Šta upisati: Državni ili privatni fakultet?

bene_geserit

Uostalom za 99% ljudi koji su zavrsili elektroniku i u zivotu se bavili strukom (ne prodajom i ne izlezavanjem u telekomima i sl.), ono sto im je Caja predavao im nije vise nikada zatrebalo za bilo sta u struci, a ono sto je Zivkovic predavao je zatrebalo na nekom elementarnom nivou. Posto nije fer porediti ispite sa druge i trece godine sa onima sa cetvrte/pete, da dodam da i sve ostale ispite sa elektronike na poslednje dve godine kada covek strpa na gomilu, samo par ih je moglo necemu korisnom da posluzi.
S druge strane ono sto je Veljko predavao, sa time se vecina njih bakce ceo zivot.

Ovaj komentar potvrdjuje da se ti nikad nisi bavio svojom strukom (verovatno nikad nisi dizajnirao nista sto ima veze ni sa digitalnom elektronikom, a kamoli analognom, RF ili energetskom) niti je uopste poznajes (pod strukom ne podrazumevam "daktilografiju" jer istu nisi ni zavrsio). A nije mi ni najjasnije kako si uopste zavrsio fakultet, s obzirom da tako komentarises ispite na 4. i 5. godini od kojih je velika vecina veoma korisna za nekog ko se bavi elektronikom. Jedino objasnjenje da si na 4. i 5. godini bio s pocetka 90-ih dok se jos nije preslo na novi program (u tom slucaju jesi hendikepiran ali opet ne toliko koliko potenciras, jer je bas u tim poslednjim generacijama po starom bilo nikad vise sjajnih i danas vise nego uspesnih i svetski priznatih elektronicara).

Sto se Joce tice necu ga komentarisati dalje od toga da je nivo njegovog poznavanja (tacnije nepoznavanja) elementarnih stvari (vezanih za Arhitekturu racunara sto mu je osnovna struka) sokantan i to nema nikakve veze sa tim kako ga ti dozivljavas kao predavaca. Takav nivo neznanja jednostavno ne postoji ni kod jednog profesora od ovih koje ti u svojim komentarima posprdno spominjes.

Veljko je tek posebna prica. U pitanju je veliki prevarant i to je nazalost opste poznata cinjenica u naucnom svetu. Covek koji je najveci deo svoje biografije najgrublje falsifikovao, potpisivao se i jos uvek se potpisuje na gomilu radova a da pritom apsolutno blage veze nema o cemu se u istima radi. Izrabljuje studente kao najgore robove da mu odradjuju poslove bez ikakve nadoknade (bilo materijalne bilo da makar nekud spomene da su oni uopste radili na tome). Organizuje sarlatanske konferencije zbog kojih mu se ceo svet sprda (ljudi sprdacine radi salju kompjuterski generisane tekstove koji uvek bivaju prihvaceni bez problema), blacklist-ovan je zbog toga u naucnom svetu, a ljudi kojima je stalo do karijere moraju da kriju radove na kojima ga imaju potpisanog, da ih ne bi u startu skartirali (desavalo se u vise navrata da ljude odbiju za poziciju na jacim univerzitetima zato sto im je u listi publikacija nekud isplivalo Veljkovo ime) i da ne nabrajam vise, nema stvarno smisla.
To da ti vrednujes njegove predmete tipa "Racunarski VLSI sistemi" govori upravo o tome koliko (ne)znanje o datoj oblasti imas. U svakom slucaju tuzno :(.

Ne znam koliko zaista poznajes nasa imena iz struke koja znace nesto u svetu (ima ih podosta), ali mogu ti reci da se npr. misljenje jednog Bore Nikolica ili Vojina Oklobdzije (tu se mogu dodati i Maksa i Vlada Stojanovic i gomila drugih) o tom Caji (i Zivkovicu) dijametralno razlikuje od tvoga. Samo kao ilustracija Bora je pomogao Caji da njegova teorija pojacavackih sprega ugleda svetlo dana (bio je koautor u par radova) i predaje se na Berkliju i zahvaljujuci Bori ju je i Grej (sa kojim je inace Bora koautor cuvenog rada o 14b 10MS ADC-ju koji je bio cudo u to vreme) ukljucio u 5. izdanje svoje "biblije". Interesantno da je Bora to radio za "nepotrebne gluposti" jednog nesposobnog alkoholicara (kakvim ga ti smatras).

P.S. Ako ne znas ko su Bora (sto je prilicno neverovatno s obzirom da ste verovatno zajedno studirali- pitam se samo dal mislis da su i njemu Cajina predavanja bila totalno beskorisna ) ili Voja probaj da ih izgooglas vredi procitati.

vlad_aleksh

Čoveče u belom, hoćeš da prekinemo ovo besmisleno prepucavanje, ovde na blogu? I da se lepo nađemo negde u gradu, popijemo piće, lepo se ispričamo.
Šta kažeš?

Ako budem nasao vremena sledeci put kad se zadesim u Srbiji, nemam nista protiv. Mozda ce ti koristiti da shvatis bolje neke stvari...

Covek u belom

Ovaj komentar potvrdjuje da se ti nikad nisi bavio svojom strukom (verovatno nikad nisi dizajnirao nista sto ima veze ni sa digitalnom elektronikom, a kamoli analognom, RF ili energetskom) niti je uopste poznajes (pod strukom ne podrazumevam "daktilografiju" jer istu nisi ni zavrsio). A nije mi ni najjasnije kako si uopste zavrsio fakultet, s obzirom da tako komentarises ispite na 4. i 5. godini od kojih je velika vecina veoma korisna za nekog ko se bavi elektronikom. Jedino objasnjenje da si na 4. i 5. godini bio s pocetka 90-ih dok se jos nije preslo na novi program (u tom slucaju jesi hendikepiran ali opet ne toliko koliko potenciras, jer je bas u tim poslednjim generacijama po starom bilo nikad vise sjajnih i danas vise nego uspesnih i svetski priznatih elektronicara).

Covek u belom

To da ti vrednujes njegove predmete tipa "Racunarski VLSI sistemi" govori upravo o tome koliko (ne)znanje o datoj oblasti imas. U svakom slucaju tuzno :(.

Covece u belom, opet si se spustio na nivo vredjanja. Ne znam cime je to izazvano (obzirom da ja tebe nigde nisam i nemam nameru da vredjam), ocito te "omalovazavanje" Caje nekako pogodilo. Da se razumemo, ja sam o njemu pricao iskljucivo kao predavacu i koliko je korisno bilo imati njega kao profesora. Bilo bi jako lepo da umesto "Veljko je veliki prevarant" fraza, pokusas da koristis argumennte npr. sta je od svakoga moglo da se nauci i da to ilustrujes primerima.

Ako te bas zanima, ja sam zavrsio po novom programu, a vise od petnaest godina se bavim ASIC dizajnom, od cega vecinu vremena u velikim firmama. Analognim i RF dizajnom se nisam bavio, kao ni energetskim. Pricao sam iz perspective nekoga ko se bavi digitalnim dizajnom sto je statisticki daleko cesce od svega ovog ostalog zajedno za ljude koji su zavrsili elektroniku.
A sada da cujem sta je to od svega sto je Caja predavao potrebno nekome ko se bavi digitalnim dizajnom (tj. vecini ljudi sa elektronike)?

Uopste cela katedra za elektroniku je predavala sta? Optoelektronika, Telekomunikaciona elektronika, Digitalne telekomunikacije, Energetska elektronika, Elektricne masine, Digitalni sistemi upravljanja (ovo je makar ok ispit bio) nemaju veze sa bilo cime sto sam u zivotu radio. Elektronika, Impulsna elektronika, Mikro-elektronika mi nikada i ni za sta nisu zatrebali (ovo je korisno za svakoga koga zanima istorija elektronike, ili se bavi full-custom ili analognim dizajnom - ja znam svega par ljudi koji se ovim bave, a ti). Digitalna elketronika je Ok, osim sto je u pitanju uvod u digitalnu elektroniku. Digitalni sistemi, Upravljacki racunarski sistemi, i delom mikropocesorska elektronika (iako ne bi trebala) su na istoriskoj skali razvoja stali negde kod mikrokontrolera. Projektovanje integrisanih kola hajde pomene po nesto da makar budes upoznat sa terminologijom. Digitalna obrada signala i slike, Programiranje u realnom vremenu su koliko toliko korisni. I iz svega sa 4/5 godine neke bedne vezbe i projekti koji nisu vredni pomena.
Sve u svemu covek je mogao da nauci o tranzistorima na sto nacina, o mikrokontrolerima (ovo je fino kao hobi) i to mahom teoretski, o D/A i A/D konvertorima i EPROM-ima (iz bar 4 predmeta).
Alo, pricamo o sredini 90-tih, ne o 70-tim godinama. Svakome je vec odavno bilo jasno da ce vecina ljudi da se bavi dizajnom digitalnog hardware-a. Nedostatak para i sankcije nisu razlog. I u to vreme je bilo prakticno besplatnih FPGA tool-ova, besplatnih Verilog simulatora. Niko na celoj katedri za elektroniku nije u svoj predmet ubacio neki HDL, nego su ucili ljude da dizajniraju crtanjem sema.
Veljkov ispit je bio daleko od sjajnog ali je makar imao u sebi dizajn koristeci HDL (makar i ISP'), konkretan rad sa FPGA tool-ovima, cak i rad sa nekim full-custom tool-om, kao i konkretan dizajn mikroprocesora sa sve simulatorom i verifikacionim okruzenjem (i sadrzao je 4 projekta iz kojih stvarno nesto radis a ne crtas seme u Protelu sto je otprilike bio vrhunac koji mozes da dozivis na elektronici).

Mene koliko i sta Veljko ili Joca ili Caja znaju i sta su uradili slabo zanima i niti sam im proucavao biografije, niti sam kompetentan da procenjujem za ono cime se Caja bavio. Ono sto me je zanimalo je sta sam od njih mogao da naucim dok sam studirao. I iskljucivo sam o tome pricao. Oni koji znaju da urade stvari ali ne znaju da prenesu znanje ne bi trebalo da rade na fakultetima.

Covek u belom

Ne znam koliko zaista poznajes nasa imena iz struke koja znace nesto u svetu (ima ih podosta), ali mogu ti reci da se npr. misljenje jednog Bore Nikolica ili Vojina Oklobdzije (tu se mogu dodati i Maksa i Vlada Stojanovic i gomila drugih) o tom Caji (i Zivkovicu) dijametralno razlikuje od tvoga. Samo kao ilustracija Bora je pomogao Caji da njegova teorija pojacavackih sprega ugleda svetlo dana (bio je koautor u par radova) i predaje se na Berkliju i zahvaljujuci Bori ju je i Grej (sa kojim je inace Bora koautor cuvenog rada o 14b 10MS ADC-ju koji je bio cudo u to vreme) ukljucio u 5. izdanje svoje "biblije". Interesantno da je Bora to radio za "nepotrebne gluposti" jednog nesposobnog alkoholicara (kakvim ga ti smatras).

Uspeo si da ubacis Boru Nikolica i Vojina Oklopdziju ovde, svaka cast. Kojim tacno povodom? Imas negde citat da oni misle da je Caja bio kvalitetan profesor (ne strucnjak)? Ne izvrci ono sto sam ja rekao, nisam proglasavao Caju za nesposobnog strucnjaka. Vec za nesposobnog profesora a to su dve razlicite stvari.
Uostalom o njemu dovoljno govore njegovi ispiti - kada na ispit izadje preko 1000 ljudi a polozi od 6 (mislim da je to bilo najmanje) do 30, onda nije problem u studentima nego u profesoru. Ti si naravno uspeo da kvalitet studenata na ETFu (minus energetika, koja je ionako bila najmanje popularna kod najboljih studenata) proglasis za problem, a ne Caju.
Caja kao profesor je bio paradigma svega onoga sto je trulo na drzavnim fakultetima u Srbiji - profesor koji ne posvecuje vreme studentima (osim ako ako si kafanski tip pa provedes sa ekipom u Domovini vecinu njihovog radnog vremena), ne priprema materijal za predavanja koji bi studenti mogli da dobiju nego crta po tabli, umesto da ih uputi na odgovarajucu literaturu na engleskom izdaje beznadezno konfuznu knjigu, ima ekstremno losa/beskorisna predavanja, ne prilagodjava program svog predmeta promenama koje se desavaju u industriji, a da ne pominjem par dogadjaja kojima sam imao priliku da prisustvujem koji odlicno pokazuju kakav je odnos prema studentima imao (jedan je bio kada je tip koga znam otisao da se zali zbog ocene iz elektronike sa flasom zestokog i izasao par sati kasnije sa praznom flasom i dve ocene vise; drugi je kada nije mogao da nadje vezbanke sa ispita od kojih preko pola nije ni pregledao sa idejom da ionako samo par njih prodje ispit pa oni koji su nesto uradili ce vec da dodju da se zale, sto da gubi vreme sve da pregleda).

meni je Upravljanje u realnom vremenu cini mi se drzala S.Vranes a ne Saranovac

Moja greška, Saranovac je držao Upravljački računarski sistemi.

Covek u belom

bookez

Na kom ste smeru bili? I koji Vam je omiljeni predmet?

Fizička elektronika.
Ja bih radije o omiljnim predavačima, koliko me sećanje služi:

Djordjevic --- Osnovi elektrotehnike
Saranovac -- Upravljanje u realnom vremenu
Jovan Cvetić ------- Specijalna fizika
Jovan Radunović - Fizika materijala (tu me je kupio), Statistička fizika
Vitomir Milanović - Kvantna, Fizika čvrtog stanja

Peju nisam slušao uživo, gužve mi nisu omiljene, ali mi je skripta Elektronika II definitivno omiljena skripta.

Jesi se sretao sa Sabanikama, ili se krenuo na faks pred 5. oktobar?
Kole je bio solidno bolji od Cvetica (i on je sjajan da me ne shvatis pogresno), al je morao napolje...

Upravo tako. Krenuo 99'. Čuo sam za Konstantina, ali to je sve. U to vreme Teodosić i Laban su preuzeli dobar deo faksa.

vlad_aleksh

bookez

Na kom ste smeru bili? I koji Vam je omiljeni predmet?

Fizička elektronika.
Ja bih radije o omiljnim predavačima, koliko me sećanje služi:

Djordjevic --- Osnovi elektrotehnike
Saranovac -- Upravljanje u realnom vremenu
Jovan Cvetić ------- Specijalna fizika
Jovan Radunović - Fizika materijala (tu me je kupio), Statistička fizika
Vitomir Milanović - Kvantna, Fizika čvrtog stanja

Peju nisam slušao uživo, gužve mi nisu omiljene, ali mi je skripta Elektronika II definitivno omiljena skripta.

Laserska tehnika i optoelektronika, da budemo precizniji?

Niste prokomentarisali ono najbitnije - sistem obrazovanja koji je besmislen. Ne znam da li se tu slažemo?
Koliko shvatam ništa niste polagali kod Caje?

Caja je u moje vreme držao Elektronike, ali koliko mi se čini, kod Caje na usmeni se izlazilo na izričitu želju studenta. Ostali su polagali usmeni deo na papiru.

A moje mišljenje o Caji je dosta nisko, jer je vredjao studente bez da trepne, posebno studentkinje.

Za poentu obrazovanja si upravu. I upravo zbog toga nema razloga za podele drzavni vs. privatni jer ko je hteo nesto da nauci, naucio je na bilo kom fakultetu, a ko je hteo da se provuce, provukao se svejedno gde je studirao. Na privatnom u roku, na drzavnom nekoliko godina kasnije ali na kraju sve dodje na isto.

Ali gresis da drzavni fakulteti omogucuju "drzavnu sluzbu". To apsolutno nema veze sa fakultetom vec sa partijom, poznanstvima i sl. Cast izuzetcima.

Hajde recimo da uzmemo u obzir drzavni TF u Zrenjaninu.

Hajde..

Studentski tim Tehničkog fakulteta "Mihajlo Pupin" u Zrenjaninu osvojio je drugo mesto u finalu svetskog takmičenja Imagine Cup 2010 održanog u Pragu od 3. do 8. jula 2010. godine. U konkurenciji više od 325 hiljada studenata iz oko 130 zemalja, TFZR-TEAM plasirao se u finale takmičenja svojim projektom Neural Communicator u kategoriji dizajna softvera (Software Design). Radi se o rešenju koje omogućava korisnicima sa visokim stepenom invalidnosti da komuniciraju putem programa za sintezu govora, SMS poruka ili Windows Live Messenger-a.

blebetalo

Nije sve crno-belo, kako vecina ovde predstavlja stvari.

Svaka visokoskolska ustanova (fakultet ili visoka skola) je prica za sebe. Dosta vas odmah kao reper drzavnog fakulteta uzme ETF, ili kao reper drzavnog univerziteta - Beogradski. A za privatni fakultet/univerzitet uvek je dezurni krivac MegaBend. Ni jedan privatni ali ni 90% ostalih drzavnih fakulteta ne mogu se porediti sa ETF-om u Beogradu. Ali to ne znaci da treba odmah udariti drvlje i kamenje po svim privatnim i preostalim drzavnim fakultetima.

Vi očigledno niste čitali moj tekst? ETF je jako loš fakultet. Čekam Vaš komentar.

Upravo tako. Studenti tog fakulteta su osvojili a ne studenti npr. ETF-a u BG.
Ja sam samo naveo neke lose primere vezanih za drzavne fakultete, da bi potvrdio tezu da ne treba generalizovati. Generalizacije tipa privatni-drzavni, ovaj-onaj ne stoje. Moze se reci, kao sto je autor to uradio: upotrebljivi ili ne.

Nekada je ETF bio reper. Pre svega za tezinu studija i priznatost u svetu. Danas vise nije ali mislim da je i dalje medju najtezima u zemlji. Tezina, naravno nije isto sto i kvalitet. Ne bih da udjem u raspravu i ocenjivanje svakog fakulteta. To nije ni poenta, a ni ja nisam kompetentan za to.

U svakom slucaju naveo sam ETF samo kao reper za tezinu studija, kako je bilo u vreme kad sam ja birao fakultet.

blebetalo

Upravo tako. Studenti tog fakulteta su osvojili a ne studenti npr. ETF-a u BG.
Ja sam samo naveo neke lose primere vezanih za drzavne fakultete, da bi potvrdio tezu da ne treba generalizovati. Generalizacije tipa privatni-drzavni, ovaj-onaj ne stoje. Moze se reci, kao sto je autor to uradio: upotrebljivi ili ne.

Zašto bi to takmičenje bilo relevantno? Zar nije relevantnija prolaznost studenata u privatnim firmama i na konkursima za stipendije na stranim fakultetima? Studenti beogradskog ETF-a su tu neprikosnoveni. A u čemu je kvaka? Taj fakultet upisuju najbolji srednjoškolci. On vrvi od đaka matematičke gimnazije. Dakle, studenti ETF-a su najbolji zbog svog talenta i svog rada, a nikako zbog kvaliteta nastave i predavača.

A u čemu je kvaka? Taj fakultet upisuju najbolji srednjoškolci. On vrvi od đaka matematičke gimnazije. Dakle, studenti ETF-a su najbolji zbog svog talenta i svog rada, a nikako zbog kvaliteta nastave i predavača.

Biće da su ti talentovani srednjoškolci baš glupi pa biraju ETF za svoju školu. Kvalitet škole se i meri (između ostalog) i kvalitetom selekcije i umećem privlačenja najboljih. Početkom 80-ih g. prošlog veka beogradski ETF je bio rangiran između 4-15 mesta na svetu. To je činjenica. To danas nije slučaj, ali to još uvek ne znači da je loš. Ni jedna druga škola sa ovih prostora ne može da se pohvali sa takvom zastupljenošću svojih đaka u svetu kao što je slučaj sa ETF. To nije slučajno. I zaista su retki oni koji prođu proces obrazovanja na ETF kojima nakon svega nije drago što su to uradili.

Početkom 80-ih g. prošlog veka beogradski ETF je bio rangiran između 4-15 mesta na svetu. To je činjenica. To danas nije slučaj, ali to još uvek ne znači da je loš. Ni jedna druga škola sa ovih prostora ne može da se pohvali sa takvom zastupljenošću svojih đaka u svetu kao što je slučaj sa ETF.

Nažalost, političari su uspeli da degradiraju ETF. Sad će trebati dosta vremena da se opet vrati među najbolje.

mnenadic

Početkom 80-ih g. prošlog veka beogradski ETF je bio rangiran između 4-15 mesta na svetu. To je činjenica. To danas nije slučaj, ali to još uvek ne znači da je loš. Ni jedna druga škola sa ovih prostora ne može da se pohvali sa takvom zastupljenošću svojih đaka u svetu kao što je slučaj sa ETF. To nije slučajno. I zaista su retki oni koji prođu proces obrazovanja na ETF kojima nakon svega nije drago što su to uradili.

Jel' moze ta cinjenica tj. rangiranje 4-15 mesto u svetu da se potkrepi nekim dokazom? Maloooo mi je sumnjivo.

Da "nijedna druga skola sa ovih prostora ne može da se pohvali sa takvom zastupljenošću svojih đaka u svetu kao što je slučaj sa ETF" je tacno, samo sto objasnjenje nije u tome da je ETF (ikada bio) kvalitetan. U socijalistickom sistemu smo imali potiskivanje i indokrinaciju drustvenih nauka (prava, ekonomije, ...). Kada na to dodamo da se na ekonomiju islo samo ako ne znas matematiku, da se medicina nigde nije priznavala, da je arhitektura bio (i ostao) porodicni fakultet (i priznavala se samo ako hocete da postanete istoricar umetnosti ili tako nesto) - sta je ostajalo matematicki inteligentnoj populaciji da izabere da studira? Samo ETF i PMF. Pri cemu je (osim za par najtalentovanijih) ETF bio perspektivniji izbor, zbog same profesije a ne kvaliteta fakulateta. I onda je 90% od par stotina matematicki najinteligentnijih ljudi u Srbiji, Crnoj gori i jos nekim delovima exYU upisivalo ETF. Tolika koncentracija pametnih ljudi bi od bilo cega napravila ozbiljnu instituciju. Na zalost to na ETFu i nije bas bio slucaj. Najpametniji su uvek odlazili napolje da se ne vrate uglavnom, profesori su birani socijalistickim sistemom, sistem ih nije terao da rade na sebi, da se spremaju za predavanja, da posvete vreme studentima ili bilo sta drugo.

Meni je drago sto sam upoznao jako puno pametnih ljudi dok sam studiaro ETF i sto mi je i takav kilav kakav je otvorio vrata da se bavim profesijom kojom se bavim. Ali "proces obrazovanja" na ETFu ne bi pozeleo ni najgorem neprijatelju. (radi se o osamdesetim, istina drugoj polovini) Profesori koji ne promene svoje predmete po 30 godina, koje mrzi da spreme folije za predavanje nego nesto kao crtaju rukom po tabli, koje studenti apsolutno ne zanimaju i nemaju vremena za njih, koje mrzi da napisu knjige za svoje predmete a kada to i urade to mahom budu lose prevedeni plagijati, profesori koji su pola vremena u alkoholisanom stanju (npr. Caja i Zivkovic su bili glavni na elektronici, ja se ne secam da sam ih video trezne sem rano ujutro), profesori koji rade gomilu tezgi sa strane pa ih posao na fakultetu i ne zanima previse, ispiti koji postoje iako su trebali da nestanu pre 20 godina, maltretiranje studenata (kako drugacije da se nazove kada kod Caje od preko 1000 izaslih na ispit prodje manje od 20), biranje asistenata po prijateljskim i rodjackim vezama.
Super je taj "proces obrazovanja", ko ga ne bi pozeleo.

mnenadic

A u čemu je kvaka? Taj fakultet upisuju najbolji srednjoškolci. On vrvi od đaka matematičke gimnazije. Dakle, studenti ETF-a su najbolji zbog svog talenta i svog rada, a nikako zbog kvaliteta nastave i predavača.

Biće da su ti talentovani srednjoškolci baš glupi pa biraju ETF za svoju školu. Kvalitet škole se i meri (između ostalog) i kvalitetom selekcije i umećem privlačenja najboljih. Početkom 80-ih g. prošlog veka beogradski ETF je bio rangiran između 4-15 mesta na svetu. To je činjenica. To danas nije slučaj, ali to još uvek ne znači da je loš. Ni jedna druga škola sa ovih prostora ne može da se pohvali sa takvom zastupljenošću svojih đaka u svetu kao što je slučaj sa ETF. To nije slučajno. I zaista su retki oni koji prođu proces obrazovanja na ETF kojima nakon svega nije drago što su to uradili.

Na stranu cinizam. Ti talentovani đaci i jesu glupi ako biraju ETF. Pametan čovek ode u inostranstvo pre upisivanja fakulteta.

I ja sam čuo tu priču o rangiranju ETF-a. Ko je pustio tu buvu? Komunisti?

bene_geserit

mnenadic

Početkom 80-ih g. prošlog veka beogradski ETF je bio rangiran između 4-15 mesta na svetu. To je činjenica. To danas nije slučaj, ali to još uvek ne znači da je loš. Ni jedna druga škola sa ovih prostora ne može da se pohvali sa takvom zastupljenošću svojih đaka u svetu kao što je slučaj sa ETF. To nije slučajno. I zaista su retki oni koji prođu proces obrazovanja na ETF kojima nakon svega nije drago što su to uradili.

Jel' moze ta cinjenica tj. rangiranje 4-15 mesto u svetu da se potkrepi nekim dokazom? Maloooo mi je sumnjivo.

Da "nijedna druga skola sa ovih prostora ne može da se pohvali sa takvom zastupljenošću svojih đaka u svetu kao što je slučaj sa ETF" je tacno, samo sto objasnjenje nije u tome da je ETF (ikada bio) kvalitetan. U socijalistickom sistemu smo imali potiskivanje i indokrinaciju drustvenih nauka (prava, ekonomije, ...). Kada na to dodamo da se na ekonomiju islo samo ako ne znas matematiku, da se medicina nigde nije priznavala, da je arhitektura bio (i ostao) porodicni fakultet (i priznavala se samo ako hocete da postanete istoricar umetnosti ili tako nesto) - sta je ostajalo matematicki inteligentnoj populaciji da izabere da studira? Samo ETF i PMF. Pri cemu je (osim za par najtalentovanijih) ETF bio perspektivniji izbor, zbog same profesije a ne kvaliteta fakulateta. I onda je 90% od par stotina matematicki najinteligentnijih ljudi u Srbiji, Crnoj gori i jos nekim delovima exYU upisivalo ETF. Tolika koncentracija pametnih ljudi bi od bilo cega napravila ozbiljnu instituciju. Na zalost to na ETFu i nije bas bio slucaj. Najpametniji su uvek odlazili napolje da se ne vrate uglavnom, profesori su birani socijalistickim sistemom, sistem ih nije terao da rade na sebi, da se spremaju za predavanja, da posvete vreme studentima ili bilo sta drugo.

Meni je drago sto sam upoznao jako puno pametnih ljudi dok sam studiaro ETF i sto mi je i takav kilav kakav je otvorio vrata da se bavim profesijom kojom se bavim. Ali "proces obrazovanja" na ETFu ne bi pozeleo ni najgorem neprijatelju. (radi se o osamdesetim, istina drugoj polovini) Profesori koji ne promene svoje predmete po 30 godina, koje mrzi da spreme folije za predavanje nego nesto kao crtaju rukom po tabli, koje studenti apsolutno ne zanimaju i nemaju vremena za njih, koje mrzi da napisu knjige za svoje predmete a kada to i urade to mahom budu lose prevedeni plagijati, profesori koji su pola vremena u alkoholisanom stanju (npr. Caja i Zivkovic su bili glavni na elektronici, ja se ne secam da sam ih video trezne sem rano ujutro), profesori koji rade gomilu tezgi sa strane pa ih posao na fakultetu i ne zanima previse, ispiti koji postoje iako su trebali da nestanu pre 20 godina, maltretiranje studenata (kako drugacije da se nazove kada kod Caje od preko 1000 izaslih na ispit prodje manje od 20), biranje asistenata po prijateljskim i rodjackim vezama.
Super je taj "proces obrazovanja", ko ga ne bi pozeleo.

Verovatno znate onu anegdotu za Caju. Od 1000 studenata, njih 6 položilo elektroniku 1. Bora Lazić, dekan, pita Caju da li je normalan, zašto je ispit položilo njih 6. "Pa znali su, Boro."

vlad_aleksh

Verovatno znate onu anegdotu za Caju. Od 1000 studenata, njih 6 položilo elektroniku 1. Bora Lazić, dekan, pita Caju da li je normalan, zašto je ispit položilo njih 6. "Pa znali su, Boro."

Vlado dete (moram ovako jer za neke stvari u zivotu je potrebno iskustvo, a ti ga ocigledno nemas bas puno), anekdote su anekdote, ima i ona sa neonkama u amfiteatru, ima sa mnogo cime drugim, ali ankdote kao i legende malo dodira imaju sa stvarnoscu.
Problem sa elektronikom (koji vecina ljudi nikad nece biti u stanju da shvati) je sto mora da se razume i ispit je (bar na nacin kako je nekad bio koncipiran, sad su druga vremena) koji trazi istinsko razumevanje materije, a reprodukcija apsolutno nije dovoljna za prolaz. Na celom BU-u na prste mogu da se nabroje takvi ispiti (vecina je na ETF-u, PMF-u i mozda 1-2 na masincu).
Ukupna kolicina stvari koje treba nauciti nije toliko obimna (iako je nekadasnja 2-semestralna elektronika zaista bila obimna) kao sto se to srece na medicini, knjizevnosti, pravima, ali je po svojoj prirodi prilicno komplikovana.
I tu dolazimo do onog sto pokusavam da objasnim, jednostavno nije za svakog. Jeste to elitisticki pristup, mozemo da raspravljamo koja je svrha skolovanja ljudi za tako nesto, itd., ali ono sto je cinjenica je da je svako ko je polozio elektroniku (nekada) istu jako dobro razumeo, a to apsolutno nije znanje koje je moguce samostalno nauciti (za 99% pametnih ljudi koji upisu isti taj ETF). Dakle nije dovoljno memorisati sve iz knjige ili skripti, nije dovoljno mehanicki provezbati sve zadatke sa rokova i vezbi jednosvno nije. I to je problem kod ljudi. Mozemo raspravljati da li takav kriterijum i takav nivo razumevanja elektronike uopste potreban, ali cinjenica koju ne mozes da poreknes (ma koliko da se upinjes) da je takav sistem bio garancija kvaliteta (po kom naravno ti sad mozes nesmetano da pljujes).

P.S. Nije relevantno, ali ako te bas zanima u roku u kom sam izasao na elektroniku, na istu je izaslo 450 ljudi, a polozilo je 30. Onih 420 sto su pali, zaista nisu znali/razumeli elektroniku dovoljno za prolaz...

Problem sa elektronikom (koji vecina ljudi nikad nece biti u stanju da shvati) je sto mora da se razume i ispit je (bar na nacin kako je nekad bio koncipiran, sad su druga vremena) koji trazi istinsko razumevanje materije, a reprodukcija apsolutno nije dovoljna za prolaz. Na celom BU-u na prste mogu da se nabroje takvi ispiti (vecina je na ETF-u, PMF-u i mozda 1-2 na masincu).
Ukupna kolicina stvari koje treba nauciti nije toliko obimna (iako je nekadasnja 2-semestralna elektronika zaista bila obimna) kao sto se to srece na medicini, knjizevnosti, pravima, ali je po svojoj prirodi prilicno komplikovana.

I onda sledi pitanje koje sebi postavi svaki MScEE:

"Da li je vredelo?"

grebostrek.lurker

I onda sledi pitanje koje sebi postavi svaki MScEE:

"Da li je vredelo?"

Prvo pitanje da li je trebalo, i odgovor je jasan velikoj vecini ne (racunam ovde i CS). Ovi kojima je trebalo njima je verovatno jako korisno i njima je po defaultu vredelo.
Ostaje ova velika vecina kojima nije trebalo, i pravo pitanje za njih je da li je vredelo. U smislu da li je vredelo truda kad to sluzi samo da se na kraju dobije papir.
Nemam pojma koji je vecinski odgovor, verovatno pola-pola...

Covek u belom

grebostrek.lurker

I onda sledi pitanje koje sebi postavi svaki MScEE:

"Da li je vredelo?"

Prvo pitanje da li je trebalo, i odgovor je jasan velikoj vecini ne (racunam ovde i CS). Ovi kojima je trebalo njima je verovatno jako korisno i njima je po defaultu vredelo.
Ostaje ova velika vecina kojima nije trebalo, i pravo pitanje za njih je da li je vredelo. U smislu da li je vredelo truda kad to sluzi samo da se na kraju dobije papir.
Nemam pojma koji je vecinski odgovor, verovatno pola-pola...

Mama ti dete.

Nažalost, političari su uspeli da degradiraju ETF. Sad će trebati dosta vremena da se opet vrati među najbolje.

Slažem se. Mada oni nisu direktno gađali ETF. Oni kad uništavaju, uništavaju sve redom!

I onda je 90% od par stotina matematicki najinteligentnijih ljudi u Srbiji, Crnoj gori i jos nekim delovima exYU upisivalo ETF.

Ovo baš i nije tačno. Ja bih izdvojio tri fakulteta u Beogradu: ETF, PMF i Fizički fakultet i to je najčešći izbor najtalentovanijih. Sa gledišta mladog gimnazijalca, ETF ume da liči na prljavu inženjeriju, nikakve nauke, nikakvi problemi u matematici i fizici. U stvari sam krem (selekcije olimpijada) su češće odlazili na Matematički i Fizički fakultet (ili na stranu). Čak šta više Fizički fakultet procentualno ima daleko veći broj talentovane i zagrižene za nauku dece, nego ETF. I Matematički dobro stoji.

Na elektrijadama takmac ETF-u je Novosadski tehnički fakultet, ETF je bolji, ali Novi Sad je uvek tu negde. I Niš je bio solidan. Od skora je Skoplje krenulo da učestvuje i znate šta, prve godine su bili mnogo loši, već sledeće godine su bili pravo čudo. A razlog je da kada su kriterijumi visoki i težak je cilj, postoji motivacija. A takodje postoji i šablon uspeha, koji se može kopirati.

Jedan student lako izgubi volju kada je sam za sebe, ali kada je u grupi gde su svi dobri i gde su postavljeni visoki kriterijumi, sve je lako. Moć institucije ne treba potcenjivati, iako su njeni delovi pojedinačno ružni.

koje mrzi da napisu knjige za svoje predmete a kada to i urade to mahom budu lose prevedeni plagijati

Ja da se pitam, uveo bih master studije da budu na engleskom. Trenutna globilizacija i trend nauke postavljaju takve kriterijume, bez engleskog si poprilično hendikepiran za budućeg poslodavca, zašto odlagati neminovno.

PS. Knjige naravno na engleskom. Knjigu ima smisla pisati ako ne postoji nešto dobro na tržištu.

Profesori koji ne promene svoje predmete po 30 godina

Nisi u toku sa dešavanjima. Trenutno se nadmeću da prepišu programe sa svih velikih fakulteta. Zapravo nemoguće je naći neki predmet na svetski poznatim univerzitetima, a da ga nema na ETF-u. Ne znam kako je u praksi, na papiru izgleda idealno.

bookez

I onda je 90% od par stotina matematicki najinteligentnijih ljudi u Srbiji, Crnoj gori i jos nekim delovima exYU upisivalo ETF.Ovo baš i nije tačno. Ja bih izdvojio tri fakulteta u Beogradu: ETF, PMF i Fizički fakultet i to je najčešći izbor najtalentovanijih.

Nema PMF u Beogradu, ukinuli su ga nekoliko godina pre nego što sam se ja upisivao.
Inače svaki put kad me neko pita da li sam studirao na PMFu, ja kažem "Ne, na Biološkom fakultetu u Beogradu". Onda me belo gledaju. Oni su verovatno studirali na Velikoj školi.
Inače taj fakultet i dalje, ni dan danas, nema zgradu, nego se nalazi po potkrovljima, podrumima i nekim ćoškovima zgrada drugih fakulteta

Nema PMF u Beogradu

Htedoh reći Matematički fakultet ili skraćeno matfak

bookez

Ja bih izdvojio tri fakulteta u Beogradu: ETF, PMF i Fizički fakultet i to je najčešći izbor najtalentovanijih. Sa gledišta mladog gimnazijalca, ETF ume da liči na prljavu inženjeriju, nikakve nauke, nikakvi problemi u matematici i fizici. U stvari sam krem (selekcije olimpijada) su češće odlazili na Matematički i Fizički fakultet (ili na stranu). Čak šta više Fizički fakultet procentualno ima daleko veći broj talentovane i zagrižene za nauku dece, nego ETF. I Matematički dobro stoji.

OK, ja sam pod PMFom podrazumevao oba Fiziku i Matematiku, a u principu se potpuno slazem sa tobom, osim sto ne pricam o 10 najtalentovanijih u generaciji nego o 300 najtalentovanijih. Tacno je da 10-tak jako inteligentnih ljudi je islo na Fiziku/Matematiku svake godine, ali je njih 290 islo na ETF. Usput u ozbiljne na Fizici/Matematici racunam naucnicki a ne smer za profesore (kako se to vec zvalo, valjda A-smer).
A da na ETFu nema nikakvih problema u matematici i fizici je skroz tacno. ETF je fakultet za inzenjere, ne naucnike.

bookez

Ja da se pitam, uveo bih master studije da budu na engleskom. Trenutna globilizacija i trend nauke postavljaju takve kriterijume, bez engleskog si poprilično hendikepiran za budućeg poslodavca, zašto odlagati neminovno.
PS. Knjige naravno na engleskom. Knjigu ima smisla pisati ako ne postoji nešto dobro na tržištu.

Svako ko je studirao ETF iole ozbiljnije je u nekom trenutku ukapirao da mora da uci iz literature na engleskom (oni koji su to shvatili ranije su imali srece jer su elektroniku ucili iz Millmana i cega vec a ne iz one Cajine nazovi knjige i nazovi predavanja).
Prevoditi strucnu terminologiju na srpski je realno bespotrebno i rogobatno. Meni nista ne smeta i mix srpskog i engleskog, mnogo je bolje umesto nekih ruznih prevoda gde nista vise ne razumes i ako poznajes materiju.

mnenadic

Nažalost, političari su uspeli da degradiraju ETF. Sad će trebati dosta vremena da se opet vrati među najbolje.

Slažem se. Mada oni nisu direktno gađali ETF. Oni kad uništavaju, uništavaju sve redom!

ETF jeste nekada bio daleko bolji nego danas, ali nikada nije bio medju najboljim fakultetima u svetskim razmerama. Jednostavno ekonomija kaze da je to nemoguce, ako ima 100 fakulteta u USA koji imaju budzet reda drzave Srbije, naravno da ce da privuku i plate najbolje profesore. Kako je ETF mogao tome da konkurise da bi bio medju najboljima?
Ono sto cini fakultet dobrim je i kvalitet studenata i tu je ETF bio u velikoj prednosti zbog prirode socijalistickog sistema i situacije na svetskom trzistu (90% matematicki najinteligentnijih je islo na ETF), ali to je jedina prednost koju je imao.

I naravno ETF nece nikada da "se vrati" medju najbolje. Dovoljno je pogledati gde su danas za ETF recimo Indian Institute of Technology (grupa od mislim 16 fakulteta) i kako to izgleda kod Indusa pa da shvatimo i zasto. Jednostavno zakon velikih brojeva.
I ETF nisu unistili neki imaginarni politicari nego ekonomija (nedostatak para ili standarda za placanje skolovanja) i odliv ogromnog % najboljih koji ga zavrse (pri tome naravno bez privlacenja najboljih sa drugih fakulteta).

strange_ilusion

Privatni fakulteti bi trebali da prodaju znanje ali ispiti i autorizacija za izdavanje diplome bi trebalo da je u nadleznosti drzave odnosno nezavisnog tjela.

Znaci neko "nezavisno telo" koje formira drzava bi trebalo da ide u korak sa vremenom - to je u praksi dokazano da nije moguce. Cim se birokratija dohvati necega ne moze to da radi ni efikasno ni kvalitetno.
Mozda bi moglo da funkcionise kada bi to nezavisno telo finansirala ali ne i kontrolisala drzava.

NeuroRadoznalost
Ne, svrha fakulteta nije: razumevanje gradiva, šire obrazovanje, priprema za život, učenje razmišljanju...

Ne bi se skroz složio. Ja bih radije da lekar takodje i razume kako funkcioniše telo. Zadatak više škole je da stvore uskostručni kadar. Fakultet treba da stvori osobu koja pored stručnog znanja može da rešava novonastale probleme, a za to je potrebno razumevanje. Mnoge zapadne firme pri zapošljavanju testiraju i lateralno razmišljanje (lateral thinking - čudni i novi problemi bez tačnog rešenja).

Na našim fakultetima je problem što stručno znanje ne prati svetske trendove i potrebe, a i samo stručno znanje je 99% teorijsko. Programirati na papiru je ludilo, a tako se polagali programski jezici. I ono malo labaratorijskih vežbi ne stimuliše nikakvu kreativnost i rešavanje problema, već čistu reprodukciju, al bolje i to nego ništa.

Znate li koliko studenata elektronike polaže na bubicu i prepisivanje, ja znam 3.

Nekada je bilo nemoguće polagati elektronike na bubicu (zadatke). Toliko toga ima da se uradi i nema mnogo prostora za razmišljanje, za greške, za proveravanje, za prepisivanje. Jednostavno nema vremena. Ma nema vremena ni da sve jednačine budu kompletne, nego aproximiraj, zaokružuj čim stigneš. A svaki zadatak ima pod a,b,c,d,e,f,g. Pograšiš na b, ostatak možeš da baciš. Najinženjerskiji ispit (pismeni deo).

NeuroRadoznalost

Znate li koliko studenata elektronike polaže na bubicu i prepisivanje, ja znam 3.

Neko te je debelo slagao.
Prepisati je moguce ali jako tesko, a na bubicu je nemoguce raditi jer ispit nije tako koncipiran (samo diktiranje "resenja" bi oduzelo 10x vise vremena od predvidjenog za ispit, plus pise se gomila jednacina i izracunavanja, plus crta se gomila grafika, jednostavno nemoguce).
S druge strane programiranje je nazalost uvek bilo prelagano raditi na bubicu jer je ispit koncipiram po sistemu "multple choice". Sa bolonjom je to nazalost uzelo maha i u drugim predmetima...

Neko te je debelo slagao.
Prepisati je moguce ali jako tesko, a na bubicu je nemoguce raditi jer ispit nije tako koncipiran (samo diktiranje "resenja" bi oduzelo 10x vise vremena od predvidjenog za ispit, plus pise se gomila jednacina i izracunavanja, plus crta se gomila grafika, jednostavno nemoguce).
S druge strane programiranje je nazalost uvek bilo prelagano raditi na bubicu jer je ispit koncipiram po sistemu "multple choice". Sa bolonjom je to nazalost uzelo maha i u drugim predmetima...

Ja znam ljude koji su ceo Elektronski fakultet završili tako a njihovo znanje je opšte poznato, znam i ljude koji su završili druge fakultete tako ali to nije tema ove priče.
Šta ja mogu da ti kažem kad se 3 elektronca (pred kraj su faxa) 15 minuta razmišljaju kako izračunati zapreminu nečega pa onda množe metre sa centimetrima a ne znaju da 1m3 nije jednako 1000cm3, na kraju su me napravili na ludog kada sam rekao da se zapremina računa množenjem tri dimenzije i da 1m3=1‚000‚000cm3. Verovatno nije merodavno ali ti isti ljudi: nisu čuli za linux, nemaju pojma da reinstaliraju windows a programski jezici su im naučna fantastika.

Ja sam u životu samo jednom prepisivao i debelo sam se zaj.... jer sam znao mnogo više od osoba od kojih sam prepisivao tako da mi više nikad nije palo na pamet da prepisujem pa i ne znam sve načine na koje je moguće.

Nisam mislio samo na bubicu ali kombinacija: bubica, mobilni (slikaš pa ti neko uradi i još hiljadu fazona sa smartphone), prepisivanje od drugog, unošenje skripti i knjiga i u krajnjem slučaju korišćenje drugog za polaganje (začudo neki profesori ne proveravaju indeks, mada se i indeks lako falsifikuje) može nekome omogućiti da završi fakultet a da ništa ne nauči.
Da li je Bolonja kriva ili su krivi studenti ili profesori ili je "kriv NATO zato što nas je bombardovao" ili "turci pod kojima smo bili 500 godina" nije uopšte bitno.
Stari sistem nije funkcionisao, Bolonja funkcioniše mnogo bolje (nisam po Bolonji) ali to nije dovoljno. Možda je vreme da se poradi na motivaciji, na usmeravanju kriterijuma i na prelasku sa repeticije na intelektualni rad.

Ja na mom fakultetu imam osobe koje na pitanje: "Šta je Hepatitis C?" odgovaraju "Pa on dolazi posle hepatitisa B" (ovo je stvarni odgovor na ispitu, student je položio).

Ja imam ljude na fakultetu koji su diplomirali sa visokim prosekom i to u roku a koji ne znaju: šta je CIN, šta je konizacija, šta je vaginoza, šta je disekcija aorte, kako se dijagnostikuje infarkt miokarda, šta je leukemija i koja je klinička slika i terapija iste, kliničku sliku šloga

Ja na mom fakultetu poznajem ljude koji nikada u životu pacijenta nisu pregledali a završili su u roku sa prosekom preko 9.
Takođe znam i ljude koji stetoskop ne poseduju a završili su u roku sa prosekom preko 9.

Student koji je završio u roku sa prosekom preko 9.5 me je pitao 3-4 meseca pred njegovo diplomiranje: "Kakva je to kardiološka anamneza".

Nemoj uopšte da se čudiš brojem neobrazovanih sa visokoškolskom diplomom u Srbiji. To što je tvoj krug prijatelja možda sastavljen od ljudi koji su kvalitetni stručnjaci a izolovao si se od zabušanata ne znači da oni ne postoje. Oni itekako postoje i ima ih mnogo više nego nas.

Ne bi se skroz složio. Ja bih radije da lekar takodje i razume kako funkcioniše telo. Zadatak više škole je da stvore uskostručni kadar. Fakultet treba da stvori osobu koja pored stručnog znanja može da rešava novonastale probleme, a za to je potrebno razumevanje. Mnoge zapadne firme pri zapošljavanju testiraju i lateralno razmišljanje (lateral thinking - čudni i novi problemi bez tačnog rešenja).

Ja bih prvenstveno želeo da lekar zna da: prepozna, dijagnostikuje i leči bolest i eventualno kome da me uputi. Ako želiš lekara koji zna kako telo ili bolest funkcionišu onda se slobodno leči kod: anatoma, fiziologa, histologa, patofiziologa, biohemičara....
Mehanizmi su izuzetno bitni ali od kad je u medicinu uveden veliki broj protokola smrtnost je izuzetno smanjena.

Lateral thinking je sjajna stvar za razbacivanje svakojakim "new age BS". Malo je teže na osnovu nekih HR testova odrediti ko će biti dobar a ko loš u poslu pa tako ja ne verujem mnogo u taj "lateral thinking" i potrebom za "socijalno odgovornim ponašanjem koje je pokazano u kandidatovom CV-u" tj. potrebom za volontiranje u NGO ako je on kvantni fizičar koji traži posao. Kvalitet nekoga u nekom poslu se može pokazati ili njegovim prethodnim rezultatima ili u toku internshipa ali to je priča za drugu temu.

U svakom slučaju što se tiče "lateral thinking-a", džabe to ako nema "forward thinking-a" tj. rešavanja zadatog problema.

Nekada davno, kada nije bilo veterinara i ovakvih lekova, kada bi gazdi konj počeo da šepa i da ide u stranu (lateral thinking) a ne pravo gde treba gazda je ubijao konja. To je okrutno prema današnjim standardima ali kapitalizam traži profit tj traži ljude (ili životinje) koji rade svoj posao.

Na žalost naši fakulteti su promašili svrhu i ne školuju gotove stručnjake. Posle našeg fakulteta većini diplomaca je potrebno još mnogo da se osposobe za posao.

U USA i Engleskoj lekari ponekad još na stažu počinju samostalno da dežuraju i da rade sa pacijentima (radio sam u Engleskoj), većina bolnica to omogućuje tek u prvoj godini specijalizacije. U Srbiji mnoge specijaliste ne puštaju da samostalno rade sa pacijentima i dežuraju a retko koja bolnica im daje ikakve slobode na specijalizaciji. Student medicine završne godine u Engleskoj je sposobniji nego lekar na sredini (a neretko i na kraju) specijalizacije u Srbiji (u ovo sam se uverio lično, čak i komparativno).

Covek u belom

NeuroRadoznalost

Znate li koliko studenata elektronike polaže na bubicu i prepisivanje, ja znam 3.

Neko te je debelo slagao.
Prepisati je moguce ali jako tesko...

Потврдио бих ово. Посебно бих напоменуо ЕТФ, који је овде тако радо и обилато спомињан.

На критичним предметима, где највећи број студената запиње - ОЕТ, Математика - постоје строге казне за преписивање, у виду забране излазака на испит у х испитних рокова, па онда када положите идете на усмену проверу (које иначе нема у редовном поступку полагања испита) и сл.

Више се исплати пасти него преписати.

Иначе, колико видим, дискусија је скроз отишла у страну, готово до нивоа 'Да ли уопште треба завршавати факултет'.

Са својим скромним искуством (тек сам студент горепоменутог факултета), заиста не видим логику у тим изјавама. Ако постоје људи који су одлични програмери, а нису завршили факултет, да ли то значи да нико не треба да прође званичан процес образовања, већ сви да седе кући и уче област која их занима. И онда дођу у фирму, послодавац им да неки тест пример, ако знају знају, добију посао, ако не, ником ништа.

Поента образовања јесте да за сваки образовни профил постоји одређена количина предвиђеног знања, а да онда 40+ професора лупи свој потпис и верификује да ви то знате, па тек онда пролазите иницијални тест у некој компанији да бисте добили посао.

Замислите да је сваки хирург самоук. Сецка кући жабе, пацове па дође у неку клинику и каже 'Ја сам код куће вежбао на жабама, гледао неке туторијале на нету, колико операција на правом човеку може да се разликује, дај нож'.

Можда рецимо пример програмера није толико драстичан, али побогу - доводити у питање образовних институција.

a001

Иначе, колико видим, дискусија је скроз отишла у страну, готово до нивоа 'Да ли уопште треба завршавати факултет'.
Са својим скромним искуством (тек сам студент горепоменутог факултета), заиста не видим логику у тим изјавама. Ако постоје људи који су одлични програмери, а нису завршили факултет, да ли то значи да нико не треба да прође званичан процес образовања, већ сви да седе кући и уче област која их занима. И онда дођу у фирму, послодавац им да неки тест пример, ако знају знају, добију посао, ако не, ником ништа.

Nisam primetio da je bilo ko tvrdio da ne treba zavrsavati ETF.
Ja sam samo tvrdio da dimploma treba da bude bezvredno parce papira a ono sto je bitno sto ste poneli sa istog je znanje i mogucnost resavanja kompleksnih problema. Do firmi u industriji je da to znanje i potencijal procene i verifikuju a ne da koriste fakultetsku diplomu umesto toga.

Inace proces "dobijanja posla" je malo drugaciji nego u tvom opisu: sastoji se od razgovora za posao u kome su "test primeri" uglavnom izuzetak a ono sto procenjuju je na koji nacin generalno razmisljate o stvarima, da li ste sposobni da radite sa drugima i u timu, a konkretnim stvarima se bave onda kada imate prethodno radno iskustvo. Posle toga sledi probni period u kome se vidi da li ste sposobni da resavate stvarne probleme i da li zelite da radite. Problem je sto posle tog probnog perioda postajete stalno zaposleni i onda vas drzava stiti nekim glupavim zakonima od otkaza. I kako vreme ide postajete sve skuplji i skuplji da vas otpuste (iako je firmi uvek najjeftinije da se resi nesposobnih i lenjih koliko god da kosta i da ima zdravu cirkulaciju - bar 5% zaposlenih da promeni svake godine). Ako permanentno radite na sebi to sto ste u godinama ne znaci da ne vredite firmi, naprotiv.

Ovakav sistem u kome diploma znaci puno je recidiv komunistickog sitema gde ljudi razmisljaju o "dobijanju posla", po mogucstvu dozivotnom a samousavrsavanje kao nesto cime se bave cudaci. Problem u manjem obliku postoji i napolju, uglavnom zbog nesposobnih HR-sluzbi koje obicno rade prvi stepen filtriranja kandidata za posao i nezainteresovanih i u "stitim svoje dupe diplomom" modu menadzera, koji ne posvecuju dovoljno vremena proceni kandidata kada imaju slobodne rekove i ne bave se dugorocnim gradjenjem timova ljudi koji ce da rade zajedno i budu efikasni.