Ekonomija

Srbiji preti bankrot

/ 12.06.2012. u 00:35

Komentari: 118
Čitanost: 18418
/
Preporuke: 4997
/

Nakon što je Fiskalni savet uputio svoje prvo upozorenje, mediji su se pitali zašto nam o tome nisu pričali pre izbora. Razlog je jednostavan. Nije bilo podataka. Ministarstvo finansija je objavilo prve rezulatate za februar mesec tek 15. maja. Znali smo da imamo deficit. Znali smo da smo poslali MMF kući. Ali nismo znali za svu dubinu predizbornog rasipanja.

Onda je vlada u odlasku, koja želi da bude i vlada u nastajanju, ista vlada koja nas je uterala u ovu dubiozu, ubacila u overdrive da nas obavesti da nam ne preti bankrot. Izašao mladi, premladi, državni sekretar i rekao nam na RTS-u da nam ne preti bankrot. Ja ne znam za vas, ali ja kad god vidim mlađane državne sekretare koji mi kažu da je sve u redu, na majke mi, ja se odmah smirim. Jeste da nije dao ni jedno jedino objašnjenje, ali rekao je inplicitno majke mi.

Ima pravo mlađani državni sekretar koji bi izgleda da bude i budući ministar finansija ako je verovati tabloidima. Nama ne preti bankrot sutra. Nama preti bankrot za 6 meseci ukoliko ne poradimo na zaustavljanju rastuće rupe u budžetu

Ministarstvo finansija je 15. maja objavilo selektivne i šture podatke za januar, februar i mart mesec. Onda je pred kraj juna objavilo detaljne podatke za februar. Pa je zatim 07. juna objavilo selektivne i šture podatke za april i maj.

Nakon rekordnog deficita u aprilu (što li baš april, prošle godine i nije bio tako loš) koji je iznosio oko 30 milijardi dinara (skoro 300 miliona evra), u maju je deficit pao na 6,3 milijarde (oko 60 miliona evra). Prihodi su u padu. Rashodi su takođe smanjeni. Čudna stavka je pad otplate kamata koja je 10x manja u maju nego u martu i aprilu. Smanjene su subvencije i kapitalni izdaci.

Ukupan deficit za prvih pet meseci iznosi skoro 90 milijardi dinara, što je preko 6% GDP-a. Ovo za preko 1.5% prevazilazi ono što je bilo dogovoreno sa MMF-om pre nego što smo se odrekli njihovih usluga.

Kako finansiramo ovu rupu u budžetu? Trezor izdaje obveznice. Recimo 6.juna smo prodali 50 miliona evra obveznica (zadužili se) po kamatnoj stopi od 6.25%. Dan pre, 5.juna smo prodali 3.581.950.000 dinara uz kamatnu stopu od 13%. Pre toga smo prodali 100 miliona evra obveznica po stopi od 6.19% itd.

Da li je ovo dobro? Zadužiti se po nekoj kamatnoj stopi nije loše dok god taj novac možete da plasirate na nešto što će vam dati veći povrat na investiciju od kamatne stope koju plaćate. Kako naš GDP ove godine treba da raste po stopi od 0,5%, koliko je pametno zaduživati se po stopi od preko 6%? Naravno da nije, ali naravno da nemamo izbor. Potreban je novac za krpljenje rupe u budžetu, za plate i penzije.

Dokle ovako? Pa do bankrota. I u pravu je mlađani državni sekretar, ne preti nam bankrot. Sutra. Tek za šest meseci.

Kako izbeći bankrot? Smanjiti deficit. Kako? Povećanjem prihoda ili smanjenjem rashoda.

Ima i treći metod koji zagovara SPS. Rastom GDP-a. Iako su bili u vladi četiri godine, sada im se prikazalo. Mora da ih je URS sprečavao sve ovo vreme. Oni bi kako kažu, oterali MMF, i kroz masivnu državnu industrijalizaciju i jak rast poljoprivrede, pogađate uz državnu intervneciju, postigli brz rast GDP-a tako što bi od 1 milijarde investicija (novog zaduživanja) napravilii 5 milijardi rast GDP-a. Carski. Gledam Utisak Nedelje i ne mogu da verujem. Olja potupno nedorasla diskusiji.

SPS bi izgleda državni kapitalizam. Poruka otprilike glasi: ne umemo da napravimo poslovni ambijent, ne umemo da izvršimo giljotinu propisa, pojednostavimo procedure, postignemo pravnu sigurnost. Svi koji se bave privrednom u ovom okruženju koje smo skrojili sa svojim koalicionim partnerima umiru. Zato mi umemo da privređujemo sa parama poreskih obveznika u tom neizdrživom okruženju. Mi ćemo umeti. Drago mi je da i DS i LDP traže svoje mesto u ovoj viziji naše ekonomske budućnosti. SPS nam je lepo rekao da oni u rukama drže dvogled, ne digitron.

Ove ideje su naravno sasvim legitimne. Mislim da su pogubne, i mislim da u takvom društvu partijskih kadrova koji bez dana iskustva u privredi dobijaju da vode ogrome privredne sisteme, u društvu netransparentnosti i nepodnošljive administracije, u sistemu pravne nesigurnosti u kome se snalaze samo dobro povezani stranački kadrovi, nema ničega dobrog za građane Srbije. To naravno ne znači da sam ja u pravu, a da oni nisu.

Kad smo već kod demagogije, najnovije je pismo gradonačelnika premijeru da se grad Beograd oslobodi akciza na gorivo u sred ovog kolapsa, je zaista jako neodgovorno. A građani Niša i Subotice? Oni da plaćaju Beograđanima jeftiniji prevoz? Gospodo, socijalna politika se ne vodi kroz javna preduzeća.

Da se vratimo na povećanje prihoda i smanjenje rashoda. Mislim da prioritet treba da bude na smanjenju rashoda. Pod jedan, potrebno je ukinuti duboko štetan zakon o fiskalnoj decentralizaciji i vratiti prihode budžetu i time naterati lokalnu samoupravu da prekine arčenje novca i vrati se u normalne okvire.

Treba drastično smanjiti subvencije.

Treba ukinuti NIP.

Treba dovesti u red javne nabavke.

Treba se osloboditi svih privrednih društava u restrukturiranju. Videti da li uopšte ima nešto da se restrukturira. Ostalo pustiti u stečaj. Prekinuti agoniju.

Mislim da ne treba smanjivati ni plate ni penzije. Treba ih ograničiti na rast sa inflacijom, barem u naredne dve godine. Zašto? Privreda prodaje svoje proizvode građanima. Građani plaćaju te proizvode svojim platama i penzijama. Šok terapija smanjenja plata i penzija bi dovela i do pada potrošnje, koja bi dovela do daljeg pada i prihoda privrede i poreskih prihoda

Ova matematika odlično radi u Americi i u Nemačkoj, mada kod nas radi mnogo lošije. Zašto? Zbog velikog trgovinskog deficita. Veliki deo plata i penzija, što veće to više, ide na kupovinu skupih uvoznih proizvoda, automobila i npr. letovanja u inostranstvu, što je naravno jako loše za nas. Zbog toga treba nekako i destimulisati uvoz. O tome na kraju.

Penzije ne treba smanjivati ni zbog toga što su penzioneri već sada u domenu socijalno ugroženih lica. Treba povećati socijalna davanja.

Kako onda smanjiti rashode, jer svi znaju da imamo velike viškove zaposlenih? Treba izvršiti reforme i sprovesti giljotinu propisa, i sa tim smanjiti potrebnu administraciju. Pa time i broj zaposlenih. U državi postoje i delovi kojima treba više zaposlenih nego što imaju. Reforme treba da sprovode oni koji znaju.

Kako povećati prihode? Na dva načina: povećati porez na profit pravnih lica i porez na imovinu pravnih lica, posebno zemljišta. I jedan i drugi porez u uređenim državama sveta iznose oko 10% ukupnih poreskih prihoda države.Kod nas su zanemarivi. Pogledajte konsolidovani budžet države.

Kod nas je zapošljavati skupo, a posedovati jeftino.

I to nas na kraju dovodi do PDV-a. Da li treba povećati PDV? Da, treba smanjiti namete na rad. Treba smanjiti namete na rad. Zapošljavanje mora postati jeftino. Porezi na rad treba da budu progresivni. I treba uvesti sintetički porez.

A PDV? PDV treba privremeno povećati da bi kompnenzovali smanjenje poreza na rad. Svakih 1% povećanja PDV-a donosi oko 200 miliona evra prihoda. Za svako povećanje PDV-a i akciza, treba smanjiti porez na rad.

Koji su očekivani efekti uvođenja ovakvog progresivnog poreza na rad? Smanjenje sive ekonomije. Komparativna prednost zapošljavanja na crno će se značajno smanjiti. Tek nakon ove mere je moguće uvesti nultu toleranciju za neplaćanje poreza i doprinosa Drugi efekat je značano veća konkurentnost naše privrede, stimulacija proizvodnje i izvoza i destimulacija uvoza.

Šta će se desiti sa cenama? One će porasti za sve uvozne proizvode. I to je dobro. Ako se odnos nameta na rad i PDV-a usklade, cene životnih namirnica, struje, komunalija, prevoza itd. će ostati iste, i pored povećanja PDV-a.

Da li Srbiji preti bankrot? Ne da preti, nego gledamo u ambis. Da li mora doći do bankrota? Naravno da ne. Ako odmah preduzmemo korake da zaustavimo finansijsko ludilo. Demagogija oko troškova putovanja državnih funkcionera nam na žalost neće pomoći.

http://www.facebook.com/SasaRadulovich

https://twitter.com/#!/SasaRadulovich

postavite na |

Komentari (118)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

loader 00:47 12.06.2012

Eko

Štednja i investicije u proizvodnju. Proizvodnja. Stvaranje dohotka.

Neophodno je izvesno odricanje od nečega što se sada poseduje i troši, a po svim pokazateljima je nezarađeno, naročito se to odnosi na potrošnju države, dok je sa druge strane neophodno ulaganje, u smislu promene vrednosnih odnosa, u smislu poslovnih i tehnoloških inovacija, u smislu veće količine rada... Za sada, ne postoji većinska volja da se to učini na svakom koraku društva. A tek tako je moguća "politička volja" da se stvari pomere u narečenom pravcu. Sve drugo je samo jedna od nekoliko vrsta surove demagogije. Ekonomisti ukazuju, skoro svi se oko tih ukazivanja slažu - a uporno se gotovo ništa ne menja.
Tu nešto...

stalno 01:01 12.06.2012

Re: Eko

Srbija je već bankrotirala,
samo što statistički to može da se prikaže drugačije,
na ovaj ili onaj način.
Slažem se s komentarom. Treba nam drugačiji odnos prema stvarima. Da nešto stvaramo. Inače, nema boljitka.

011-495 01:26 12.06.2012

Ja skromno mislim

Da je Srbija poodavno bankrot. Zemlja koja zvanicno u prihode upisuje humanitarnu pomoc dijaspore i to u iznosu maltene vecem nego sto cela zemlja proizvede nove vrednosti, to je les a ne bolesnik i to les sa kasnim znacima smrti znaci pokojnik u odjavi.

looping 06:32 12.06.2012

1

Onda je vlada u odlasku, koja želi da bude i vlada u nastajanju, ista vlada koja nas je uterala u ovu dubiozu, ubacila u overdrive da nas obavesti da nam ne preti bankrot.

Posle izjave da ce doci do bankrota shvataju da niko posle te izjave nece nista da investira u Srbiji. Da ce oni koji imaju novca da se stisnu, uloze u nekretnine ili devize i cekaju bolja vremena a drzava ce pre da bankrotira.
Svaki biznis osim nelegalnog biznisa bice poguban. Ako vec nije.

Bankrot je neizbezan jer institucije (policija, sudstvo itd) ne funkcionisu.

Edit:
Sa ovakvim sistemom samo lud covek moze da investira u Srbiji jer je to cisto bacanje para.
Vrlo je lako dovesti investitore iz inostranstva kada je sistem zdrav. Ne da je lako nego je bukvalno najezda.
Znaci na pitanje zasto Srbija nije bogata drzava postoji vrlo jednostavan odgovor.
Ali politicari vole da ga komplikuju. Zato su politicari.

Saša Radulović 08:51 12.06.2012

Re: 1

Posle izjave da ce doci do bankrota shvataju da niko posle te izjave nece nista da investira u Srbiji

Pa da to spreče, odlučili su se da urade ozbiljan posao i da mlađani državni sekretar da izjavu da ne preti bankrot.

Inače, izjava je da će doći do bankrota ako ne preduzmemo aktivne korake da ga sprečimo.

looping 09:32 12.06.2012

Re: 1

Inače, izjava je da će doći do bankrota ako ne preduzmemo aktivne korake da ga sprečimo.

Siguran sam da ce preduzeti aktivne korake: povecanje pdv-a, zamrzavanje plata i penzija. Ali sve to mora da se uradi u demokratskoj tisini. Treba narod pripremiti a ne onako odjednom da se narod ne uzburka.
Npr. skrenuti paznju na Kosovo, odnose sa Rusijom, odnose sa zapadom, bivsim jug. republikama a onda neprimetno preduzeti aktivne korake. Sve to treba pedantno medijski odraditi.
A do tada pricati da nece biti bankrota. Cak je moguc i privredni rast.

vladaxy 07:29 12.06.2012

Početak i kraj

Socijalna država nastaje kao početak programa za pomoć istinski siromašnim i nemoćnim ljudima. No kada političari socijalnu politiku shvate kao metodu kupovine glasova, a ljudi zatim pronađu način iskorištavanja donešenih mera, pogoršava se odnos proizvođača i konzumenata i kola kreću nizbrdo.

Suviše je budžetskih parazita u Srbiji

sevarlica 08:00 12.06.2012

Re: Početak i kraj

vladaxy

Socijalna država nastaje kao početak programa za pomoć istinski siromašnim i nemoćnim ljudima. No kada političari socijalnu politiku shvate kao metodu kupovine glasova, a ljudi zatim pronađu način iskorištavanja donešenih mera, pogoršava se odnos proizvođača i konzumenata i kola kreću nizbrdo.

Suviše je budžetskih parazita u Srbiji

Neizdrživo suviše!
Mada ne treba napuštati sistemu kome postoje ozbiljna socijalna davanja.
Naravno, moraju da se uvedu oštrije mere isplate socijalnih davanja i pružanja pomoći. Verujem da u ovom trenutku sa socijale može da se skine bar 100.000 lažnih socijalnih slučajeva.

Npr. Poznajem čoveka koji je invalid i koji prima za "tugu negu i pomoć" oko 150 Evra/mesečno, a pored toga ima 2 firme i izdaje poslovni prostor. Naravno svake godine na more bar jednom, i nekoliko sitnijih putovanja preko godine, skupe stvari, dobar auto, kafići po ceo dan, itd. Za takve slučajeve bih zamrznuo davanje novca od strane države, ali bih ostavio ostale pogodnosti(ukidanje poreza za uvezen auto, besplatan prevoz, itd.)

Saša Radulović 08:49 12.06.2012

Re: Početak i kraj

Mislim da je kod nas pre svega pitanje podivljale partokratije, korupcije i pljačke.

coviax 10:28 12.06.2012

Re: Početak i kraj

Saša Radulović
Mislim da je kod nas pre svega pitanje podivljale partokratije, korupcije i pljačke.

Što reče Mlađa:Ekonomija=psihologija...

Samo od sposobnosti vlastodržaca da vode odmerenu fiskalnu politiku
koja daje privid stabilne države i od plasmana u subvencije,podsticaje i kreditnu politiku-zavisi da li će država bitri sirotinjska ili bogata! ! !
Za podizanje ekonomije valjaju dugoročni aktivni planovi poput zaveštanja Hua Kuo Fenga...
Da je vođena smislena planska ekonomska politika,od 2000 godine smo do sada
mogli po skoro svemu dostići najrazvijenije zemlje Europe...
Previše je šarlatana u vrhovima vlasti,ali i u sekretarijatima-negativna
selekcija zetonja i rođaka uzima danak...

jkt2010 08:37 12.06.2012

Srbiji preti bankrot

Da se vratimo na povećanje prihoda i smanjenje rashoda. Mislim da prioritet treba da bude na smanjenju rashoda. Pod jedan, potrebno je ukinuti duboko štetan zakon o fiskalnoj decentralizaciji i vratiti prihode budžetu i time naterati lokalnu samoupravu da prekine arčenje novca i vrati se u normalne okvire.

Treba ukinuti lokalne samouprave. Preciznije, treba ih svesti na 29 komata koliko na pr trenutno ima okruga. Jedan okrug - jedan Guverner - jedna skupstina Okruga - jedan set sluzbi na nivou okruga i to je to sto svi treba da placamo kroz republicki budzet. Pa kad se zaima jednog dana, tj kada gradjani svakog okruga referendumom odluce da placaju po dodatnih 100 opstina u svom okrugu, onda neka taj okrug lepo uvede svoj porez za tu svrhu. Ali za sada - samo okruzi. Time bi od jedno 70-80 hiljada zaposlenih po opstinama, gradovima, pokrajini, sveli broj na 10% sadasnjeg. Ovako ustedjene pare na platama i doprinosima, siguran sam, okrug bi imao na raspolaganju da potrosi za socijalna davanja ili sta im je vec prioritet.

To sto bi ceo okrug sada opsluzivalo 500 (a ne 5000) ljudi, samo bi ih nateralo da uproste tj izbace sve nepotrebne procedure. Jer sa sadasnjim, ne bi postizavali... ;-)

Mislim da ne treba smanjivati ni plate ni penzije. Treba ih ograničiti na rast sa inflacijom, barem u naredne dve godine. Zašto? Privreda prodaje svoje proizvode građanima. Građani plaćaju te proizvode svojim platama i penzijama. Šok terapija smanjenja plata i penzija bi dovela i do pada potrošnje, koja bi dovela do daljeg pada i prihoda privrede i poreskih prihoda

Ovo je kao kad bi ste rekli da privreda treba za dzabe da deli svoje proizvode/usluge da ne bi smanjila proizvodnju. Jer ne vidim razliku ako se privredi uzmu pare da bi se podelile javnom sektoru ili ako joj se uzmu gotovi proizvodi tj ako ih deli za dz.

Hajde da pare ostanu onom ko ih pravi, pa da onda on dobije vecu platu, pa da onda on vise trosi? Jer ne zivimo u Svajcarskoj pa hajde da drzava uzme od svakog zaposlenog po 500 od njegovih 5000 svajcaraca plate i podeli ih nekom drugom ko nema. Ovde drzava uzme 200 od 500 a da uzme jos vise da se ne bi smanjile plate u javnom sektoru....

To jest, neka dupliraju plate slobodno, ali tek posto odrade ono iz prvog dela komentara (svedu svoje brojeve na 10% sadasnjeg stanja. Ma sta duplo, mogli bi da se placaju tri puta vise nego sada. I svi bi bili srecni.

Saša Radulović 08:45 12.06.2012

Re: Srbiji preti bankrot

Ovo je kao kad bi ste rekli da privreda treba za dzabe da deli svoje proizvode/usluge da ne bi smanjila proizvodnju. Jer ne vidim razliku ako se privredi uzmu pare da bi se podelile javnom sektoru ili ako joj se uzmu gotovi proizvodi tj ako ih deli za dz.

Poenta je: šok terapija bi bila pogubna. Do ovog stanja smo došli kroz dugi niz godina, potrebno je izaći iz njega na pametan način:

Treba izvršiti reforme i sprovesti giljotinu propisa, i sa tim smanjiti potrebnu administraciju. Pa time i broj zaposlenih. U državi postoje i delovi kojima treba više zaposlenih nego što imaju. Reforme treba da sprovode oni koji znaju

jkt2010 08:53 12.06.2012

Re: Srbiji preti bankrot

Poenta je: šok terapija bi bila pogubna. Do ovog stanja smo došli kroz dugi niz godina, potrebno je izaći iz njega na pametan način:

Pametan nacin je brz nacin: ako te jashu petorica, da bar cetvorica sjasu. Jer kad ti slome kitschmu svakako ce morati da sjasu i to sva petorica.

Ako imamo preko 100,000 ovih po opstinama + republici, pa vojsku, policiju, skolstvo, zdravstvo, sudstvo, javna preduzeca - i svuda gomile prekobrojnih, pa neka ih 50% sjase i ode na primer na socijalnu pomoc (ista plata kao sada sledecih godinu dana). Preostalima, objasniti da ih ceka smanjenje, pa opet smanjenje za 3 meseca, pa opet smanjenje za 3 meseca, pa opet... sve dok ih ne ostane 10,000 ukupno.

tsunade 10:14 12.06.2012

Re: Srbiji preti bankrot

Poenta je: šok terapija bi bila pogubna. Do ovog stanja smo došli kroz dugi niz godina, potrebno je izaći iz njega na pametan način:

saša, sve što si naveo nije mali šok. za državne službenike šok je što će deo morati da počne da radi. za preduzeća u restrukturiranju šok je što će zaposleni otići na ledinu. za političare je šok što ne mogu da kradu. to je značajan procenat ljudi koji bi tvojim merama bili u šoku.

generalno, tvoje ideje mi deluju jako razumno i pametno. ne slažem se sa idejom da se budžetlijama ne zamrznu plate. mislim da je to kao princip pogrešno iako ima ekonomske logike. slažem se sa predlogom da se budžetlijama zamrznu plate i da se ne odmrzavaju dok se ne iznivelišu sa platama u realnom sektoru.

a onda, u zamrznutom stanju ući, sektor po sektor i otpuštati viškove i sredjivati stvar. sredjivati tih 500 koeficijenata za deobu njihovih plata. ući u računicu koliko je nemedicinskog osoblja zaposleno u zdravstvu. koliko ima viška u školstvu. zašto baš svi u policiji dobijaju beneficirani radni staž i ona službencia koja lupa pečate i onaj pandur što stavlja glavu u torbu jureći kriminalce. videti koliko ima lažnih penzionera. njima podeliti socijalnu pomoć od penzije. agencije skresati na desetak neophodnih. i tako dalje i tako dalje....

sve je to, dear radulović, šok za šokom. a sve mora kad tad da se uradi.

Saša Radulović 11:06 12.06.2012

Re: Srbiji preti bankrot

Dear tsunade, što ne volim kad me zovu po prezimenu :)

ne slažem se sa idejom da se budžetlijama ne zamrznu plate. mislim da je to kao princip pogrešno

Preko preče naokolo bliže. Ne seče se grana na kojoj se sedi. Bez obzira koliko smo ljuti. Prvo se premestimo, pa onda sečemo.

Treba prvo ukinuti Agencije. Ne smanjiti plate. Ukinuti. Npr. sve NIP-ove agencije za regionalni razvoj itd. A neke plate treba i povećati. Ovo ne moće bez reforme i pozitivne selekcije. A nju ne može sprovesti neko ko ne zna kako neka oblast društva treba da funcioniše.

sevarlica 11:28 12.06.2012

Re: Srbiji preti bankrot

Ne seče se grana na kojoj se sedi.

Saša, koja država "sedi" na budžetskoj plati???
Mora se naći način za povećanje plata a samim tim i količine obrta novca u ralnom sektoru.
Plata u državnoj službi je prosečno za 40% veća nego kod privatnika. Dok situacija ne bude suprotna, ili bar dok se ne stvori klima da situacija bude suprotna, dotad nam nema spasa.

npr. Zašto komunalni policajac ima 50-65.000 platu. Zašto ne postoji uvid u njihov rad. Zašto nisu vraćeni reonski policajci koji bi bili zaduženi za javni red i mir, površinso zagađivanje okoline, nepropisno parkiranje, itd. itd. i da im se da dobra plata.

takođe, ukinuti poklon stanove:
Policiji,
Vojsci,
funkcionerima,
političarima,
itd.

a dodeliti ih:
onima koji su uplaćivali za stanove solidarnosti.

tsunade 11:58 12.06.2012

Re: Srbiji preti bankrot

Ovo ne moće bez reforme i pozitivne selekcije. A nju ne može sprovesti neko ko ne zna kako neka oblast društva treba da funcioniše.

i eto problema. koliko mi imamo majčinih kćeri i sinova koji znaju kako neka oblast društva treba da izgleda i da funkcioniše?

drugi problem je odakle početi. tolika je količina haosa na sve strane da je stvarno užasno teško odrediti prioritete.

ovo će, po meni, biti prva posleratna vlada koja će morati da povlači nepopularne poteze da bi opstala. do sad su vlade opstajale na populizmu. mislim da su svi akteri, na nivou podsvesti (jer svest nisu demonstrirali) pomalo paralisani od straha. zato se ova vlada tako teško poradja.

Saša Radulović 20:20 12.06.2012

Re: Srbiji preti bankrot

koja država "sedi" na budžetskoj plati?

Na žalosta naša. Mora da siđe sa te grane.

libkonz 09:03 12.06.2012

Samo Dijaspora Srbina Spašava

Slažem se da prvi korak mora biti smanjenje rashoda. Ali ako gledamo dugoročno, mora se promeniti odnos države prema preduzetnicima, onima koji nisu finansijeri stranaka. Već sam to pominjao, Miloševićeva vlast je na preduzetnike gledala kao na ovce koje treba odrati, Dinkić je postao mnogo gori, dok je DS samo prihvatila Dinkićeve ludosti. Mi nemamo jasne zakone, inspekcije ih tumače kako njima odgovara i većina privrednika i preduzetnika mašta o odlasku u inostranstvo. Usput, samo jedan od primera, ako nisi platio doprinose za zdravstveno, nemaš pravo na lekarsku pomoć, a te doprinose moraš da platiš sa kamatom! Za nešto što nisi imao pravo da koristiš!
Stranački puleni su povlašćeni, dobijaju poslove sumnjivim tenderima, a bahatost je jednako prisutna i kod vladajućih i kod opozicionih stranaka. Postoji neka čudna kohezija gde su sve stranke povezane, pa i članstvo u SNS-u, na primer, donosi zaštitu da možeš da otimaš bez straha od hapšenja.
Dakle:
pojednostaviti zakone da ne mogu dvojako da se tumače
ne tretirati preduzetnike kao neprijatelje, nego im pomoći u poslovanju
suzbiti korupciju

kada srpski preduzetnici budu zadovoljni u Srbiji, tada se može očekivati i povratak ljudi koji su u inostranstvu zaradili novac. Od 4 miliona, da se vrati 1%, sa prosekom 50.000 evra, to je 2 milijarde investicija, a verujem da bi u uređenoj državi dijaspora mogla investirati i deset puta veći iznos.

Saša Radulović 09:08 12.06.2012

Re: Samo Dijaspora Srbina Spašava

Naravno. Ključna mera je smanjenje nameta na rad. Zatim i giljotina propisa, administracije, inspekcijskih službi itd.

Motor razvoja Srbije nisu partijski kadrovi i državna reindustrijalizacija. Motor razvoja su njeni građani, preduzetnici.

princi 12:57 12.06.2012

Re: Samo Dijaspora Srbina Spašava

kada srpski preduzetnici budu zadovoljni u Srbiji, tada se može očekivati i povratak ljudi koji su u inostranstvu zaradili novac. Od 4 miliona, da se vrati 1%, sa prosekom 50.000 evra, to je 2 milijarde investicija, a verujem da bi u uređenoj državi dijaspora mogla investirati i deset puta veći iznos.

Pa šta je to? Dijaspora već ostavlja 3 ili 4 milijarde evra godišnje.

libkonz 13:13 12.06.2012

Re: Samo Dijaspora Srbina Spašava

Pa šta je to? Dijaspora već ostavlja 3 ili 4 milijarde evra godišnje.

Da nije toga, već bismo bankrotirali. Ali, ljudi koji su odlazili pre devedesetih, odlazili su iz jedne lepe države sa namerom da se vrate jednog dana. Danas ljudi odlaze iz jedne tužne države, pune zavisti i lopovluka i ne razmišljaju o povratku. Jednog dana će se većina vas asimilirati i neće gledati u Srbiju kao svoju državu, braću i sestre će povesti sa sobom, a i biologija nosi svoje pa neće biti nikoga kome će slati novac i koga će posećivati.
Verujem da je jedini način da se ova zemlja izvuče iz trajne bede povratak većeg broja vas koji ste negde u inostranstvu. A to se ne postiže ministarstvom za dijasporu, nego promenom pravila poslovanja u Srbiji.

princi 13:56 12.06.2012

Re: Samo Dijaspora Srbina Spašava

Verujem da je jedini način da se ova zemlja izvuče iz trajne bede povratak većeg broja vas koji ste negde u inostranstvu. A to se ne postiže ministarstvom za dijasporu, nego promenom pravila poslovanja u Srbiji.

Ok, ali to onda znaci nije dijaspora ta koja treba spasavati Srbiju, nego sami stanovnici Srbije trebaju doprineti da Srbija postane sto atraktivnija. Promena, dakle dolazi iznutra, ne spolja. Inace, ovako, te pare koje dijaspora ostavlja ili ne ostavlja u Srbiji, nije bitno, padnu k'o kapka na vrelu ringlu.

libkonz 15:18 12.06.2012

Re: Samo Dijaspora Srbina Spašava

Ok, ali to onda znaci nije dijaspora ta koja treba spasavati Srbiju, nego sami stanovnici Srbije trebaju doprineti da Srbija postane sto atraktivnija. Promena, dakle dolazi iznutra, ne spolja. Inace, ovako, te pare koje dijaspora ostavlja ili ne ostavlja u Srbiji, nije bitno, padnu k'o kapka na vrelu ringlu.

Iznutra, naravno. Samo ističem da rešenje postoji i da je najvažnije stvoriti uređenu družavu. Normalizovati se ili bankrot, to je naš izbor.

srdjan.pajic 15:29 12.06.2012

Re: Samo Dijaspora Srbina Spašava

princi
kada srpski preduzetnici budu zadovoljni u Srbiji, tada se može očekivati i povratak ljudi koji su u inostranstvu zaradili novac. Od 4 miliona, da se vrati 1%, sa prosekom 50.000 evra, to je 2 milijarde investicija, a verujem da bi u uređenoj državi dijaspora mogla investirati i deset puta veći iznos.

Pa šta je to? Dijaspora već ostavlja 3 ili 4 milijarde evra godišnje.

4.5-5 (lako se pamti - otprilike polovina deviznih rezervi zemlje).

princi 15:48 12.06.2012

Re: Samo Dijaspora Srbina Spašava

4.5-5

To je u $,

. Nek su zivi i zdravi, jos cemo im slati.

srdjan.pajic 18:52 12.06.2012

Re: Samo Dijaspora Srbina Spašava

princi
4.5-5

Nek su zivi i zdravi, jos cemo im slati.

Jeste, al me nervira što znaju da je tako.

Predrag Brajovic 19:00 12.06.2012

Re:Samo Dijaspora Srbina Спасава Донацијом

srdjan.pajic
Jeste, al me nervira što znaju da je tako.

А поврх свега све наше владе рачунају на тај дозначени новац ;=) Он готово сав иде у потрошњу. У ствари, нисам сигуран али мислим да би га, економски, најпре требало третирати као донацију?

Saša Radulović 19:30 12.06.2012

Re: Re:Samo Dijaspora Srbina Спасава Донацијом

Bez tog novca, mi bi davno pukli.

U nacionalnim računima ih vodimo kao Razne tekuće transfere u okviru Tekućeg računa sa inostranstvom.

princi 20:04 12.06.2012

Re: Re:Samo Dijaspora Srbina Спасава Донацијом

А поврх свега све наше владе рачунају на тај дозначени новац ;=) Он готово сав иде у потрошњу. У ствари, нисам сигуран али мислим да би га, економски, најпре требало третирати као донацију?

Sve pare idu u potrosnju, drzavnu ili privatnu. Nas problem je u tome sto se ono sto se zove drzavna potrosnja (investicije u infrastrukturu i njeno odrzavanje) trosi nenamenski, tj ne zavrsava u km puta nego zavrsi u stranim bankama jer se trosi na skupe i luksuzne proizvode iz uvoza (ili, jos gore, na stranim racunima) koje partijski funkcioneri toliko vole (nije im zameriti, vole zivot). Kad, na primer, vidis Mrku u lakosti, ili sa rolexom na ruci to znaci da je bilmez drpio pare od nekoga s kim je potpisao ugovor i te pare dao stranoj banci koja finansira lakost, tj rolex (u tom smislu bih ja Mrkija uhapsio samo na osnovu objavljenih fotografija, na primer). Posto srpska privreda, osim struje i nesto malo hrane, ne proizvodi mnogo, izigravanje Obame (sto je ono sto, na primer, SPS hoce), tj stampanje para i bacanje istih "narodu iz helikoptera" (copyright by Ben Bernanke), nema preterano smisla jer, izvesno, dovodi do inflacije i siromasenja drustva.

Mislim, zato i tako smo mi i procerdali te stotine milijardi evra, maraka, dolara, cega vec koje su se u zemlju slile od vremena kad su nam (prvo Nemci pa onda i ostali) dopustili da izvozimo svoju nezaposlenost (inace, slican % ucesca doznaka u GDP-ju mislim da ima jos samo Mehiko, sto, ako mene pitas, uopste nije tako lose drustvo. S tim sto bih ja zbog velikog Horhea vise voleo Brazil).

Predrag Brajovic 21:10 12.06.2012

Re: Re:Samo Dijaspora Srbina Спасава Донацијом

princi
Sve pare idu u potrosnju, drzavnu ili privatnu.

Нисам био довољно прецизан, извињавам се, уморио сам се док сам тамо код Вучка смишљао праву дефиницију либертаријанства :=) Него, није све то важно, ево за нас -- људе бројки, мада се ја званично водим као литерата ;=) -- правог штива:

Prelazak iz zone negativnog neto finansijskog rezultata u zonu profitabilnog poslovanja beleže i privredna društva, posmatrano sa aspekta veličine, pa su pozitivne rezulatate iskazala sve grupe - velika, srednja i mala privredna društva. Velika privredna društva su iskazala dobitak u iznosu od 74 mlrd dinara, što čini 88,0% od ukupnog pozitivnog neto finansijskog rezultata na nivou privrede.

Ово има на сајту АПРа, њихова статистичка обрада предатих финансијских извештаја за 2011.
Иначе, није пријатан овај цитирани податак.

princi 23:05 12.06.2012

Re: Re:Samo Dijaspora Srbina Спасава Донацијом

Tuga bozja...

bookez 09:04 12.06.2012

darkos

Ja to volim da gledam ovako. Srbija ima recimo nekih 10-15 milijardi eura prihoda godišnje, tj. ima papir koji kaze da država ima pravo na 10-15 milijardi eura u robi i uslugama. I kako ona time raspolaže? Deo tako što plati činovnicima da sede i čekaju Godoa. Tj. placa imaginarnu uslugu, a i čini medvedju uslugu svim tim činovnicima. Veliki deo vojske isto radi na trošenju vremena, doduše malo organizovanije.

A glavno pitanje: Kakvu uslugu država/narod dobija za svoje pare? Dollar for dollar.

Saša Radulović 09:09 12.06.2012

Re: darkos

Za svoje pare dobija proizvod zvani država. Problem je što proizvod em ne valja em strašno košta i to što ne valja.

peronije_the_mrkvic 09:11 12.06.2012

Reforme

Reforme su kljucne. Ali da bi mogle biti sprovedene, giljotina propisa mora da se pretvori u lomacu. Nekad mi se cini da bi sve zakone trebalo ponovo doneti. Zbog cega? Pa zato sto svaki novi zakon koji se donese ne ukida stari, ili, ukoliko se donose zakoni iz odredjene oblasti, ne pokrivaju celu oblast, pa vaze medjusobno protivrecni stari zakoni i podzakonska akta. Samim tim, gubi se gomila vremena da bi se ista istumacilo. O uredbama necu ni da pricam.

E a sada malo o reformama.

Za pocetak, javni konkurs za svako radno mesto, posebno direktorsko. U krajnjoj liniji, ako mi sami ne mozemo da depolitizujemo proces zaposljavanja, naci stranu HR agenciju koja ce to da uradi. Ne moze menadzer tj. upravljac da bude cedo koje je juce ispililo sa faksa ili jos gore, neko kome ne bi poverili ni dve nacrtane ovce da cuva.

Jos malo na istu temu.

Na primer, moja omiljena (posto imam skolsku decu) reforma prosvete.

Mi smo zemlja koja svake godine ima sve manje dece, a broj prosvetnih radnika ostaje isti. Zasto? Vrlo jednostavno, povecava se broj besmislenih predmeta. Gde je predmet, tu je, naravno, potreban i nastavnik. Inace, valja nam znati da ni sam broj nastavnika nije faktor, jer se skole finansiraju po broju casova, pa je relativno svejedno da li placali 10 nastavnika po 1 cas ili 1 nastavnika 10 casova.
Znaci da bi se sprovela uspesna reforma u prosveti (sa finansijske strane), valja menjati nastavne planove i programe, izbaciti "obavezne" izborne predmete i pojacati gradivo.

Saša Radulović 09:15 12.06.2012

Re: Reforme

Mi smo zemlja koja svake godine ima sve manje dece, a broj prosvetnih radnika ostaje isti. Zasto?

To se zove "socijalno odgovorna vlada". Zbog toga i nema nikakvih reformi.

peronije_the_mrkvic 09:29 12.06.2012

Re: Reforme

Saša Radulović
Mi smo zemlja koja svake godine ima sve manje dece, a broj prosvetnih radnika ostaje isti. Zasto?

To se zove "socijalno odgovorna vlada". Zbog toga i nema nikakvih reformi.

Jos gore, reformisu zbrda zdola, bez ikakvog smisla i pameti. Jos jednom, skole se finansiraju prema broj odrzanih casova, a ne prema broju nastavnika. Tako i imamo da je u 5. osnovne fond casova 32, od cega 4 casa nedeljno cine obavezni izborni predmeti (mislim ..bo definiciju)

jkt2010 09:40 12.06.2012

Re: Reforme

peronije_the_mrkvic

Za pocetak, javni konkurs za svako radno mesto, posebno direktorsko.

Za pocetak, javna preduzeca skinuti sa budzeta i prebaciti na berzu. Pa neka akcionari raspisuju kokve hoce konkurse.

A ova ostala radna mesta po javnoj administraciji: Za pocetak, izbori za predsednika (koji bi pravio i vladu, znaci direktni izbori izvrsne vlasti) + izbori za narodne poslanike po vecinskom sistemu (znaci direktni izbori za zakonodavnu vlast).

Pa isto to na lokalu: direktni izbori guvernera za svaki okrug + direktni izbori okruznih odbornika.

Pa onda ide: predsednik postavi ministre, ministar dodje u svoje ministarstvo, okupi sluzbenike i kaze: "There can be only one!" Pa se onda sluzbenici pokolju medjusobno ko ce bolju i jeftiniju organizaciju da osmisli. A isto to uradi i guverner u svakom okrugu.

To za pocetak....

peronije_the_mrkvic 09:45 12.06.2012

Re: Reforme

Ma kakvi smo mi, zaobicicemo. Jedino resenje je strana HR agencija sa sve testovima:))

A sto se tice javnih preduzeca, nisu ona na budzetu, ona teoretski zive od svojih prihoda.

Ne treba njih na berzu, vec im dati profesionalno upravljanje, smanjiti plate, koje su enormne, propisati cene (posto su monopolske) i obavezati ih da sve sto nije ulozeno nazad u resurse preduzeca (pri tom ne mislim na plate), isplate u buzdet, a ne u partijske fondove.

domazetovic.andrej 15:07 12.06.2012

Re: Reforme

Pa zato sto svaki novi zakon koji se donese ne ukida stari, ili, ukoliko se donose zakoni iz odredjene oblasti, ne pokrivaju celu oblast, pa vaze medjusobno protivrecni stari zakoni i podzakonska akta. Samim tim, gubi se gomila vremena da bi se ista istumacilo. O uredbama necu ni da pricam.

A da ne govorimo o samoj postavci zakona koji propisuju kako se MORA ponasati. Sve sto nije propisano je zabranjeno. U demokratijama se zakonima definisu nezakonite stvari - sve ostalo je dozvoljeno. Gomilu vremena i para se trosi na trazenje mogucnosti da se uradi nesto logicno i normalno sto bas nije tako propisano....

Jukie 15:50 12.06.2012

Re: Reforme

peronije_the_mrkvic

Jos malo na istu temu.Na primer, moja omiljena (posto imam skolsku decu) reforma prosvete.Mi smo zemlja koja svake godine ima sve manje dece, a broj prosvetnih radnika ostaje isti. Zasto? Vrlo jednostavno, povecava se broj besmislenih predmeta. Gde je predmet, tu je, naravno, potreban i nastavnik. Inace, valja nam znati da ni sam broj nastavnika nije faktor, jer se skole finansiraju po broju casova, pa je relativno svejedno da li placali 10 nastavnika po 1 cas ili 1 nastavnika 10 casova. Znaci da bi se sprovela uspesna reforma u prosveti (sa finansijske strane), valja menjati nastavne planove i programe, izbaciti "obavezne" izborne predmete i pojacati gradivo.

1) niko i ne pokušava da napravi ozbiljnu reformu školstva. Neki ljudi se za platu IGRAJU pravljenja reforme prosvete

2) Deo problema su ljudi koji se vode kao zaposleni a nemaju časove ili imaju manje časova. Treba lepo proveriti koliko odeljenja škola ima, pa ako ima po tri odeljenja u sedmom i osmom razredu, onda može da ima samo 6 x 2 = 12 časova hemije nedeljno i treba plaćati samo 1,2 plate za nastavnike hemije

3) svejedno je ukinuli mi građansko (čuvare prirode, seksualno obrazovanje, odbojku itd.) ili ne. Deca moraju da sede u školi 30 časova nedeljno kako ne bi lutala ulicama i opijala se i lomila grad u sred bela dana, to znači da neko mora da bude u učionici da ih gleda.

4) već smo probali ovde na forumu da smislimo neki plan i program za osnovnu školu, i svako ima svoju ideju koji predmeti treba da postoje i koliko časova treba da imaju. Ne da nije bilo konsenzusa, nego je svako imao svoju ideju koji predmet treba izbaciti (istoriju, fiziku itd.) "jer to prosečnom detetu ne treba", a bio je i jedan glas da svi predmeti budu izborni pa ko šta hoće neka bira.

Saša Radulović 18:46 12.06.2012

Re: Reforme

niko i ne pokušava da napravi ozbiljnu reformu školstva. Neki ljudi se za platu IGRAJU pravljenja reforme prosvete

Ali zato se taj niko gura da dobije još jedan mandat od 4 godine da uradi isto.

jkt2010 23:36 12.06.2012

Re: Reforme

peronije_the_mrkvic

A sto se tice javnih preduzeca, nisu ona na budzetu, ona teoretski zive od svojih prihoda.

Pa sad, u teoriji ona stvar moze da bude nacrtana na tarabi, ali u praksi malo ko je vidjen da zaskace tarabu.

Svi građani Srbije koji plaćaju porez dali su u proseku godišnje 730 miliona evra direktne pomoći javnim velikim državnim i lokalnim, kao i društvenim neprivatizovanim preduzećima. Republički budžet je kratak za još 3,2 milijarde evra zbog akumuliranog duga kroz neplaćene poreze, doprinose i izdate garancije za kredite, pokazuje analiza Fiskalnog saveta.
„Državna i društvena preduzeća uglavnom loše posluju, uprkos velikoj podršci koju dobijaju od države. Njihovi ukupni gubici su u 2010. iznosili oko milijardu evra”, navode u Fiskalnom savetu, nezavisnom telu za kontrolu javnih finansija. (link)

Sto me vodi na sledecu temu: Ne zna se kolika je vrednost drzavne imovine ali procenjuju je na 185 milijardi evra. Srbija u svom vlasništvu ima 884.046 hektara poljoprivrednog, 983.111 hektara šumskog i 417.054 hektara građevinskog zemljišta. Na listi državnih nekretnina nalaze se ukupno 656.583 objekta, 107.743 stana, 15.735 poslovnih prostora, 7.516 garaža...

Znaci, drzava prvo ni nema pojma sta sve poseduje, a drugo, to sto poseduje ne koristi da prihoduje. Pa izvinite, drzava bi od sopstvene imovine morala da prihoduje 10 milijardi evra a ona umesto toga uzme od nas 15 milijardi.

Pa kad se na te izgubljene prihode od imovine nadodaju izgubljeni prihodi od drzavnih firmi, ispada da mi ne bi ni trebali da placamo porez jer bi drzava sasvim lepo mogla da zivi i od sopstvenih sredstava - kad bi umela.

Da li vi mozete da zamislite situaciju gde politicari na izborima obecavaju koliki deo od zaradjenog na drzavnoj imovini ce biti isplacen gradjanima? Pa da opozicija kaze: "Vlast je zaradila samo 10 milijardi, mi imamo projekte da od imovine zaradimo 12"... Umesto toga, preganjaju se sta jos da oporezuju, kako da dublje i shire zahvate....

Ako njih 650,000 budzetlija ne mogu da zive od 180 milijardi evra imovine onda neka crknu. To je bre skoro 300,000 evra imovine po coveku! I da od tog bogatstva ni za sopstvene plate ne mogu da zarade....

jkt2010 03:09 13.06.2012

Re: Reforme

1) niko i ne pokušava da napravi ozbiljnu reformu školstva. Neki ljudi se za platu IGRAJU pravljenja reforme prosvete

Pa kad izmisljaju toplu vodu. Ispratite lepo ovaj link da vidite kako da postanete Cambridge akreditovana skola. Imate gotove programe, standarde, sve na izvol'te. Jos ako drzava posreduje, dobicete i popust zbog velicine.

Jedino ako Cambridge nije dovoljno dobar za nas.... ali onda ima i drugih akreditacionih centara, pa neka izaberu nesto.

Hansel 09:40 12.06.2012

Dva pitanja

Najpre se izvinjavam zbog nedovoljne informisanosti i razumevanja komplikovanih ekonomskih tokova (detalje svog privatnog mišljenja da su današnji ekonomski sistemi veliki provizorijumi bolje da ne iznosim, jer bih onda morao da se dodatno izvinjavam što imam takvo mišljenje bez dovoljne informisanosti

). Ukoliko domaćin smatra da na blogu nema mesta razjašnjavanju osnovnih ekonomskih pojmova (a iz priloženog će se videti da u pogledu njihovog tumačenja nisu saglasni ni ekonomisti raznih nivoa), slobodno neka obriše ovaj komentar.

1. Šta predstavljaju, u stvari, devizne rezerve (jesu li one vlasništvo države ili nisu - da li se u rezerve računaju i devizni depoziti banaka/građana)? Kada su pre neku godinu poela veća zaduživanja (a da smo mi za njih znali) rečeno nam je (nisam siguran da li beše iz usta B. Đelića) da ne brinemo jer, na kraju krajeva, imamo oko 10 mlrd. dolara deviznih rezervi i da je to sasvim dovoljno za servisiranje duga ako ne bude drugih izvora(?!).

... Iz ono malo "Utiska nedelje" koje sam gledao (moram da sakupim nerve i pogledam reprizu integralno) mogao sam da shvatim da SPS (ako je Bajatović SPS) pati, u najmanju ruku od teške ambivalencije i dezorijentacije, nisam mogao da zaključim šta u stvari Kori Udovički pokušava da nam objasni kada je u nekom trenutku sama priznala da ne zna detalje naše situacije "jer je stigla pre pet dana". I nisam mogao da razumem, evo tog pitanja:

2. zašto predsednik Fiskalnog saveta kaže da je cilj smanjivanje potrošnje (što bi bio efekat povećanja PDV-a)? Razumem da je cilj smanjenje potrošnje (rasipanje) države, jer to predstavlja nenamensko trošenje budžetskih para, blabla, ali zašto je cilj da neko od svoje plate manje kupi, a potroši iste pare?

Do sada sam mislio da se PDV povećava da bi država imala veće prihode, kad, ono, ispade da je cilj da ljudi manje kupuju?

Što bih opet mogao da razumem da rezultat toga može u teoriji biti veća štednja u bankama (kad manje trošiš - valjda štediš?), ali, da li smo mi u situaciji da se tako nešto ovde može očekivati?

Hansel 11:42 12.06.2012

Re: Dva pitanja

Za dva sata nikakvog odgovora, a ni brisanja, pa bih samo molio za informaciju jesu li mi pitanja mnogo pametna ili mnogo glupa?

Ja samo zamolio za edukaciju nas neupućenih...

Saša Radulović 11:58 12.06.2012

Re: Dva pitanja

Ne razumem potrebu za ovakvim bedastoćama:

Ukoliko domaćin smatra da na blogu nema mesta razjašnjavanju osnovnih ekonomskih pojmova (a iz priloženog će se videti da u pogledu njihovog tumačenja nisu saglasni ni ekonomisti raznih nivoa), slobodno neka obriše ovaj komentar.

Brišu se uvredljivi komentari.

Devizne rezerve nisu vlasništvo države. Samo deo jeste. One su pale na 10,2 milijarde evra u maju. Neto devizne rezerve su 5,5 milijardi evra (bez obaveznih rezervi banaka i MMF-a). Devizne rezerve se ne mogu koristiti za vraćanje dugova države, šta god da je BoDj govorio.

Fiskalni savet traći smanjenje javne potrošnje, koja je rasipnička i guši privredu.

tsunade 12:09 12.06.2012

Re: Dva pitanja

zašto predsednik Fiskalnog saveta kaže da je cilj smanjivanje potrošnje (što bi bio efekat povećanja PDV-a)? Razumem da je cilj smanjenje potrošnje (rasipanje) države, jer to predstavlja nenamensko trošenje budžetskih para, blabla, ali zašto je cilj da neko od svoje plate manje kupi, a potroši iste pare?

on je pričao o smanjenju javne potrošnje kroz zamrzavanje plata u javnom sektoru
i pričao je o pozeljnom smanjenju potrošnje uvozne robe.

Hansel 13:30 12.06.2012

Re: Dva pitanja

Saša Radulović
Ne razumem potrebu za ovakvim bedastoćama:

Ne znam šta tebi znači "bedastoća" (tvoji uvredljivi komentari su dozvoljeni?), ja sam to ozbiljno mislio, misleći da možda želiš stručniji nivo diskusije. Dakle, nisam provocirao, mada znam za neke momente banovanja/brisanja ili čega već.

U svakom slučaju, hvala za razjašnjenje u vezi s rezervama, ovo drugo je bilo nejasno zbog rečenice predsednika FS-a, o kojoj još malo ispod.

tsunade
on je pričao o smanjenju javne potrošnje kroz zamrzavanje plata u javnom sektorui pričao je o pozeljnom smanjenju potrošnje uvozne robe.

U delu emisije koji sam gledao, izričito je rekao, kada su tumačili šta nosi povećanje PDV-a (pa je rečeno da nosi jednokratno povećanje cena), da će to "doneti i smanjenje potrošnje, a to nam je i cilj". Ne mogu ovo da tražim u video snimku na internetu jer sam odgovorno smanjio ličnu potrošnju

(pa prešao na još ograničeniji internet od onoga na kome sam bio), ali je ovo bilo nedvosmisleno rečeno u tom kontekstu, na ovaj način.

Dakle, moja nedoumica je kako povećanje PDV-a smanjuje potrošnju u javnom sektoru i kako smanjuje (ovo sam sada saznao od tebe, taj deo nisam gledao) potrošnju uvozne robe? Ne mogu da verujem da predsednik Fiskalnog saveta meša pojmove, pa tragam za tumačenjem ovoga što je rekao, a nije objasnio...

Saša Radulović 13:50 12.06.2012

Re: Dva pitanja

Ne meša pojmove. I misli na uvoz. Osim osnovnih životnih namirnica, sve uvozimo.

Hansel 13:56 12.06.2012

Re: Dva pitanja

OK, pomno gledam, slušam i snimam reprizu sutra u 17.00, pa objavljujem svoj blog ako se potvrdi da nema drugog konteksta ovoga što sam citirao.

princi 14:14 12.06.2012

Re: Dva pitanja

Devizne rezerve nisu vlasništvo države. Samo deo jeste. One su pale na 10,2 milijarde evra u maju. Neto devizne rezerve su 5,5 milijardi evra (bez obaveznih rezervi banaka i MMF-a). Devizne rezerve se ne mogu koristiti za vraćanje dugova države, šta god da je BoDj govorio.

Negde sam citao da je, zapravo, 7 milijardi evra od tih 10 stednja gradjana. Ako se uzmu u obzir i obavezne rezerve banaka, ispada da centralna banka i nema bas previse deviznih rezervi na raspolaganju.

Saša Radulović 16:07 12.06.2012

Re: Dva pitanja

Nije štednja građana, mada štednja građana, koja je u bankama, ima indirektne veze sa deviznim rezervama. Štednja građana se dalje plasira građanima i privredi kroz kredite i taj plasman zahteva rezervisanje.
Neto devizne rezerve su 5,5 milijardi evra. Od toga , drćavne devizne pare su oko 0,6 milijardi, dok se ostatk odnosi na pokrivanje M1 i slobodne rezerve.

princi 16:39 12.06.2012

Re: Dva pitanja

Neto devizne rezerve su 5,5 milijardi evra. Od toga , drćavne devizne pare su oko 0,6 milijardi, dok se ostatk odnosi na pokrivanje M1 i slobodne rezerve.

M1 su direktni depoziti u svim bankama, to nisu devizne rezerve.

Saša Radulović 18:45 12.06.2012

Re: Dva pitanja

Šta bih ja bez vas i bez vikipedije. Naravno da M1 nisu devizne rezerve. Rekoh:

pokrivanje M1 i slobodne rezerve.

Operativne rezerve su nam neto rezerve umanjene za državne pare kod NBS. Međutim, te rezerve čuvamo u visini koja pokriva M1 pa još nešto i slobodnih rezervi. Pa se, iako imamo ove devize, zadužujemo se kod MMF-a za operativne potrebe.

borisbaljosevic 10:12 12.06.2012

Utisak

Mucno je bilo gledati UTISAK.Toliko arogancije i demagogije,toliko ispraznih dijaloga voditeljke i gubljenje sire slike reformi!
Sto je najgore ta prazna prica uziva podrsku dobrog dela nasih gradjana,sto su i pokazali prethodni izbori!Mislim da se u Srbiji nista nece promeniti,ovde ne postoji volje, snage za suocavanje sa realnoscu,i kod gradjana i kod politicke "elite" ,jer u Srbiji glavni izazov politicara nisu reforme i napredak drustva nego demagogija i stvaranje popularnosti sve dok nas zivot stihijski ne natera na resavanje svih ovih problema,i onda kada se to desi opet ce se ta ista "elita",sa par nastupa u "slobodnim" medijima,ponovo nametnuti za njihovo resavanje,i ponovo ce ih ti isti gradjani birati na izborima.
Saša ,fascinira Vaša upornost u prikazivanju prave slike stvari kod nas,ali mislim da za to ovde nazalost jednostavno ne postoji "trziste".Nadam se da su Vam deca dobro naučila srpski.

Saša Radulović 11:00 12.06.2012

Re: Utisak

Naučila :)

b92fmember 22:05 12.06.2012

Re: Utisak

borisbaljosevic
Mucno je bilo gledati UTISAK.Toliko arogancije i demagogije,toliko ispraznih dijaloga voditeljke i gubljenje sire slike reformi!
Sto je najgore ta prazna prica uziva podrsku dobrog dela nasih gradjana,sto su i pokazali prethodni izbori!Mislim da se u Srbiji nista nece promeniti,ovde ne postoji volje, snage za suocavanje sa realnoscu,i kod gradjana i kod politicke "elite" ,jer u Srbiji glavni izazov politicara nisu reforme i napredak drustva nego demagogija i stvaranje popularnosti sve dok nas zivot stihijski ne natera na resavanje svih ovih problema,

Izvini, o kom utisku pričaš? kakvoj demagogiji? ne razumem.

jel demagogija to što je fiskalni savet rekao da nam je državna potrošnja mnogo veća od prihoda i da odmah mora nešto da se učini.

Koliko sam ja pratio svi učesnici u utisku su se složili oko dijagnoze, bilo je neke razlike u mišljenjima oko mogućih rešenja, ali ni jedan od 3 učesnika, pa čak ni Bajatović nije neko ko će to rešenje sprovoditi.

Jedinu demagoguju sam primetio kod voditeljke kada je postavila pitanje:

"Kako će neko sa 35 000 din plate da živi ako mu se i to malo zamrzne?"

stav fiskalnog saveta je jasan, bez demagogije, ako se posluša savet fiskalnog saveta živeće se teško.

ako se ništa ne preduzme, ili ako se preduzme nedovoljno, ili se preduzmu pogrešne mere živeće se mnogo gore.

Sepulturero 10:42 12.06.2012

Курс

Нисте споменули довођење курса на прави ниво од бар 150 динара за евро. Тиме би се сигурно смањио увоз а повећао извоз. Радна снага би постала јефтинија за стране инвеститоре.

vladaxy 10:55 12.06.2012

Re: Курс

Нисте споменули довођење курса на прави ниво од бар 150 динара за евро. Тиме би се сигурно смањио увоз а повећао извоз. Радна снага би постала јефтинија за стране инвеститоре.

Zašto ne pravi kurs od 150.000 dinara za evro?? Time bi još više smanjili uvoz i povećali izvoz. Radna snaga bi postala još jeftinija za strane investitore.

Zašto ne pravi kurs od 150.000.000 dinara za evro?? Time bi još više smanjili uvoz i povećali izvoz. Radna snaga bi postala još jeftinija za strane investitore.

Zašto ne pravi kurs od 150.000.000.000 dinara za evro?? Time bi još više smanjili uvoz i povećali izvoz. Radna snaga bi postala još jeftinija za strane investitore.

A zašto radna snaga ne bi bila besplatna za investitore prvih par godina?

Čekaj, pa to već radimo!

Saša Radulović 10:56 12.06.2012

Re: Курс

Kurs je posledica. Ne treba ga ni voditi ni dovoditi. Ekonomske reforme će ga dovesti tamo gde treba. Odnosno, pokazaće koliko smo dobro sproveli ekonomske reforme.

Sepulturero 12:07 12.06.2012

Re: Курс

Па на то сам уствари и мислио. Треба да престану интервенције НБС.

vladaxy 12:44 12.06.2012

Re: Курс

Треба да престану интервенције НБС.

Oni prvo naštampaju pare za budžetlije misleći da niko neće da primeti, a onda kad se primeti onda intervenišu.

zemljanin 10:45 12.06.2012

a zašto

sve je to lepo na papiru ... isti model koji primenjuju zapadne zemlje ... ne vidim baš neke rezultate .... mada i nemamo neki izbor obzirom na naše zaklinjanje na razne integracije ...

Poljoprivreda i energetika - dve oblasti koje trebaju da dobiju maksimalnu podršku. Voleo bih da u Srbiji može da krene i robotika/nanotehnologije ali otom potom. Jer sve je više ljudi na planeti, sve je veća potražnja za hranom, sve je nestabilnija klima ... tehnološki razvoj zahteva energiju.

Ova presipanja sa jednog konta na drugi je samo farbanje. Banke treba regulisati i svesti na nivo štednje a omogućiti ljudima da ulažu novac VAN ovakvih finansijkih institucija.

I krenuće na bolje, ali stvarno.

Saša Radulović 10:59 12.06.2012

Re: a zašto

Poljoprivreda i energetika - dve oblasti koje trebaju da dobiju maksimalnu podršku

I vi bi da privređuejete da državnim parama.

ne vidim baš neke rezultate

Ako ne vidite razliku između Srbije i zapadnih zemalja, onda ništa. Na zapadu postoji kriza korporativnog upravljanja, bankarskog sistema, nagriženog poreskog sistema itd. Kamo sreće da mi imamo takve probleme.

zemljanin 11:06 12.06.2012

Re: a zašto

Ako ne vidite razliku između Srbije i zapadnih zemalja, onda ništa. Na zapadu postoji kriza korporativnog upravljanja, bankarskog sistema, nagriženog poreskog sistema itd. Kamo sreće da mi imamo takve probleme.

Da li postoji neki drugačiji model rešavanja ovakvih, naših, problema ili je to model koji se primenjuju u svim zapadnim zemljama po savetu MMF. Nisam čuo za neki drugi model ... slobodan kapital stoji u bankama i kod nas i kod njih ... čak i u ovo doba krize u Srbiji ima mnogo ljudi koji bi uložili deo svog kapitala (nije bitna suma) u određene investicije ali sistem je takav da to ne može bez banaka. Sistem je toliko komlikovan da onemogućuje takva ulaganja ... to je pogrešno ... i evo, živi bili pa videli, u narednim decenijama će se to i desiti ... kapital mora da se oduzme bankama i omogući slobodnije ulaganja individua ... to je jednostavno prirodna posledica tehnološkog razvoja ...

Mi se izgleda "gadimo" domaćeg novca

I vi bi da privređuejete da državnim parama.

Ko je spominjao državne pare ? ... govorim o prioritetima a ne državnim projektima ... verovatno se nismo razumeli

EDIT: Evo konkretan primer za nemogućnost ulaganja domaćeg novca:

Elektroprivredi trebaju novi pogoni ... koliko ljudi koji su korisnici njihovih usluga, bi bilo spremno da uloži barem po 500 evra a da crpi dugoročnu korist u vidu manjih računa za struju. Ako imamo (primer) 3 miliona brojila pa uzmemo 30% od njih po 500 evra ~ 500 milona evra ... to je ogomna investicija i tkz Win-Win situacija ... ali kako ? ... (pretpostavljam da ima minimum poznavanja forme rešavanja takvog poslovanja da ne objašnjavam procedure formiranja podfirme i kontrolnih organa).

vladaxy 11:31 12.06.2012

Re: a zašto

zemljanin
Sistem je toliko komlikovan da onemogućuje takva ulaganja

i zato:

zemljanin
kapital mora da se oduzme bankama

zemljanin
EDIT: Evo konkretan primer za nemogućnost ulaganja domaćeg novca: Elektroprivredi trebaju novi pogoni

A ja mislio da gomila birokratije i potrebnih papira to ometa:
Za gradnju male hidroelektrane (MHE) u Srbiji potrebno je oko 30 izvoda, odobrenja, mišljenja, malo manje nego što je trebalo za podizanje „Đerdapa“

Ovo treba za mini hidro elektranu:

- izvod iz urbanističkog plana ili akt o urbanističkim uslovima
- akt nadležnog organa o nameni zemljišta sa utvrđenim merama i uslovima zaštite životne sredine
- mišljenje Srbijavoda
- elektroenergetska saglasnost od EPS-a
- mišljenje Republičkog hidrometeorološkog zavoda
- mišljenje regionalnog vodoprivrednog preduzeća
- rešenje o izdavanju vodoprivrednih uslova od Ministarstva za poljoprivredu i vodoprivredu
- saglasnost opštine za gradnju MHE
- energetska dozvola
- licenca za obavljanje energetske delatnosti
- uslovi zaštite prirode i životne sredine za Studiju o proceni uticaja izgradnje MHE na životnu sredinu
- mišljenje Zavoda za zaštitu na dostavljenu Studiju procene
- idejni projekat
- glavni projekat
- saglasnost na elektro-projekat od EPS-a
- saglasnost MUP-a na tehničku dokumentaciju
- vodoprivredni uslovi za sečenje rastinja zbog pripreme terena
- odobrenje za izgradnju
- prijava početka izvođenja radova
- projekat izvedenog stanja i tehnički pregled objekta
- vodoprivredna dozvola
- upotrebna dozvola
- rešenje o povlašćenom statusu
- ugovor o kupoprodaji električne energije

peronije_the_mrkvic 11:44 12.06.2012

Re: a zašto

zemljanin

EDIT: Evo konkretan primer za nemogućnost ulaganja domaćeg novca:

Elektroprivredi trebaju novi pogoni ... koliko ljudi koji su korisnici njihovih usluga, bi bilo spremno da uloži barem po 500 evra a da crpi dugoročnu korist u vidu manjih računa za struju. Ako imamo (primer) 3 miliona brojila pa uzmemo 30% od njih po 500 evra ~ 500 milona evra ... to je ogomna investicija i tkz Win-Win situacija ... ali kako ? ... (pretpostavljam da ima minimum poznavanja forme rešavanja takvog poslovanja da ne objašnjavam procedure formiranja podfirme i kontrolnih organa).

Dje me nadje, dje me pogodi...

Npr, nasa severnoamericka braca slobodni su da imaju vetrenjacu za proizvodnju struje, a u dogovoru sa njihovim lokalnim EPSom, prikljuceni su na normalnu mrezu, pa visak proizvedene struje pustaju u sistem, a manjak kupuju. Na kraju godine, prebiju se ko je kome rod ko je kome pomoz bog, pa moj prijatelj za farmu placa godisnje negde oko 200$ struje.

Kod nas je zabranjeno da budes prikljucen na EPS i imas alternativni izvor el. energije.

Nasa drzava je gadljiva na sve sto ce da joj ukine monopol i omoguci gradjanima da bolje zive.

Gdi je, ne daj boze, divna situacija da te stimulisu da koristis alternativne izvore energije.

zemljanin 11:46 12.06.2012

Re: a zašto

vladaxy
...

Baš zato i navodim EDB kao nosioca kao nekog ko potražuje sredstva i sklapa pojedinačne ugovore sa "investitorom" ... ne treba meni ili bilo kom od potencijalnih investitora, da se bavim papirima. Meni se servira gotov projekat sa opcijama investicije i konkretnim rezultatima iste. Neću ja da vodim firmu i ne želim da to radim. Sistem je isti kao i postojeći ali bez posrednika.

Bankama treba ostaviti štednju ali ih uključiti u tržišnu utakmicu slobodnog protoka kapitala a ne monopola. Internet će to nametnuti kad-tad. Mi možemo da čekamo (po običaju) a možemo i da počnemo da rešavamo uzroke a ne samo da saniramo posledice.

A taj primer je naveden jer je konkretan i jer znam da je određena grupa ljudi nudila takav model i određeni iznos ali nema zakonske regulative ili političke volje.

Sve što je navedeno u izvornom tekstu je tačno ali je samo saniranje situacije bez da je konkretizovan krajnji rezultat. Ne buđžetski saldo već krajnji rezultat. Toga nigde nema - tipičan zapadni model zamajavanja tj. osiguranja da će banke biti namirene.

peronije_the_mrkvic
...

domazetovic.andrej 11:58 12.06.2012

Re: a zašto

Da li postoji neki drugačiji model rešavanja ovakvih, naših, problema ili je to model koji se primenjuju u svim zapadnim zemljama

Postoji. U Severnoj Koreji na primer.

slobodan kapital stoji u bankama i kod nas i kod njih

Ne stoji. Banke vam ne pozajmljuju novac, banke vam prodaju kredit. Kapital banke (kolateral na papiru) je znacajno manji od plasmana iste banke. Isti se odrzava da banka ne izgubi dozvolu za rad. Taj kolicnik je jako opasan kod svakog kredita koji poverilac ne moze da vrati.

ali sistem je takav da to ne može bez banaka.

Moze. Potrebno je samo otvoriti racun kod neke brokerske kuce.

kapital mora da se oduzme bankama

Probano vise puta.... Katastrofalni rezultati.

koliko ljudi koji su korisnici njihovih usluga, bi bilo spremno da uloži barem po 500 evra a da crpi dugoročnu korist u vidu manjih računa za struju.

Sta znaci manji racun za struju? Od cega? Od koje cifre? Drzavno propisane ili slobodno formirane na trzistu koga nemamo? Na kraju krajeva, i Djerdap je kao drustveno preduzece izgradjen od para poreskih obveznika pa nam prodaje struju. I Kolubara trosi drzavni ugalj, izgradjena je od para poreskih obveznika, pa nam opet prodaje struju. Zasto to nije 'zadruga svih poreskih obveznika'?

Da ne odem opet sa vama u trol, ne mogu da shvatim da propagirate ideje koje su i probane i davno propale kao neuspesne...

Saša Radulović 12:02 12.06.2012

Re: a zašto

Elektroprivredi trebaju novi pogoni ...

Eto državnog projekta. I tako i za železaru, i za PKB i za Bor i za sve. I eto nama državnog kapitalizma. To je možda i rešenje. Ako verujete u to, učlanite se u SPS. To je njihov politički program. Ovde ne mislim ništa ružno.

Baš zato i navodim EDB kao nosioca kao nekog ko potražuje sredstva i sklapa pojedinačne ugovore sa "investitorom"

zemljanin 12:09 12.06.2012

Re: a zašto

domazetovic.andrej
...

Đerdap, Kolubara ... građeni su državnim parama (našim ali državnim) ... sa druge strane ja navodim primere koji nisu nepoznati u svetu ... da bi takav model imao priliku da zaživi, država mora da reguliše tržište a to podrazumeva da se bankama oduzme monopol na posredništvo i omogući direktno poslovanje ... ne vidim problem u konkretnoj ekonomskoj računici rada jednog pogona za proizvodnju struje ... barem to nije komplikovano ... i naravno da postoje problemi i pitanja ... Po kom modelu funkcionišu Investicioni Klubovi ? Da li je to nepoznata odrednica u poslovanju i obrtu kapitala ?

Ne vidim nikakvu povoljnost u poslovanju sa brokerskim kućama u odnosu na banke ... koje takse se plaćaju ? koja je likvidnost berze ? ... berzu treba učiniti dostupnom svima i omogućiti da svaki dinar u Srbiji ima potencijal da se obrne 3 puta dnevno i to samo malim taksama a ne ovim mesečnim obrtom sa taksama većim od priliva ...

I ništa od toga ne može odmah ali jeste konačno rešenje ... (ne govorim ni o kakvm samoupravljanju već o bržem protoku kapitala i omogućavanja svakom pojedincu da investira shodno svojim mogućnostima a ne da mu jedini izbor bude godišnja kamata u banci) ...

Joj Saša, o kakvom državnom kapitalizmu govorimo ? ... OK, EDB je trenutno državna ali to je samo primer ima toliko drugih koje se mogu podvesti pod isti model ... a i EDB treba privatizovati ... kada bude privatizacija tražiće se opet strani kapital bez mogućnosti ulaganja domaćeg novca ...

sevarlica 12:10 12.06.2012

Re: a zašto

Jer sve je više ljudi na planeti, sve je veća potražnja za hranom, sve je nestabilnija klima

Naši agro-inženjeri prodaju svoje hibridne sorte u inostranstvo, jer ovde nema pameti da se njihov kvalitet prezentuje poljoprivrednicima. Zbog takvog pristupa stalno kaskamo za svetom.

sevarlica 12:12 12.06.2012

Re: a zašto

Ako ne vidite razliku između Srbije i zapadnih zemalja, onda ništa. Na zapadu postoji kriza korporativnog upravljanja, bankarskog sistema, nagriženog poreskog sistema itd. Kamo sreće da mi imamo takve probleme.

Drugim rečima zapad ima problem sa gubitkom nepostojećih para i prelivanjem novca iz miliona kesa u 1 kesu(kasu), ali zato imaju privredu koja i dalje funkcioniše i ona je realan dobitak.

sevarlica 13:13 12.06.2012

Re: a zašto

- mišljenje Republičkog hidrometeorološkog zavoda

Oni naravno misle da će biti kiše

sevarlica 13:21 12.06.2012

Re: a zašto

ali sistem je takav da to ne može bez banaka.

Moze. Potrebno je samo otvoriti racun kod neke brokerske kuce.

Ne mora ni to. Gde piše da banke u Srbiji moraju da budu privatne franšize stranih banaka? Nigde.
Postoji način da se ceo bankarski sektor državno reformiše.
1. Kreditiranje pravnih i fizičkih lica se može rešiti državnim fondovima koji će visinu kamate određivati na osnovu razloga za uzimanje kredita. Npr. pokrećeš proizvodnju n-proizvoda, kamatom samo pokrivaš gubitke na valuti, ako uzimaš potrošački kredit onda zauška.

2. Platni promet vratiti poštama i urediti visinu provizije da ne sme da bude veća od 1% vrednosti transfera.

3. Revitalizovati SDK i uvesti njihovu kontrolu u rad svih ostalih koji rade sa novcem.

domazetovic.andrej 14:57 12.06.2012

Re: a zašto

Kreditiranje pravnih i fizičkih lica se može rešiti državnim fondovima

Znaci, opet neka drzava nekom daje pare poreskih obveznika?

Platni promet vratiti poštama

A da pustimo postu da raznosi pisma i pakete? Gde to u svetu posta vrsi platni promet?

Revitalizovati SDK i uvesti njihovu kontrolu u rad svih ostalih koji rade sa novcem.

A zar nemamo previse kontrola i ovako kako je? Cela drzava je postavljena tako kao da smo svi kriminalci, samo eto neke ne mogu jos da uhvate. Da probamo da verujemo svojim gradjanima? Rad banaka vec kontrolise NBS. Cemu SDK?

Saša Radulović 15:11 12.06.2012

Re: a zašto

Postoji način da se ceo bankarski sektor državno reformiše.
1. Kreditiranje pravnih i fizičkih lica se može rešiti državnim fondovima koji će visinu kamate određivati na osnovu razloga za uzimanje kredita. Npr. pokrećeš proizvodnju n-proizvoda, kamatom samo pokrivaš gubitke na valuti, ako uzimaš potrošački kredit onda zauška.

2. Platni promet vratiti poštama i urediti visinu provizije da ne sme da bude veća od 1% vrednosti transfera.

3. Revitalizovati SDK i uvesti njihovu kontrolu u rad svih ostalih koji rade sa novcem.

Ovo sve naravno ne treba uraditi. Sledeći korak bi mogla da bude i robna privreda po ugledu na Libiju. Predlažem vam i člansku kartu SPS-a ili nove KP. Državni kapitalizam, ili korak dalje, puni socijalizam iz koga smo izašli, jeste legitimna polička opcija.

Inače provizija banaka za platni promet je manja od 1%.

Da bi bio održiv, ekonomski sistem mora biti zasnovan na tržišnim principima. Treba se boriti protiv monopola, loše regulacije, za preduzetništvo i otvorenu konkurenciju itd. Treba i graditi dobar prateći socijalni sistem.

Države treba da bude manje, ne više.

zemljanin 15:13 12.06.2012

Re: a zašto

sevarlica
Ne mora ni to. Gde piše da banke u Srbiji moraju da budu privatne franšize stranih banaka? Nigde.
Postoji način da se ceo bankarski sektor državno reformiše.
1. Kreditiranje pravnih i fizičkih lica se može rešiti državnim fondovima koji će visinu kamate određivati na osnovu razloga za uzimanje kredita. Npr. pokrećeš proizvodnju n-proizvoda, kamatom samo pokrivaš gubitke na valuti, ako uzimaš potrošački kredit onda zauška.

2. Platni promet vratiti poštama i urediti visinu provizije da ne sme da bude veća od 1% vrednosti transfera.

3. Revitalizovati SDK i uvesti njihovu kontrolu u rad svih ostalih koji rade sa novcem.

Pa vidiš tu je negde kamen spoticanja u diskusiji ... budžet je knjigovodstveni zapis ... skineš sa jednog konta pa prebaciš na drugi ... uravnotežiš aktivu itd. ... i nadaš se da će to (rekao MMF majke mi) da odjekne u ekonomiji i kad grune ima da nas odnese u EU (minimum) ... uopšte neću da omalovažavam zanjae i strunost ljudi u FS, oni rade svoj posao i na osnovu podataka predlažu mere ... to je u krajnjoj instanci briga o rejtingu države ...

Međutim niko neće da ide korak dalje i da kaže KAKO ? jer ovde se svaka inicijativa koja daje moć i pravo pojedincu, automatski degradira, ideologizuje i nipodištava jer ... takođe se brkaju pojmovi (verujem nenamerno) ... kad navedem primer pojedinčnog slobodnog doinvestiranja ili koinvestiranja odmah se ukalupljuje u samoupravljanje ili akcionarsko investiranje (trgovinu akcijama) što nema nikakve veze sa idejom ... gore negde je naveden primer kako ljudi u USA izgradiše vetrenjaču i napraviše dil sa EDB tako da svima bude dobro ... to se nekako namerno preskače kod nas sa nekim, meni nerazumljivim, razlozima ... i stalno se meša država i strah da će ona ovo ili ono ... država ima svoje nadležnosti i to je sve ... država nema nikakve potrebe da sputava tokove novca i da ih usmerava ... država treba da služi kao medijator u sporu i izvršna instanca u donošenju i sporvođenju okvira i uslova i ništa više ... a to da ljudi ne umeju sami i da je sve van banaka rizično je isto kao i ova balada o Srbiji koju će da ograde žicom ako ne izabremo BoTu. Evo sad je Toni pa još nema žice ... puka demagogija zastrašćena sa ideologijom i slepim ponavljanjem određenog modela ...

uros_vozdovac 15:52 12.06.2012

Re: a zašto

Saša Radulović

Države treba da bude manje, ne više.

Još na kraju balade da odumre, ihaaa.

p.s. za čiju je ovo člansku kartu?

Zezam se, naravno, ali eto čisto da demonstriram kako se lako lepe etikete, i kako je lepljenje etiketa besmisleno za svaku raspravu.

Saša Radulović 16:00 12.06.2012

Re: a zašto

Koje etikete? Ako mislite na SPS i KP, nema ništa loše u tome da neko podržava te političke opicije. To je sasvim legitimno i ljudi imaju pravo da veruju u to.

Ne znam kako izvukoste odumiranje države iz konstatacije da je kod nas ima previše i da rešenje nije u povećanju njenog učešća, već u smanjenu.

LDP bi mogao da bude nosilac te ideje da nije palamuđenja o preokretu, suočavanju sa prošlošću, i da nije ovog lidera.

uros_vozdovac 16:51 12.06.2012

Re: a zašto

Pa rekoh da se zezam...

LDP na moju žalost nema ljudski materijal za bilo kakvu konzistentnu politiku. U stvari za politiku uopšte.

Šteta prostora koji zauzimaju, ali to je duga priča. Nešto me napao ozbiljan posao poslednjih nedelja, pa ne stižem da ispratim blogove, ovde me privukla tema.

sevarlica 18:49 12.06.2012

Re: a zašto

A zar nemamo previse kontrola i ovako kako je?

Ma da, zato godinama nemamo završni račun.

Cela drzava je postavljena tako kao da smo svi kriminalci, samo eto neke ne mogu jos da uhvate. Da probamo da verujemo svojim gradjanima?

Nijedna država "ne veruje" svojim građanima i zato ih i kontroliše.

Rad banaka vec kontrolise NBS. Cemu SDK?

Pokazali su svoju snagu kontrole, kad su banke objavljivale gubitke, uzimale novac sa računa štediša, iznosile novac preko crnih fondova, itd.

Inače, cela ova i sve ostale krize od 80-ih do danas nisu nastale zbog loše ekonomije već samo i isključivo zbog urušavanja regulacije sektora koji se bave transferom novca(banke, osiguranja, itd.)

sevarlica 18:55 12.06.2012

Re: a zašto

Države treba da bude manje, ne više.

Slažem se, ali mi smo pokazali (a i svet) da i druga varijanta nije dobra, čak šta više pokazala se kao gora.
Za prvo vreme bih opušteno dao državi da sve ovo radi, dok se ne utabaju pravila poslovanja, i onda pustiti i druge ali po tim pravilima.

Nisam ekspert ali razmišljati logično nije teško.
Prosto. Imaš imovinu na osnovu nje tražiš kredit, i to ako je predviđena dobit veća od kamate i troškova. Kraj priče.

Sve ostalo je smicalica ekonomista, kako da vam uzmu pare, imovinu i da vas drže u dužničkom ropstvu. Opcije, akcije, potražnja, procena, derivati, zapisi... sve je to samo veliko prodavanje magle i otimanje para.

Saša Radulović 19:32 12.06.2012

Re: a zašto

Slažem se, ali mi smo pokazali (a i svet) da i druga varijanta nije dobra, čak šta više pokazala se kao gora.

Nije pitanje da li treba država (regulacija) već koliko i kakva. Mi imamo regulaciju svuda gde ne treba i nigde gde treba. I na zapadu imaju pogrešnu regulaciju. Recimo bankarskog sektora.

Za prvo vreme bih opušteno dao državi

Kome konkretno od političara bi dali opušteno?

Saša Radulović 20:38 12.06.2012

Re: a zašto

LDP na moju žalost nema ljudski materijal za bilo kakvu konzistentnu politiku. U stvari za politiku uopšte.
Šteta prostora koji zauzimaju

Šta će im to kada imaju super lidera. I meni je žao, jer to je upravo opcija koja nam treba. U ključnom trenutku su potrošili želju ljudi za promenama. Nakon toga, svi se vraćaju na: svi su isti. Odigrali su ulogu amortizera. I proizveli bele listiće i apstinente.

b92fmember 22:27 12.06.2012

Re: a zašto

EDIT: Evo konkretan primer za nemogućnost ulaganja domaćeg novca:

Elektroprivredi trebaju novi pogoni ... koliko ljudi koji su korisnici njihovih usluga, bi bilo spremno da uloži barem po 500 evra a da crpi dugoročnu korist u vidu manjih računa za struju. Ako imamo (primer) 3 miliona brojila pa uzmemo 30% od njih po 500 evra ~ 500 milona evra

ovo nema veze s životom... evo ti sličan primer:
na beoradskoj berzi se već više od godinu dana trguje akcijama NIS koji je u većinskom vlasništvu rusa, deo ima država a 15ak procenata je u vlasništvu gradjana.

kao i kod EPS, i usluge NIS-a koriste skoro svi građani srbije. samo kad odeš na pumpu da sipaš gorivo, istu cenu plaća onak koji ima 10000 akcija kao i onak koji ima 0 akcija.

i znaš li ko kupuje a ko prodaje ove akcije ? kupuju mahom stranci a prodaju građani.

ne da građani nisu spremni da ulože 500e, nego većina neće da sačuva ni tu tih 25 evra.

evo uskoro će biti podeljene i akcije telekoma, a možda nekad i akcije epsa.
isto će biti i sa njima, većina građana će ih prodavati po bilo kojoj ceni (koja će sigurno biti niska dokle god srbija i svet ne izađu iz krize).

Ako imamo (primer) 3 miliona brojila pa uzmemo 30% od njih po 500 evra ~ 500 milona evra

i šta bi bilo sa tih 500 mil evra?
da povećamo plate radnicima u EPS-u?

zemljanin 22:54 12.06.2012

Re: a zašto

ovo nema veze s životom... evo ti sličan primer:

Pa kad tako kažeš, onda ni tvoja replika nema veze sa životom ... pričaš o trgovanju akcijama preduzeća (da ne uvlaćim likvidnost i berzu) a ja govorim o ulaganju u projekat ... pošto je ovaj primer očito komplikovan i mnogi poistovećuju akcije sa tim, evo drugi jasniji primer - InvesticioniKlub ... dakle članovi IK odlučuju zajednički gde će plasirati određeni kapital i prave sve neophodne analize rezultata ... onda određeni broj to prihvata, angažuje kapital prihvatajući rizik takve odluke ... Ako smo nas 200 (recimo) odlučili da pokrenemo mini-mlekaru od nule, to znači da ćemo formirati neku vrstu UO i uložiti u opremu, objekte ... angažovati direktora, sve prateće službe i radnike ... i očekivati rezultate shodno projekcijama analize ... nadam se da je sad jasnije ... isti model se može podvesti pod bilo koju granu a EDB je tu perspetkivan zbog oblasti poslovanja a ne jer je EDB.

Kod primera sa EDB niko ne bi očekivao profit u novcu već pogodnost u krajnjem iznosu ... deo struje je proizveden mojim novcem (investicijom) i taj deo se može jasno i numerički iskazati. Nema nikakve veze sa trgovanjem niti stvaranjem profita već se formira podfirma i UO koji će voditi EDB a po projekcijama analize može se tačno izračunati sa određenim stepenom greške koliko bi ta elektrana proizvodila i koliko je moj udeo u finalnom obračunu. I taj iznos neće meni niko uplaćivati već smanjivati utrošenu količinu energije mog domaćinstva, firme ili ...

Ili ako je joše jednostavnjie ima onaj primer koji je naveo neko ranije sa modelom vetrenjače u USA, pa se prepiše šta su oni radili jer mi ne umemo drugačije. Čini mi se da i kad bi prepisao njihov obrazac, opet bi mnogi ovde rekli da je to bezveze ...

A cela poenta je drugačiji poslovni model koji omogućava angažovanje domaćeg kapitala koji sada leži u bankama a mi kukamo za novcem iz inostranstva ... to je mogući model rešenja i nema nikakve ideološke boje tipa SPS ili komunizam, socijalizam ili šta god neko želi da etiketira ...

PS. A evo i spiska projekata EPS-a
-na Ibru, 10 HE, snage 103 megavata, investicija od oko 300 miliona evra (od čega EPS oko 150 miliona evra),
-na Velikoj Moravi, 5 HE, snage 190 megavata, investicija od oko 400 miliona evra (od čega EPS oko 200 miliona evra),
-na Gornjoj Drini, 4 HE, snage 250 megavata, investicija oko 435 miliona evra (od čega EPS oko 200 miliona evra),
-na Srednjoj Drini, 3 HE, snage 300 megavata, investicija oko 800 miliona evra (od čega EPS oko 400 miliona evra),
-revitalizacija 17 starih malih HE i izgradnja 18 novih malih HE, snage 80 megavata, investicija oko 80 miliona evra);
za ovu poslednju je veća grupa domaćih investitora, organizovano nudila sličan model EPS-u sa ulaganjem od oko 30mil evra - nikada nije dobijen smislen odgovor.

sevarlica 22:56 12.06.2012

Re: a zašto

Kome konkretno od političara bi dali opušteno?

Ni jednom, oni ni ne treba da se bave time. Oni treba da pripreme zakonska rešenja t.j. da regulišu poslovanje.

b92fmember 23:42 12.06.2012

Re: a zašto

Pa kad tako kažeš ...

da je EPS profitabilna i efikasna firma, ne bi bilo nikakvih problema da nadju kapital i da naprave novu elektranu.

Kod primera sa EDB niko ne bi očekivao profit u novcu već pogodnost u krajnjem iznosu ... deo struje je proizveden mojim novcem (investicijom) i taj deo se može jasno i numerički iskazati.

ne ide to tako, ako hoces svojim novcem da praviš struju za sebe, izvoli napravi mini elektranu. to je i danas moguće. teško, ali moguće. za oko 1mil evra može da se nabavi vetrenjača(ona iz filmova), a verujme da ima i jeftinijih modela.
Ako hoćeš da uložiš u drugu firmu da radi to umesto tebe, onda moraš da plaćaš punu cenu struje, a od firme ćeš da dobiješ dividendu ako je bude.

zemljanin 00:10 13.06.2012

Re: a zašto

Ako hoćeš da uložiš u drugu firmu da radi to umesto tebe, onda moraš da plaćaš punu cenu struje, a od firme ćeš da dobiješ dividendu ako je bude.

pogrešno se razumemo ... neću da ulažem u EPS niti da se bavim poslom ... hoću da uložim u projekat i biram strateškog partnera koji se zove EPS ... sve ostalo se reguliše papirima ... forma nije važna već mogućnost da sa malim kapitalom a velikim brojem ulagača mogu da postanem (delom) investitor bez da država plaća subvencije i ostalo. I takav tender može raspisati EPS i organizovati ceo sistem i model ... jako transparentno i precizno ... ovako ja dajem stalno za struju a pare stoje u banci ... i mi jurimo strateškog partnera zbog para ... ako mi je baš do trgovanja i dividendi pa to sigurno neću raditi na BG berzi da ne navodim milion razloga a to je takođe problem jer je ljudima sam pojam berze i trgovanja toliko udaljen (namerno) da nikome ne pada na pamet da se time bavi ... znači svi pare u banke ...

domazetovic.andrej 09:57 13.06.2012

Re: a zašto

off-topic

-na Ibru, 10 HE, snage 103 megavata, investicija od oko 300 miliona evra (od čega EPS oko 150 miliona evra),

Za ovo bi neko trebao pred preki sud. Imamo 60ak kilometara netaknute prirode, prelepog kanjona koji bi svuda u svetu bio nacionalni park, a kod nas ce sve to da uniste da naprave male hidroelektrane. Uzas....

Kraja 11:41 12.06.2012

...kada smo...

...ti govorili

Mislim da je kod nas pre svega pitanje podivljale partokratije, korupcije i pljačke.

ti si nas ubedjivao da treba da imamo poverenje u rad dijane dragutinovic, jer "ona povlaci" dobre poteze i ima "ispravne ideje"...

...izgubili smo dve godine u medjuvremenu i pomerili se jos dva sprata pod zemlju...
...sada ce neki novi majstori da nam krece ekonomski zivot roze bojama...
...pravice se novi bilbordi od pola miliona € i neki drugi "sposobni" ljudi ce dobijati "bespovratne kredite" (kredit, a bespovratan ???) za vinograde i druge namene od interesa za zemlju (patos)...
...lokalna samouprava ce razbacivati nas novac vesajuci saksije po banderama i menjajuci table sa nazivima ulica, gradska ce nam praviti mostove od par milijardi (ima se, moze se), drzavna ce odkupljivati neke nove miladine kovacevice za tricavih par miliona dolara...

...svima je zajednicko jedno - NIKO NECE ODGOVARATI ZA RASTURANJE EKONOMIJE OVE NESRETNE ZEMLJE...
...sem nas, biraca, glasaca, zaokruzivaca i precrtavaca...jer mi smo to trazili...????????????

Saša Radulović 11:53 12.06.2012

Re: ...kada smo...

ti si nas ubedjivao da treba da imamo poverenje u rad dijane dragutinovic, jer "ona povlaci" dobre poteze i ima "ispravne ideje"...

Vi se retko pojavljujete, ali kad se pojavite onda obavezno nešto podvalite.

Ja o partokratiji i korupciji pišem već jako, jako dugo. Vratite se nazad i pročitajte tekstove.

Ministarka Dragutinović je predlagala poresku reformu koja je bila u istinskom interesu našeg društva. To sam i podržao. Vratite se nazad i pročitajte tekstove.

Ako niste u stanju bez podvala, nemojte ni da svraćate.

Kraja 12:41 12.06.2012

..obavezno nešto podvalite...

...polazim na put za 10 min pa nemam vremena da navedem primere...
...kad se vratim, u prvom narednom blogu cu trolovati moje "podvaljivanje" i Vase odgovore..

Saša Radulović 13:22 12.06.2012

Re: ..obavezno nešto podvalite...

Svaka čast. Vredno blogujete 10 minuta pred put.

Svi moji tekstovi i komentari su tu na blogu i nigde ne idu.

A zašto ne otvorite svoj blog i tamo se pozabavite rakrinkavanjem svih i tako privučete ljude, umesto da trolujete, izvrćete i podvaljujete ovde kod mene? To je barem besplatno. Tamo, na svom blogu, bi mogli i da se predstavite.

Hansel 13:38 12.06.2012

Re: ..obavezno nešto podvalite...

Što se tiče tadašnje ministarke Dragutinović, ja se vrlo dobro sećam nečeg drugog - ona je konstatovala jednom prilikom da otpuštanje viška zaposlenih u državnoj upravi ne bi donelo velike uštede, a povećao bi se broj nezaposlenih (mislim da je to rekla jednom prilikom u Skupštini, kad je branila budžet). I, naravno, otpuštanja nije bilo, a mi i dalje govorimo o previsokoj javnoj potrošnji.

Bez "ambicija" da glumim advokata, samo kontatujem da Kraja nema autorsku opciju na Blogu B92.

Saša Radulović 14:36 12.06.2012

Re: ..obavezno nešto podvalite...

Tvrdila je i druge stvari koje ne stoje. I sve to nema veze sa podrškom poreskoj reformi koju je predlagala, a koju je sahranio G17 uz prećutnu podršku premijera i DS. Da smo je sproveil pre dve godine, i da ništa drugo nismo uradili, danas bi bili u daleko boljoj poziciji.

b92fmember 22:30 12.06.2012

Re: ..obavezno nešto podvalite...

Saša Radulović
Svaka čast. Vredno blogujete 10 minuta pred put.

Svi moji tekstovi i komentari su tu na blogu i nigde ne idu.

A zašto ne otvorite svoj blog i tamo se pozabavite rakrinkavanjem svih i tako privučete ljude, umesto da trolujete, izvrćete i podvaljujete ovde kod mene? To je barem besplatno. Tamo, na svom blogu, bi mogli i da se predstavite.

Saša, besmisleno je prozivati ovde ljude zbog anonimnosti. ako nekog treba prozivati onda to može biti zbog njegovih stavova.

Političari nas vekovima lažu pod punim imenom i prezimenom pa ne vidim da bi ukidanje anonimnosti u ovakvoj diskusiji doprinela bilo čemu.

naprotiv.

b92fmember 22:43 12.06.2012

Re: ..obavezno nešto podvalite...

Saša Radulović
Tvrdila je i druge stvari koje ne stoje. I sve to nema veze sa podrškom poreskoj reformi koju je predlagala, a koju je sahranio G17 uz prećutnu podršku premijera i DS. Da smo je sproveil pre dve godine, i da ništa drugo nismo uradili, danas bi bili u daleko boljoj poziciji.

Srbiji nije dovoljna samo poreska reforma, njoj je potrebna strukturna reforma.
ne verujem da bi se mnogo šta promenilo da je takva reforma sprovedena pre 2 godine. možda bi bilo malo više para u budžetu ali pi opet došli na isto.
samo bi se više para potrošilo na kampanju, nameštene tendere i nabavke, nova nepotrebna radna mesta na budžetu za partijske kadrove...

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Saša Radulović

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi