Školarine na fakultetima poskupljuju?!

Znam puno njih gde deca imaju jasno izražen osećaj da su svojim roditeljima - zbog studija - veliki teret.

znam i ja,
i baš je gadno

loader

pokušavam nekako da racionalizujem
Jukie .. zar nemate neki lakši sport?!

Pa moraću da nađem... ovo je kao neka serija gde se stalno prave novi zapleti a nikako se ne raspliću stari

hteli smo kapitalizam, eto nam ga.

u kapitalizmu i najsiromasniji djaci mogu da apliciraju za studentski kredit i da ga dobiju, koji posle nije problem da vrate, jer ce se vrlo brzo zaposliti i imati pristojna primanja!


Ovde je potpuno bolesna situacija, gde gradjani placaju preskupo stanovanje, hranu i sve ostale potrebstine, a da je nezaposlenost prevelika, plate katastrofa i uopste standard ispod nivoa mogucnosti da se opstane-mislim, ko to regulise,...pri tome su vecina novovlasnika bilo cega, svoj akumulirani kapital stakli tako sto su gradjani prevareni!

Da, da... kapitalizama ima raznih. Šteta što to našim građanima niko nije objasno. Čim se kaže kapitalizam, naši građani pomisle na bogatu Nemačku, Švedsku ili USA.

Vojislav Stojković

Da, da... kapitalizama ima raznih. Šteta što to našim građanima niko nije objasno. Čim se kaže kapitalizam, naši građani pomisle na bogatu Nemačku, Švedsku ili USA.

pravo da ti kazem, ja ne znam sta je ovo ovde!

u kapitalizmu i najsiromasniji djaci mogu da apliciraju za studentski kredit i da ga dobiju, koji posle nije problem da vrate, jer ce se vrlo brzo zaposliti i imati pristojna primanja!

Evo jos jedna vilinska suma. USA ima oko 1000 milijardi duga po studentskim kreditima. To je sledeci bubble koji ce eksplodirati.

angie01

pravo da ti kazem, ja ne znam sta je ovo ovde!

"Da je Jugoslavija bila sto puta gora nego što je bila, opet bi bila sto puta bolja od svega što je nakon nje nastalo. To što mi živimo, to u čemu živimo, to još nema svoga naučnog imena." (Abdulah Sidran)

USA ima oko 1000 milijardi duga po studentskim kreditima. To je sledeci bubble koji ce eksplodirati.

pa vidi, to mogu biti samo situacije gde je neko uzeo kredit, a nije zavrsio fax i nije se zaposlio-cim radis, ti si evidentiran za vracanje-jer je u igri tvoj sousl sekjuriti nambr, ako si pak na studijama pokazao izuzetne rezultate, moguce je da predjes na stipendiju,....ili pak neko ko je stekao ssn, dobio kredit, pa posle zbrisao,...ja kapiram da se ovde govori o mogucnostima studiranja i neadekvatno velikim skolarinama u odnosu na primanja!


ps-plz, ne moj da me ubacijes u onakve paralele!

alselone

USA ima oko 1000 milijardi duga po studentskim kreditima. To je sledeci bubble koji ce eksplodirati.

Na problem "boom-a" obrazovana i posledica koje će izazvati ukazivao je još dalekih sedamdesetih godina prošlog veka izvesni A. Toffler i drugi.

"Da je Jugoslavija bila sto puta gora nego što je bila, opet bi bila sto puta bolja od svega što je nakon nje nastalo. To što mi živimo, to u čemu živimo, to još nema svoga naučnog imena." (Abdulah Sidran)

paTO!

Tačno, "ovo" je "to".

pa vidi, to mogu biti samo situacije gde je neko uzeo kredit, a nije zavrsio fax i nije se zaposlio-cim radis, ti si evidentiran za vracanje-jer je u igri tvoj sousl sekjuriti nambr, ako si pak na studijama pokazao izuzetne rezultate, moguce je da predjes na stipendiju,....ili pak neko ko je stekao ssn, dobio kredit, pa posle zbrisao,...ja kapiram da se ovde govori o mogucnostima studiranja i neadekvatno velikim skolarinama u odnosu na primanja!


ps-plz, ne moj da me ubacijes u onakve paralele!

Šala je bila u pitanju, NHF.
Mislim da je malo komplikovanije od ovog kako si objasnila. Čik ekonomija štucne, manje ljudi dobija posao, manje ljudi vraća kredit, i kreće piramidalno, kao u situaciji stambenih kredita.

Trend poskupljivanja školarina je globalni. Evo nešto što znam provereno - Fakultet za dizajn u LA, smer Product Design - 180 hiljada za četiri godine. Ovo jeste jako poznata škola za dizajn, ali jebote 180 hiljada je 180 hiljada.

ogli bi to da vrate ulaganjem u pomoć za studiranje ovdašnjih klinaca

Neka daju 10 hiljada skolarina i oprastam im mostove.

Na problem "boom-a" obrazovana i posledica koje će izazvati ukazivao je još dalekih sedamdesetih godina prošlog veka izvesni A. Toffler i drugi.

Bacicu pogled.

Mislim da je malo komplikovanije od ovog kako si objasnila. Čik ekonomija štucne, manje ljudi dobija posao, manje ljudi vraća kredit

dobro, zbrzala sam na najuobicajenije varijante, prosecan ugovor podrazumeva da kada se zaposlis pocnes i da vracas kredit-pa sama ta situacija ima varijacije, ali imas i varijante da si kredit uzeo, a odusato si od studiranja, a nisi zaposlen,sraski ce znati bolje sve mogucnosti...ja npr znam u Kanadi ljude koji su dosli kao imigranti, trazili kredit, dobili, zavrsili studije i vratili se kuci i sem sto ne mogu vise da udju u zemlju, ne mogu im nista!

180 hiljada je velika lova i tamo, al i LA ima dosta ljudi sa milionskim zaradama godisnje, pa taj elitizam i nije neobican!

....kod nas je pak to sve funjarski i na ivici-sta sad ceca, misko i co mogu da plate dobro skolovanje svojoj deci na sumnjivim parama, a prosecan covek treba da skine kozu s ledja,....valjda troskovi svega treba da su uskladjeni sa primanjima, inace je nerealno!

ali ovde je previše nesrazmerno.

Novodahije!

Sve su isisali sti je moglo, nista uradili da se nekaproizvodnja pokrene, ozive privreda i ekonomija, da ljudi mogu normalno da rede, zaradjuju, pa onda da srazmerno plate troskove, daju u kasicu zemlji koja im je to omogucila, nego samo da se ubira harac!

Olako pristajete na cenu

To je samo za mostove. Za puteve jos toliko.

A ima stvari za koje nema oprosta.

Prošloga je ljeta objavljeno kako studentski kreditni dug od 830 milijardi američkih dolara premašuje totalni američki dug na kreditnim karticama koji se i sam umjetno podigao na 827 milijardi dolara, a studentski kreditni dug raste za 90 milijardi dolara godišnje. Daleko je manje studenata nego korisnika kreditnih kartica. Postoji li mogućnost mjehura studentskog duga u vrijeme kada je perspektiva diplomiranih studenata za zaposlenje i zaradu žalosna kao što nije bila od Velike depresije?



Alan Nasser i Kelly Norman: Mjehur studentskih dugova zbog kredita - Prokletstvo prve američke generacije zahvaćene mjerama štednje

Шта ће нам стварно толики дипломирани безбедњаци, политичари, богослови? Томе бих додао и правнике, економисте, философе...

Уосталом, зашто се не форсирају средње, или више, стручне школе уместо универзитета?

ivana23

Alan Nasser i Kelly Norman

Kao da ponovo čitam već spomenutog futuristu Toflera, samo što više nije reč o predviđanjima budućnosti, već sadašnjosti.

Naime, narečeni futurista je svojevremeno ukazao na dva ključna uzroka ovakvog trenda:
Prvi, zbog viška radno sposobnih mladih ljudi na tržištu rada, vlade razvijenih kapitalističkih zemalja, guraju nezaposlene u sistem obrazovanja i tako odlažu problem.
Drugi, obrazovanje je vrlo unosna delatnost, a obrazovnim institucijama je profit, a ne budućnost njihovih diplomaca, vrhunski motiv.

Vojislav Stojković

... obrazovanje je vrlo unosna delatnost, a obrazovnim institucijama je profit, a ne budućnost njihovih diplomaca, vrhunski motiv.

Ne mora da bude.

Prije nekoliko mjeseci sam posjetio Meksiko kako bi održao govor na Nacionalnom Sveučilištu, UNAM. To je jedno impresivno sveučilište - stotine tisuća studenata, predani studenti, odlično nastavničko osoblje. I sve je besplatno. Zapravo, prije desetak godina Vlada je pokušala uvesti minimalnu školarinu nakon čega su odmah izbili studentski prosvjedi i Vlada je morala odustati. Štoviše, jedna od zgrada u sklopu sveučilišta još uvijek je pod okupacijom studenata i danas se koristi kao glavni centar za organizaciju aktivističkog djelovanja diljem grada.

U gradu također postoji još jedno sveučilište koje, ne samo da je besplatno, već daje i kompenzacije onima kojima to treba. Bio sam i tamo, impresivna razina obrazovanja, studenti, profesori itd. Tako je to u Meksiku - siromašnoj zemlji.

Noam Chomsky: akademska sloboda i korporativizacija sveučilišta - ceo tekst

Nigde nema besplatnog ručka, a ni besplatnog studiranja, pa ni u Meksiku, čak i kada to kaže poštovani Čomski. Svi građani, pa i oni siromašni, u i inače siromašnom Meksiku, plaćaju "besplatno" studiranje stotinama hiljada studenata na UNAMU-u.

Jeremija, znam sta hoces da kazes, ali...

U vreme dok sam ja 'besplatno' studirala, niti su porezi bili visoki kao danas, niti je drzava bila u ovolikim dugovima. Odakle je onda bilo mogucnosti za 'besplatno' studiranje?!

Odgovor bi bio prilično opširan, a pitanje je da li bi bio tačan, pa neću ni da počinjem.

Vojislav Stojković

Odgovor bi bio prilično opširan, a pitanje je da li bi bio tačan, pa neću ni da počinjem.

Prije nekoliko mjeseci sam posjetio Meksiko kako bi održao govor na Nacionalnom Sveučilištu, UNAM. To je jedno impresivno sveučilište - stotine tisuća studenata, predani studenti, odlično nastavničko osoblje. I sve je besplatno.

To njegovo levičarsko "besplatno" košta 1,8 milijardi evra godišnje (budžet za 2012), a na plate "odličnog nastavničkog osoblja" odlazi oko 60%

http://www.estadistica.unam.mx/numeralia/
Presupuesto 2012
$ 31654 millones de pesos

60.7% docencia
26.0% investigación
8.2% extensión universitaria
5.0% gestión institucional

Kad ćete ukapirati da sve neko plaća na kraju? Profesori ne predaju besplatno, građevinci ne zidaju za džabe školske zgrade, struju ne dobijaju džabe, opremu ne dobijaju za džabe, vannastavno osoblje ne radi džabe itd...To "besplatno" je obična levičarska laž koja prolazi u narodu.

Odakle je onda bilo mogucnosti za 'besplatno' studiranje?!

Kompanija i proizvodni program
Pokriva besplatno:
Obrazovanje
Penzije
Zdravstvo
Vojsku
Policiju
...

Pa se onda inflacija prikazuje kao prirodna nepogoda, cene rastu zbog zlih trgovaca a dinar pada zbog šekulanata, vatikana i masona.

ivana23

Jeremija, znam sta hoces da kazes, ali...

U vreme dok sam ja 'besplatno' studirala, niti su porezi bili visoki kao danas, niti je drzava bila u ovolikim dugovima. Odakle je onda bilo mogucnosti za 'besplatno' studiranje?!

Dok nekom ne smrkne, drugom ne svane.

Hoću da kažem, bilo je tu svega i svačega (što kaže Jeremija ), od svetskih okolnosti, do prebacivanja para, od onih koji su (samo) zaradjivali, ka onima koji su (samo) trošili, a to nije moglo doveka.

Jedan primer.
Srednju školu sam završio u provinciji (`87), i išli smo na praksu u lokalnu fabriku (koja je poslovala odlično, a i dan danas neki delovi te fabrike rade dobro).U toj fabrici je bila i menza, gde je izbor i kvalitet hrane, bio 3-5 puta lošiji, od studentske menze, u kojima sam se hranio (godinu dana) kasnije.

vladaxy

Odakle je onda bilo mogucnosti za 'besplatno' studiranje?!

Kompanija i proizvodni program
Pokriva besplatno:
Obrazovanje
Penzije
Zdravstvo
Vojsku
Policiju
...

Pa se onda inflacija prikazuje kao prirodna nepogoda, cene rastu zbog zlih trgovaca a dinar pada zbog šekulanata, vatikana i masona.

Otplatu raznoraznih kredita (sa kamatama) za raznorazne javne nabavke gde je

onaj komplet od 3 stolice vezane šipkom u čekaonicama u domovima zdravlja koštao stotinakhiljadadinara

pomoć mišku jer je kriza a on mesecima pre toga nije plaćao dobavljače, zakidao zaposlenima i fondovima (PiO i dr) izbegavao PDV ... a imperija mu rasla jer je pametno ulagao u razne nekretnine u zemlji a naročito u svetu,

da ne pominjem most kod Ade ciganlije koji je više puta preplaćen, odnosno poslužio da se pare prebace u privatne džepove

da ne pominjem ostale radove koji nisu ni započeti a naplaćeni i novac potrošen (prebačen u privatne džepove) (afere oko puteva, šinvoz, kolubarskih kopova... gde god se okrenem...)

Svim tim smo zaduženi i mi i naša deca.

Fakulteti bi bili primorani da modernizuju programe i prilagode ih 21. veku.

kao i kompletno obrazovanje, od predskolskog!

Rešenje bi bili studentski krediti za koje garantuju roditelji, a student ih otplaćuje kad se zaposli. Budući studenti bi dobro razmislili šta upisuju.

A šta je sada? Roditelji dižu kredite da plate školarinu - studenti ne razmišljaju dobro šta bi upisali.

Sigurno ne bi upisivali neke fakultete sa čijom diplomom posle nemaju perspektivu, kao što se to sada dešava.

Sa diplomom kog fakulteta imaju perspektivu?

Zbog mogućnosti besplatnog studiranja, određen postotak ljudi upisuje gotovo bilo koje studije, samo da bi dobili diplomu.

Pa?

Ne gledaju dugoročno, pa ih ne zanima hoće li posle naći posao u toj struci.

Je li?

Jedino što je bitno je besplatan upis, a posle neka se država pobrine i za posao preko zavoda za zapošljavanje.

Ju, naopako.

Jao... Pre svega, što se tiče teme, autor nije mogao bolju odabrati, a sada na odgovor za vladaxy i jos ponesto.

vladaxy

Rešenje bi bili studentski krediti za koje garantuju roditelji, a student ih otplaćuje kad se zaposli. Budući studenti bi dobro razmislili šta upisuju. Sigurno ne bi upisivali neke fakultete sa čijom diplomom posle nemaju perspektivu, kao što se to sada dešava. Fakulteti bi bili primorani da modernizuju programe i prilagode ih 21. veku.[/b]

Što se studentskih kredita tiče bilo bi savršeno da su isti izvodljivi ali nisu iz velikog broja razloga, evo nekih:

Niko nikome u današnje vreme ne može da garantuje zaposlenje ni vraćanje tog kredita i država bi se trebala okrenuti tome prvo. Nije i ne sme biti na plećima običnog čoveka da razmišlja koje je zanimanje isplativo i to ne bi smela biti zvezda vodilja u izboru poziva u životu! Obrazovni sistem treba da bude upoznat sa situacijama na tržištu zaposlenja.
Kredit od studiranja bi se vraćao kada se zaposlimo, e sada ako nam samo školarina uz troškove ispita izadje oko 1500 evra po godini što za pet godina akumulira 7500 evra, a plata recimo u mojoj struci je 400 evra početna trebalo bi mi čitavih 19 plata da vratim samo školarine, a gde su tu stanovanje i slični troškovi? Ako se uzme da ću davati 30% plate za kredit, treba mi 3 puta duži period od skoro pet godina! ....a u tih pet godina rada valjda treba da imam i neki stan, i da osnujem porodicu i ostale tričarije. Kredit za studiranje bi u Srbiji bio ravan mučenju.
Naša država nema uslove ni na jednom polju da izvede kreditiranje studenata. Pravi cilj cele priče ću pomenuti u peslednjem pasusu odgovora.

Sad imate situaciju da na fakultetima postoje zastareli programi, kvote za upis se samo prepisuju, i na osnovu toga se traže pare iz budžeta, a kako ni to nije dovoljno, pumpa se broj "samofinansirajućih" studenata. Zbog mogućnosti besplatnog studiranja, određen postotak ljudi upisuje gotovo bilo koje studije, samo da bi dobili diplomu. Ne gledaju dugoročno, pa ih ne zanima hoće li posle naći posao u toj struci. Jedino što je bitno je besplatan upis, a posle neka se država pobrine i za posao preko zavoda za zapošljavanje.

Za zastarele programe krivo je ministarstvo i neprofesionalan rad profesora po fakultetima koji predaju šta su učili sami pre 20 godina a novo ih ne zanima. Uz to, ne znam da li su ljudi koji će ovo čitati upoznati sa tendencijom Devalvacije obrazovanja na svetskom nivou (nov sam na blogu, možda eto teme za članak)... Naime, ono zanimanje za koje je pre 20 godina bila potrebna osnovna škola sada traži srednju, gde je bila potrebna srednja škola danas rade ljudi sa višim školama ili čak fakultetima. Fakultetski obrazovani su pre bili profesori u školama, na primer, a sada su *masteri*, pa ko god da su. Stare i nove diplome nisu sinhronizovane, jednom rečju haos. U svakom slučaju krediti za studente i veća cena studiranja ne bi pomogli ovoj situaciji ni malo i ne znam kakve veze ista ima sa kreditima. Rešenje se nalazi na drugom mestu.

A inače zašto bi osobe koje nisu studirale, niti planiraju da studiraju (radnici, seljaci i poštena inteligencija ), plaćale (putem poreza) obrazovanje onima koje studiraju, te tako povećavaju njihove izglede, a smanjuju svoja primanja i rizikuju svoje radno mesto? Da li je to moralno?

Stvari rečene ovde su užasne u najmanju ruku, iskreno. Prvo da istaknem da su deca tih istih radnika i seljaka na tim fakultetima, ili će biti, a neće se imati para platiti da studiraju! Pa, vidiš sistem je u osnovi *ja dam malo drugom pa kad mom detetu, rodjaku, bratu, njegovom detetu, ili kome već bude trebalo tako, daće se i njemu*. Naravno, treba oporezovati bogate maksimalno što se u Srbiji ne radi jer isti finansiraju političare.
Moralno za društvo bi bilo da svi finansiraju napredovanje onih koji za to imaju kapaciteta a ne da se razmišlja da tudji problem nije naš problem a onda kada postane naš da se kuka kako niko ne pomaže. Zaboravili smo da treba dati da bi se dobilo. Tako funkcioniše život na svakom polju. Daš, pa dobiješ, ne daš - opet dobiješ plod toga (a mi bi da uzmemo ili otmemo).

Ima jedna scena iz manga stripa, kad učenik i učitelj igraju šah. Učitelj uvek žrtvuje konja i lovca i gubi od učenika. Kad ga učenik pita zašto to radi učitelj odgovori da se sve mora žrtvovati za kralja. "A ko je kralj", pita učenik. Učitelj mu odgovara da su *kralj* tek rodjena deca i da se za njih sve daje i žrtvuje.

A mi bi da im uskratimo obrazovanje. Pa, bravo nam ga! Da nama, jer se svi pitamo. Jer kad dodje do toga i do PRIVATIZACIJE SVIH FAKULTETA ja ću lepo u Beograd, za svoje nerodjeno dete, da može da bude naprednije od mene i da ima sve. Živi bili pa videli uskoro, samo pripremaju teren.

pocetiodsebe

Nije i ne sme biti na plećima običnog čoveka da razmišlja koje je zanimanje isplativo i to ne bi smela biti zvezda vodilja u izboru poziva u životu! Obrazovni sistem treba da bude upoznat sa situacijama na tržištu zaposlenja.

Ko treba da preuzme toliko breme? Političari? Stručnjaci?? Svet se toliko brzo menja, tehnologije napreduju, ko može da kaže koja će zanimanja biti tražena za 10 godina? Ja sam upisao faks 1994. Niko nije pojma imao da će 2000 postojati internet, da će računari biti masovno rasprostranjeni, pa onda mobilni telefoni itd...Naši političari su blago rečeno retardirani, ne vide dalje od svog nosa i džepa, a stručnost stručnjaka u Srbiji, bar ovih najglasnijih, je pod znakom pitanja.

Profesor Elektrotehničkog fakulteta Srđan Stanković se pita:
- A kojoj ćemo to industriji da prilagođavamo obrazovanje? Strategija se odnosi na opšta mesta! Nemoguće je unapred reći kako će se koja struka razvijati, kada je privreda na veoma niskom nivou. To je veliki problem, niko nije dovoljno pametan da ga reši.

pocetiodsebe

Moralno za društvo bi bilo da svi finansiraju napredovanje onih koji za to imaju kapaciteta

Ko bi određivao ko "ima kapacitete"? Neka stručna i nezavisna komisija? Završilo bi se tako što kapaciteti bez stranačke pripadnosti ne bi imali nikakve šanse.

A posledica grupnog finansiranja "svi za sve" je:

Od 1991. do 2000. godine samo u prekookeanske zemlje emigrirala je 81.981 osoba, a od 2001. do 2009. godine - 60.320, i najviše privlače SAD, ne samo zbog plate, nego i zbog uslova za rad i napretka u karijeri.

Prema poslednjim podacima Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), trenutno je bez posla 46.977 lica sa fakultetskom diplomom

pocetiodsebe

"ja dam malo drugom pa kad mom detetu, rodjaku, bratu, njegovom detetu, ili kome već bude trebalo tako, daće se i njemu"

- Odlaskom najboljih stručnjaka i mladih diplomaca Srbija je mnogo izgubila, jer se godinama ulagalo u njihovo obrazovanje, a sada oni rade u drugim državama u kojima plaćaju porez - rekao je rektor Kovačević.

Do upisa nove generacije brucoša ostalo je manje od mesec dana, a istraživanje studenata pokazuje da oko dve trećine studenata, kada upisuju fakultet, imaju na umu posao u inostranstvu i odlazak iz Srbije.

Srbija je druga zemlja na svetu po "odlivu mozgova", odmah posle Gvineje Bisao. Procenjuje se da je Srbiju od devedesetih godina napustilo više od 300.000 mladih obrazovanih ljudi.

Više od šest hiljada lekara iz Srbije otišlo je da radi van zemlje, a na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje je 2.000 lekara opšte prakse i skoro 100 specijalista

pocetiodsebe

A mi bi da im uskratimo obrazovanje.

Obrazovanje nikad u istoriji čovečanstva nije bilo dostupnije. Škole su na svakom koraku, putem interneta imate pristup ogromnoj bazi znanja. Samo treba imati volju. Ja sam gotovo 80% stvari kojima se sada bavim naučio putem interneta. Imao sam samo trošak mesečne pretplate na internet. Ostalih 20% koje sam naučio sam platio kao samofinansirajući student.

Možda bi u doba interneta trebalo da prestanemo da razmišljamo o školi kao prostoriji, fizičkom mestu, gde učenici dolaze da slušaju jednu osobu koja im piše kredom po tabli.

450 Free Online Courses from Top Universities

Koga zanima programiranje, Stanford (gde studiranje košta 40.000 USD/god.) ima dobre onlajn kurseve, za programiranje, besplatno.

Obrazovanje nikad u istoriji čovečanstva nije bilo dostupnije. Škole su na svakom koraku, putem interneta imate pristup ogromnoj bazi znanja. Samo treba imati volju. Ja sam gotovo 80% stvari kojima se sada bavim naučio putem interneta. Imao sam samo trošak mesečne pretplate na internet. Ostalih 20% koje sam naučio sam platio kao samofinansirajući student.

Možda bi u doba interneta trebalo da prestanemo da razmišljamo o školi kao prostoriji, fizičkom mestu, gde učenici dolaze da slušaju jednu osobu koja im piše kredom po tabli.

450 Free Online Courses from Top Universities

Koga zanima programiranje, Stanford (gde studiranje košta 40.000 USD/god.) ima dobre onlajn kurseve, za programiranje, besplatno.

Za ovaj deo nisi u pravu.

Više od 80% zaposlenih u Srbiji svoju platu troši samo na goli život, u ovom momentu im ne ostaje ništa da bi ostavili sa strane za školovanje dece. Još teže je nezaposlenima, podstanarima, raseljenima...i oni su živi ljudi, imaju decu... Nemoj da polaziš od sebe, idemo malo na radničku decu? Oni koji zarade 18 - 20 000 dinara nemaju ni za hranu, ako plate sve troškove sa stanovanje.

Lepo je što si ti to mogao ali ko to još ovde može? Koliki procenat ljudi?

To bi isto bilo kao da ja sada kažem "pa idite u inostranstvo, tamo ima i džabe studije, jer ima, (upravo završava moja ćerka), ali to nije svima pristupačno i nije pravilo koje može na sve da se primeni.

Ako nemaš diplomu, koju ti ovi kursevi preko interneta ne pružaju, možeš da se slikaš sa tako stečenim znanjem, osim možda ako radiš kao programer pa možeš da radiš od kuće i niko ti ne traži diplomu.

Na svim drugim profesijama, da bi se zaposlio moraš imati diplomu, da si negde studirao, tj, naučio da radiš ono što će ti poveriti poslodavci.

Onih 20% što si samofinansiranjem naučio donelo ti je tu diplomu, znači imao si pa si platio, a to neće moći da plati najveći broj naših ljudi ni sebi ni svojoj deci, jer im od plata ne preostaje ništa.

O tome govorimo ovde ili se ja varam?

Moj je zaključak da će ubuduće studirati samo imućni i njihova deca, jer taj začarani krug siromaštva, koga zahvati, veoma je teško prekinuti, provlači se generacijama.
Ako su roditelji siromašni, loše plaćeni jer su i sami neobrazovani, oni nemaju para da plate visoko obrazovanje svoje dece, što znači da će i njihova deca biti malo obrazovana, loše plaćena i neće to moći da to plate ni svojoj deci. Krug siromaštva za više generacija je tako zatvoren.

Nemam nameru da se uvlačim u preduge rasprave i moram ti reći da si otišao sa teme članka potpuno. Primeti da raspravljaš na temu odliva mladog obrazovnog kadra iz zemlje, nekakve represije koju bi, ako se desi nešto što se nije desilo ni u povoju, političari izvodili i moja omiljena je poslednja koju si potpuno izvukao iz konteksta. Ipak odgovoriću na sve ali to je od mene da ne idem ja previše od teme. Za ostalo, ponavljam, izvoli napisati pa možemo do sutra o čemu god.

Svako ko ima ideju gde da ide zna makar okvirno kako se tamo dolazi, vezano za predviđanje zaposlenja. Zašto, hoćeš da mi kažeš da obnovljivi izvori energije, organska proizvodnja i reciklaža nisu validni pravci u kojima će budućnost krenuti za 50 godina? Tamo se MORA krenuti. A koliko mi kasnimo za svetom? Pa sve što radimo je usvajanje svega lošeg iz Amerike i evrope umesto da kažemo ne. Jer nam zemlju vode nesposobni a mi ćutimo. Za početak piši, eto mene na raspravu.

Kapacitete odredjuje školovanje i utisak profesora, to se sve lepo vidi do 14 godina a daleko od toga da će odredjivati ljudi, odredjivaće rezultati a oni su nepristrasni (da ne ulazimo u raspravu o istim).

Što se tiče odlaska ljudi iz Srbije, šta ciljaš sa ovim, je li to razlog, uzrok, kakav je to uopšte argument? Nikad i ponavljam nikad u životu ne treba reći da je nešto loše i pripremiti reakciju a da se ne zapitaš ono *a zašto je to tako*. Mladi idu iz Srbije pre svega zbog lošeg medijskog uticaja, pogrešnih ideologija i apatije društva. Oni su za to najmanje krivi. Misliš li da je lako napustiti oca, majku, porodicu, pa bre kakva je, naša je ova Srbija i u srcu je svakome. Odlaze hrabri! Mesta su puna mladih ljudi koji ostaju na sigurnom kod roditelja i samo se žale na svet oko sebe. Oni su problem. Na kraju krajeva, stanovništvo se treba obrazovati, pa ako odlazi raditi iskreno na tome da se zadrže, a dao sam o prošlom postu jedan od načina koji si ti, pomalo neracionalno, iskritikovao - predvidjanje tržišta zaposlenja.

Što se tiče samoobrazovanja nisi ni svestan koliko podržavam to jer si me izveo van teme i konteksta kao što rekoh, samoobrazovanje je oružje današnjice ali nao što Noam Chomsky kaže u linku koji ću ti ostaviti (a o čemu se priča godinama) obrazovanje se mora usmeriti i biti svrsishodno inače je beskorisno.

Sve u svemu, ne shvati me pogrešno, poštujem i sve to ali malo nade ti ne bi škodilo. Nadam se da ćemo imati rasprave na obostranu korist. Nije nikad loše priznati da drugi ima pravo.

Izvinjavam se svima zbog udaljavanja od teme i za kraj jedan lep intervju na temu obrazovanja:

http://www.youtube.com/watch?v=DdNAUJWJN08&feature=share

Bravo, kao što je svojevremeno rekao frontmen grupe KAL a mene šokiralo koliko je pametan a prost zaključak:

Pitali ga kada će romi u Srbiji da napreduju kao zajednica a on rekao da će se to desiti u trenutku kada otac detetu kaže da ide u školu a ne da prosi ili kupi papir.

E mi idemo unazad, tamo.

mariopan

Ako nemaš diplomu, koju ti ovi kursevi preko interneta ne pružaju, možeš da se slikaš sa tako stečenim znanjem, osim možda ako radiš kao programer pa možeš da radiš od kuće i niko ti ne traži diplomu.

Na svim drugim profesijama, da bi se zaposlio moraš imati diplomu, da si negde studirao, tj, naučio da radiš ono što će ti poveriti poslodavci.

Ima tu još jedna bitna stvar: online studiranje, distance learning, ili kako ga sve zovu.
Za dosta fakulteta se to može lepo i kvalitetno organizovati. Troškovi su manji nego kod klasičnog studiranja. Omogućuje se studiranje i zaposlenim ljudima - dosta mladih su životne okolnosti naterale na rano zapošljavanje ili odustajanje od školovanja ili se u međuvremenu stvorila potreba za dodatnim obrazovanjem...Iz tog korpusa dobijaju se studenti koji ne mogu sebi da dozvole studiranje od 8 godina, relativno su platežni, iskusniji i fokusiraniji na ono što im je potrebno.
Na žalost, kod nas to još ili ne postoji ili je "smuti pa prospi".

alarih


Da, ja bih jako volela da je to kod nas moguće.
Pre svega zato što bi ljudi iz malih gradova, bez velikih troškova za život u drugom gradu, mogli da završe neku školu, fakultet, višu školu...šta god neko želi, i da promene svoju sudbinu koja im je ovako zapečaćena.
Mogli bi i stariji.
Kod nas ne postoji volja da se školuje i kasnije, da se promeni zanimanje u nekim zrelim godinama, a postojala bi kada bi bilo načina za tako nešto.

Podržavam, itekako, takvu ideju.
Velika je šteta što su kod nas "smuti pa prospi" dobili prolaz, verovatno zbog brzog ubiranja para, a kvalitetniji programi nisu bili ni opcija.

Ispravka: studenti u Kvebeku.

jos nesto

The Liberal government wants to hike tuition by $325 a year for the next five years. That would mean annual tuition fees of about $3,800, which would still be among the lowest in Canada.

I poslije tog relativno malog poslupljenja skolarine bi bile manje nego u recimo Ontariju.