1000€ ili 100 dana zatvora

Četiri jahača Apokalipse su četiri mitske figure i pojavljuju se u Bibliji u šestom poglavlju Otkrivenja Jovanovog. Stihovi opisuju 4 jahača i konja, od kojih svaki predstavlja jedno zlo, i koji će se pojaviti na Zemlji na dan Apokalipse, nagoveštavajući smak sveta.

Četiri jahača predstavljaju neizbežna zla koja se pojavljuju kako ljudi na Zemlji gube humanost i odlike ljudskosti. Oni su prve četiri od ukupno sedam zapečaćenih poruka.

Prvi jahač:

Prvi jahač dolazi na belom konju, predstavlja antihrista i njegova uloga je da zavede ljude i navede ih na jedne protiv drugih. Nosi luk, a na glavi mu je venac. On je "osvajač" koji ima misiju podrediti čovečanstvo. Takođe, ima metaforičko značenje za pohlepu u ljudima koja ih je dovela do Apokalipse.

Drugi jahač:

Drugi jahač dolazi na riđem konju. Crvena boja simbolizuje krv koja se proliva u ratovima. Dobija snagu da uništi mir na zemlji, nastavi rat koji je započeo prvi jahač, i natera da se ljudi ubijaju međusobno. U ruci drži mač kao simbol rata. Njegovo metaforičko značenje su ratne strahote.

Treći Jahač:

Treći jahač jaše vranog (crnog) konja i dolazi kao posledica rata i razaranja drugog jahača. On će doneti već pokorenom svetu glad i bolest. U ruci drži vagu kao znak hrane koju mereći oduzima i uništava. Jaše govoreći: "meru pšenice za groš, tri mere ječma za groš, a ulja i vina neće ni biti"

Četvrti jahač:

Četvrti jahač "Smrt" (jedini imenovan jahač) dolazi na bledunjavom zelenom konju. Zelena boja je znak teško bolesnih i nedavno umrlih ljudi, a bleda nijansa označava truljenje. Prati ga bog starih Grka - Had, koji simbolizuje pakao. Njemu je data moć svih prethodnih jahača, te ubija ratom, glađu, bolešću i divljim zverima.

Izvor: Wikipedia 

Dakle… iskreno ne znam sa kojim od jahača je Zoran Petaković upoređivao vladiku Irineja, ali jedno sigurno znam: sto dana u apsani na koju je pravosnažno osuđen je teška bruka za ovu državu. Uostalom kako se objektivno može vagati verbalni delikt kada u obrazloženju presude stoji da je "vladika Irinej besprekorna ličnost i da uvreda njega predstavlja uvredu za sve hrišćanske pravoslavne vernike".

Pa čekajte ljudi, i ja sam vernik, ali me to ne dotiče ni promil koliko ova sramna presuda. A obrazloženje postaje sve bolje i bolje, pa se tako navodi da je tom uvredom Irineja uvređen i sam sudija Miroslav Bošnjak. To me je gotovo trenutno podsetilo na Manal al Šarif. Prvu ženu koja je 2011. godine u Saudijskoj Arabiji sela u kola sa drugaricom i provozala se ulicama Khobara. Drugarica ju je snimala telefonom dok je Manal, aktivistkinja za ljudska prava, vozila kola, a raspravljale su o pravima žena u S. Arabiji (klip je na YT-u videlo 600.000 ljudi za četiri dana, da bi potom bio skinut). Zaustavila ih je saobraćajna policija i, sasvim prirodno – uhapsila. Ubrzo su ih pustili iz pritvora da bi im u zlo doba noći pokucala na vrata – Verska policija! A gde oni pokucaju aktivistima na vrata…

E, tu smo... Preplitanje verskog i sekularnog u Srbiji je toliko uzelo maha da je došlo do svojevrsne fuzije ta dva da bi se i sudija u sudu koji (mora/treba da bude) je objektivan, staložen, ne toliko podložan emocijama i zauzimanju bilo čije strane, koji odlučuje o daljem toku nečijeg života, našao uvređen!  Znači li to da ćemo uskoro imati sudije koje će “čupnuti” malo argumente iz deset Božijih zapovesti te pooštravati kazne, a obrazloženja će počinjati sa: Kako reče Mojsije još onomad…. Preljubnici, čuvajte se, o ostalima da ne govorim.

No vratimo se ovoj sramnoj presudi. Sama činjenica da su reči izrečene još 2005. godine govori sve o našem sudstvu te stoga ne bih previše o njemu. Ovakvim ponašanjem suda potpuno opravdano treba da se boje ateisti i građani drugih veroispovesti pri bilo kakvom komentarisanju ili kritičkom obraćanju prema SPC. A slava Bogu (što bi rekli braća Rusi), oni su tako dobar material za to. Možda me neko sad optuži za javno uznemiravanje reda i mira.

I gde je sad ono čuveno, mnogo spominjano i nematerijalo praštanje? Zar jedna takva duhovna veličina ne bi trebala da iska samo i jedino – izvinjenje? Pa grešni smo. Ali dolazim do zaključka da neki gresi koštaju soma evra (zavisi kojom brzinom dinar pada).

No, šta bih mogao da kažem o vladiki Irineju, krajnje nepopularnoj ličnosti u Novom Sadu, a da ne završim u prostorijama Sutjeske 3? Na primer to da se pričalo da je tražio da se leti gasi muzika u baštama kafića ispred Vladičinog dvora i da se ukinu/izmeste sve manifestacije koje se tu, u Zmaj Jovinoj ulici, dešavaju. Znači, pričalo se! Zmajeve dečije igre, ulični svirači…

Crkva kao stub jednog društva bi isto tako trebala da bude solidarna sa svojom pastvom, no… kada su zimus slati apeli za štednju električne energije naš “stub” je svetleo. To mu verovatno dođe kao neka simbolika – u mraku svetli “izlaz”.

Vladičin dvor

Najbolji slučaj neprimerenog ponašanja, “duhovnog i moralnog stuba društva”, se da primetiti svake godine na obeležavanju godišnjice Novosadske racije.

Neka nam je Bog u pomoći.