Obrazovanje

Ako studenti ne uce, kazni profesore...

/ 28.03.2012. u 16:21

Komentari: 33
Čitanost: 12408
/
Preporuke: 3960
/

Zarada univerzitetskih profesora ubuduće bi mogla da bude u direktnoj vezi sa prolaznošću studenata i upotrebljivim znanjem koje je predavač preneo na studenta.

A to ce se procenjivati:

...šta studenti moraju znati na kraju semestra, a i prolaznost na tom predmetu ne sme biti ispod određenog procenta.

"Od toga zavisi plata, odnosno dok profesor ne obezbedi prihvatljivu prolaznost i ne isporuči toliko potrebnog znanja, novac neće dobiti" ...

Buduci politicar, predsednik Studentske konferencije univerziteta Srbije Miša Živić, vec pokazuje da ima sve potrebne kvalitete za nekog ministra ili slicno

"Moramo da budemo svesni da je najbitnije znanje, nove veštine i kompetencije, preduzetnički duh, kojima nas, nažalost, ne uče mnogo na fakultetu", objasnio je on.

Kako ja shvatam sustinu ovog teksta, ukoliko svi, odnosno vecina studenata, ne polozi ispit, profesoru moze biti smanjena plata. Ja vidim nekoliko posledica ovakvih odluka.

1) Mnogi profesori ce jednostavn pustati svoje studente da prodju, ili obarati kriterijume. To ukljucuje i davanje laksih zafataka na pismenim ispitima na fakultetima koji imaju pismene i usmene ispite.

2) Da se (1) ne bi desilo, formirace se neka komisija koja ce propisati sta je minimum znanja. Da bi se onemogucilo da profesor proenjuje da li je to znanje dovoljno, ili adekvatno objasnjeno, uvesce se abcd pitalice.

U moje vreme, na usmenom ispitu profesor je tacno mogao da proceni koliko student zna ili ne zna. Izuzimajuci retke, o kojima se potom pricalo po celom gradu, profesori uglavnom nisu bili zadrti osobenjaci koji su obarali studente eto tako.

3) Sa fakulteta ce izlaziti vise diplomiranih strucnjaka cije znanje ce znanje biti manje nego danas.

postavite na |

Komentari (33)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Inner Party 20:03 28.03.2012

Haos

Haos je u obrazovanju. Ovo je jedno od polja za koje se komotno moze reci da je bilo bolje "pre reformi". Mada je obrazovanje kod nas uvek bilo "u procesu reformisanja" i nigde se nije toliko eksperimentisalo nazivo kao na polju obrazovanja. Sto se tice profesora, ja jesam za strogost prema njima, zato sto je cinjenica da mnogi od njih otaljavaju svoj posao - vecno su na toj funkciji i tu vise-manje samo cekaju penziju. Mada takvi ce ionako umeti da se prilagode svakom zahtevu ...

Na primer, postoji drzavna strategija da imamo vise visokoobrazovanih ljudi. I to ce se najverovatnije protumaciti tako sto ce se fakulteti uciniti lakim za upis, studije ce se uciniti laksim - sa velikom prolaznoscu na ispitima. Diplome ce postati bezvrednije a biroi za nezaposlene prebukirani visokopobrazovanim a nezaposljivim ljudima.

lidiaz 20:33 28.03.2012

Re: Haos

Strategija da se ima visok broj visoko obrazovanih ljudi je u redu.
Na primer, zemlja sa najvecim procentom visoko obrazovanih je Izrael. Tamosnja industrija je zasnovana na visoko obrazovanom kadru, pa je vodeca grana high tech industrija. To naravno ne znaci da su svi visoko obrazovani, ili da je svacija diploma podjednako kvalitetna. Ponekad je (nisko kvalitetna) diploma neophodna da bi se napredovalo.
Iz mog iskustva i kontakta, izraelsko obrazovanje je veoma kvalitetno. Mada, s druge strane, mislim da su oni slabije obrazovani u Srbiji obrazovaniji od slabije obrazovanih Izraelaca.
Drugi primer koji poznajem je Amerika, koja isto pokusava da napravi veliki broj visoko obrazovanih ljudi. Ali ja imam ozbiljne sumnje u kvalitet americkog obrazovanja, narocito ukoliko se isto posmatra sire od specijalizacije.
Pre par godina sokirala me cinjenica da jedna moja drugarica (i koleginica), danas profesor na Univerzitetu, nije znala sta je Troja. Takve stvari me danas ne sokiraju toliko, vise se iznenadim kad u razgovoru sa ljudima koji nisu Amerikanci shvatim koliko su obrazovani. Valjda vise i ne ocekujem mnogo.

E sad, kad bi se srpsko obrazovanje vise ugledalo na izraelsko, ali mi se cini da se ovakvim reformama prati americki sistem.

Jukie 21:38 28.03.2012

Re: Haos

lidiaz
ali mi se cini da se ovakvim reformama prati americki sistem.

Ne još utoliko što se kod nas koliko znam ne planiraju preterano brojne "mature" iz svakog predmeta svake godine (nastavnici Amerikanci sa kojima se dopisujem kukaju da su deca iscrpljena od silnog testiranja i da nemaju vremena kada da im ispredaju novo gradivo). Ali evo nekih negativnih pojava koje mi padaju na pamet:
studenti se ne pojavljuju partenogenetski kao miševi iz starih čarapa, kako se nekad mislilo. Studenti su dojučerašnji srednjoškolci, a oni su pre 4 godine bili osnovci.
(sad smišljam politički korektan termin) Ono kako se cdanas radi na nižim nivoima školstva je jako razvodnjeno, i na način na koji se radi mislim da ne mogu da se dobiju dobri rezultati.
Primeri: pitao sam jednu učiteljicu šta se radi iz prirode u 4. razredu OŠ. Ona kaže da se nekadašnje gradivo prvog razreda sada razvlači sve četiti godine.
Zatim tu je običaj da se na napola tačne ili šmrljavo urađene zadatke daje pun broj poena, kako ne bi bilo puno ocena koje nisu petice (tu sad pričam o starijim osnovcima), UMESTO da se deci jasno kaže: ovo NIJE dobro ali ti možeš bolje i očekujem da ćeš ponovo pokušavati dok ne postigneš odgovarajuće rezultate.
I onda imamo situaciju da su u dve poslednje škole gde sam radio te godine vukovci činili oko 30 odsto đaka. Kakav je to sistem ocenjivanja gde su 30 odsto (skoro 1/3) vukovci? Niko ne može da me ubedi da su 30 odsto populacije ekstremni talenti iz svih predmeta redom.
Deca odlaze u srednje škole. Sada se planira da 50 odsto đaka upisuju gimnazije. Dakle, nivo rada u gimnazijama ima vrtoglavo da opadne, jer će tu biti i ljudi koji su i pored ekstremno blagog ocenjivanja i priznavanja ne sasvim tačnih odgovora imali dvojke i trojke iz akademskih predmeta - dakle deca koja jednostavno ne mogu da prate nastavu gimnazijskog plana i programa.
I tu dolazimo do Amerike, gde se svi žale da su im ukinuli sve srednje stručne škole i da svi đaci imaju gimnazijske predmete. Slabiji đaci su u odeljenjima sa razvodnjenim do maksimuma gimnazijskim predmetima. Ne mogu da prate nastavu i napuštaju školu. Nastavnici kose čupaju jer ako mnogo đaka odustane škola gubi pare za dalji rad a mogu i da je zatvore.

lidiaz 21:59 28.03.2012

Re: Haos

Pa sve je to u okviru novog modela obrazovanja i vaspitanja dece. Sve je dobro, sva deca su dobro odradila, niko nije pogresio...

Losa ocena je vaspitna ponekad.

Inace, u pravu si. Losi studenti dolaze iz loseg skolovanja. Buduce nesposobne generacije dolaze iz skolovanja gde im je popustano.

uninamama 08:01 29.03.2012

Re: Haos

:) Baš sam juče imala jednu situaciju...
Fino odeljenje, stvarno divna deca - uče, zanima ih, rade... Na početku godine kukali što sam zakeralo i što im oduzimam poene na gluposti, kmečali za peticama i tako - navikli iz osnovne. Sada - juče - niko se nije požalio! Kažu: super je ovo - ja ću na trud i rad doći i do te petice ili šta mi je već želja na kraju, ali zato sada znam gde grešim i o čemu da povedem računa.
Rekoh li već da su divna deca?

stopalo 21:17 28.03.2012

uf, ovde je otvoreno vise tema

ali, idemo redom

posto se ovo odnosi na drzavne fakultete i univerzitete, drzava bi trebalo da se opredeli izmedju dva sistema:

1. drzavni univerziteti ce skolovati samo profile koji su potrebni (molim drustvene nauke da odmah ne ripaju jer smatram da su drzavi potrebni

), odnosno skolovati samo onaj broj studenata za koje realno mogu da se obezbede radna mesta - u tom slucaju bi skolovanje trebalo da bude besplatno

2. drzavni univerziteti skoluju sve koji se prijave - bez obzira na potrebe i skolovanje se placa u punom iznosu (krediti, stipendije i slicno)

ja nisam siguran sta je bolje, ali trenutno nije ni jedno ni drugo

lidiaz 21:45 28.03.2012

Re: uf, ovde je otvoreno vise tema

Pa problem je sto je tesko proceniti sta je potrebno :). Takodje, u Srbiji je nekako zanemarena bilo kakva multidisciplinarnost (uf, odoh sad i ja u politicare).

Naime, mene je iznenadilo kad sam otkrila da mnogi fizicari posle doktorata odlaze u razne druge oblasti. Ono sto me nije iznenadilo je kad odlaze u firme koje nesto proizvode i pri tome imaju R&D odeljenje. Ali me je izneandilo da dobijaju poslove u finansijskim institucijama (i bankama), i pri raznim vladinim agencijama (vojno-spijunskim).

Tako ti mozes da kazes, nama je potrebno 355 ekonomista koji bi radili u finansijama, ali pri tom zanemarujes da neki broj fizicara moze da zavrsi u istoj oblasti.

Sto se tice 1 i 2, drzava moze da proceni koji je broj strucnjaka koji je neophdan. Pritom da napravi i strategiju razvoja drzave. I da taj broj + nekoliko procenata skoluje o sopstvenom budzetu. Ti kandidati, o trosku budzeta, bili bi oni koji ispune uslove, srednja skola i prijemni.
Takodje moze da upise i broj samofinansirajucih, koji moze da bude ogranicen ili ne. Ko god hoce da studira treba da ispuni jedan uslov, ili da zasluzi kvalitetom, ili da moze da plati.
Drzava dalje moze jedan broj najtalentovanijih da pomaze dodatnim stipendijama, koje bi pokrivale njihov smestaj i hranu (u studentskom domu npr.).

Za studente na budzetu, nema padanja godine, ukoliko padne, ide na samofinansiranje, nema studiranja u trajanju od osam godina i slicno.

Privatni univerziteti mogu da rade sta god hoce, tamo se ionako sve placa. Jedini uslov je da program studija ima odredjenu tezinu. Na njima je da im i ispiti imaju odredjenu tezinu, pa da se na diplome sa privatnih univerziteta ne gleda kao na diplome drugog reda.
Hiperprodukcija diploma izdatim raznim politicarima povecava sumnju u kvalitet istih.

Ali, na kraju, nijedna diploma nije neophodno dokaz da ce neko automatski dobiti posao u struci u mestu gde zeli. To na kraju ne moze da bude problem drzave, osim kod kreiranja radnih mesta per se.

S druge strane, oduzimati autonomiju profesorima prisilom da pustaju studente nije nikakvo resenje.

stopalo 22:02 28.03.2012

Re: uf, ovde je otvoreno vise tema

pa ti i ja se savrseno slazemo, samo sto ja nisam tako recit

ali devil lies in the details:

lidiaz

Za studente na budzetu, nema padanja godine, ukoliko padne, ide na samofinansiranje, nema studiranja u trajanju od osam godina i slicno.

S druge strane, oduzimati autonomiju profesorima prisilom da pustaju studente nije nikakvo resenje.

studiranje od 8 godina i ono sto ti nazivas autonomijom profesora su posebna tema koju nisam hteo u prvom postu da otvaram.

mislim da je univerzitet dugo vremena bio socijalni ventil. umesto da imas recimo u bg, nekih 15-20 hiljada maldih ljudi koji traze svoje mesto u drustvu, drzava ih sve primi na fakultet, a onda posebni kadrovi sluze da se studenti maltertiraju i da se broj diplomaca svede na "razumnu" meru.

takvi (ne)ljudi su postojali na svim fakultetima. kada sam ja studirao to je bila elektronika 1 na etf, medjunarodno privatno pravo na pravnom, matematika 2 na gradjevini, termodinamika na masinskom, anticka knizenvnost na filoloskom itd.

na mojoj prvoj godini, profesorka koja je predavala uslovni predmet je otvoreno rekla na jednom predavanju

prosle nedelje su me kritikovali na vecu da sam mnogo studenata pustila prosle godine, pa ce ove godine rokovi biti malo tezi

dakle nije bitno koliko studenata je naucilo gradivo nego koji je maksimalni broj koji treba da predje na 2 godinu.

zato verujem da ces razumeti zasto sam skeptican prema "autonomiji" profesora

BebaOdLonchara 22:29 28.03.2012

Re: uf, ovde je otvoreno vise tema

studiranje od 8 godina

pa toga više nema. znam da je meni na doktoratu ograničeno na 6 godina, što znači da za svaku godinu imam dve godine, ali to je doktorat: kad ti prođu tri onda čekaš senat da ti odobri temu, pa da ti usvoji ili ne rad i sl. ako padnem sad na drugoj, neću više biti na budžetu. sad, ne znam da li je isto to prihvaćeno i na osnovnim studijama? mislim, koji roditelj je lud da plaća 8 puta??

lidiaz 22:34 28.03.2012

Re: uf, ovde je otvoreno vise tema

elektronika 1 na etf

Caja

BebaOdLonchara 22:35 28.03.2012

Re: uf, ovde je otvoreno vise tema

Caja

za njega čak i ja (muzičar

) znam.

lidiaz 22:37 28.03.2012

Re: uf, ovde je otvoreno vise tema

BebaOdLonchara
Caja

za njega čak i ja (muzičar ) znam.

Kao sto rekoh, o takvima se culo

BigBadWolf 06:49 29.03.2012

Re: uf, ovde je otvoreno vise tema

Jel to bese onaj lik koga dekan je pitao kako je je od 400 studenata samo 7 polozilo ispit a on odgovorio: "Pa sta da radim, znali su."?

stopalo 08:13 29.03.2012

Re: uf, ovde je otvoreno vise tema

lidiaz
elektronika 1 na etf

Caja

ja nisam imao potrebu da imenujem bilo koga, ali svi koji su studirali na navedenim fakultetima znaju tacno o kome se radi

problem je u tome sto kad neko postavi pitanje kakav si ti profesor ako ti je prolaznost manja od 15%, odmah se ustaje u odbranu univerziteta

ako neko postavi pitanje zasto niko ne izdaje udzbenike, to je odmah napad na autonomiju

ako se postavi pitanje kada je termin za konsultacije, odamh neko skoci da toga nije bilo ni u "ono" vreme

ali kada majmun (ne mogu da se vise suzdrzavam i ako sam zasluzio, slobodno me banuj

) koji je okacio rektorske insignije, pozove zandare da hapse studente u prostroijama fakulteta, onda niko ne reaguje

tuzna je ovo zemlja

Krugolina Borup 11:18 29.03.2012

Re: uf, ovde je otvoreno vise tema

Caja

A jel' taj još radi?
Koliko godina on radi?
Koliko godina on od 100 studenata propušta 7?
Hoće li on na takvom svom radu zaraditi penziju?

Razumem da je on jedan u ne znam koliko normalnih profesora, ali i jedan ovakav (pa razvučen na XY generacija studenata, bez ikakve šanse da za svoje takvo ponašanje ikad dobije otkaz) - nije mnogo, već PREVIŠE.

Slažem se da predloženo rešenje sa platom ne rešava problem, već samo snižava standarde, i da nije dobro. Ali se ne slažem da ove gore likove treba tolerisati, kao, u fazonu: ako ceo grad o njima priča, to im je dovoljna kazna (?!)

Jukie 12:54 29.03.2012

Re: uf, ovde je otvoreno vise tema

Krugolina Borup
CajaA jel' taj još radi?Koliko godina on radi?Koliko godina on od 100 studenata propušta 7?Hoće li on na takvom svom radu zaraditi penziju?Razumem da je on jedan u ne znam koliko normalnih profesora, ali i jedan ovakav (pa razvučen na XY generacija studenata, bez ikakve šanse da za svoje takvo ponašanje ikad dobije otkaz) - nije mnogo, već PREVIŠE.Slažem se da predloženo rešenje sa platom ne rešava problem, već samo snižava standarde, i da nije dobro. Ali se ne slažem da ove gore likove treba tolerisati, kao, u fazonu: ako ceo grad o njima priča, to im je dovoljna kazna (?!)

Pa postoji i ova geografičarka na koju ceo svet kuka i nju baš briga

westvleteren 14:01 29.03.2012

Re: uf, ovde je otvoreno vise tema

A jel' taj još radi?
Koliko godina on radi?
Koliko godina on od 100 studenata propušta 7?
Hoće li on na takvom svom radu zaraditi penziju?

Caja je bio u penziji jos pre 10 god.
Pokojan je od 2007.

lidiaz 15:43 29.03.2012

Re: uf, ovde je otvoreno vise tema

I jos malo povodom Caje, na kraju su skoro svi polozili, seli, naucili vise nego sto je to bilo potrbno za neke druge ispite, i prosli.
Takodje, da ne gresim dusu, ja o njemu nista drugo lose nisam cula, osim da je tesko poloziti ispit. Od nekih ljudi sam cula pohvale.
Tako da mala prolaznost nije iskljucivi kriterijum necije sposobnosti.

Mnogo opasniji mogu da budu profesori koji su losi predavaci. Da se razumemo, to ne mora da znaci da ne treba da rade na fakultetu, ako su dobri istrazivaci, samo ne treba da predaju.
Mi smo imali par takvih primera, za jedan predmet smo cak izvlacili ciji je red da ide na predavanje, posto je bilo potrebno da bude 3 studenta da se predavanje ne bi otkazalo.
Kod tih profesora bilo je izuzetno lako poloziti ispit. A znanje steceno na tom kursu bilo je nikakvo.

Zato je potrebna anonimna anketa gde bi studenti ocenjivali profesore, ali iskljucivo pre ispita.

Da se vratim na moje vreme i moj fakultet, kod nas je najveca seca bila na prvoj godini na fizici i matematici i to na pismenom ispitu. Vecina onih koji nisu mogli da poloze jedan od ta dva ispita bez velikih problema ili uopste, na kraju nisu ni zavrsili fiziku, vec su se prebacili negde drugde.
Opet, to je bilo vreme kad se fakultet upisivao eto tako, a na fizici, zbog malog broja zaintresovanih, nije ni bilo prijemnog cesto. To ne znaci kako Srbiji ne trebaju diplomirani fizicari, manjak je u skolama, a mene su jednom davno zvali i da radim u Teslinom muzeju. Uz to, sa zavrsenom fizikom i postdiplomskim moze se raditi i na drugim mestima.
I na kraju, najveci broj onih koji zavrse odu u inostranstvo, pa je cak i na fakultetu relativno lako dobiti posao (bar je tako bilo).

stopalo 16:01 29.03.2012

Re: uf, ovde je otvoreno vise tema

lidiaz

Tako da mala prolaznost nije iskljucivi kriterijum necije sposobnosti.

ma ja i nisam pisao o bilo cijoj sposobnosti - pogledati ponovo gornji post

drzava je upisivala 300 studenata elektrotehnike a "objektivno" (po ko zna cijem i cajinom) kriterijumu je trebalo 150 dipl ing

on i takvi kao on su bili samo izvodjaci radova.

zalosno ali uvek ima dobrovoljaca za takve poslove

@westvleteren

ja sam napisao u "vreme kada sam ja studirao"

hajkula1 14:04 02.04.2012

Re: uf, ovde je otvoreno vise tema

Za studente na budzetu, nema padanja godine, ukoliko padne, ide na samofinansiranje, nema studiranja u trajanju od osam godina i slicno.

Колико знам, ово је пракса већ неколико година.

Пролазност је такође условљена процентима, негде више, негде мање.

Колико видим, једна од тема је и како да се стандардизује објективност оцењивања. Тешко. Образовање не може појединачно, изоловано од осталих области друштва и државе да се посматра, нити да опстаје нити да се мења.

noboole 21:21 28.03.2012

ne sledi

Cudi me kako izvlacis takve zakljucke.
Tvoja premisa je da studenti po svojoj prirodi vecinom ne zele da uce.

Ukoliko nije, ja ne vidim problem, posto ce oni zeleti da nauce, i u tome ce ih sputavati jedino njihova sposobnost da savladaju gradivo.

Ukoliko studenti koji zele da uce ne mogu da savladaju gradivo, onda ili nisu primereni fakultetu ili je gradivo lose zamisljeno.

Ako vecina studenata ne moze da polozi ispit zato sto njihove sklonosti/sposobnosti
neodgovarajuce, onda je fakultet kriv posto nije prilagodio prijemni ispit i ulazne kriterijume svojim potrebama.

Ako je gradivo lose zamisljeno, krivicu dele profesor i fakultet. U tom smislu, puko smanjivanje plate profesoru nije celo resenje.

lidiaz 22:08 28.03.2012

Re: ne sledi

Pa znas kako, moja premisa je da ce vecina da uci koliko je nephodno. Ako je to neohodno malo, ucice malo.

U pravu si za gradivo, i zato treba da postoje kriterijumi za program. Takodje postoje profesori koji jednostavno nisu dobri predavaci, tako da ocenjivanje, ali pre ispita, treba da postoji. A moze da postoji i komisija, neki ilegalac na predavanju koji bi mogao da proceni kvalitet nastave.
Ali ne moze prolaznost da bude merilo za platu.

BebaOdLonchara 21:27 28.03.2012

.

mislim da je profesorima u srbiji potrebna dodatna obuka kako bi počeli da predaju današnjim fejzbuk generacijama. i po srednjim školama postoji ogroman gap nerazumevanja generacija: profani koji su navikli da crtaju po tabli i pričaju 45 minuta su sve dosadniji deci koja su navikla na google, touch screen, instant informacije sad&odmah. kada svaki profan, sadašnji ili budući, prođe već neku od obuka koju bi radili stranci, ili naši koji se trenirali stranci (finci, npr), onda bi edukacija danas u srbiji imalo mnogo više smisla. meni ovo gore liči na deo predizborne kampanje, jer da je političarima zaista stalo da edukacija u srbiji bude bolja, oni bi se ozbiljno njom i pozabavili, ne bi bacali profane u vatru tek tako. dovoljno su ih obogaljili bolonjom, jer takav sistem zahteva sasvim drugačiji pristup nastavi na koji naši profani nisu navikli (prosto ne znaju kako drugačije?!). treba samo pogledati kako izgledaju skripte iz raznih metodika nastave (i iz kojih su godina!) pa da stvari budu jasnije.

stopalo 21:36 28.03.2012

Re: .

BebaOdLonchara
profani koji su navikli da crtaju po tabli i pričaju 45 minuta su sve dosadniji deci koja su navikla na google, touch screen, instant informacije sad&odmah.

a zasto uopste da rade, recimo zadatke iz matematike. ajde odmah da damo resenja. i to odstampana da ne moraju ni da prepisuju.

dok se veneova zbirka ne predje makar 2 puta, nema tu nauke

BebaOdLonchara 21:59 28.03.2012

Re: .

pa ne uči se samo matiš u školi.

so, ne bukvalno crta po tabli, ali je fakat da su škole sve dosadnije jer su staromodne po metodama nastave. mnogo je drugačije bilo kad sam ja bila mala, ili moj tata. od profana si spoznavao ceo svet. danas je deci svet na google-dlanu i često nauče da guglaju pre nego što stignu u školu. prosto, ne sećam se da smo mi mogli da pronađemo na "internetu", koji tada nije postojao, prepričane knjige za lektiru, odgovore na najčešća pitanja profana, gotove seminarske radove. snalazili smo se i mi ali danas je to sasvim drugi nivo (i način) komunikacije.

stopalo 22:08 28.03.2012

Re: .

kako bre nije bilo precica?

svako ko u srednjoj skoli nije hteo da cita lektiru trazio je one knjige tode colaka po kojima se tumacila lektira. puskice si mogao da kopiras ili sitno prepises....

ko je hteo da procita anu karenjinu, on/ona je to i uradio. a pouzdano znam da i danas ima takve dece

BebaOdLonchara 22:26 28.03.2012

Re: .

pa bilo je, kao što i rekoh, ali si morao da se potrudiš. ali nije u tome poenta. mnogo je veći generacijski jaz između profana koji danas ima 60 i klinca od 19 nego što je to ranije bilo u tolikoj meri. ja sam bila u šoku koliko nemačkih profana iznad 50 nema email i ne koristi kompjuter/internet. nije ni čudo što što su pre par godina bili na dnu liste evropskih zemalja po praktičnoj primenljivosti stečenih znanja&veština u školi. naš sistem je bio blizak nemačkom (studiraš 4-5 godina, diploma, pa magistarski...) pa vidim slične probleme. gradivo nije prilagođeno, profani nisu prilagođeni...to želim reći.
mislim da smo otišli od teme, ali omiljeni sport na blogu je troll.

Jukie 22:57 28.03.2012

Re: .

BebaOdLonchara
pa ne uči se samo matiš u školi. so, ne bukvalno crta po tabli, ali je fakat da su škole sve dosadnije jer su staromodne po metodama nastave. mnogo je drugačije bilo kad sam ja bila mala, ili moj tata. od profana si spoznavao ceo svet. danas je deci svet na google-dlanu i često nauče da guglaju pre nego što stignu u školu. prosto, ne sećam se da smo mi mogli da pronađemo na \\\"internetu\\\", koji tada nije postojao, prepričane knjige za lektiru, odgovore na najčešća pitanja profana, gotove seminarske radove. snalazili smo se i mi ali danas je to sasvim drugi nivo (i način) komunikacije.

Tu ja sad predavački deo posla nastavnika najviše vidim kao umetničko-stvaralački, tj. da nastavnik prezentuje đacima gradivo na jedan način koji je odabrao, kao što režiser/scenarista može istu knjigu da ekranizuje na mnogo različltih načina. Svako to predavanjce/prezentaciju onda treba posmatrati kao poseban umetnički performans i esej o npr. morskim kornjačama ili hrastovim zoljama šišaricama.

Drugi aspekt je što su deca (pošto nisu prošla sistematiku i uporednu morfologiju invertebrata kod Krunića ili sistematiku i uporednu morfologiju Chordata* kod Kalezića) neiskusna što se tiče izbora važnih iz mora nevažnih podataka. recimo da dete uhvati tekst o bodljokošcima sa vikipedije i krene da ga sužava u stranicu teksta za recimo sastav. Izbacivanje ili prihvatanje važnih i nevažnih podataka ići će nasumično - to više što je grupa manje relativno važna za opštu kulturu (čikam šestaka da iz deset strana kucanog teksta o sunđerima izvuče jednu sitno pisanu stranu male sveske a da ne uključi stvarno dosadne i nevažne stvari koje će uspavati i njega i slušaoca/čitaoca tog sastava).

Treći aspekt (kao različito obojeni delovi iste jabuke) se odnosi na to što (iskusniji) nastavnik zna na koja pitanja đaci teže da disproporcionalno pogrešno odgovaraju na isti određeni način, pa može da naglasi taj deo gradiva a da u sledećem cugu pohvali đake u celini kako jako dobro razumevaju određeni drugi deo gradiva (tako da se oni dobro osećaju i istovremeno popamte i to gradivo jer je to ono što svi znaju da oni znaju). Na kraju svi sve znaju i svi su zadovoljni.

* tako piše u indeksu, Italic slovima latinice

njanja_de.manccini 00:32 29.03.2012

za neverovati

draga Lidija, prosto ne mogu da verujem da se i u Srbiji dešava nešto slično kao i ovde kod nas u Teksasu. Naši board of regents, su došli do genijalog rešenja (dobro pomogao im je jedan think tank, glavni sponzor Ricka Perrija) kako da reše stanje na državnim fakultetima po Teksasu i srede profesore za vek i vjekov. prošle godine je bila velika frka, koja se stišala nakon što je Rick Perry uleteo u kampanju za američkog predsednika ali mašina i dalje radi na slučaju. neki elementi su skroz isti, kao na primer ovo što pominješ, da će profesoru biti smanjena plata ako na kraju semestra student ne nauči gradivo, t.j. padne na ispitu.

evo nekoliko linkova, čisto da uporediš. izgleda da je počeo atak na nauku i istraživanje.

dallas news

eagle

open letter from tamu faculty

sve što imam da kažem, rekao je Dr. Grunlan

lidiaz 15:52 29.03.2012

Re: za neverovati

Pa to se od Teksasa i ocekuje

.
Mada, generalno, u Americi skoro svi zavrse, (skoro) svi placaju, pa ne mozes da juris neke kriterijume

jesen92 01:04 29.03.2012

posledice

1) Mnogi profesori ce jednostavn pustati svoje studente da prodju, ili obarati kriterijume. To ukljucuje i davanje laksih zafataka na pismenim ispitima na fakultetima koji imaju pismene i usmene ispite.

2) Da se (1) ne bi desilo, formirace se neka komisija koja ce propisati sta je minimum znanja. Da bi se onemogucilo da profesor proenjuje da li je to znanje dovoljno, ili adekvatno objasnjeno, uvesce se abcd pitalice.

U moje vreme, na usmenom ispitu profesor je tacno mogao da proceni koliko student zna ili ne zna. Izuzimajuci retke, o kojima se potom pricalo po celom gradu, profesori uglavnom nisu bili zadrti osobenjaci koji su obarali studente eto tako.

3) Sa fakulteta ce izlaziti vise diplomiranih strucnjaka cije znanje ce znanje biti manje nego danas.

...sve se ovo vec desava na neki nacin...finansiranje fakulteta i visokuh skola se vrsi na bazi broja studenata sto znaci da ako imas studente imas i pare ako nemas onda nema para tj profesori imaju male plate...ako ti je prolaznost mala onda neka komisija "za spoljnu proveru" moze da ti skrene paznju na tu cinjenicu i da kaze da lose radis(ovo se za sada ne odnosi na pojedince profesore vec na visokoskolsku ustanovu)i da ti zapreti nedavanjem nove akreditacije tj zatvaranjem. Novac se dobija samo za budzetske studente i onda ako nemas takvih dovoljno opet nema para..posledica je jasna, kriterijum se srozava i vecina upisuje narednu godinu kao budzetski student...Vec sada izlaze generacije koje su po svom znanju daleko losije od onih sto su studirali "sto godina" ali su morali da nauce ono sto je bilo predvidjeno...

marco_de.manccini 04:27 30.03.2012

плаћање поузећем

i ne isporuči toliko potrebnog znanja, novac neće dobiti

Свиђа ми се ово са испорукама. Професор испоручи, студент потпише да је примио испоруку, па тек онда новац легне на рачун. Поштено. Ако случајно студент није кући кад испорука дође, може да се остави и код комшије.

noboole 18:27 30.03.2012

Re: плаћање поузећем

Pa jos kad je zgodna komsinica ....

Sakrij replike | Pošaljite komentar

lidiaz

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi

Ako studenti ne uce, kazni profesore...

Haos

Re: Haos

Re: Haos

Re: Haos

Re: Haos

uf, ovde je otvoreno vise tema

Re: uf, ovde je otvoreno vise tema

Re: uf, ovde je otvoreno vise tema

Re: uf, ovde je otvoreno vise tema

Re: uf, ovde je otvoreno vise tema

Re: uf, ovde je otvoreno vise tema

Re: uf, ovde je otvoreno vise tema

Re: uf, ovde je otvoreno vise tema

Re: uf, ovde je otvoreno vise tema

Re: uf, ovde je otvoreno vise tema

Re: uf, ovde je otvoreno vise tema

Re: uf, ovde je otvoreno vise tema

Re: uf, ovde je otvoreno vise tema

Re: uf, ovde je otvoreno vise tema

Re: uf, ovde je otvoreno vise tema

ne sledi

Re: ne sledi

.

Re: .

Re: .

Re: .

Re: .

Re: .

za neverovati

Re: za neverovati

posledice

плаћање поузећем

Re: плаћање поузећем

lidiaz

Blogovi autora

Najnovije VIP blogeri

Najnovije blogeri

Arhiva

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana