склон жеена бруцомрсу неки Вићентић,носат, збрковима плавим и јаче смешан при изговору струјно зубних сугласника, пропали студент филозофског, а ишколовани учитељ, приде цревно апстинентан па стога,олајавали га, неконтролисано прдећи сокаком, уселио се тог лета код тетка Јеле библиотекарке у селунам ,у дворишну кућу, а све снамером, да како казиваше, сe суочи са властитим илузијама и с њиховим губицима те натенане изанализира душевну пустош окружењаму, а успут Јеели јојга упакује онако у невезушу, изнатижеље, сисатој баш, склоној (причали) мушког визитирања међбутинама јој, па да се можда и прижени , ако случајем остане да буде учитељ у селунам тјст ако се неврати наш уча јова изатвора, мис'им ако га непусте измитровице.бијо убијо тетку женину збудаком а збогњиве подшумом. запарложене.
с друге стране , на Јелу је око бацијо и млађа наш бербер , тек пристиго из суседног села нуздунав, ал здраво склон прцу и само вребо моменат па да јој се међбутине завуче, што је појединим китежељним женскама исела већ и урадијо а ове га изоколо фалиле биле, онако преко тарабе, како оће га курорад.
Е сад ту смо се врзмали ими тек обруцали оно да правимо гужву. углавном увече ми деца смо вазда били пред тета Јелиним пенџерима те завиривали док се пресвлачила,а оно то знала, па увек малко фирангу развлачила, неваљала.
умишљали смо наиме можда нам се посрећи па неког однас,а што је умела, позове код ње унутра да јој нешто помогне а тиме том сретнику пружала би прилику да јој малко пипне сису, онако са две шаке, а мекану. Мене је некако посебно готивила јер сам пуно чито,писо (као) песмице а и умео да свирам уклавира додуше раштимованог који је стајао у библиотеки ал без једне ноге наслоњен назида.једаред тако одем ја да заменим белога очњака за кроз пустињу и прашуму, било подне, никог међкњигама ,летњи дан,звезда опекла, а она ми каже да јој покажем неку вежбу из бајера оће да научи макар нешто да правилно оцвира здве руке.закључа она улазна врата па седне до мене на столицу, онако само у блузи полураскопчаној залепила дупе нуз моје,а мени се ома диго, дапростите. Ајд ја кренем шакама ка клавијатури кад она ме увати за одоле.ја да пропаднем од срамоте упатоса а она насмешена само малко ногама одгурну заједничку седалицу од инструмента па ме опкорачи спреда успут ми шлица откопчавајући.шта да вам лажем, била је безгаћа и нешто ми длакаво а бушно притом мога изненађенога сркну. не да ми је било лепо,сам' тако јер ваљда од околности сав сам се био укочијо, што је она похвалила цупкајући на мени.потраја то,сисе ми набила у лице, ‘мал се неугуших и таман кад ми надолазило слатко да буде она одједаред устаде и рече
- дођи прексутра опет, успут намештајући сукњу и блузу,врата откључавајући
нисам очо јер дошли нам неки гости изравног срема, а касније није ме више звала,ваљда сам изгубијо бијо ред код ње.а и било ме срамота . додуше књига смо имали и коткуће.
него, уто време, а има томе умало шес' деценија, још нису обзнанили појам педофилије, ал' је ње ето било, немош' касти . било је наравски и других догађања уселу,но ми овај, мени, данас са сублиминалним либидом, надошо ко' лахором додуван а и понукан (парафразираним) стиховима Сергеја . . . далеки дани неки несвели, никад да мине та слика-глас, некада смо ми баш желели, а неке богме користиле нас.