8. mart-za i protiv

Vec mesec dana nisam pisala ovde, jer prosto receno NE STIZEM… Evo nesto sto sam pocela pisati na ovaj praznik, ali me prekinuse i nikako da zavrsim

Svake godine na ovaj dan, moj se stav nekako menja u odnosu na ustaljene obicaje cestitanja i poklanjanja cveca i ostalih sitnica nama zenama. Sa jedne strane ne mogu da shvatim da se odredjen broj muskaraca samo na ovaj, ili ovome slicnom, danima seti da pored njih stoje zene koje ih prate od rodjenja pa do smrti, i kojima ponekad treba reci, hvala ti sto postojis u mom zivotu. Iz tog razloga mi 8. mart kao praznik ne znaci nista. Ili me volis, postujes i cenis tokom cele godine, ili mi nemoj poklanjati paznju ni ovog dana. Ironicno je da se cesto sete da nama zenama cestitaju 8. mart upravo oni muskarci koji su nam naneli ponajvece nepravde u zivot. Sa druge strane, u detinjstvu mi je ovaj dan znacio jako mnogo, jer sam bila daleko od svoje kuce i majke. Taj dan mi je bio nekako najvise posvecen mislima upucenim onoj koja me rodila. U skoli smo spremali priredbu tim povodom, i to svake godine, i najsrecnija sam bila kad je moja majka imala priliku da prisustvuje tim priredbama. I dan danas kad se setim one decije pesmice „Najlepsa mama na svetu“ ja se setim tih priredbi. Sa trece strane (koliko li dimenzija ima ovaj moj tekst ) zene koje su preokrenule istoriju tog 8. marta 1911. godine, na celu sa Klarom Cetkin, ne smeju nikad da se zaborave. Kako i Wikipedia kaze (nazvana od milja Cika Viki od strane moje prijateljice) 8. mart je prihvaćen kao međunarodni dan žena 1917. godine. Ujedinjene nacije su od 1975. godine, koja je proglašena za Međunarodnu godinu žena i službeno počele obeležavati Međunarodni dan žena. Ipak, koliko god se zene, vec decenijama, borile, i danas u mnogim zemljama nemaju pravo glasa i to ne samo u politickom vec i u licnom zivotu. Setaju ulicama prekrivene od glave do pete, a neke i ubijaju jer su ih silovali njihovi najblizi, a one izgubljene oznake devicanstva brukaju svoju porodicu. Nema veze sto ih niko nije pitao ni da li zele da ostvare taj seksualni odnos, ni da li zele da zive. Drugi odlucuju o njihovom rodjenju i smrti.

U Srbiji zene danas ravnopravno ucestvuju sa muskarcima u gotovo svim sferama zivota, mada cesto nisu i jednake sa njima. I dalje su cesto manje placene za obavljanje istog posla, ili ne mogu ni dobiti posao jer poslodavcu se ne isplati da zaposli zenu koja planira decu i porodicu. Dakle, u startu otpada iz konkurencije samo zato jer je zena. Moja omiljena tema je Zena kroz medije, gde se uglavnom predstavlja kao seksualni objekat, da ne kazem komad mesa. Pocevsi od muzickih spotova, do reklama i filmova.

Sve u svemu, iako brojcano jace, mi zene cemo morati jos dugo da se borimo da bi pokazale svetu koliko jedna „slabasna jedinka“ zvana Zena moze i ume…