PAJA

Upozorenje: Ovo neka ne čitaju oni slabijih živaca, hronični bolesnici i ostale meteoropate.

ČOVEK, LJUDINA, BORAC, GROMADA POZITIVE, VEDAR, DUHOVIT, NASMEJAN, NESALOMLJIV, 'OĆEŠ KAFU DA TI SKUVAM, UZOR, BUDA PONOVO MEĐU NAMA....

U prethodnom tekstu rekoh da ću pisati o njemu, o Paji. Evo pišem.

Od kad znam za sebe, uvek sam ljude gledao pravo u oči, ne pokazujući ni najmanjom promenom izraza na licu iznenađenje ili nedajbože zapanjenost, njihovim fizičkim nedostacima i manama. Ni promenom u glasu.

Nisam siguran koliko vas bi moglo tako da gleda/vidi/posmatra Paju više od sekunde? Ne, nije Paja čudovište, monstrum ali on je ipak pola čoveka, mislim fizički. Nema desnu nogu, izvadili su mu i desno oko, nema pola lica, samo levi kraj usta ima mali otvor...nudim ga keksom/plazmom: Ostaviću ga dok ne stigne čaj pa ću ga potopiti, jedino tako mogu da ga pojedem. Paja je na Klinici za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju, biće uskoro, godinu dana. Prave mu novo/staro lice a to traje i potrajaće. Imao sam prilike još 1966 godine da to viđam svakodnevno po istoj klinici. Iseku komad mesa sa stomaka ili zadnjice pa ga prikače, u Pajinom slučaju, na nedostajući deo lica i ono raste, u njega ulaze kapilari i kad dostigne, lekari to znaju, odgovarajući nivo, nastavljaju sa sečenjem i formiranjem lica. Nezvanično ali mi je Paja rekao i svoje mišljenje, potrajaće to možda još godinu i više dana. Bez i trunke patetike u glasu, kaže mi da je do sad operisan više od dvadesetsedam puta, onako, kao činjenicu i prelazi šeretski na novu temu, sami smo u sobi, širi dlan i pokazuje mi novu bateriju od 1,5 volti: Ovo je da bismo mogli da gledamo derbi, da je nisam izvadio, žene bi nam se najebale matere zbog nekakvog Sulejmana i indijske serije! Pajo, Pajo, kao mrštim se ja, ne liči mi to na tebe... Jebaga ti, puštam ih danima da gledaju te ciganske serije ali derbi je derbi. Kad smo odgledali derbi, jeb'o me grobara derbi, Paja je vratio bateriju i žene su mogle da nastave sa gledanjem serija. To je bio jedini gaf koji je Paja napravio. A i nije bila neka velika šteta.

Svi u sobi smo bili pokretni ali je Paja sa svojim štakama bio najhitriji. Čekaj, ja ću ti napuniti flašu, kažem, posle Pajinog: Momci jeste li za kafu? Neka, hvala ti, ja ću to brže. Za čas je bio kod lavaboa, naslonio se na jednu štaku i napunio flašu. Paja je kafu spremao na svoj, za mene do tad neviđen način! U plastične šoljice bi sipao dve kašičice kafe, u kuvalu bi zagrejao vodu do ključanja i njom bi prelivao kafu u šoljicama uz mešanje kašičicom. Iako ja tz tursku kafu spremam tako što u kipuću vodu sipam kafu, promešam i vratim na ringlu/plinsku bocu da počne da se stvara kajmak, pa to ponovim još dva puta, Pajina kafa mi je bila pravo otkriće, baš mi je prijala. Uzmem kafu, ova je tvoja bez šećera, i krenem ka vratima a Paja mi kaže: Ne moraš da izlaziš napolje, popij i popuši tu prekoputa u kupatilu, sve sestre isto tako rade. Neka Pajo, mnogo mi je lepše napolju, na suncu, sednemo Sreten i ja, prekrstimo noge, zapalimo i srkućemo ovaj tvoj fenomenalan napitak! Nešto što bi trebalo da bude osmeh, zaigra mu na polovini lica: A i gledate djevojke, ako, ako.

E da, gledao je isključivo TV B92. Lažu i oni ali najmanje...možda i ne lažu ali se jasno vidi na čijoj su strani a meni to odgovara. Nije voleo razgovore o politici, samo je jednom rekao, na ekranu je bio Tomislav Nikolić, jebaga ti, ovaj me je oćer'o s djedovine. Niko mu nije dolazio u posetu, nikad mu nije zazvonio mobilni, video sam da ga ima, stajao je mrtav na bolničkoj kaseti. Jedna seka mi je u poverenju rekla da nema nikog svog živog, odnele ih Oluje, Uragani, i svakakvi drugi vetrovi besmislenog ubijanja i orgijanja nad nejakim i starim.

Šta to čitaš, pitao me jednom, a jes' knjižurina! Sagu o Forsajtima, nisam je dugo čitao pa sam je poneo da mi brže prođe vreme. Jeli čemu...ja sam ti najvolio Brankišu, Prolom, Baštu sljezove boje a kao mali, Magareće godine...volio sam i Nušićeve Hajduke i Hajduk Stanka...

Mi smo doručkovali, ručali i večeravali u trpezariji koja se nalazila do naše sobe a Paji je servirka donosila tacnu u sobu. Kidao je hleb na parčiće i utapao ga u limenu šolju sa supom. Imao je malenu kašiku, kašičicu, kojom je uspevao da, kao ptičica, kad se hleb skoro rastvori u supi, uturi u polovinu usta zalogajčić.

Smiren, ne pomiren, mentalno snažan, jedna slamka među vihorove ali ni traga od patetike, kukanja ili zapomaganja. Ne! Paja je UZOR kako čovek mora i treba da živi svoj, kakav takav ali jedini život! Meni je operacija i sve oko nje bilo kao lanjski sneg, takav sam, ali sam uživo video koliko je Pajin stav i ponašanje izvršilo pozitivan uticaj na druge oko mene. Kao da je spužvom izbrisao strah i strepnju čak i kod najuplašenijih.

Pamtiću Paju do kraja života, kad god mi bude teško a to mu nekako dođe kao svakodnevno, zauzimaću njegov stav!