Srbiji preti bankrot

Nakon što je Fiskalni savet uputio svoje prvo upozorenje, mediji su se pitali zašto nam o tome nisu pričali pre izbora. Razlog je jednostavan. Nije bilo podataka. Ministarstvo finansija je objavilo prve rezulatate za februar mesec tek 15. maja. Znali smo da imamo deficit. Znali smo da smo poslali MMF kući. Ali nismo znali za svu dubinu predizbornog rasipanja.

Onda je vlada u odlasku, koja želi da bude i vlada u nastajanju, ista vlada koja nas je uterala u ovu dubiozu, ubacila u overdrive da nas obavesti da nam ne preti bankrot. Izašao mladi, premladi, državni sekretar i rekao nam na RTS-u da nam ne preti bankrot. Ja ne znam za vas, ali ja kad god vidim mlađane državne sekretare koji mi kažu da je sve u redu, na majke mi, ja se odmah smirim. Jeste da nije dao ni jedno jedino objašnjenje, ali rekao je inplicitno majke mi.

Ima pravo mlađani državni sekretar koji bi izgleda da bude i budući ministar finansija ako je verovati tabloidima. Nama ne preti bankrot sutra. Nama preti bankrot za 6 meseci ukoliko ne poradimo na zaustavljanju rastuće rupe u budžetu

Ministarstvo finansija je 15. maja objavilo selektivne i šture podatke za januar, februar i mart mesec. Onda je pred kraj juna objavilo detaljne podatke za februar. Pa je zatim 07. juna objavilo selektivne i šture podatke za april i maj.

Nakon rekordnog deficita u aprilu (što li baš april, prošle godine i nije bio tako loš) koji je  iznosio oko 30 milijardi dinara (skoro 300 miliona evra), u maju je deficit pao na 6,3 milijarde (oko 60 miliona evra). Prihodi su u padu. Rashodi su takođe smanjeni. Čudna stavka je pad otplate kamata koja je 10x manja u  maju nego u martu i aprilu. Smanjene su subvencije i kapitalni izdaci.

Ukupan deficit za prvih pet meseci iznosi skoro 90 milijardi dinara, što je preko 6% GDP-a.  Ovo za preko 1.5% prevazilazi ono što je bilo dogovoreno sa MMF-om pre nego što smo se odrekli njihovih usluga.

Kako finansiramo ovu rupu u budžetu? Trezor izdaje obveznice. Recimo 6.juna smo prodali 50 miliona evra obveznica (zadužili se) po kamatnoj stopi od 6.25%. Dan pre, 5.juna smo prodali 3.581.950.000 dinara uz kamatnu stopu od 13%. Pre toga smo prodali 100 miliona evra obveznica po stopi od 6.19% itd.

Da li je ovo dobro? Zadužiti se po nekoj kamatnoj stopi nije loše dok god taj novac možete da plasirate na nešto što će vam dati veći povrat na investiciju od kamatne stope koju plaćate. Kako naš GDP ove godine treba da raste po stopi od 0,5%, koliko je pametno zaduživati se po stopi od preko 6%? Naravno da nije, ali naravno da nemamo izbor. Potreban je novac za krpljenje rupe u budžetu, za plate i penzije.

Dokle ovako? Pa do bankrota. I u pravu je mlađani državni sekretar, ne preti nam bankrot. Sutra.  Tek za šest meseci.

Kako izbeći bankrot? Smanjiti deficit. Kako? Povećanjem prihoda ili smanjenjem rashoda.

Ima i treći metod koji zagovara SPS. Rastom GDP-a. Iako su bili u vladi četiri godine, sada im se prikazalo. Mora da ih je URS sprečavao sve ovo vreme. Oni bi kako kažu, oterali MMF, i kroz masivnu državnu industrijalizaciju i jak rast poljoprivrede, pogađate uz državnu intervneciju, postigli brz rast GDP-a tako što bi od 1 milijarde investicija (novog zaduživanja) napravilii 5 milijardi rast GDP-a. Carski. Gledam Utisak Nedelje i ne mogu da verujem. Olja potupno nedorasla diskusiji.

SPS bi izgleda državni kapitalizam. Poruka otprilike glasi: ne umemo da napravimo poslovni ambijent, ne umemo da izvršimo giljotinu propisa, pojednostavimo procedure, postignemo pravnu sigurnost. Svi koji se bave privrednom u ovom okruženju koje smo skrojili sa svojim koalicionim partnerima umiru. Zato mi umemo da privređujemo sa parama poreskih obveznika u tom neizdrživom okruženju. Mi ćemo umeti. Drago mi je da i DS i LDP traže svoje mesto u ovoj viziji naše ekonomske budućnosti. SPS nam je lepo rekao da oni u rukama drže dvogled, ne digitron.

Ove ideje su naravno sasvim legitimne. Mislim da su pogubne, i mislim da u takvom društvu partijskih kadrova koji bez dana iskustva u privredi dobijaju da vode ogrome privredne sisteme, u društvu netransparentnosti i nepodnošljive administracije, u sistemu pravne nesigurnosti u kome se snalaze samo dobro povezani stranački kadrovi, nema ničega dobrog za građane Srbije. To naravno ne znači da sam ja u pravu, a da oni nisu.

Kad smo već kod demagogije, najnovije je pismo gradonačelnika premijeru da se grad Beograd oslobodi akciza na gorivo u sred ovog kolapsa, je zaista jako neodgovorno. A građani Niša i Subotice? Oni da plaćaju Beograđanima jeftiniji prevoz? Gospodo, socijalna politika se ne vodi kroz javna preduzeća. 

Da se vratimo na povećanje prihoda i smanjenje rashoda. Mislim da prioritet treba da bude na smanjenju rashoda. Pod jedan, potrebno je ukinuti duboko štetan zakon o fiskalnoj decentralizaciji i vratiti prihode budžetu i time naterati lokalnu samoupravu da prekine arčenje novca i vrati se u normalne okvire.

Treba drastično smanjiti subvencije.

Treba ukinuti NIP.

Treba dovesti u red javne nabavke.

Treba se osloboditi svih privrednih društava u restrukturiranju. Videti da li uopšte ima nešto da se restrukturira. Ostalo pustiti u stečaj. Prekinuti agoniju.

Mislim da ne treba smanjivati ni plate ni penzije. Treba ih ograničiti na rast sa inflacijom, barem u naredne dve godine. Zašto? Privreda prodaje svoje proizvode građanima. Građani plaćaju te proizvode svojim platama i penzijama. Šok terapija smanjenja plata i penzija bi dovela i do pada potrošnje, koja bi dovela do daljeg pada i prihoda privrede i poreskih prihoda

Ova matematika odlično radi u Americi i u Nemačkoj, mada kod nas radi mnogo lošije. Zašto? Zbog velikog trgovinskog deficita. Veliki deo plata i penzija, što veće to više, ide na kupovinu skupih uvoznih proizvoda, automobila i npr. letovanja u inostranstvu, što je naravno jako loše za nas. Zbog toga treba nekako i destimulisati uvoz. O tome na kraju.

Penzije ne treba smanjivati ni zbog toga što su penzioneri već sada u domenu socijalno ugroženih lica. Treba povećati socijalna davanja.

Kako onda smanjiti rashode, jer svi znaju da imamo velike viškove zaposlenih? Treba izvršiti reforme i sprovesti giljotinu propisa, i sa tim smanjiti potrebnu administraciju. Pa time i broj zaposlenih. U državi postoje i delovi kojima treba više zaposlenih nego što imaju. Reforme treba da sprovode oni koji znaju.

Kako povećati prihode? Na dva načina: povećati porez na profit pravnih lica i porez na imovinu pravnih lica, posebno zemljišta. I jedan i drugi porez u uređenim državama sveta iznose oko 10% ukupnih poreskih prihoda države.Kod nas su zanemarivi. Pogledajte konsolidovani budžet države.

Kod nas je zapošljavati skupo, a posedovati jeftino.

I to nas na kraju dovodi do PDV-a. Da li treba povećati PDV? Da, treba smanjiti namete na rad. Treba smanjiti namete na rad. Zapošljavanje mora postati jeftino. Porezi na rad treba da budu progresivni. I treba uvesti sintetički porez.

A PDV? PDV treba privremeno povećati da bi kompnenzovali smanjenje poreza na rad. Svakih 1% povećanja  PDV-a  donosi oko 200 miliona evra prihoda. Za svako povećanje PDV-a i akciza, treba smanjiti porez na rad.

Koji su očekivani efekti uvođenja ovakvog progresivnog poreza na rad? Smanjenje sive ekonomije. Komparativna prednost zapošljavanja na crno će se značajno smanjiti. Tek nakon ove mere je moguće uvesti nultu toleranciju za neplaćanje poreza i doprinosa Drugi efekat je značano veća konkurentnost naše privrede, stimulacija proizvodnje i izvoza i destimulacija uvoza.

Šta će se desiti sa cenama? One će porasti za sve uvozne proizvode. I to je dobro. Ako se odnos nameta na rad i PDV-a usklade, cene životnih namirnica, struje, komunalija, prevoza itd. će ostati iste, i pored povećanja PDV-a.

Da li Srbiji preti bankrot? Ne da preti, nego gledamo u ambis. Da li mora doći do bankrota? Naravno da ne. Ako odmah preduzmemo korake da zaustavimo finansijsko ludilo. Demagogija oko troškova putovanja državnih funkcionera nam na žalost neće pomoći.

http://www.facebook.com/SasaRadulovich 

https://twitter.com/#!/SasaRadulovich 

.