Govor Jelene Milić, direktorke Centra za evroatlantske studije (CEAS) iz Beograda, na nedavno održanom okruglom stolu CEAS "O preporukama Evropskog parlamenta iz Rezolucije O napretku Srbije u procesu njenih evropskih integracija- Podrška usvajanju zakona o otvaranju tajnih dosijea». EP je u spomenutoj Rezoluciji pozvao vlasti u Srbiji da nastave sa naporima da eliminišu nasleđe komunističkih tajnih službi, kao korak u procesu demokratizacije Srbije i podsetio na značaj dalje reforme sektora bezbednosti, jačanje parlamentarnog nadzora i kontrole nad službama bezbednosti, kao i na značaj otvaranja nacionalnih arhiva. Podršku organizatoru i učesnicima skupa pružio je u svom pozdravnom pismu izvestilac EP za Srbiju Jelko Kacin.
Dragi učesnici današnjeg skupa hvala vam što ste se odazvali našem pozivu, iako je za neke ovo treblo da bude zaslužena neradna subota, za neke je izborna kampanja u punom jeku, ali i zato jer je bio relativno kratak rok u kome smo se odlučili da ovaj skup organizujemo i uputimo vam pozive, a vi ste ipak uspeli da dođete. No, sadržaj spomenute Rezolucije EP o čijim delovima ćemo danas razgovarati, činjnica da je jedna EU insitucija konačno tako eksplicitno spomenula i potrebu nastavka sveobuhvatne reforme sektora bezbednosti, na čemu i CEAS insistira, bila je za nas neodoljiv mamac pogotovu ako se ima u vidu da je objavljena tokom izborne kampanje u Srbiji. Nismo odoleli iskušenju da i skup o joj namerno organizujemo tokom kampanje ne bi li i tako pokušali da izborne aktere privolimo da se izjasne o svojim vidjenjima stanja u sektoru bezbednosti, o konkretnim očekivanjima koje pre svega različite insitucije EU od njih imaju u narednom periodu, te da nam predoče sta ce biti njihovi koraci u toj oblasti ako dođu na vlast ili makar uđu u parlament.
Oni koji se bliže i detaljnije bave EU i integracijama zemlja Zapadnog Balkana u EU primećuju sve veću ulogu koju EP ima. Kada pre svega protivnici brzog ulaska Srbije u EU naglašavaju da u zemljama članicama EU vlada strah od proširenja ne bi li nas demotivisali, zaboravljaju da su članovi EP birani direktno i da njihov sastav i stavovi predstavljaju posredno i stavove birača EU. Dakle, ako Srbija zaista hoće u EU, ona će morati sve više da obraća pažnju i na preporuke i očekivanja EP.
Svedoci smo vrlo mlake ili nevoljne rekacije predstavnika vlade na preporuke iz ove Rezolucije, pogotovu na one koje se tiču nastavka napora da se eliminiše nasleđe komunističkih tajnih službi, dalje reforme sektora bezbednosti, jačanja parlamentarnog nadzora i kontrole nad službama bezbednosti i otvaranja tajnih dosijea. Ivica Dačić je cinično i uvredljivo rekao da jedva čeka njihovo otvaranje, Dragan Šutanovac da dosijea vojnih službi nije ni pogledao ali i pored toga zna da otvaranje neće doneti rešenje. Mnogo je strahova u vezi ove inicijative: da bi se demaskirala činjenica da vlast ne kontroliše sve delove sektora bezbednosti; da su u njenom vrhu ljudi sa nedopustivo kompromitovanim karijerama; da bi saznanja stečena u procesu jasnije oslikala prirodu sukoba devedesetih i uloge srpskih snaga u njima; da bi pomogla rešavanju nekih političkih ubistava, od atentata na premijera Đinđića, ubistava novinara, ubistava vojnika na služenju redovnog roka, žrtvovanja civila-radnika RTS... Smatram da su i zato ovako jasno artikulisane preporuke EP bitne, da nam pomognu da koristeći njih nastavimo da se borimo za sudske i političke epiloge ovih slučajeva.
Sa nama su danas ljudi posebno teške žrtve zločinačkog režima čiju eliminaciju nasleđa očekuje i EP, ljudi čiji su bližnji, deca, partneri, rođaci, politički mentori, saradnici i kolege ubijani od strane tog režima, i ja vam se svima zahvaljujem što ste danas ovde.
Meni je posebno značajno sto je gospodin Kacin u svom pismu spomnuo i vojne obaveštajne sluzbe, ali na kraju u delu kad spominje šta su još izazovi pred nama, a ne u onom delu koji kaže da BIA više nije svemoćni RDB čiji članovi mogu da traže smene ministara, niti u njoj ima potencijala ili želje za udarom na demokratski poredak kakav se desio marta 2003. godine kada je Zoran Đinđić ubijen. CEAS smatra da su upravo uspostavljanje punog demokratskog nadzora i nad vojnim obaveštajnim i bezbednosnim službama i njegova puna primena odavno morali biti ključni prioriteti ovog društva i da bi morali biti i prioriteti nove vlade, te da se i njihove arhive i dosijei moraju otovriti, a ne samo samo dosijei BIA i njih predhodika.
Primena iskustva istočnoevropskih zemlja u oblasti tranzicione pravde, lustracije i otvaranja tajnih dosijea je u Srbiji, ali i ostalim zemljama Zapadnog Balkana koje su učestvovale u ratovima, limitirana zbog ogromnog ratnozločinačkog nasleđa sa kojim se te zemlje za razliku od istočnoevropskih, takođe, moraju suočiti ako se žele istinski demokratizovati i evropeizovati.
U Srbiji je situacija još komplikovanija imajući u vidu da se početak otklona od Miloševićevog režima uspeo osvojiti nenasilnim putem, u etapama, u paralelnom procesu razdruživanja sa Crnom Gorom, dakle u fazi demontiranja struktura savezne države pod čijim je mandatom formalno bila tadašnja vojska, i to samo na konsenzusu o Miloševićevoj lošoj unutrašnjoj vladavini, ali ne i na konsenzusu o sveobuhvatnoj zločinačkoj prirodi tog režima. Smatram da je to bio dobar put, alternativa oružane pobune bi bila strašna. Strašne su i posledice ovog nenasilnog puta. To su pre svega vrlo teški kompromisi koji su se morali napraviti upravo sa arhitektama i glavnim izvođaćima radova tog režima, ukljućujući i ostajnje mnogo njih u strukturama novog režima koji je počeo da se uspostavlja, prihvatanje prelaznog perioda trovlašća i slično. To je odluka koja je od početka podrazumevala limite tranzicione pravde, koja je zahtevala pažljivu selekciju ciljeva, pogotovo ako se ima u vidu koje je uopšte poluge vlasti imala prva vlada Zorana Đinđića. Apsurdno je da se veza i saradnja sa tim srcem tame više fakturiše onima koji su samo pregovarali uslove njihovog formalnog silaska sa vlasti u vrlo složenim uslovima sa malo resursa i političkih i zakonskih, na osnovu konsenzusa o nenasilnoj smeni režima, nego onima koji su bili kreatori ili podržavači ratnozločinačke politike Miloševićevog sektora bezbednosti.
Smatram da je ispunjavanje obaveza prema Hagu trebalo biti prioritet i u odnosu na otvaranje dosijea u tom periodu, ne samo zbog prirode i obima zločina koji su u optužnicama iznešeni, već i zato što je to bio jedini način da se sektor bezbednosti prvo malo pročisti, da bi se uopšte počeo stavljati pod političku ako ne i normativnu i instucionalnu kontrolu. To je bio preduslov za stvaranje ambijenta u kome bi se moglo početi sa eliminacijom nasleđa komunističkih tajnih službi, prvi korak u procesu demokratizacije Srbije, koji je omogućio ostale, uključujući nadam se i otvaranje dosijea službi bezbednosti sada. Ne zaboravimo da su te službe čak i prvih nekoliko desetina meseci novih vlasti radile bez ikakvog zakonskog okvira koji bi definisao način njihovog osnivanja, poziciju i mandat.
Ubistvo premijera Đinđića, konsolidacija kadrova Miliševićevog režima u sektoru bezbednosti za vreme Koštuničine vlade i kohabitacije, upravo i zbog toga što su neki generali tada isporučeni Hagu (očito uz cenu nedodirljivosti ostalih, pre svega od domašaja domaćih insitucija), odvajanje Crne Gore, novi status Kosova, nemanje zajedničkog stava svih EU članica o nezavisnosti Kosova, pa i teroristički napadi na SAD 9/11 i intervecije u Avganistanu i Iraku, uslovilo je na različite načine, izrazito oportunističku politiku Zapadne međunarodne zajednice, prema nastavku tranzicione pravde u Srbiji. Mirni razlaz sa Crnom Gorom, oružano ne reagovanje na odvajnje Kosova, dakle stabilnost i po cenu usporavanja procesa demokratizacije Srbije, to je donedavno bio glavni kratkoročni cilj zapadne međunarodne zajednice.
Zato ne čudi sto se pitanje stanja u sektoru bezbednosti, a pogotovu u sektoru odbrane, nije pojavljivalo eksplicitnije ni u delovima o političkim kriterijumima godišnjih izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije, što je državna sekretarka SAD Hilari Klinton upravo vojnu saradnju Srbije sa SAD proglasila najboljim delom bilateralnih odnosa, iako su pod Ministarstvom odbrane obe vojne službe, koje u kadrovskom smislu nisu prošle proces smena na vrhu što se neupitno desili sa BIA u pozitivnom pracu, što je na čelu generalštaba Vojske Srbije čovek sa vrlo kompromitujućom karijerom, što serije ubistava vojnika na redovnom služenju roka još nisu razjašnjene, što Vojno bezbednosna agencija i Ministarstvo odbrane posle jednodnevne vlasite istrage utvrde da vojska nije krila Mladića od 2002, iako glavni tužilac Bramerc tvrdi da ima dokaza da je taj proces trajao duže, što i dalje nema saznanja kako se i zašto Mladić tako dugo krio, da spomenem samo one problem koje CEAS detaljnije nadzire... Nažalost, kvazi evropske domaće strukture su profitirale u takvoj situaciji i u drugim oblastima etabliranjem svoje vlasti u formi nadzirane predstavničke demokratije, neki to čak nazivaju i fasadnom demokratijom. Na uštrb opštih interesa Srbije, raširena je korupcija, izvrgnuta je ruglu reforma pravosuđa. Ima zaista puno osnova za kritiku i vlasti i opozicije, ali i za preispitivanje uloge civilnog društva i naše odgovornosti za datu situaciju.
S druge strane, Srbija je zemlja kandidat za članstvo u EU, Kosovo se jeste mirno odvojilo, još ima tenzija, opet se igra vatrom, ali stvari se polako pomeraju. Smatram da je nelogično zalagati se za nastavak evropskog puta Srbije u trenutku kad je ona zemlja kandidat, a ja mislim da smo i mi svi ovde prisutni tome doprineli i da je to priznanje i za nas, i tvrditi da na političkoj sceni Srbije trenutno ne postoje legitmne političke opcije i ponude, ako za EU očito postoje. EU nam uz to daje i nove mehanizme da sve identifikovane propuste zajedno otklanjamo kroz nastavak integracija. Velika je novina što će se počevši sa Crnom Gorom, poglavlja 23 i 24 (vladavina prava) pregovarati od početka do kraja pregovaračkog procesa. Vidimo i da je Evropska komisija u svom analitičkom izveštaju, koji je došao sa preporukom za status kandidata, konačno primetila da obaveštajne službe u Srbiji još imaju mandate u kriminalnim istragama što apsolutno više nije evropska praksa (No da nije bilo tako da li bi Mladić ikad bio uhapšen? ), da se sve eksplicitnije spominje potreba uspostavljanja demokrtskog nadzora nad sektorom bezbednosti. Zato smatram da bi u datim okolnostima, u kojima nam EU pomaže sve eksplicitnije da se reše neki teški problemi, bilo glupo izbaciti i bebu sa prljavom vodom. Put nastavka demokratizacije i evropeizacije Srbije je kroz bolju i iskreniju saradnju onih čiji se ciljevi poklope, uz koristeći svih insitucionalnih mogućnosti rada koje civilno društvo i političke stranke u Srbiji imaju. Te mogućnosti nisu male, opet i zahvlajujući mnogima danas ovde. Ne zaboravimo još jednu važnu okolnost koja nam ide u prilog- u novom sazivu parlamenta i poslanici i odbori za bezbednost i odbranu imaće jače mandate, što je takođe dobra posledica pritiska EU insitucija.
I pre nego što dam reč našim uvodničarima, samo da naglasim da smo mi na ovaj skup pozvali predstavnike svih parlamentarnih stranka, jer ako razgovaramo o predlogu zakona i procesu njegovog usvajanja oni su, a ne zvaničnici službi, prvi sagovornici ali koliko vidim pozivu su se odazvali samo predstavnici SPO i LDP i ja im se na tome zahvaljujem.
Blogovi autora
- Polupuno, poluprazno i isprazno (117)
- Dobro veče (249)
- I gotta feeling (107)
- Šta prvo - otvaranje tajnih dosijea II (250)
- Šta prvo - otvaranje tajnih dosijea (212)
- Kako-Srbiju u Evropu, Evropu u Srbiju (282)
- Zašto-Jer su Topčider, Leskovac i RTS još nerešeni (129)
- Zašto-Glasam jer imam za koga* (119)
- Zašto? (200)
- PREOKRET (130)
- let (0)
- I mozak i srce na teren (39)
- 9/11 vs 9/3 (41)
- Išli smo u Afriku da..? (146)
- Ms Milic knows it sounds funny but she just ... (58)
- a šta bi Skarlet o Hara uradila (56)
- What Would VBP* Do (81)
- Ms Milić-od 5. kolone do 5. stuba (48)
- Nazad u veliki prljavi grad (136)
- Jebe mi se i za kiselu iz Rica (38)
Najnovije VIP blogeri
- Klasicna tema- Beograd, popodne i gitare
jednarecfonmoi - Fragmenti stvarnosti u opštem prividu
Hansel - Horizontala, koja ne da vertikali da se vidi
angie01 - СРБИЈА ‒ ЗАЈЕДНИЧКА ДОБРОБИТ И КАЗНА
Predrag Brajovic - Lični izbori
njanja_de.manccini - Džez kao religija
Ivan Blagojevic - Diznijev svet
jinks - ovde je nigde dobro mesto ...
Đorđe Bobić - вабомамом спојке сунчане
Черевићан - Jolene
njanja_de.manccini
Najnovije blogeri
- ŽUTA OSA (8/24)
horheakimov - DUB PUB: Milion kvadrata
docsumann - Dokon um đavolje igralište
zilikaka - НАЦРТ РЕЗОЛУЦИЈЕ О ГЕНОЦИДУ У СРЕБРЕНИЦИ
Filip Mladenović - DUB PUB: A Bright New Day Is Coming
docsumann - Srbija u EU i NATO do 2030...
Filip Mladenović - DUB PUB: Woman, Hey
docsumann - DUB PUB: No Love, No Home
docsumann - ŽUTA OSA (7/24)
horheakimov - Hronologija antipatriotizma...
Filip Mladenović
Arhiva
Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana
- Eksperimenti u blogovanju (4)
- Muzika (3)
- Zabava (2)
- Reč i slika (2)
- Hobi (2)
- Mediji (2)
- Literatura (1)
- Obaveštenja (1)
- Životni stil (1)
- Politika (1)
Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana
SRPSKI / ENGLISH
INFO TV RADIO VIDEO B92.FM SPORT PUTOVANJA BIZ POSLOVI MAPE ŽIVOT KULTURA BLOG FORUM TEHNOPOLIS AUTOMOBILI SHOP MUSIC vrh strane© 1995 - 2009, B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
B92 je organizacija koja brine o zaštiti životne sredine.
Mi ublažavamo štetu nastalu zagađenjem u avio-saobraćaju i ulažemo napore da se smanji emisija izduvnih gasova.
climatecare.org