možda i nećemo. 

JAT ima neku svoju vrednost: tržište Srbije, avione, kvalitetne ljude, slotove, a ako još ima i potencijal zašto niko ne želi da ga kupi? Ili možda nije baš tako sjajno kao što izgleda? Vidmo kako su prošli MALEV i Spanair...  Njuz net piše da je JAT obeležio 100. rođendan svog stjuarta. Smešno? Žalosno? Elem, gde su one mlade i lepe stjuardese sa JATovih bilborda prošle godine?

Koncept javnih i državnih preduzeća kao stubova socijalne zaštite ili partijskog zapošljavanja, veliki je problem naše ekonomije. Sve to privatni sektor mora da finansira, a odakle?

Umro izumitelj Red Bulla

Dok mi diskutujemo i dalje o državnim gigantima, za vikend je preminuo Tajlanđanin Chaleo Yoovidhya, čovek koji je napravio Red Bull. U stvari on je šesdesetih godina osnovao firmu koja je napravila prototip energetskog pića nazvanog Krathing Daeng. 

Piće je postalo popularno među vozačima kamiona i bilo je lokalni fenomen sve dok se Austrijanac Dietrich Mateschitz nije oduševio pićem. Zajedno su modifikovali formulu i 1987. lansirali brend Red Bull.  Prošle godine prodato je 4,2 milijarde konzervi Red Bulla, piće je prisutno u 164 zemlje, a kompanija zapošljava 8,3 hiljade ljudi.

Ne volim energetska pića, ali ovaj primer preduzetništva i marketinga je za udžebnike. Svi smo verovanto čuli da nam Red Bull daje krila, a zanimljivo je kako se brend probio pozicinjarem uz ekstremne sportove, da bi sada posedovali F1 tim, fudbalski klub, NHL klub i sl.

Mala digresija, ali takve inicijative i preduzetništvo država treba da ohrabruje i podstiče. To je spašavanje naroda, a JAT treba privatizovati što pre.