Ispunjavam obećanje

Večeras oko sedam i petnaest u Centru za grafiku i vizuelna istraživanja u zgradi Fakulteta likovnih umetnosti, ulaz iz Pariske ulice, otvorih izložbu bibliofilskog izdanja pesama Vuka Krnjevića i grafika/litografija mog drugara i prijatelja Dragana Cohe. Stavi ovaj tekst na blog molim te, reče mi Dragan Coha a Vuk Krnjević dodade: Mikele nas ishvali kao braću. I evo, upravo se vrativši iz Znaka pitanja, činim to.

Ovo je tekst kojim sam otvorio izložbu, nije panegirik nego sušta istina i samo istina, tako mi Bog pomogao.

Kad god se pomene ilustrovanje knjiga, odmah mi padnu na pamet dva velikana, Gistav Dore i naš Aleksandar Hecl. Obojica nepatvoreni kreatori, do današnjih dana neprevaziđenih senzibilnih crteža. Ipak! Ipak ima jedno ipak. Obojica su svoje ilustracije skoro strogo prilagođavali tekstu ili ga pratili. To ni u kom slučaju ne umanjuje njihovo majstorstvo ni uticaj koji se može pratiti do naših dana.

Ilustrovati knjigu je težak i zahtevan posao, ilustrovati pesme, poeziju, još je teže. Ali ako pesnik, u ovom slučaju Vuk Krnjević, s punim i potpunim poverenjem, kako se to već kaže, da odrešene ruke umetniku, u ovom slučaju Draganu Cohi, onda kao rezultat ili bolje kao rezultantu, dobijamo dva remek dela u jednom, u ovom Bibliofilskom izdanju pesama Vuka Krnjevića pod nazivom Niz BOKE, koje je na svojevrstan i samo njemu svojstven način oplemenio svojim litografijama Dragan Coha.

Pesme Vuka Krnjevića i Litografije Dragana Cohe imaju svake ponaosob, svoje samostalne, čvrste, autonomne živote a zajedno, ovako delikatno udvojene i jedan zajednički, prožimajući i višeslojni život. Veliko je i iskreno moje divljenje nad ovim produktom dva umetnička mentalna sklopa.

Vuk Krnjević svoju zbirku počinje pesmom TIVATSKA PIJACA koja je neka vrsta pisma, prijatelju Voji Staniću, krcato ličnim impresijama i osećanjima koje je isprovocirala Stanićeva izložba. Nastavlja pesmom POHVALA BRANKU MILJKOVIĆU gde na jednom mestu piše: očevi nas troše iznutra, njihova je sudbina, naša je sudbina u našim rukama a to znači da od nas zavisi u kolikoj ćemo meri umirati. Slede LOG U ŽUPI TIVATSKOJ, STRATIŠTE U PRČNJU u kojoj su stihovi: Ali kuda kad nema ni staze, jer je stratište samo svratište, zatim VERIGE, SVRATIŠTE U STOLIVU, PRAMALJEĆE U DOBROTI, onda sledi niz pesama posvećenih Krnjevićevoj ljubimici Lindi, da bi zbirku završio pesmom HIPNOS IZ RISNA U NJEGOŠU iz koje izdvajam: A Hipnos spije da ne bi gledo Svijet ogubani zlom svakijem. Nikad ga ne sanja i ne sluti U snu koji je zrelo ćutanje. Naoko jednostavnim a duboko smislenim rečima, Krnjević znalački plete mrežu stihova koji nikoga neće ostaviti ravnodušnim.

Maestro grafike, istraživač, inovator, zaljubljenik u divnu staru tehniku štampanja na kamenu, Litografiju, Dragan Coha dan za danom već godinama pomno i strpljivo istražuje i proširuje mogućnosti, eksperimentiše, uvodi i unosi inovacije u Litografsku štampu i postiže, dobija, ponekad neslućene a ipak makar maglovito naslućene rezultate vrhunskog umetničkog kvaliteta. Dobivši od Vuka, ponavljam, odrešene ruke, Coha, neumorni grafički pregalac, umetnik par excelance, posle višeputnog čitanja Krnjevićevih stihova, ostvario je niz izuzetnih Litografija. Namerno ne želeći da bukvalno ilustruje pesmu po pesmu, koristeći date mu odrešene ruke,Dragan Coha ipak nije ostao potpuno imun spram Krnjevićevih stihova. Stvorivši, odštampavši izuzetno dobre grafike od kojih je nastala i ova, po meni,  prestižna izložba, Coha je, hteo, ne hteo, makar podsvesno, ponesen stihovima, upleo u njih i Lindu, svoju ćerku, prepoznatljive motive i građevine gradova Boke nevjeste Jadrana a intervencijama bojom, lucidnom odmerenošću, samo njemu znanim razlivanjem i preklapanjem motiva, koristeći kamenu ploču kao poligon za likovno grafičku razigranost, dostigao novi, viši nivo u zahtevnoj i nimalo lakoj Litografskoj štampi.

Zadovoljstvo mi je što baš ja ovim kratkim i sažetim tekstom, mogu da odam svoje lično priznanje Umetnicima Vuku Krnjeviću i Draganu Cohi.

Proglašavam izložbu otvorenom.

P.S. Obavezno idite i pogledajte izložbu, nesvakidašnja je.