N.S. Japanac - The Wings of Change

angie01

moze vitzz-mozzee!

primili Mujinu sliku na izlobu i poznatoj galeriji,...bude otvaranje, puno sveta, reflektori kamere, novinari, ice, pice-sve kako treba i u jednom momentu stize reporter zaduzen za umetnost na ponatoj teveju i do njega!

pita on Muju
-kako se vi zovete?
- Mujo,
-je l ima naslov vase delo?
- ima, veli-zove se Mujo u Zenici!
- pa kako, ne razumem?
- sto?
- pa na vasoj slici se kresu muskarac i zena?
- pa da, i?
- pa ko je ta zena?
-ma moja Fata, bolan!
- a ko je muskarac?
- ma komsija Suljo!
-a gde si onda ti?
- pa u Zenici!

gorstak92

srebro je ok

stefan.hauzer

ponekad,tu i tamo, sam u mraku;
uzmem bas,zapalim cigaru i sednem na pod...
namestim zvuk da bude tek tek čujan .
stavim sluške i krenem da cepam ovu stvar :)

*

niccolo

raspilavili smo se kao prosečan osmak kojeg ostavi klinka zbog tipa iz srednje :)

Nepravda moj Hauzer, ja da ti kažem

ali znam da je kod bajage bio redovan i kod furde.

niccolo

priznajem. nisam imao pojma:)

Priznajem i ja.

svbobo

stefan.hauzer

jebo te. raspilavili smo se kao prosečan osmak kojeg ostavi klinka zbog tipa iz srednje :)

*

Muko moja...baš tako...no...prosečni niste - ne - nikako!
p.s.
Preporuka Spy, pozdrav za Štefa i ekipu!

...ždral je zakon!

janeznam

Zvuk bas gitare u mom stomaku napravi darmar. Zasto stomak, nemam pojma. Svaka druga muzika kao zbir zvukova udara u srce, mozak ali ovaj zvuk ... Dozvoli da misli lutaju i da budes sam sa sobom u miru.

janeznam

Bas si drug, k'o i uvek. Hvala!

NNN

Moj sin koji ima 3 godine kad hoce da mu pusim...

Obožavaju muziku
(i 100 puta jedno isto, pa se onda seti nečeg od pre mesec dana, pa se sav ozari, pa opet kad čuje nešto novo...)

angie01

kaolavanda

Jedna od...

Spiridone, je l' da da nemaš ništa protiv da okačim poduži, al' baš fin tekst o Neši iz Leksikona Yu mitologije?

Znala sam da nemaš :)

"NEŠA JAPANAC"

Najbolji domaći session bas gitarist. Musician’s musican. Pravim imenom Nenad Stefanović, nom d'art ‘Japanac’, jedna je od onih tihih, samozatajnih ali važnih ličnosti jugoslavenske pop-scene bez koje bi ona bila mnogo siromašnija.
Još od sedamdesetih Japanac je bio muzikant 'na poziv' i odsvirao je bas-dionice na bezbrojnim pločama - iako po vokaciji jazz-funker, uhljebljenje je najčesće imao na pločama narodnjaka, pogotovo onih 'crossover' tipa.
Domaću muziku obogatio je svirkom na nekoliko ključnih rock-albuma. Iako sorta muzičara kojem on pripada je spadala pod skupnu imenicu 'tezgaroši', njegova svirka je bila sve osim toga - inspirativna i svježa, što se može čuti na Japančevom možda najboljem momentu – svirkom na kultnom albumu Olivera Mandića 'Zbog tebe bih tucao kamen': savrseni uber-cool funky atmosferski bas u 'Smejem se, a plakao bih' i čuveni lead-bass intro u 'Sve su seke jebene' - ona komplicirana dionica (sa nedostižnim trilerom!), koja je za muzičare-aspirante kao i za profije ostala sam KANON sviranja četverožičanog instrumenta. Neša je prvi naš moderni basist koji je učinio da instrument doživljavan kao 'pozadinski' (bas su šezdesetih dobivali najlošiji muzičari u bandu!) dobije opušteni, misteriozni coolness.
Ovo je bio biografsko-kritički dio, ali treba ovdje reći još nešto drugo.
Beograd je uvijek za razliku od više 'arty' Zagreba gajio kult muzikanata, muzičara-'zanatlija' i to je za insajdere bila općost. Imao sam kao klinac fantaziju: zamišljao sam tamošnje muzikante kako sjede u 'Šumatovcu' ili 'Grmeču' (kavane gdje su se skupljali), piju lagano, kuliraju i čekaju da ih netko potraži - netko od zvijezda najčešće kojima je zakazao vlastiti svirač pa im treba profi tko će sve odsvirati dobro, pouzdano i što je najvažnije - odmah.
Centralna ličnost te scene - uz ljude kao Krle, Duda Bezuha, Vlajko Bulatović etc. - u mojim je daydreamovima uvijek bio baš on – Neša Japanac.
'OK, koja je lova?', pitao bi iza ray-banica ne ustajući.
Kad bi čuo, nakon male pauze klimnuo bi kratko, pokupio jednom rukom pljuge i odsječno krenuo.
Tako sam si to zamišljao.
Godinama nakon svega razmišljajući unazad, shvatio sam da i nisam, bez obzira na romantiziranje, bio tako daleko od istine.
Sjećate se Bajaginog hita '442 do Beograda' i onog finog, minimalnog aranžmana: marakas za beat, relaksirana ritam gitara i prepoznatljivi intro - bas što vozi najprije 'nisko', a onda oktavu-dve podignut, odsviran na fretless-basu, taman prije nego lagano ušeta sopran-sax Neše Petrovića? E, to je bio Japanac i potpuno je jasno da nitko drugi to nije mogao tako ni izaranžirati ni odsvirati, kao i da je svom curriculumu pribrojio još jedan intro klasik. Moći skinuti njegove dionice značilo je biti pravi, ozbiljan muzikant, the big league: kako smo samo, u vojničkom bandu, Darko i ja bili fascinirani dok smo otvorenih usta gledali kako Ogi note-per-note svira ovaj intro.
Uopce Bajagin opus (na kojem je kompletna krema bg-muzicara) je dosta profitirao: gdje god bi slušalac čuo bogati, debeli sound koji je mogao funkcionirati i kao prateći, skoro nečujni 'punjač’ i kao vodeći raskošni, žestoki kad je trebalo, solo-instrument - gotovo se sa sigurnošću reći da je iza tog zvuka stajao on.
Zadnja dva albuma Bijelog dugmeta? 'Ružica si bila'? He was there.
Sa narodnjacima - Haris Džinović sa svojim u 800.000 (!) primjeraka prodatim prvijencem? Isto. (Haris:'Nenad Stefanović Japanac je basista “boli glava”).
Vidim da i danas svira ali – kakva vremena takve i tezge: nekad Bajaga, Dugme i Oliver Mandić, danas...ovi što im niti imena ne želim napisati u istoj rečenici sa maloprije nabrojanim velikanima.
Tko zna – možda se vremena i promjene pa da Neša Japanac dobije gigove kakve zaslužuje.
Slušam već godinama u emigraciji mlađe muzikante koji su se s njegovom svirkom upoznali tek nedavno – izgovaraju lozinku ‘Japanac’ s pobožnim respektom i zavjerenički kao uvijek kad se priča o najboljima. To je dobar znak.


by Djordje Matic @ 2002-08-01

To je, izgleda, Matić uleteo u zanos, pa dodao malo po ličnom nahođenju

g.radicevic

Na zzalost mali je broj dobrih basista koji su se izborili za svoje ''mesto pod suncem '',odnosno chija je popularnost bila adekvatna njihovom umecu.
Nekako je ostalo, da je basista ''nuzzno zlo'', neko ko samo eto malo ''puni''.
J.P.Jones, je chitavu svoju karijeru u LZ proveo u polumraku, onako sa strane, ''puneci'' sve rupe , kako bi Plant i Pejdz mogli da se zajebavaju do mile volje, i pokupe slavu ofkors.

paJz ovo

docsumann

a pazi sad ovo

i ovo

docsumann

pa kako sam ja ovo mogao da propustim

hehe, pa nisi ga propustio. eno ima tvoj komentar negdje pred kraj. eh demencijo, generacijo, kraljice znanosti

Nebojsa Krstic

Samo da dodam, Japanac je svirao na našoj ploči "Nedelja na duhove" (Dobrovoljno pevačko dtruštvo)...

kaolavanda

..tek teko da se stane sa Nešinim majstorijama...

Ili ova..(znam, znam, prva verzija je savršena, al' ovde Neša opet stvara magiju)