Polupuno, poluprazno i isprazno

Edit:
Da li je neko video slucajno gorstaka, rea ili alseloneta?

Edit edita:
Dugo vas nije bilo mis M. Drago mi je sto ste opet z nami

Mozemo da se slozimo sa Vesnom Pesic ili ne, ali ovaj tekst je jedna povrsna 'analiza' onoga sto ona zeli da kaze. Vesna Pesic pravilno uocava da za razliku od Djindjica koji je uspevao da iz svoje objektivne situacije moci i u skladu sa sopstvenim mogucnostima izvuce maksimum, Tadic se zadovoljava da ponudi i pruzi minimum i sopstvenih mogucnosti i minimum od onoga sto bi mogao da uradi u objektivizmu u kome u datom trenutku deluje. Vesna Pesic s pravom postavlja pitanje zasto je to tako i zbog cega bi morali da budemo zadovoljni takvim, pogresnim, pristupom.

Sad, ja se licno sa njom ne slazem da je to dovoljno za odluku da ne treba glasati za Tadica zanemarujuci kratkorocne posledice eventualnog rezultata takvog cina, i mislim da je to pogresan zakljucak iz njene sustinski pravilne analize. However, to da joj se kritika moze uputiti samo od nominalnih 'istomisljenika' i na jednom osrednjem srednjoskolskom nivou, kao sto je slucaj u ovom blogu, samo objasnjava zasto mi zaista nikakvu alternativu kilavosti nemamo, ni u jednom segmentu politickog delovanja...

da parafraziram mudre engleske starine:
plaši se dana kad se u nečemu složiš s milićkom.

Ali najozbiljnije

U svojoj kvazi emancipatorskoj težnji da Srbiju oslobode od sadašnjih vlastodržaca Vesna Pešić i ostali ideolozi belih listića potpuno ignorišu pitanje spoljne politike, koje je u maloj zemlji kakva je Srbija najvažnije pitanje.

Prvo, u ozbiljnoj zemlji pitanje spoljne politike ne moze biti najvaznije pitanje - pitanje gradjanskog drustva, ekonomskog sistema i pravne drzave je valjda najvaznije pitanje. Drugo, i da jeste tako kao sto autorka tvrdi, kako ga to VP ignorise, a ovi drugi promovisu: sta je spoljna politika Srbije i kako je to odvojena od ekonomske? Hocemo u EU, ali ne kao trzisna ekonomija. Hocemo specijalne odnose sa Rusijom i CIS, ali ne kao kolonija. Hocemo nesto sa Kinom, ali to nesto nit znamo sta je niti kako, sve dok Kinezi grade most. Hocemo "prijateljske odnose" sa arapskim svetom, ali samo ako ne priznaju Kosovo. Hocemo "prijateljske odnose" sa Turskom, ali ako se ne mesa previse u BiH. Hocemo sa nesvrstanima, ali da mi proberemo prvo. Hocemo u WTO, ili ne (to vise ne mogu da ni da naslutim), ali ne radimo nista na tome (ili radimo, samo rezultata nema). Bi smo podrsku medjunarnodnih finansijskih institucija kad nam zatrebaju pare, ali ne bi smo da postujemo dogovore (a i zgodni su da ih krivimo kad nesto ne valja u unutrasnjoj politici). Svet jeste multipolaran, ali se mi prema multipolarnosti nismo odredili...samo smo (p)ostali sizofreni.

I sad je VP ta koja ignorise spoljnu politiku?

"No, moja intencija nije da branim Đinđića. On se nije uzorno demokratski ponašao; planirao je prečice i računao da će nadigrati svoje protivnike, što mu je mahom polazilo za rukom. Nije imao podršku za raskid sa prošlošću (a i sam nije bio načisto s tim) i većinu reformi koje je predlagao. Zato to nisu bile šmitovske odluke nego proizvod realnog odnosa snaga i sukoba evropske i antievropske (srpske nacionalističke) politike. On nije planirao ustavotvornu skupštinu, jer to nije mogao da ostvari. Svi njegovi predlozi i manjeg obima od toga su nailazili na apsolutnu blokadu DSS-a i Koštunice. Decizionizam, arbitrarnost, diskreciono odlučivanje, jesu bile karakteristike njegove vladavine."

Vesna Pešić 2010.godine

"Mi smo posle 12 godina došli praktično na istu tačku da ponovo imamo vlast jednoga čoveka koji je stavio sve pod svoju kontrolu, a to je Boris Tadić."

Vesna Pešić 2012. godine

Treba glasati za Borisa Tadića u drugom krugu predsedničkih izbora, nikako za Tomislava Nikolića kako to sugeriše Vesna Pešić. Uprkos mnogim neprihvatljivim stvarima koje su nam Boris Tadić i njegovi priredili, poput Ljubiše Dikovića na čelu GŠ VS.

Ovi izbori su na svim nivoima izbori između Srbije na sporom putu EU integracija i Srbije bez kompasa sa povećanom šansom upliva autoritarnog ruskog stila vladanja a bez EU korektivnih mehanizama. Argumenata u prilog zagovaranja za glasanje za Borisa Tadića ima još. On nije direktno učestvovao u ratovima devedesetih (iako o njima kao ni DS nije imao ispravan stav). Nije nosio majice sa likom Ratka Mladića. Za vreme njegove "uzurpacije vlasti", kako kaže Vesna Pešić, uhapšeni su i Hagu isporučeni Radovan Karadžić, Goran Hadžić i Ratko Mladić. Izgleda da drugačije nije moglo. Da Tadić nije „uzurpirao vlast", Mladić bi pre svih verovatno i dalje bio na slobodi. Tokom Tadićevog „svevlašća" Srbija je postala zemlja kandidat za članstvo u EU. Uspostavljen je institucionalni dijalog sa Kosovom.

Po istoj logici trebalo je u prethodnom periodu lobirati za kandidaturu Srbije za članstvo u EU (Ukratko: Uprkos politikama Vlade Srbije i Vlade Rusije državi Srbiji je trebalo odobriti status kandidata za članstvo u EU i dati joj jasne uslove pod kojima bi mogla da počne i proces pregovora; Ni Srbija ni Balkan se neće stabilizovati i demokratizovati ako EU dopusti da Srbija izgubi formalne veze sa njom uspostavljene kroz proces pridruživanja jer Srbija sama nema dovoljno unutrašnjih resursa za demokratizaciju; Pitanje novog statusa Kosova bilo bi izazov za svaku zemlju, pogotovo ako se ima u vidu da je Zapadna međunarodna zajednica odustala od prvobitne argumentacije, kao i da pet članica EU nisu priznale Kosovo.)

Ovako gledajući, odluka da se podrži Boris Tadić ne predstavlja čak ni izbor manjeg zla. Radi se o uslovljenoj podršci predsedničkom kandidatu opcije sa puno propusta, grešaka, nedostataka, korupcije i drugog lošeg, ali opcije koja kako tako vuče Srbiju ka EU i kako tako dopušta konsolidaciju Kosova. Spomenuta opcija nije zatvorila kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Zaštitnika građana. Oni su, opet, izvojevali jednu veliku pobedu u prilog sudskog nadzora nad Vojno bezbednosnom službom, na primer. I uslovi rada civilnog društva u Srbiji su se za vreme „svevlašća" Borisa Tadića generalno poboljšali.

Pitanje je da li Srbija ima dovoljno snage i volje i za ovaj spori put ka EU. Zato se, dokle god on postoji, mora trpeti delimična kontrola medija, delimična uzurpacija vlasti i većina onoga što Vesna Pešić sa pravom primećuje kao još uvek loše u Srbiji, uz uporedni rad na EU integracijama koje su jedini dostupni korektivni mehanizam koji opisanu situaciju može postepeno da menja na bolje. Ako se konstatuje da Tadić sprovodi nadziranu demokratiju, moramo se upitati da li bi Nikolićeva demokratija bila manje nadzirana, autoritarna i oslobođena partikularnih interesa? Veruje li iko u to? Mediji danas jesu kontrolisani, ali su kontrolori ipak mekši od onih iz Miloševićevog vremena, kada je Nikolić bio Potpredsednik vlade. Danas novinare cenzurišu-tada su ih ubijali. U ostalom, nema štampanog i elektronskog main stream medija koji nije naveliko razmatrao odlazak Vesne Pešić iz LDP kroz intervjue s njom. Upravo su pro-režimski mediji, kao Blic i B92, dali ogroman prostor promoterima ideje glasanja belim listićima, pre svega Vesni Pešić. ( Da li iz svojih oportunih interesa, da li iz principijelnih razloga otvorenosti, drugo je pitanje.)

Vesna Pešić u svom, kako to ona izgleda vidi, emancipatorskom pohodu protiv vlasti i pro EU opozicije, neće da primeti da ima i spomenutih pozitivnih pomaka ili ih ne smatra relevantnim. Ona sama konstatuje: "Glavna motivacija „belog glasanja", međutim, nije bilo to da se šteti ovome ili onome, pošto to kako će štetiti i nije moglo da se izračuna, nego je to bio način da se poruči da nema nove kritičke opozicije koja bi bila kontrateža negativnim tendencijama i da će zato što nema više alternative kao kritičke opozicije, oni izaći na izbore, ali će protestno poslati poruku da su nam šanse u ovom trenutku potpuno zatvorene."

Prateći njenu argumentaciju za glasanje belim listićima mogao se steći utisak da je Srbija kao Belorusija, a ne ipak i uprkos svemu zemlja kandidat za članstvo u EU, dakle sa jednom vrlo realnom otvorenom šansom. Svakom ko iole prati međunarodne odnose i ulogu Zapadne međunarodne zajednice u demokratizaciji Srbije jasno je da dodela statusa nije bila laka odluka i da su joj se mnogi krugovi u EU institucijama i zemljama članicama protivili, dok su SAD recimo, Stejt department pre svega Kongres baš i ne, bili velika podrška. No, EU je na kraju primetila i nagradila ono što Vesna Pešić i Co. odbijaju da vide: da proces osamostaljivanja Kosova ide kako tako, a pre svega mirno, iako ga pet zemalja članica EU nije priznalo. Da spomenemo i sitnicu da i par članica Saveta bezbednosti UN takođe nisu priznale Kosovo, što uveliko otežava Tadiću pa i Vladi da budu još podložniji pre svega EU pritisku. Naravno da je Vlada tu primopredaju preplatila lošom reformom sudstva i pokušajem (nesupešnim da stvar bude još gora) uspostavljanja partijske umesto demokratske kontrole nad sektorom bezbednosti pre svega. I Tadić je keširao, poslednja faktura u nizu bila je sebična ostavka sa mesta Predsednika Srbije u cilju unutarstranačke borbe za opstanak na vlasti pre svega.

Ali, ako Zapadna međunarodna zajednica procenjuje da i pored toga treba pomoći Srbiju na EU putu, to bi trebao biti argument i da se o metodologiji kažnjavanja vlasti razmisli još jednom. Uostalom, sama EU to odlično radi. U danu kad nam je dala status kandidata, podsetila nas je na sve probleme reforme pravosuđa i rasprostranjenost korupcije. Za razliku od Vesne Pešić i ostalih promotera ideje glasanja belim listićima, EU je ponudila i okvir i konkretne mehanizme za poboljšanje situacije. Naime, počevši od Crne Gore, zemlje koje uđu u proces pregovora po poglavljima od početka do kraja će pregovarati poglavlja 23 i 24 koja se tiču upravo vladavine prava.

U svojoj kvazi emancipatorskoj težnji da Srbiju oslobode od sadašnjih vlastodržaca Vesna Pešić i ostali ideolozi belih listića potpuno ignorišu pitanje spoljne politike, koje je u maloj zemlji kakva je Srbija najvažnije pitanje. Svi politički ekonomski odnosi uređuju se u pogledu manje ili više nedvosmislenog stava prema EU integracijama. Bez njih nema ni katarze, ni moralnog očišćenja, ni praktičnog boljitka. Izbori su (bili) pre svega pitanje doslednog stava u spoljnoj politici. Koštunica je podržao Nikolića. Jovanović je podržao Tadića.

Ostaje, dakle, suštinski problem svrsishodnosti novoartikulisane politike Vesne Pešić i onih koji je podržavaju - šta je alternativa ovakvom pristupu koji su artikulisali EU i SAD? Tako artikulisanoj politici podrške malim koracima sve dok su konstantno u pravcu EU, umesto novog talasa izolacije i prepuštanja Srbije samoj sebi, uveliko su doprineli i deo civilnog društva u Srbiji i pokret Preokret koje EU i SAD, za razliku od Vesne Pešić, još uvek vide kao konstruktivne korektore vlasti.

Kritikujući nepoštovanje institucija i procedura i uzurpaciju vlasti, Vesna Pešić je kao alternativu, na kraju, ponudila glasanje za Tomislava Nikolića uz obrazloženje o nekakvom balansu vlasti. Zagovaranje glasanja belim listićima bio je legitiman ali nekonstruktivan potez. Neretko je neiskreno ili netačno argumentovan, ali mu je glavni nedostatak bila činjenica da nije dao jasno objašnjenje o eventualnom novom stanju u Srbiji i daljim koracima koje bi trebalo poduzeti u slučaju uspešnog ishoda kampanje. "E, sad vi pitate da li će iz toga nešto da proizađe. Pravo da vam kažem - pojma nemam", priznala je nedavno Vesna Pešić u intervjuu RFE. Političar ima pravo na skoro sve, ako za to snosi odgovornost. Jedino nema pravo da o nečemu nema pojma, jer je onda nema ni mogućnosti za pozivanje na odgovornost. Bez postojanja te mogućnosti nema ni demokratije. Ostaje i trag ukusa da je u celom projektu bilo isuviše ličnog i kratkovidog, kao i da nije bio spontan kako se tvrdi već da je došlo do podudaranja sa aktivnostima određenih levičarsko-zelenih stranih fondacija koje su pomagale podrivanje i delegitimisanje pro-EU opcija u Hrvatskoj i Crnoj Gori upravo u periodu njihovog bržeg približavanja EU, kao što je slučaj sa i Srbijom i trenutkom kada se pojavljuje kampanja belih listića. Ideja da se pod bilo kojim uslovom i uz bilo koje obrazloženje ili stvarni razlog (principijelni ili lični) glasa za Tomislava Nikolića jednostavno je retrogradna. Neevropska. Još gore, ona je skok u prazno, unapred obećano odsustvo vizije.

Inače, sadašnje tako različite pozicije između dela nekadašnje Druge Srbije koji je formalno podržao Preokret i ostatka okupljenog mahom oko Peščanika, a koji se nekako personifikuje kroz Vesnu Pešić i njeno zagovaranje različitih glasačkih eksperimenata, mahom usmerenih na kažnjavanje formalno ili suštinski pro-EU orijentisanih opcija u Srbiji, počele su jasnije da se naziru upravo u momentu kada je prvi deo počeo da zagovara opciju da je jako bitno da Srbija nastavi proces EU integracija, i po cenu da EU snizi standarde, dakle u periodu dok je Ratko Mladić još bio na slobodi, a drugi deo da Srbija nastavak EU integracija ne zaslužuje i tačka. Nastavila se još očitije posle obračuna u Političkom savetu LDP koji je rezultirao napuštanjem LDP od strane Vesne Pešić, ali ne i vraćanjem poslaničkog mandata iako ga je stekla kao rezultat uspešne kampanje tog istog "tajkunskog netransparentnog LDP" koji ju je osmislio, realizovao i finansirao. Podela je produbljena i tako što je prvi deo počeo intenzivnije da sarađuje sa državom u cilju uobličavanja uslova rada civilnog sektora, tehničkoj obuci za učešće u izradi i realizaciji velikih projekata i raspodeli EU sredstava koja su neretko upravo namenjena projektima partnerstva organizacija civilnog društva i države u nekim oblastima, a drugi da ovo sasvim neopravdano smatra izdajom polaznih principa. Prvi deo je u protekle četiri godine izvojevao i neke značajne bitke. Proširio se, uz podršku EU pre svega, za čitav niz novih organizacija koje se bave ekologijom, održivim razvojem, zaštitom potrošača, pacijenata i drugim temama i to ne samo u Beogradu već širom Srbije. Njihov doprinos je veliku, bez obzira što su oni ispod radara zagovornika belih lisitća. Za neke druge bitke, koje tek predstoje, prvi deo nekadašnje Druge Srbije stvorio je potrebne preduslove. Prvi deo je na vreme počeo strateški da se priprema za značajnu ulogu u procesu pregovora sa EU, drugi da se marginalizuje do apsurda u kome je zagovaranje glasanja za Tomislava Nikolića samo finalna tužna faza gubljenja bilo kakve sadržajne vizije. Glasanje za Tomislava Nikolića je ubijanje građanske svesti, veće zlo od glasanja za partitokratiju pod kakvim takvim EU nadzorom. Šta je veće zlo, EU nadzirana partitokratija ili velika Srbija? I šta je manje zlo: popuštanje pred pritiscima EU, uz večito plaćanje penala zbog kašnjenja, praćeno istovrmenim po zemlju štetnim ustupcima Rusiji, ili otvaranje prema EU na dolsedan način, u pravo vreme i uz najmanju cenu?

Negde na tom putu kvaziemancipatorske misije, oni koji su nekad zagovarali poštovanje ljudskih prava i nenasilje, dopustili su sebi da političke i druge oponente u javnom prostoru diskvalifikuju na osnovu fizičkog izgleda ili da ne reaguju na trend takvog ponašanja, na primer u e-novinama. Dopustili su sebi da brane neodbranjivo, tekst Nikolaidisa, a posle još da se dalje uvaljuju agresivno demonstrirajući nepoznavanje zakona braneći nepromišljen gest Sretena Ugričića. On jednostavno nije shvatio da u javnom životu javna funkcija mora da se upražnjava autonomno u odnosu na lično ubeđenje, ili da se podnese ostavka ako je to cena očuvanja integriteta. Dopustili su sebi, po forumima i socijalnim mrežama, da se neretko zalažu za legalizovanje trgovine narkoticima umesto da kažu - greška. Dopustili su sebi da sve žrtve genocida vređaju nazivanjem seče drveća genocidom, da sve žrtve silovanja unize nazivajući silovanjem dva teksta u tabloidima koja se tiču javne ličnosti i krivičnog dela koje je počinila. U međuvremenu, dočekali smo preokret, to jest da se takvi gafovi koji lako skliznu u princip sve ređe dešavaju LDP. U početnoj euforičnoj proceni uspeha akcije belih listića, njeni protagonisti su pokazali još jednu veliku manu - beogradocentričnost, pre svega kroz isključivo fokusiranje na efekte njihove kampanje na rezultate LDP u Beogradu, potpuno previđajući, namerno ili iskreno površno, neupitan uspeh LDP u većini drugih opština u Srbiji.

Kad smo kod LDP, osvrnimo se i na kritike njihovog rada koje su im uputili Vesne Pešić i drugi zagovornici belih listića (koji sebi nisu dopustili da kažu da treba glasati za Tomislava Nikolića, primetimo i to). Vesna Pešić tvrdi da je LDP postao isti kao i svi drugi, da ga zanima samo interes (materijalni valjda) i ništa drugo. Ovo, naravno, nikako ne stoji, jer LDP bi, u zemlji Srbiji u kojoj skoro 10% biračkog tela glasa za Dveri i SRS, 7% za DSS, dvadesetak i kusur procenata za SNS a petnaestak za SPS, verovatno našao jednostavnije metode za ostvarivanje poslovno -privatnih interesa nego što su dosledno javno podsećanje da je u Srebrenici počinjen genocid, da je Kosovo na putu nezavisnosti hteli mi to ili ne, podržavali mi to ili ne, te da nam je potrebna nova regionalna i spoljna politika, a odnedavno i otvoreno zalaganje za članstvo u NATO. Može se likovati dan dva nad ispraznom akcijom delegitimizacije onih koji odlučuju o učlanjivanju i pozicioniranju novih članova u stranke ili u jeku izbora na svim frontovima o uređivačkoj politici nekog portala neke stranke, na osnovu uvaljivanja modifikovanog, a ne samo prečišćenog, teksta Gebelsa. Takva akcija bi možda imala smisla kao trik pitanje za studente filozofskog fakulteta ili studente marketinga. Ovako, ona je deo skoro karlšmitovskog delovanja jednog dela srpskog društva koje sebe i dalje arbitrarno proglašava za avangardu.

LDP "krivica" što je postao vlast posebno je zanimljiv deo argumentacije za destrukciju Srbije kroz zagovaranje glasanja za Tomislava Nikolića. Šta je, uostalom, svrha učešća u javnom političkom životu političkih partija nego da se bore za vlast ? Da čuče večno u opoziciji, zadržavajući komotnu poziciju kritičara ali i svesno pri tom smanjujući prostor za širenje svojih ideja? Vlast koju je podržavao LDP u protekle četiri godine uhapsila je Ratka Mladića i ostale, dovela je Srbiju do statusa kandidata za članstvo u EU, dok je istovremeno dopustila da izbore na Kosovu po prvi put organizuje OEBS a ne država Srbija, na primer, znajući da će joj za takve poteze LDP držati leđa.

Primetimo na kraju da je upravo Vesna Pešić u raspravi sa Aleksandrom Molnarom pre dve godine uspešno pravdala neke poteze Zorana Đinđića odbijajući da ih podvede pod karlšmitovski opis suverene diktature. Ona je pritom Molnaru sa pravom spočitala što u svojoj analizi Đinđićevog metoda vladanja nije uzimao u obzir ključne okolnosti u kome se ta vlast vršila. Stiče se utisak, da je Vesna Pešić sada u svom kvazi emancipatorskom pohodu protiv pro-EU opcija u Srbiji, svesno ili ne, napravila isti propust kao Molnar u spomenutoj raspravi.

No, ne treba biti puno strog ni prema Vesni Pešić, ni prema Peščaniku, a ponjmanje prema e-novinama. Kvazi emancipatorska sklonost ne zna za trepeljivost, što je poznato iz istorije politike. Još je poznatije iz istorije religije. Sada, na sreću, lomače za kako ih oni vide „ne-emancipovane" gore samo u njihovim medijima.

PS Prošli put sam zamolila uredništvo da me skloni sa spiska VIP autora. Nisu to uradili. Sada ih molim da me sklone i sa liste autora, na koju sam sklonjena sa VIP liste bez obrazloženja.

Hoće li biti večeras novi blog ili sutra u ovo vreme?

"PS Prošli put sam zamolila uredništvo da me skloni sa spiska VIP autora. Nisu to uradili. Sada ih molim da me sklone i sa liste autora, na koju sam sklonjena sa VIP liste bez obrazloženja"

Aman, ljudi! Učinite to! Ako je ne sklonite sa liste autora ona će još da piše. Ne može da odoli.

Što se trolovanja tiče - nemam dovoljno reči.

Jeco,
samo za tebe: onakvo ponašanje na tvojim prethodnim blogovima, onakvo ignorisanje komentatora, onakvo prezrivo nekomentarisanje, onako rušenje jedne od osnovnih osobina bloga (komentarisanje) te svrstava, ovo će te sigurno uvrediti, u istu grupu ljudi sa Dušicom Popadić, legendom ovog Bloga i legendom kontraproduktivnog ponašanja.
Ciljati u metu i ovako mašiti nije lako. Vama/tebi to uspešno polazi za rukom. S jedne strane mi je to drago s obzirom da zastupate jednu političku i vojnu liniju koja zaslužuje ?=)(=)(&$&%"%! (po spisku). Sa druge strane mi je žao kako se jedna potencijalno sposobna osoba upregla (valjda je novac u pitanju) u NATO kola a ne ume da vozi ni bicikl.

kad se pojavi blog koji liči na zajedničko činodejstovanje trija Milić-Kandić-Biserko, a ja se slažem sa osnovnom porukom!

Pa-pa-paranoja...
Ali, ako je Šijenti otišao u Šiješeljevce, može i Freehand gde god.

Kolege, ako ne prekinete da se ponašate, ja ću nastaviti svoju priču o pivu, pa makar me to koštalo i VIP statusa

...kao ovo platno

STA FALI KUVANJU I KULINARSKOM KOMENTARU?.

Sami ste zakuvali, izvolite!