условљен да се зарад прописа у струци којом се деценијама бавих истих слепо придржавам без могућности инпровизације их, не једном сам зажалио, када сам се оно пре више од пола века предомишљао шта уживоту да аргатујем ( а избора није да ние било). мамио ме тада приступом одрастању сусед Фана, пар година старији на чију сам сестру малко ко притрзаво платонски без дирања мислим, иако ме њена другарица већ била објашила ногама спреда унашој башти за шимширом, а гаћице ние имала, јер лето би', па коићејој.
пао ту и неки почетнички назови прц и отада она умислила да ме тиме затеченог збарила.ју, како само изгреши, неваљала, јер мени се око окачило офанину Секу са којом сам ишао заједно у музичку школу. Она виолина, ја клавир.идеалан спој, замишљах ,би био. почех и нешто као да компонујем, јер рећићете и сами, са 7 нота се исказати, плус оно малко што узњих иде, то и није неки кумст. То што је Сека писала песмице мени се чинило недостижно јер слова је ипак 30, има ту да се добрано ознојиш да их сложиш у речи повољити па тек онда да се намучиш да те речи усагласиш у стих па у упесму. Е то је већ било домога.Фану те бриге мориле нису , повисок плавушан спортског изгледа, веслач у локалном клубу, гимнастичар, виолиниста из средње музичке коју је уз класичну гимназију олако здрљо, студирао је медицину и цртао феноменално за наш тинејџерски укус. Додуше медицина му је била већ други факултет на којем се пробао јер му на филозофском указаше да то није за њега, треба пуно мислити што за његов, већ начет мозак, није било препоручљиво. Наиме фана је након пубертета почео да показује знаке опичености, нама деци атрактивне, али одраслим из окружења и баш не тако. Умео је да на тек окречену фасаду комшијске куће масном кредом набрзака прецрта неке фантазмагорије из своје главе, понекад баш скарадне за оно време послератно, тако да му се мати баш накречила туђих зидова. Биле су то касне 1950-те године . деценије после ових догађања кад се сретох са делима Жан Мишела Баскијат-а те Кејт Харинг-а прошла ме је блага језа јер то је био реинкарнирани Фана . . . до у детаљ, али после 30 так година.е да је педесетих уном саду живео неки Енди Ворхол ( који је протежирао поменуту двојицу) ко зна како би Фана завршио. Овако тужно се са њиме издешавало. наиме на часу анатомије украо је са обдукционог стола прст леша па га касније убацио у цегер комшинице коју је на путу ка кући срео крај пијаце .можете само замислити joj фацу када је прст пронашла међ зеленишом и шницлама код месара насеченим.прва реакција је била да се врати у месару и преброји прсте мајстору за тезгом ( причала касније ). могао је фана сатима да вежба виолину закључан у својој соби. Потом би опет данима само цртао отуђен од свих те чекао ветровит дан па да са спратне терасе станаим те своје цртеже оловком а и по који акварел баца а они ношени низ улицу били клинцима из околине повод да се зањих отимају.сва та дешавања некако су ме удаљила од секе му јер се она зарад бруке због брата потпуно изоловала од дружења. Фану су недуго потом одвели увршац и тамо је потрајао до свог краја у 25-ој. сека се умеђувремену са родитељима преселила у словенију ( отац био војно лице) и свака нам се веза прекиде . . .Сетим их се обое и данас кад докон заседнем за клавијатуру петроф-а.
Није то нека свирка више је набадање дирки ,прсти укочени, а меморија ноте позаборављала.да су пре пола века код нас постојали рачунари те генетички алгоритми као начин претраживања неуређеног музичког простора могућих композиција ја бих као оператор селекцијом симулирао иновативни процес добијања нових решења комбинацијом претходних бирајући, наравски, њихове најбоље делове. Па док се власи не досете, упс. Но тога не би и ја се градитељству определих ( уз опаску спочетка овог присета) но заљубљеност у ноте остаде завазда док флертовање са словима што сам старији поче прерастати у омађијаност која ме уме сатима везати за тастатуру лап топа небили кроз замршеност приказа из дрангуларијума присетами исчачкао нагомиланост речи да их у причицу сортирам.
К'о сада.
није богме лако скрибоман бити но је свакако лакше до оратор бити јер утом случају неможе да се пренебегне речна заврзлама из наслова овог саставами , нити то да уметност исправног говора између осталог подразумева да се има на уму да контролисана тишина притом може бити много ефикаснија него изговорене речи.
а то би ме слудило, баш, одћутње оперисаног.