Лепичарење

Гост-аутор Милош Поповић

Птичарење је једна, не тако спортска дисциплина, која годинама окупља масу људи широм света, док је последњих године све већи и број ловаца на лептирске трофеје који око врата вешто носе мале, такозване close-focus двогледе. А комбинација оба „не тако спортска“ спорта? Хм... Што да не... Набавите добар двоглед за птице који уједно може да фокусира доста близу и на прагу сте да уђете у два паралелна универзума летећих сподоба!

И правила игре су доста слична! Са собом је довољно да понесете бележницу са оловком, а када мало овладате препознавањем врста може вам послужити и неки јефтинији диктафон. Препознавање лептира у лету уме да буде доста захтеван посао, али и ту вам у помоћ прискаче дигитална технологија - фото-апарат. А ако већ сликате птице, исти тај апарат са пуно милиметара или зума ће бити идеалан и за лептире! Препоручујем компактне апарате, који нису превише скупи, а омогућавају да направите добре макро фотографије са веће даљине, без плашења лептира. Оне врсте које сте засигурно препознали на терену упишите у бележницу или избрбљајте на диктафон, а непознате врсте покушајте да фотографишете што боље са обе стране крила. То ће вам касније помоћи при идентификацији кад се вратите са терена.

Згодно је да код себе увек имате и неки кључ за препознавање лептира. На сву срећу, код нас постоји кључ који обрађује свих 197 врста које можете наћи у Србији. Њега можете преузети у ПДФ формату или поручити преко нашег веб сајта. Поред домаћег кључа за идентификацију лептира, ту је и легендарни Колинсов теренски приручник „The Most Complete Field Guide to the Butterflies of Britain and Europe“ који покрива простор целе Европе. Оно што је посебно добро код Колинсовог издања су феноменални цртежи крила лептира, иако неке врсте могу изгледати малкице другачије код нас у Србији.

Чим дођете са терена, топло вам препоручујем да се баците на сређивање прикупљених података, јер ће у супротном вечно чекати у некој бележници или на диктафону!!! У мом случају то подразумева слушање свих оних избрбљаних врста са диктафона и унос података у просту табелу направљену програмом Либреофис. Сваком податку обавезно придружите датум када је врста забележена, ужи и шири локалитет где сте је пронашли и оквирне ГПС координате станишта. Затим на ред долазе оне компликованије врсте које сте, надам се, сликали. Пребаците фотографије са апарата, узмите кључ у шаке и крените полако са листањем књиге. Кључеви за лептире су лаки за употребу и своде се на препознавање облика, боја, шара или других карактера упоређивањем цртежа и фотографија. При томе ће вам доста значити уколико имате фотографију обе стране крила лептира, јер једна фотографија често не може да у потпуности елиминише сродне врсте. Када сте сигурни у идентификацију врсте са слике додајте и њу у табелу.

Не постоји неко генерално правило који карактери су значајни приликом идентификације врсте. У почетку је довољно да препознате наше најчешће лептире упоређујући боју и шаре на крилима. Кад мало овладате кључем за лептире, увидећете да за разликовање неких врста може послужити и облик крила, изглед антена или неки израштај на телу. Поједине врсте је могуће јасно разликовати и по станишту на коме живе или по начину на који лете. Већ на самом почетку ће вам у око упасти клизећи лет једрењака (Neptis sp.) или испрекидани лет карираног ливадара (Heteropterus morpheus), а када једном сретнете мрког шаренца (Melitaea diamina) на влажним планинским ливадама више га никада нећете побркати са сродницима.

Уколико нисте сигурни за идентификацију одређене врсте лептира, ту је пропратна мејлинг листа и форум где можете да се консултујете са осталим лептирашима. Уколико желите да са нама поделите фотографије, податке и запажања опет сте на правом месту јер постоји и огромна база података свих наших лептира. База је доступна свим члановима који доприносе њеном употпуњавању, а што више људи доставља своје податке, база постаје прецизнија и боља.

Наравно, у целој овој игри постоји још неколико цака. Оно што вам може пуно помоћи у каснијој идентификацији врста је лакша организација ваших слика. Ја на Линуксу користим Фото-бунар (енг. Shotwell), а моје колеге на Windows платформи хвале PicaJet. Оба програма омогућавају да хијерархијски организујете ознаке и упишете их унутар фотографија. На тај начин лептир плавац може добити хијерархијске ознаке Animalia, Arthropoda, Lepidoptera, Lycaenidae. Поред тога, као наслов фотографије упишите име врсте, нпр. Lycaena dispar. Уколико касније кликнете на ознаку Lycaenidae добићете списак свих фотографија из ове фамилије, па ће вам то наредни пут олакшати идентификацију исте врсте.

Људи који се баве лептирима често са собом носе мреже за хватање лептира. Лептира из мреже можете пренету у неку провидну теглицу и лепо загледати у хладу, а по идентификацији пустити на слободу. При свему томе, многе врсте лептира је по закону забрањено узнемиравати, али за остале је ова техника врло делотворна, а руку на срце, лептирима при томе не чините ништа нажао. Битно је само да мрежа буде од финог материјала како не би оштетили нежне љуспице са крила лептира.

За крај, баците поглед на страницу организације ХабиПрот, као и на разне писаније са наших прошлогодишњих активности. Надам се да ће вам свет ових шестоногих летача бити занимљив!