Nezvanični naslov : Apel moderaciji!Koristim priliku da apelujem na moderaciju da korisniku kaolavanda dodeli autorsku opciju. Mislim, ne mogu više da je slušam kako moli da joj objavim tekst :)
Dakle, kej el u epizodi : PA ŠTA?!
Zimu volim. I brkove.
Ovo prvo sam napisala najtiše što umem, jer proleće zna da bude njanjavo, pa da ne bude posle da zbog mene jedne, ledena odluči da se vrati da proveri jesmo li je zaboravili. A i nema šanse da sam jedina koja... (pišem u sebi).
Brkovi me zasmejavaju, a N. je fina ženica, dobar čovek, poštena kasirka iz prodavnice u kojoj kupujem hleb, jogurt i slatkiše obavezno, i ostalo ponekad. N. nosi brkove. Ne sa sobom, nego na sebi. Najnormalnije ih ima na licu, gde ih imaju sve brke ovog sveta. Ni gore, ni dole, nego taman gde je Bog kazao. U redu, moguće da nije pominjao i N. kad je o tome bilo reči, ali šta je tu je. Njeni brkovi nisu negovani, štucovani, mada, možda ne bi bilo loše da ih malo uredi... ovako su nekako previše… neuredni, brate. Ali, ko sam ja da sudim?
Svesno ni u jednom trenutku neću koristiti tepanje, provlačeći ove mustaće kroz deminutiv. Tim brkovima se ne može tepati samo zato što su na ženskom licu. To su ozbiljni, pravi mušk… hoću reći veliki brkovi. Ipak, ne treba preterivati pa se sad cerekati zamišljajući nisku ženicu, kratke prosede guste kose, večito u suknjama do pola cevanice, sa crnim gustim “češljićem” po sred lica. Aman! To ne bih mogla da ponesem. Veliki jesu, ali i gusti kao češljić kome fali svaki drugi, treći zubić. Ništa strašno… mnogo.
U početku našeg poznanstva, u njenim očima ja sam bila potencijalni lopovčić. Ovde deminutivu ima mesta, zato što mislim da sam se N. odmah svidela. Ali, mogu ja njoj da se sviđam do sutra.. ko će da vadi iz džepa pare da nadoknadi štetu, ako ja jesam simpatična, a ovamo lopov? Pa N., normalno. Zato - družba je družba, a služba – služba.
Nije mi bilo prijatno kada bih krenula da se šunjam između onih rafova sa omekšivačima, pa da odvrćem, da njuškam, pa upoređujem… ustvari da uživam, i samo niotkud vidim: gledaju me brkovi. Ustala bi ona, i kao proteže noge baš tamo gde ja protežem prste. To me jedno vreme rastuživalo, jer ja volim da me vole. Ali, znala sam da ljubav sa tom ženom ne smem da forsiram. Njena ukrašena fizionomija mi je govorila da se jednom (mukom) zadobijena, njena ljubav ne gasi nikada.. ako do rasplamsavanja uopšte i dođe. Međutim, brkovi su, takođe, objašnjavali da kad ne voli, N. ne voli, i tačka.
S druge strane, i meni se ona dopala. Odmah. Videla sam da nije od onih kojima je stalo da se svima sviđaju (lako je pogoditi po čemu sa to vidi). Sa njom nema ni trt, ni mrt. Tiha je dokle god nema razloga da se pojača ton. A pojačan ton uz takvu sliku, bogami, ume i da ledi krv u žilama.
E sad, kad već pominjem led, to me podseti da sam htela još nešto da ispričam... Za onih belih meseci, kada milim do prodavnice, jer me led obožava, pa bi stalno da ga grlim… e, jedino tada, u društvu sa N. ne osećam se kao budala što mi je lepo hladno.
Kada imam sreće, u prodavnici osim nas dve ne bude nikoga drugog. To, primećujem, voli i N. Javi se ona meni kao da nismo same... oprez je još jedan njen ukras. Tako se javim i ja njoj. Švrćkam se (to kad ne boli baš sve od onih zagrljaja sa ledom), zviždućem, sve se nešto muvam okolo. Ne gledam N. ni slučajno. Oprezna sam i ja. Radio biberi atmosferu... uvek neka narodna muzika, vrlo tiha. Onda ja tu, za neverovati, dođem do kase. Gledam u korpu, kao da proveravam da nisam nešto zaboravila (a jesam uvek), prepipavam po džepovima ima li sitnine (a nema nikad). Za to vreme (znam jer koristim periferni vid više nego centralni), N. malo u mene, a malo u kasu. Toliki je profesionalac, da proizvode iz korpe registruje laserom ne pogledavši ih. U bar kod ih zna. Da ogrne neki mantilić sa podignutom kragnom, sa sve šeširom na glavi, sad bih pisala o tome da mi hleb naplaćuje inspektor Kluzo, glavom i brkom, nego čime?!
Kada, za svaki slučaj, i N. dobro osmotri da u blizini nema nikog sem nas dve, prvo kroz zube, i sebi nešto u brk, promrsi.
Onda je ja pogledam.
Kada nam se pogledi, napokon, sretnu, kreće otvaranje duša, sve šapatom:
-Njaaao, što je diiivno zavejalooo…
-Jeste videli?!
-Uh, uh, tako sam se leeepo smrrrrzla jutros, kad sam dolazila na posao…
-Jooj, znaaam, i ja sam juče, kad sam čekala autobus. Nos hteo da mi otpadne. Miliiiiinica..
-A, gle' meni ruke - crrrvene, još od neki dan kad sam zaboravila rukavice, ali što je taj dan padaooo... sve k’o krpice, jesi videla?!
-Kako nisam?! Taj dan sam šetala dva i po sata. Žive duše nije bilo napolju, a meni leeepooo…
-Da, a kad sam neki dan… dobar dan, komšija. Lavanda, to je… X dinara…
Plaćam koliko je rečeno, i nezainteresovano(aha, al' za malo), više usput, dodam:
-Doviđenja.
Stigne me ledeni (kako da ne) odgovor, dok zatvaram vrata:
-Doviđenja.
Krenem u zagrljaj ledu, sa sve torbom, ali srcem na mestu. Pa upravo sam razgovarala sa istim ludakom! Pardon, to ni u priči ne mogu za finu N. da kažem. Ali jeste mi nekako luckasta onako brkata, pa fol ozbiljna. Samo ja znam kako joj se oči zasjaje, a brkovi prosto proguste kad mi priča da i ona podetinji od sreće kada veje, mrzne, fijuče.
Srećom, nikada se nismo srele na ulici kada je podetinjena, jer sam sigurna da joj se na brkove nahvata inje, i, ko zna, možda bih čula kako zvecka ledić iznad usana kad bi mi se široko nasmejala… Otkud znam, možda čvrkne koja ledeničica i po zubima… Joj, ne smem o tome da mislim. Znam sebe... mogu i da crknem u napadu svog smejačkog ludila, kome sam sklona. A tada bi me divna moja N. možda pogrešno razumela. Šta ako bi zaledila svoje srce? Možda bi obrijala brkove! E, ovo na kraju sam napisala najtiše na svetu. Za svaki slučaj. O ljubavima – samo šapatom…
Blogovi autora
- Tri Katarine (22)
- Vežbice za drugi razred (449)
- Nepravda (104)
- Skandal na US OPENU (198)
- Najnovija dešavanja u Makedoniji (421)
- Earth's last eden (89)
- Ima se, može se (102)
- Konačno (222)
- Kakvi smo mi Srbi (bili) (183)
- Nego... (464)
- Ono kada... (150)
- Tačno ne znam šta bih u naslov (86)
- ὑπόκρισις (212)
- Suton (222)
- Priručnik (150)
- Timeout (51)
- Svedok za poneti (35)
- Cântico da Liberdade (51)
- Primitivizam i renesansa (114)
- Let's riot (208)
Najnovije VIP blogeri
- Klasicna tema- Beograd, popodne i gitare
jednarecfonmoi - Fragmenti stvarnosti u opštem prividu
Hansel - Horizontala, koja ne da vertikali da se vidi
angie01 - СРБИЈА ‒ ЗАЈЕДНИЧКА ДОБРОБИТ И КАЗНА
Predrag Brajovic - Lični izbori
njanja_de.manccini - Džez kao religija
Ivan Blagojevic - Diznijev svet
jinks - ovde je nigde dobro mesto ...
Đorđe Bobić - вабомамом спојке сунчане
Черевићан - Jolene
njanja_de.manccini
Najnovije blogeri
- ŽUTA OSA (8/24)
horheakimov - DUB PUB: Milion kvadrata
docsumann - Dokon um đavolje igralište
zilikaka - НАЦРТ РЕЗОЛУЦИЈЕ О ГЕНОЦИДУ У СРЕБРЕНИЦИ
Filip Mladenović - DUB PUB: A Bright New Day Is Coming
docsumann - Srbija u EU i NATO do 2030...
Filip Mladenović - DUB PUB: Woman, Hey
docsumann - DUB PUB: No Love, No Home
docsumann - ŽUTA OSA (7/24)
horheakimov - Hronologija antipatriotizma...
Filip Mladenović
Arhiva
Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana
- Eksperimenti u blogovanju (4)
- Muzika (3)
- Zabava (2)
- Reč i slika (2)
- Hobi (2)
- Mediji (2)
- Literatura (1)
- Obaveštenja (1)
- Životni stil (1)
- Politika (1)
Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana
SRPSKI / ENGLISH
INFO TV RADIO VIDEO B92.FM SPORT PUTOVANJA BIZ POSLOVI MAPE ŽIVOT KULTURA BLOG FORUM TEHNOPOLIS AUTOMOBILI SHOP MUSIC vrh strane© 1995 - 2009, B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
B92 je organizacija koja brine o zaštiti životne sredine.
Mi ublažavamo štetu nastalu zagađenjem u avio-saobraćaju i ulažemo napore da se smanji emisija izduvnih gasova.
climatecare.org