MRTVI

Mladi reditelj Uroš Stojanović je, posle  višegodišnjih priprema, snimanja i dugotrajne montaže filma Čarlston za Ognjenku"  rekao   na pres skriningu da nema ništa posebno  da kaže osim jednog :

"Jako sam umoran."

Reći  ću i ja nešto slično :

"Jako navijam za tog mladog čoveka“. 

Poštujem  celo to njegovo grandiozno  roptanje.

Ni više ali ni manje od toga.

 A potom sam, neposredno potom otišla na sahranu, u stvari  na kremaciju  mog višedecenijskog kolege i prijatelja Zorana Predića.

Ostavio je lepu i dobru ženu Gordanu u najvećem bolu i ostavio dvoje divne dece, Sandru i Ognjena, da rastu i stasaju bez  njegove pažnje, ljubavi, požrtvovanosti, bez njegove topline i  velikog smisla za humor.

 Bila je to, pa ajmo reći, prilično velika sahrana.

 Imao je Zoran Predić neverovatan smisao  za  fino druženje, bio  čovek od stila, važan po  funkcijama  ali  uvek  NORMALAN,uvek  spreman da pritekne i pomogne.  Mi smo ga  svi, svi koji smo s njim imali sreće da radimo, pa mi smo svi,  verujem, Zorana Predića obožavali.

 Nekako sam uvek verovala da će on poslednji medju nama da ode – ovo je sad već generacijska priča -  a on sam, u to sam sigurna, on sam  nije ni pomišljao na smrt.

 Niti  se plašio smrti.

 Punim plućima je  živeo.

 I ostvario  većinu stvari koje je namervao i želeo.

 Medjutim, iz POLITIKE je otišao pre vremena i daleko pre penzije, kao nepotreban i kao suvišan!!! 

Komemoracija  je održana  u Skupštini grada  a na, pretpostavljam, kolegijalnu ideju Studija B čiji je  jedno kraće vreme bio glavni urednik, možda direktor, nisam sigurna.

POLITIKA, kojoj je – u stvari – najbolji i najveći deo sebe DAO, to učinila nije.

Jedan tekst i kraj. 

Kao o svakom drugom. 

Ali u  toj POLITICI  Zoran Predić  nije bio svako drugi.

 Bio je ime, bio je magnet, kod  njega  su ljudi dolazili radosni a odlazili očarani. 

Umeo je  drugome da ulepša život.

Najveći ljudski dar. 

I tako  mi  je, hoću reći,  dan  prošao u  pričama izmišljenim i pričama stvarnim o SMRTI. 

U filmu žene jure  muškarce kojih više nema, sve to izginulo u ratu.

 U životu više  nema jednog  muškaca.

I jednog pravog džentlmena. 

Srce ga je otkucalo.

Mislim ja : od bacanja  u koš  otpisanih i nepotrebnih.

 A Zoran Predić je bio čovek otmen u duši, delikatna priroda ma koliko se jakim pravio. 

Pa ga je srce izdalo, nije izdržalo.Stalo na pola puta, skoro pa  tako. 

Smrt jeste  strašna.

To je jedina istina.