''Francuska radna nedelja'' u Srbiji?

Goran Nikolić

hvala Vam
ja zaista opsesivno razmišljam o ovoj temi
i mislim da je ona rešenje,
ali naravno na globalnom nivou
Sanjam o neradnom prvom petku u mesecu na celoj planeti

.. ti 'ocesh ovo =>
al na drugi nachin =>

Goran Nikolić 17:29 16.06.2012 / *novo
Re: Odlicna ideja
hvala Vam
ja zaista opsesivno razmišljam o ovoj temi
i mislim da je ona rešenje,
ali naravno na globalnom nivou
Sanjam o neradnom prvom petku u mesecu na celoj planeti

Pa evo da pomognemo malo sanjanje sa realnim i konkretnim podatcima:

"During the boom economy of the 1980s and 1990s, purchasing power rose for 20% of the population and actually declined about 13% for the other 80 percent. Indeed, after inflation is factored in, purchasing power of a working couple in 1995 is only 8 percent greater then for a single working man in 1905."

Ideja uvođenja kraćeg radnog vremena, naravno nije donela nikakav prosperitet već suprotno tome enormno povećanje prikrivenog siromaštva. Ono što je pojedinac zarađivao 1905 tokom radne nedelje ili meseca (za detalje o aranžmanu Rimo Katoličke Crkve na socijalizaciji uslova rada, vidi Enciclica "Rerum Novarum" ) sa dodatih 8% sada za tu cenu danas radi dvoje ljudi.

cerski

During the boom economy of the 1980s and 1990s, purchasing power rose for 20% of the population and actually declined about 13% for the other 80 percent. Indeed, after inflation is factored in, purchasing power of a working couple in 1995 is only 8 percent greater then for a single working man in 1905."

Ovo je statisticki vrlo, vrlo sumnjiv podatak, da ne kazem besmislica. To poredjenje kupovne moci ima smisla onda kada populacije koje se porede imaju slicne potrebe i kupuju slicne stvari. Ljudi 1995 i 1905 kupuju vrlo, vrlo razlicite stvari u vrlo, vrlo razlicitim uslovima, pa me zivo zanima kako su uopste izvukli ovo poredjenje. Onaj 1905 je jahao konja i trosio pare na dzebanu da moze da ide u lov da nabavi meso, kupovao stvari u rinfuzu, gradjevinskog zemljista je bilo kolko volis, pa je bilo skoro badava, nije trosio ili jedva da je trosio struju isl. Ovaj 1995 vozi kola, kupuje benzin, hranu nabavlja pakovanu, dzebanu uopste ne kupuje, lov je zabranjen, trosi struju, daje pare na elektroniku i telekomunikacije, raspolozivog gradjevinskog zemljista je manje, pa je skupo.... Pored toga radni odnos tada i radni odnos sada nisu bili ni slicni, niti je bila slicna evidencija. Formalno zaposlen je bio mnogo manji broj ljudi isl.

Ako su sabirali rast cena na malo ili je tako neki model zasnovan na inflaciji u pitanju, takav statisticki model ne radi odnosno ne daje smislene rezultate kroz duge vremenske periode i kada se desavaju promene u organizaciji drustva. Npr. sta bi vam znacilo da cujete da je kupovna moc feudalnog kmeta iz srednjeg veka tolika i tolika u odnosu na savremenog zaposlenog. Besmislica potpuna, naravno.

Ovo je statisticki vrlo, vrlo sumnjiv podatak, da ne kazem besmislica.

Pre ne go što definitivno nešto oglasiš besmislicom ne bi škodilo da znaš i šta oglašavaš skoro besmislicom, inače ono što sam napišeš postaje potpuna besmislica.

Purchasing power is the number of goods/services that can be purchased with unit of currency.

Ako se malo potrudiš možeš da naučiš:

- definiciju purchashing power,
(napisana gore i spremna za upotrebu)

Posle toga odeš recimo na neku od stranica sa koje može da se skine alat za merenje iste, recimo:

- Wolfram Demonstration Project

- MeasuringWorth.com

i posle skidanja alata započneš sam sebi demonstraciju.

Dalje me zbilja u ovako lepo jutro mrzi da se bakćem sa izraženim hm, poređenjem baba i žaba.

cerski

p.s za ostatak primedbi pogledaj u Wikipedia, Socioeconomcs: Economics and finance stubs. Naravno može i negde drugde.

Goran Nikolić:
Predlozi za ultrakratke radne nedelje

srdjan.pajic 23:45 16.06.2012
Re: Podrška za temu...

mamarjan
Ostatak može kući da posluži za opušteno usavršavanje, dok sam u firmi imao osećaj da je to zabranjeno.



Ali prirodna tendencija čoveka, koji nije lezilebović, ako mu se dozvoli da radi skraćeno radno vreme,

Pa da iskoristim priliku da vam predstavim:

"The Four hours Workkweek"
Random House, 2007

autor: Timothy Ferris

Tmothy Ferris je:

- gostujući docent Princeton Univerziteta
- upravlja jednom multinacionalnim preduzećem
- govori 6 jezika
- svetski rekorder u Tango igranju
- nacionalni šampion Kineskog Kick box-a.

A sad u kupovinu i čitanje.

Četvoročasovna radna nedelja je ono što ja zovem produžena ultra-kratka radna nedelja.

Da zaključim narodnom: "nije svakom dato na putu srati, pa makar bio i doktor."

I da, Timothy ne upotrebaljava ispraznu glupavost "nachi," a "nači" mu je i pored znanja 6 jezika potpuno nepojmljivo kao i meni.

cerski

Pre ne go što definitivno nešto oglasiš besmislicom ne bi škodilo da znaš i šta oglašavaš skoro besmislicom, inače ono što sam napišeš postaje potpuna besmislica.

Purchasing power is the number of goods/services that can be purchased with unit of currency.

Tako sam upravo i mislio. A onda sam na to napisao

To poredjenje kupovne moci ima smisla onda kada populacije koje se porede imaju slicne potrebe i kupuju slicne stvari. Ljudi 1995 i 1905 kupuju vrlo, vrlo razlicite stvari u vrlo, vrlo razlicitim uslovima,

Dakle, koriscenje kupovne moci kao mere za poredjenje zivotnih uslova u dve tacke skoro 100 godina udaljene ne stoji, jer ne postoje isti proizvodi koji bi bili osnov. Da bi mogao da se racuna "number of goods/services hat can be purchased with unit of currency" moras da u oba vremenska trenutka imas iste goods/services i istu unit of currency. Unit of currency nije problem, ali good/services jeste, jer goods/services sada nisu isti oni koji su postojali 1905, cak i kada se isto zovu, niti se proizvode u istim uslovima. Dakle kuca sada i kuca 1905 nisu ista stvar ni po sastavu ni po opremi, samo se isto zovu. A nije ista ni prica o drugim stvarima, jer je potraznja sada drasticno veca, pa kada bi se stvari proizvodile tadasnjom tehnologijom (npr. hrana) tesko da bi ih bilo dovoljno...

Statisticki parametri su zavodljive stvari ako niste dobro upoznati sa njihovom prirodom i logikom funkcionisanja statistike.

Edit: Npr. Mao Tse Tung je tako u svoje vreme video da se proizvodnja celika koristi kao statisticki parametar razvijenosti zemlje, pa je zakljucio kako ce i Kina postati razvijena ako bude proizvodila celika. I onda je smislio svoj Veliki skok napred i naredio seljacima da pretapaju lonce (proizvode celik!) umesto da seju njive kako bi povecali proizvodnju celika... A na sta je to na kraju izaslo mozete videt npr. na wikipediji [url=http://en.wikipedia.org/wiki/Great_Leap_Forward][/url] . To je klasican primer kako statisticki pokazatelji koji sasvim dobro funkcionisu u jednom drustvu tj. na jednoj populaciji, mogu biti sasvim neadekvatni na drugoj. Slican je slucaj i kad se poredi 1905 i 1995.
Izgleda da ipak znam o cemu pricam.

Sto se tice:

Wolfram Demonstration Project

- MeasuringWorth.com

Ovo prvo je samo sajt sa skriptama za Matematiku, pa mi nije jasno sta bi tu trebalo da trazim, a sto se ovog drugog tice, ko sto rekoh:

ili je tako neki model zasnovan na inflaciji u pitanju, takav statisticki model ne radi odnosno ne daje smislene rezultate kroz duge vremenske periode i kada se desavaju promene u organizaciji drustva. Npr. sta bi vam znacilo da cujete da je kupovna moc feudalnog kmeta iz srednjeg veka tolika i tolika u odnosu na savremenog zaposlenog.

Isto tako, forsirajuci jednu vrstu faktora, a zanemarujuci sustinske razlike u drustvenoj organizaciji bilo bi moguce demonstrirati kako je i kupovna moc feudalnog kmeta ili lovca-sakupljaca iz kamenog doba (pogotovo njega ) bila veca nego sadasnjeg prosecnog zaposlenog npr. na kasi u supermarketu. Samo sto nam je svima jasno da bi to bilo vrlo nategnuto poredjenje
Edit: npr. praistorijski lovac sakupljac je za mesec dana mogao da zaradi loveci nekoliko mamutovih kljova, sadasnji zaposleni ceo zivot da radi tesko da bi skupio za par mamutovih kljova. Ovaj je jeo snicle od mamuta na nedeljnoj bazi, savremeni zaposleni za svoju platu ne moze da kupi ni jednu sniclu od mamuta... Da ne nastavljam...

vedrh2:
Sto se tice:


Wolfram Demonstration Project

- MeasuringWorth.com



Ovo prvo je samo sajt sa skriptama za Matematiku, pa mi nije jasno sta bi tu trebalo da trazim,

Pa evo šta treba da uradite:

Da izvesnoj gospoji Fioni Maclachlan propisno natrljate nos, da joj objasnite de se serete u njen Purchasing Pouwer Calculator, koji naravno ne valja ni pola one stvari vode, a potom joj iznesete sve Vaše primedbe koje ste ovde izneli.

Potom da joj objasnite, da je vaša Ekonomsko Statistička Teorija jedino pravo naučno dostignuće, koje vi toliko cenite, da je ni u kom slučaju ne biste kao ona postavili u neku matematičku skriptarnicu, poput Wolfram Project-a.

Naravno treba da joj jasno stavite do znanja da ona nije posisala svu pamet ovog sveta, a da talenti poput vas imaju i preča naučna posla nego da popravljaju njene "mašinetine" kojima trvolji Internet kao i spomenutu matematičku skriptarnicu Wolfram.

Pošto sam uveren da je to jedini način da se teoretsko-praktičnoj izlapelosti, drskosti i bezobrazluku gospoja Fione Maclachlan, doaka, odnosno stane konačno na kraj, ovde vam dostavljam i podatke ove gospoje:

Fiona Maclachlan

Professor of Economics & Finance
Manhattan College
Riversdale, New York 10471

Ofice: Room 421, De Lasalle Hall
voice: 718.862.7466
fax: 718.862.8032
E-mail:
fiona.maclachlan@manhattan.edu
fiona.mac@gmail.com

P.S. Naravno neće škoditi, ako gospoji Fioni dobro pripretite, na vaš način i spomenete joj bližu i dalju familiju, u slučaju da nastavi sa dosadašnjom praksom, turanja neispravnih modela u skriptarnice pa ma one bile i na Internetu. Naravno uz najštriji Zahtev da Purchasing Power Calculator odmah povuče iz matematičke skriptarnice.

Pošto:

vedrih2:
Izgleda da ipak znam o cemu pricam.

želim vam prijatno veče i mnogo uspeha,

cerski

Edit: Svakako je najpoželjnije da gospoju Fionu nazovete telefonom i propisno se izderete, pa zato evo vam i radno vreme u koje možete da telefonirate:

Office Hours
Monday, Weddnesday, Thursday: 9:30.11:00 am.
a iz iskustva znam da je u navedena vremena uvek na radnom mestu.

I molim vas nemojte se dernjati na sekretaricu, već sačekajte da se Fiona lično javi, pa onda svojski raspalite.

Ih, sad ste se naljutili. Vi bas ne volite kad vas se kritikuje ili se osporavaju autoriteti?

Potom da joj objasnite, da je vaša Ekonomsko Statistička Teorija jedino pravo naučno dostignuće, koje vi toliko cenite, da je ni u kom slučaju ne biste kao ona postavili u neku matematičku skriptarnicu, poput Wolfram Project-a.

Nazalost ja nemam nikakvu ekonomsko statisticku teoriju. Teorije resavaju stvari i objasnjavaju kako nesto funkcionise. Medjutim to sto ja nemam teoriju, ne znaci da je any random teorija koja pokusava da se bavi problemom OK.
Kod mene je slucaj da sam samo tu i tamo ponesto usput prinaucio o statistici, pa verujem da ponekad mozda mogu da prepoznam kada nesto ne funkcionise ili kada je neko poredjenje neadekvatno. Nazalost prepoznati da teorija ne radi je mnogo lakse nego napraviti teoriju koja funkcionise i zaista moze nesto da objasni.

Inace, ta rasprava o statistickoj uporedivosti populacija izmedju kojih postoje strukturne razlike bitne za mere koje se koriste za poredjenje je vrlo aktuelna rasprava u nauci. Dok jedan veliki deo naucne javnosti smatra da takve razlike sprecavaju smisleno poredjenje i to argumentuju validnim naucnim argumentima, dotle veliki broj drugih ta upozorenja elegantno zanemaruje i takva poredjenja vrsi. I to traje vec zadnjih par decenija, ali kako vidim argumenti i tok rasprave sve vise ide na ruku ovih prvih. Tako da verujem da ce se taj veliki spor razresiti u narednim godinama i to bas sa ovakvim zakljuccima koje sam izneo. A sto je do mene, gde se pitam ja cu svakako zastupati i zastupam upravo ovakve stavove.

Naravno neće škoditi, ako gospoji Fioni dobro pripretite, na vaš način i spomenete joj bližu i dalju familiju,

Izvinjavam se, ali gde ste vi videli da ja nekom pretim?

Edit: Zapravo, ako smem da primetim, vi na moje sasvim razumne argumente niste uzvratili nikakvim kontraargumentima, vec nekakvim pricama o pretnjama i dranju i javnim navodjenjem licnih podataka neke gospodje iz Njujorka. Ako ovo nisu javno dostupni podaci, onda je to bas nepristojno.

Ja bi vise voleo da vidim kontraargumente, tj. da mi jasno objasnite po cemu mislite da nisam u pravu u ovome sto sam izneo. Ja nisam osoba koja drzi do stavova za koje je jasno da nisu istiniti. Ali iznosenje licnih podataka gospodje, pa makar bila ona i iz Njujorka nisu kontraargumenti.

Medjutim to sto ja nemam teoriju, ne znaci da je any random teorija koja pokusava da se bavi problemom OK.

Vidite nije ovde u pitanju teorija, već dokazan, proveren i funkcionalan model:

"During the boom economy of the 1980s and 1990s, purchasing power rose for 20% of the population and actually declined about 13% for the other 80 percent. Indeed, after inflation is factored in, purchasing power of a working couple in 1995 is only 8 percent greater then for a single working man in 1905."

Vaši "argumenti" navedeni, protiv poređenja su invalidni, jer konstatacije nepotrebno evaluirate u poređenje, uvodite nove uslove, čime dolazite u čorsokak neuporedivosti, a posledica nemogućnosti dolaženja do ekvivalencije, vas zbunjuje i naravno vodi u nove greške-postavljanje novih uslova.


Polaznu grešku ste napravili ovde:

To poredjenje kupovne moci ima smisla onda kada populacije koje se porede imaju slicne potrebe i kupuju slicne stvari.

Vi ne primećujete da je reč o modelu sa tzv. matematičkom populacijom, a ne sa karakterističnim društvenim populacijama, obogaćenim naknadno postavljenim uslovima.

Ono što ste uradili naziva se proširenje referencije modela, prosto rečeno već postavljeni i efektivni model pokušavate da "obogatite" irelevantnim parametrima, i da mu uporedivu matematičku populaciju zamenite neuporedivom drugom populacijom uz dodatne uslove koji vam se nameću kao izraz težnje za uspostavljanjem ravnoteže, odnosno jednakosti, što rezultira u isključenju samog poređenja.

Menjanje populacije uz dodatne uslove je moguće raditi samo pri formiranju referentnog kadra i uslova za novi model, što ovde nije slučaj.

Da sve odjednom ispada neuporedivo je neminovna i logična posledica, uzrokovana vašim pokušajem uvođenja novih uslova u model, pri čemu dolazi i do promene referentnog kadra, funkcionalne uslovljenosti i konačno samog modela.

Zbog toga sam vam i naveo sajt Wolfram na kome je publikovan Purchase Power Calculator a na drugoj strani je Fiona dala interaktivne prikaze grafičkog tipa.

Da ste otvorili i pogledali pa onda malo "igrali" stvar bi vam bila jasnija, umesto toga, vi ste samu ideju odlaska na sajt kompromitovali, a sam purchasing power model, oglasili disfunkcionalnim



Umesto toga vi menjate referentni kadar i umesto matematičke populacije koja je neosetljiva na promene, uvodite novu referenciju, uz bezbroj dodatnih uslova, pa vam se sam model pričinjava disfunkcionalan. Prosto rečeno vi korumpirate model, i modle srpski rečeno postaje pokvarenjak.

Umesto da shvatite gde grešite vi negirate sam model.



cerski

dragan7557

Pa da iskoristim priliku da vam predstavim:

"The Four hours Workkweek"
Random House, 2007

autor: Timothy Ferris

Imam knjigu.

Tmothy Ferris je:

- gostujući docent Princeton Univerziteta
- govori 6 jezika
- svetski rekorder u Tango igranju

Za to mu svaka čast, ima šta da kaže.

- upravlja jednom multinacionalnim preduzećem

Njegova multinacionalna kompanija prodaje dodatke ishrani za bodibildere ako se dobro sećam. Nije baš rocket science.

Pokrenuo je posao tako što je radio po 80-90 sati nedeljno. Kad je posao krenuo, administrativne poslove je prebacio na jeftine pomoćnike u indiji, a šta je uradio sa lokalnim poslovima više se i ne sećam, ali sigurno ih ne radi on.

- nacionalni šampion Kineskog Kick box-a.

Ovo je dobio tako što je sebe prvo dehidrirao, da bi izgubio 18 kila, da bi mu posle merili težinu i svrstali ga u nižu kategoriju nego ona kojoj pripada, i tako je pobedio. Bar tako piše u njegovoj knjizi.

Ali dobro, svako bira svoje heroje. MMM je za 10 godina stigao od nule do svega što mu i njegovoj porodici treba da mogu da dobiju od kamate, dovidendi i kuće koju iznajmljuju, dok neki njegovi sunarodnici sa još višim primanjima žive na ivici bankrota. Kako je to uspeo uglavnom objašnjava statistikom. Lično mi se više sviđa kako MMM vodi svoj život nakon "penzionisanja", zato i nisam spomenuo (ok, zaboravio) Timothy-ja.

Znam, opet, nije diskusija o ekonomiji :) Ali i ne vidim da ovde ima puno ekonomista.

s_i

Umesto breee da radim od kuce iz kreveta, ko covek.

Ili iz kafea, mislim, ako je nešto baš važno da se uradi.

Skroz se slažem, dolazak na posao, kao takav, a donekle i radno vreme, barem u modernom korporativnom okruženju, često nema preterano smisla, sem ako nemaš baš dobru menzu na poslu (mada sumnjam da iko ima). Ali i rad od kuće traži popriličnu samodisciplinu. Ja sam probao da radim od kuće i nije mi baš išlo, pa sam posle nekoliko meseci lepo iznajmio prostor i onda sam glumio imaginarno radno vreme. Sad imam par zaposlenih, koji imaju normalno radno vreme i onda zbog njih moram i ja uglavnom da budem na poslu. A ni lab više ne mož da mi stane u podrum.

Ali i rad od kuće traži popriličnu samodisciplinu.

?!

Ja sam probao da radim od kuće i nije mi baš išlo,

Jedan od boljih načina da naučiš i jedno i drugo je da odeš kod Amiša na dokvalifikaciju.

cerski

Или у хотелу где је рецепција отворена 24/24? Додатни радници? Повећани трошкови за послодавца.

Niko ne plaća. Plata srazmerno broju sati. Ali radnici imaju više slobodnog vremena, tako da umesto da plaćaju vrtić, možda mogu da se ukombinuju pa da dete ostane uz svoje roditelje. Manja potrošnja goriva i manje problema sa kolima pošto se ima više vremena za šetnju. Više vremena za kuvanje, odnosno bolja ishrana, dakle manja cena zdravstva. Više vremena za pohađanje kurseva, dakle kvalifikovanija radna snaga. Više vremena za pokretanje novih firmi.

Manje gluposti, više kvaliteta. Koliko ja vidim, na to se svodi :)

mamarjan

Niko ne plaća. Plata srazmerno broju sati. Ali radnici imaju više slobodnog vremena, tako da umesto da plaćaju vrtić, možda mogu da se ukombinuju pa da dete ostane uz svoje roditelje. Manja potrošnja goriva i manje problema sa kolima pošto se ima više vremena za šetnju. Više vremena za kuvanje, odnosno bolja ishrana, dakle manja cena zdravstva. Više vremena za pohađanje kurseva, dakle kvalifikovanija radna snaga. Više vremena za pokretanje novih firmi.

Manje gluposti, više kvaliteta. Koliko ja vidim, na to se svodi :)

Eeee, ako to znači manja plata, onda ništa!

Više vremena za pohađanje kurseva, dakle kvalifikovanija radna snaga. Više vremena za pokretanje novih firmi.

"Despite the century -long harangue that schooling is the cure for unevenely spread welth, exactly the reverse has occured-welth is 250 percent more concentrated at century's (1995) end than it was at its beginning(1905)."

How about that, Mr. Smart?

cerski

p.s. koncentracija bogatstva je u rukuma happy few! Treba li dodati da su ostali sve siromašniji?

mamarjan

Niko ne plaća. Plata srazmerno broju sati. Ali radnici imaju više slobodnog vremena, tako da umesto da plaćaju vrtić, možda mogu da se ukombinuju pa da dete ostane uz svoje roditelje. Manja potrošnja goriva i manje problema sa kolima pošto se ima više vremena za šetnju. Više vremena za kuvanje, odnosno bolja ishrana, dakle manja cena zdravstva. Više vremena za pohađanje kurseva, dakle kvalifikovanija radna snaga. Više vremena za pokretanje novih firmi.Manje gluposti, više kvaliteta. Koliko ja vidim, na to se svodi :)

Meni je bilo jako neprijatno kada su pre par godina mnogi nastavnici na gradskom aktivu jedino razgovarali o gubitku pune norme i kako bi pristali da predaju bilo koji predmet i otprilike išli da rade u još pet škola po par časova samo da dobiju punu normu (i time veću platu)

srdjan.pajic

Eeee, ako to znači manja plata, onda ništa!

Manja plata, a na kraju ti ostane više :) Molim te objasni mi kako to može da bude loše?

Mada razumem da si izneo reakciju svih koje poznajem.

koncentracija bogatstva je u rukuma happy few! Treba li dodati da su ostali sve siromašniji?

Znači ekonomija je "zero-sum game"? Da bi neko bio bogatiji, neko mora da osiromaši?

Zanimljivo.. Navukao sam bedu na vrat nekome kad sam kupio auto i stan. Sad se osećam loše.

mamarjan

srdjan.pajic

Eeee, ako to znači manja plata, onda ništa!

Manja plata, a na kraju ti ostane više :) Molim te objasni mi kako to može da bude loše?

Mada razumem da si izneo reakciju svih koje poznajem.

Da, da, zafrkavam se malo na reakciju većine nas komentatora. Sve može, al' samo u platu nemoj da mi diraš.

Bilo bi dobro napraviti neku konkretnu računicu, da se ljudi uvere da ako zarade manje radeći manje, u prilici su da uštede i da na kraju ostanu sa više para. Mene malo mrzi, a i nisam nikakav prosek, to jest nemam troškove koje bih smanjio dovoljno ostajući kući, da mi se ovakav pristup isplati. A i uglavnom sam sebi odredjujem koliko ću sati da radim, mada to na kraju bude: dok se posao ne završi, i uvek više nego što sam mislio, i što sam rekao mojoj mušteriji da će biti, da bih uopšte dobio posao.

Zanimljivo.. Navukao sam bedu na vrat nekome kad sam kupio auto i stan. Sad se osećam loše.

Ako si digao kredit onda jesi sebi navukao bedu na vrat. Loše ćeš se osećati kada ostaneš bez posla pa ne budeš u stanju da plaćaš dugove. Nadam se da do ovog neće doži.

cerski

Sad me baš živo zanima da li se svima plata smanjuje za jednu osminu

Ako je u toj tekstilnoj fabrici smanjeno radno vreme a norma ostala ista, i radnici su je postizali, onda je merenje norme pre skraćivanja radnog vremena bilo netačno, nije bila dobro odmerena.

Ko poznaje rad u tim fabrikama, zna da se norma meri po obrtaju mašina, radnik mora da postigne brzinu mašine ili tu neće raditi, dakle taj podatak da je posle smanjenja radnog vremena ostala ista norma - ne može da bude tačan.
Samo ako je bila u pitanju neka ručna faza gde su radnici mogli sami da ubrzaju rad, što opet znači da ranije nije dobro izmerena norma, jer sve što prebacuje više od 3% preko norme se koriguje s vremena na vreme i postaje nova norma za rad, znači svi su obavezni da je postignu.

Broj takvih radnih mesta u savremenoj privredi je mali i opada. Vecina radnih mesta danas nema nikakav diktirani ritam, vec zavisi od individualne preduzimljivosti i brzine rada, a jos je veci broj radnih mesta na kojima je rad nesto sto se desava samo povremeno, a vecina radnog vremena je cekanje.
Na tom malom broju radnih mesta koja se odnose na proizvodnju, ovaj recept sa skracivanjem radnog vremena ne bi mogao da se primeni bez da rezultira povecanjem cene proizvoda, ali to uopste ne bi moralo da bude lose. Ako bi se primenilo kako treba to bi moglo da pomogne da se izbalansira svetska ekonomija i izvuce iz trgovinskih deficita i zaduzivanja.
Inace, ja mislim da je skracivanje radnog vremena prava stvar, ali ne secenje 40casovne radne nedelje na zapadu, nego uvodjenje i sprovodjenje 40casovne radne nedelje u zemljama juzne i istocne Azije i svuda gde radnici sada rutinski rade duze. I ukidanje koriscenja dece kao radnika u industriji...

Broj takvih radnih mesta u savremenoj privredi je mali i opada. Vecina radnih mesta danas nema nikakav diktirani ritam, vec zavisi od individualne preduzimljivosti i brzine rada, a jos je veci broj radnih mesta na kojima je rad nesto sto se desava samo povremeno, a vecina radnog vremena je cekanje.

To nije tačno, mašine opslužuju radnici, ljudi, uopšte nema čekanja iako su mašine moderne, nego se trči da se postigne norma, (bukvalno se trči) .....što su mašine modernije radnici moraju da opsluže više mašina, ( povećava mu se broj mašina) - to je norma..Za istu platu poslodavci se trude da dobiju više rada od živog čoveka, mašine bez čoveka ne rade, to ne biva..
Da li si ikada ušao u neku tekstilnu fabriku?

Na tom malom broju radnih mesta koja se odnose na proizvodnju, ovaj recept sa skracivanjem radnog vremena ne bi mogao da se primeni bez da rezultira povecanjem cene proizvoda, ali to uopste ne bi moralo da bude lose. Ako bi se primenilo kako treba to bi moglo da pomogne da se izbalansira svetska ekonomija i izvuce iz trgovinskih deficita i zaduzivanja.

U tekstilnoj industriji niko ne može da konkuriše Kinezima, (jedino da se ograniči uvoz) zato što niko ne može tako malo da plaća radnike a da dobije proizvod, kao oni, doduše može kvalitetom ali tada ide i odgovarajuća cena.

Inace, ja mislim da je skracivanje radnog vremena prava stvar, ali ne secenje 40casovne radne nedelje na zapadu, nego uvodjenje i sprovodjenje 40casovne radne nedelje u zemljama juzne i istocne Azije i svuda gde radnici sada rutinski rade duze. I ukidanje koriscenja dece kao radnika u industriji...

Nemam ništa protiv ideje, i meni se čini da je odlična, samo te pitam šta sa radnicima koji i sada zarađuju tako malo da su pre socijalni slučajevi nego plaćeni radnici?

Naša industrija je ubijena, zato je tih radnih mesta tako malo, i zastarela tehnologija za koju nemamo para da je menjamo - zahteva više ljudskog rada........ali valjda je ideja da se industrija pokrene i da više ljudi radi u proiizvodnji a ne da se samo skrati radna nedelja pa da se još neko zaposli, ali da svi spadnu na socijalu i postanu sirotinja jer će loše zarađivati?
Za administraciju bih sve kompjuterizovala i skratila maksimalno radno vreme, ali u industriji ne znam, zavisi šta se proizvodi i da li je plata dovoljna za život. Nije cilj samo skratiti radne sate i smanjiti troškove za te dane, od te svoje zarade ljudi moraju da žive. Ako to ne mogu onda je to promašaj.

Nemam ništa protiv ideje, i meni se čini da je odlična, samo te pitam šta sa radnicima koji i sada zarađuju tako malo da su pre socijalni slučajevi nego plaćeni radnici?

Radnici ovde zaradjuju malo, zato sto svojom proizvodnjom moraju da se nose sa radnicima u Kini i okolini koji zaradjuju jos manje. Kada bi u Kini i okolini zaradjivali vise, zaradjivali bi vise i nasi radnici. To bi zaista malo podiglo cene proizvoda, ali ne proporcionalno rastu zarada. Sveukupno sadasnja raspodela novca od prodatog proizvoda (za vecinu proizvoda siroke potrosnje) je takva da srazmerno vrlo mali deo ide u troskove placanja proizvodjaca, a srazmerno veci deo u placanje ostalih troskova. Ako bi se deo koji odlazi na troskove placanja proizvodjaca (radnika koji proizvode proizvod) podigao, to bi drasticno popravilo njihovo materijalno stanje, a samo za delic podiglo cenu proizvoda. Ali naravno, kljuc celog cvora je u Kini i azijskim zemljama. Jer njihovi jeftini radnici i eksploatacija decje radne snage prave disbalans.

Naša industrija je ubijena, zato je tih radnih mesta tako malo, i zastarela tehnologija za koju nemamo para da je menjamo - zahteva više ljudskog rada........ali valjda je ideja da se industrija pokrene i da više ljudi radi u proiizvodnji a ne da se samo skrati radna nedelja pa da se još neko zaposli, ali da svi spadnu na socijalu i postanu sirotinja jer će loše zarađivati?

Tacno. Takodje, ne bi se nista lose desilo drustvu kada bi se deo nepotrebnih radnih mesta iz administracije i pomocnih delatnosti prebacio u proizvodnju. Ta radna mesta u administraciji se ionako u krajnjoj instanci placaju na teret ovih sto rade u privredi, pa ti je zapravo svejedno da li imas 2 radnika u privredi i 1 nepotrebnoh administrativca kog ovi izdrzavaju ili 3 radnika u privredi i 0 nepotrebnih administrativaca. Jedina fora je sto je ovo nesto sto ne moze jedna firma da uradi sama za sebe, vec mora sistemski da se resi.
Ceo zapad ima problem sa nezaposlenoscu i cini mi se da resenje trazi (ili se ono spontano stvara) u gomilanju razlicitih sustinski nepotrebnih radnih mesta, prosto da bi ljudi imali sta da rade...

vhedrih2

To je ono što i ja mislim.

mamarjan

Ostatak može kući da posluži za opušteno usavršavanje, dok sam u firmi imao osećaj da je to zabranjeno.

Ali prirodna tendencija čoveka, koji nije lezilebović, ako mu se dozvoli da radi skraćeno radno vreme, je da odma proba da nadje još jedan posao, ako može, jer para nikad dovoljno. Rezon je, naravno, daj da radim puno sad kad ima posla, jer ko zna kako će biti iduće godine?

Ovo sa stručnim usavršavanjem u stečenom višku slobodnog vremena zvuči dobro, ali je praktično vrlo malo verovatno, sem ako se ne krene na neki pravi kurs, uzme čas u lokalnoj školi/univerzitetu. A to mora da se plati, a para je manje, zbog kraćeg radnog vremena, tako da je traženje dodatnog posla tu izvesniji scenario.

mamarjan 22:36 16.06.2012
Podrška za temu...
Kod nas je tako da se svi plaše ikakve promene.

Misliš ovakve:

"The American economy has grown massively since the mid 1960s, but workers'real, spendable wages are no higher than they were 30 years ago."

Treba li još nešto reći?


cerski

p.s. svi na ovom blogu navedeni podatci, citirani na engleskom jeziku, su iz John Hopkins University Press, 1996.

Srđan Pajić:
Ovo sa stručnim usavršavanjem u stečenom višku slobodnog vremena zvuči dobro, ali je praktično vrlo malo verovatno, sem ako se ne krene na neki pravi kurs, uzme čas u lokalnoj školi/univerzitetu. A to mora da se plati, a para je manje, zbog kraćeg radnog vremena, tako da je traženje dodatnog posla tu izvesniji scenario.

Sir, Captain Ahab, Sir, uzmi u ruke malo podataka iz Real American Life. Stop dreaming "Sweet American Dream," because it's Not True! Wake up, please!


cerski

dragan7557

Misliš ovakve:

"The American economy has grown massively since the mid 1960s, but workers'real, spendable wages are no higher than they were 30 years ago."

Treba li još nešto reći?


cerski

p.s. svi na ovom blogu navedeni podatci, citirani na engleskom jeziku, su iz John Hopkins University Press, 1996.

Da, kao što je vhedrih2 izneo u komentaru gore, ovi podaci nemaju veze sa vezom. Šta je neko mogao da kupi na početku 19 veka? Kakav mu je bio život u americi? Sigurno nije imao dva ogromna džipa, veliku kuću, punu ko zna čega, nije išao u restoran 3-4 puta nedeljno, medicina se verovatno svodila na nadrilekare, verovatno nije mogao da se obrazuje, nije imao armiju naučnika koji unapređuju njegov život, itd itd... I sigurno nije pravio tonu smeća mesečno kao što to danas čine prosečni ameri.

Povezati dve cifre na različitim krajevima stoleća, i reći da je razlog u smanjenom radnom vremenu, apsolutno nikako ne doprinosi diskusiji.

Ja bih pre rekao da je problem u poreskoj regulativi, koja favorizuje bogate i više sluše njih nego narod. Mada u zadnje vreme više ne sluša ni bogate :)

Da dodam još, evo jedan blog, gde čovek opisuje kako je živeti u americi sa manjim prihodima ($27000) i beskonačnim slobodnim vremenom:

http://www.mrmoneymustache.com/2012/06/01/raising-a-family-on-under-2000-per-year/

Ceo njegov blog vredi pročitati. Uglavnom piše o tome kako je stigao do toga da ima neograničeno slobodno vreme.

mamarjan 09:32 17.06.2012
Re: Podrška za temu...

dragan7557

Misliš ovakve:

"The American economy has grown massively since the mid 1960s, but workers'real, spendable wages are no higher than they were 30 years ago."

Treba li još nešto reći?


cerski

p.s. svi na ovom blogu navedeni podatci, citirani na engleskom jeziku, su iz John Hopkins University Press, 1996.



Da, kao što je vhedrih2 izneo u komentaru gore, ovi podaci nemaju veze sa vezom.

Pa Uzvišeni Gospodaru mamrjan, porediti neuporedive stvari babe i žapce što vi ovde radite je još gore, nego ono kod Gospara vedrih2.

Naime termin purchasing power nema nikakve veze sa terminom spendable wages, a vi imate ozbiljne probleme u onom što se naziva funkcionalna pismenost.

Iz gore napisanog razloga molim vas kao i vedrih-a2:

Pre ne go što definitivno nešto oglasiš besmislicom ne bi škodilo da znaš i šta oglašavaš skoro besmislicom, inače ono što sam napišeš postaje potpuna besmislica.

kod tebe i vedrih2 postoji ozbiljan nedostatak, kako u razlikovanju pojmova(terminologija), tako i u razumevanju definicije pojma. Zato umesto relevantnih izvora navodiš blogove koje vredi pročitati:

Ceo njegov blog vredi pročitati.

Za ovu tematiku nisu relevantni kojekavi blogovi već kada je Evropa u pitanju:

Deloitte

European salary survey

Salary costs versus 'net wages' and

'net spendable income
koja se nalazi na Internetu pdf.

Ekonomija može da bude ozbiljna nauka samo ako se njome bave ozbiljni ljudi, a ne nedopečeni vikend ekonomisti.



cerski

dragan7557

Ekonomija može da bude ozbiljna nauka samo ako se njome bave ozbiljni ljudi, a ne nedopečeni vikend ekonomisti.

cerski

Nisam ja ni vikend ekonomista, moj komentar je bio vezan za moje lično iskustvo oko dužine radnog vremena i tako upućen čitaocima koji nisu ekonomisti, već obični ljudi koje možda plaši pojam radne nedelje od 35 sati.

Izvinjavam se ako sam trol ove teme, evo, neću više.

Izvinjavam se ako sam trol ove teme, evo, neću više.

Prihvaćeno!

Nisam ja ni vikend ekonomista, moj komentar je bio vezan za moje lično iskustvo oko dužine radnog vremena i tako upućen čitaocima koji nisu ekonomisti, već obični ljudi koje možda plaši pojam radne nedelje od 35 sati.

Sama tema uvaženog kolege je jedan prikaz šta se na planu dužuna radne nedelje dešavalo, mnogo je nedorečena, jer je sama tema ilustrovana pojedinačnim primerima takozvanih Transnacionalnih kompanija, i birokratskog aparata, uz namerno ili nenamerno izbegavanje značaja prirodne reprodukcije stanovništva i za reprodukciju vezanu problematiku fizičkog opstanka samo društva. Treba li spomenuti da je jedan od najvećih problema Srbije upravo demografki faktor/i.

Sama ideja je realizovana tokom zadnjeg perioda tzv. države blagostanja(1970-1980) i kao takva promovisana od strane levih krugova, sindikata pa konačno stigla i u Parlamente pojedinih država tokom sredine sedamdesetih.

Žestok otpor ovoj inače humanoj ideji i zahtevu, je usledio veštačkim kreiranjem svetske krize početkom osamdesetih, koja je označila početak neolberalne revolucije(termin je odomaćen u mnogim naučnim krugovima).

Ono što danas imamo, diskusija o neodrživosti penzionih sistema, demografski faktor, je posledica mnogih faktora od kojih je jedan i samo skraćenje radnog vremena, koje kako autor primećuje u podnaslovu:

Predlozi za ultrakratke radne nedelje

naravno uz primedbu da nisu u pitanju ultrakratke već samo kratke radne nedelje koje su u pojedinim državama u periodu koji autor spominje i realizovane, posebnim zakonima, pri čemu je bitno primetiti da su u pitanju mahom zakonska i podzakonska akta, uz zadržavanje klauzula +40 radnih sati nedeljno, u osnovnim Zakonima o Radu i trajanju radne nedelje, u spomenutim državama. Znači data je neka vrsta slobode uz zadržavanje starih odredaba zakonske regulative.

Kome odgovara sadašnja situacija je jasno kao što je i jasno ko ili šta u praksi diktira redefiniciju pojma plaćeni rad i dužina radne nedelje.

Pradoksalna situacija u kojoj se Zapadni sistem nalazi, odlikuju potreba skraćenja radne nedelje(socijalno ekonomski faktori) a na drugoj strani potreba povećanja trajanja radne obaveze(Kuluk) na dug niz godina potrebnih za održivost penzionih sistema je jedna od refleksija društvene nesposobnosti da se suprotsavi pogubnoj ekonomskoj stvarnosti, uzrokovanoj neshvatanjem nacionalnih društvenih prioriteta i potreba.

Time je nacionalna kapitalistička država postala suprotnost samoj sebi i nacionalnim interesima. Ponuđena rešenja su u nakaradnoj globalizaciji i imperijalistikom trendu razvoja krupnog kapitala. Da su ponuđena rešenja, protiv nacije i nacionalne države je vidljivo svuda.

Sama kontemporarna definicija rada ne pruža mogućnosti za dalju nadgradnju(nikad nije ni ppružala), tako da se bez promene definicije samog rada ne može govoriti o skraćenju radne nedelje.

Zavrzlama u koju autor upada prilikom upotrebe pojmova plaćeni i neplaćeni rad je prva koja mora da bude rešena, kako bi se moglo ići u dalju nadgradnju. Rešenje se nalazi u društvenom redefinisanju raznih paradigmi vezanih za rad.

Svaka ljudska aktivnost je neosporno rad, a društvena valorizacija tih aktivnosti je diktirana uslovima društvene preraspodele vrednosti, koje vrednosti društvo naknadno uspostavlja. Da u ovom vremenu promena, globalizacijom rukovode anti-nacionalni interesi krupnog kapitala je dobro vidljivo i nije potrebno posebno naglašavati.

Ukratko razvrstavanje rada na plaćeni i neplaćeni je jedna od ključnih prepreka za dalji razvoj ljudske "civilizacije,"* drugim rečima proces civilizacije je u sukobu sa potrebama civilizacije.

cerski

* da je ljudski rod prema skaliranju u upotrebi, ispod civilizacijskog nivoa nula, nije potrebno dokazivati.

"The American economy has grown massively since the mid 1960s, but workers'real, spendable wages are no higher than they were 30 years ago."

Treba li još nešto reći?

Primećen je pad navale ljudi koji žele da se dokopaju Amerike i da tamo žive. Ljudi se sve više okreću Kini, Brazilu, Rusiji, Indiji, Južnoj Africi (BRICS) itd...

Shvatili su da Amerika propada, neće da ih neko izrabljuje.

Prihvaćeno!

pa sad... i nije prihvaceno
ne razumem zasto bi neko ko ima sta da kaze trebalo da se skloni pred ovim morem tvrdih stavova i taksativno pobrojane literature, koja se (skoro) nikoga ic ne tice.

mislim, ovo je blog - mamarjan ima jednako pravo na repliku kao i gosn cerski.
(sad ce odmah angie da se stvori s vristanjem "ti stalno uredjujes blog!!!" )

raditi skraceno radno vreme i raditi od kuce je i moguce, i pozeljno, i isplativo. naravno (ovo za sabana pajica) - i samodisciplina se podrazumeva, ali ona se ustvari podrazumeva uvek i na svakom mestu (cak i u firmi :p), jer nikoga i ne mozes da uteras u red bicem na duze staze - kratkorocno ponekoga mozda da, mada ja ni u to ne verujem. motivacija i uobroceni vremenski rokovi cuda cine, i to je to.

@mariopan - radila sam od kuce i tezge (sa ustajanjem u 3:30) i posao za firmu (sa ustajanjem u 2:30), a u jednoj firmi sam bila sasvim regularno zaposlena, bez obaveze da se IKAD pojavim tamo, neke 2002.-03. godine. imala sam bebu a oni su zakljucili da je bolje da me imaju pri ruci uvek i za platu nego da me svaki put navatavaju honorarno, a ja sam odbila da izlazim iz kuce zarad posla, zbog gorenavedene bebe (sada vec zelenookog izdjikljalog cudovista). to je funkcionisalo perfektno.



sve se to da jako lako organizovati.
takodje, osim za proizvodne fabricke trake (koje cine bedan procenat proizvodnih mesta u Srbiji danas), zaista ne razumem zasto je ovo neizvodivo u Srbiji?
ja zivim sama s dvoje skolske dece a primanja su mi, spletom okolnosti, poslednjih meseci bila nikakva do bedna, i odgovorno tvrdim da bih (i) finansijski mnogo bolje prosla da sam imala dva sata kraci radni dan, sa srazmerno manjom platom. upravo u losim okolnostima. za dobre nisam sigurna.

ps - odlican blog.

vladaxy

"The American economy has grown massively since the mid 1960s, but workers'real, spendable wages are no higher than they were 30 years ago."Treba li još nešto reći? Primećen je pad navale ljudi koji žele da se dokopaju Amerike i da tamo žive. Ljudi se sve više okreću Kini, Brazilu, Rusiji, Indiji, Južnoj Africi (BRICS) itd...Shvatili su da Amerika propada, neće da ih neko izrabljuje.

A i zbog dece, obrazovni sistem u Americi je isto toliko bedast kao u Srbiji (samo drugačiji):

nisam sigurna.

ovde svako gleda iz svog ugla i ima mrtav ugao za druge.tačno je da većina intelektualnih poslova može da se radi od kuće i tu nema mesta raspravi,tačno je i da je ta vrsta posla dobro plaćena pa eventualno manja plata ne bi bila problem.
problem nastaje kod srednje stručne ili nestručne kategorije kojoj smanjenje plate nije u interesu jer je plata mala a davanja velika.drugo ,to sam video poslednji put u olandiji,skoro da nema više rada na neodređeno sve pod ugovor a plata nije takva da možeš da ladno čekaš novi ugovor.plus ako se odluče da ti ponude stalni ugovor ,plata je manja.i to u jednoj pravnoj zemlji,kakav bi haos ovde nastao.
kod nas bi,garantovano,neki nadobudni bizmismen zaposlio za svaki dan drugog radnika.
postoje dve vrste radne snage i interesi im nisu isti.

problem nastaje kod srednje stručne ili nestručne kategorije kojoj smanjenje plate nije u interesu jer je plata mala a davanja velika.

hajde dragoljube ispocetka.

primanja su mi, spletom okolnosti, poslednjih meseci bila nikakva do bedna, i odgovorno tvrdim da bih (i) finansijski mnogo bolje prosla da sam imala dva sata kraci radni dan, sa srazmerno manjom platom

hajde dragoljube ispocetka.

višnjo,kod nas je sve stvar slučaja,pošto nemamo nikakav sistem i sve se stvara od pojedinačnog slučaja.

@mariopan - radila sam od kuce i tezge (sa ustajanjem u 3:30) i posao za firmu (sa ustajanjem u 2:30), a u jednoj firmi sam bila sasvim regularno zaposlena, bez obaveze da se IKAD pojavim tamo, neke 2002.-03. godine. imala sam bebu a oni su zakljucili da je bolje da me imaju pri ruci uvek i za platu nego da me svaki put navatavaju honorarno, a ja sam odbila da izlazim iz kuce zarad posla, zbog gorenavedene bebe (sada vec zelenookog izdjikljalog cudovista). to je funkcionisalo perfektno.



sve se to da jako lako organizovati.
takodje, osim za proizvodne fabricke trake (koje cine bedan procenat proizvodnih mesta u Srbiji danas), zaista ne razumem zasto je ovo neizvodivo u Srbiji?
ja zivim sama s dvoje skolske dece a primanja su mi, spletom okolnosti, poslednjih meseci bila nikakva do bedna, i odgovorno tvrdim da bih (i) finansijski mnogo bolje prosla da sam imala dva sata kraci radni dan, sa srazmerno manjom platom. upravo u losim okolnostima. za dobre nisam sigurna.

ps - odlican blog.

Da, pa ja i govorim o proizvodnim pogonima još od prvog komentara, i zaista ih ima malo.

Ako pažljivije pročitaš, i ja sam to napisala, da ih je jako malo, ali to ne znači da je to dobro i da tako treba da ostane?

Da li je cilj samo skratiti radno vreme svima, recimo u nekoj proizvodnji, i zaposliti još neki broj radnika takođe sa skraćenim radnim vremenom - ali svi oni da ne mogu sa tim da zarade dovoljno za život?

I sada ide ono što kaže Pajić, koji kaže da je to u neku ruku dobro ( i može da bude) jer ti to ostavlja fore za doškolovljavanje, prekvalifikaciju ( koja se plaća pa ako za to nemaš pare zaboravi) pa recimo odeš i radiš neki dopunski posao za nedostajuće pare? Ok.

Ali gde da radiš kada su svi skratili radno vreme zato što nemaju potrebe za novim (dodatnim) radnicima? Znaš koliko je nezaposlenih radnika sada u Srbiji?

Govorim o radnicima, ne o visoko obrazovanom sloju koji je tanak u odnosu na masu radnika, i ako samo njima (jer je samo tu moguće) skratimo radno vreme neće se bitnije odraziti na sveukupnu uštedu u državi?
Ali ima gde može.
Recimo, ideja da se ti ljudi pa i deca školuju preko interneta, na daljinu, po meni može da se organizuje i da uštedi silne pare za plaćanje nastavnog kadra, grejanje prostorija na fakultetima i školama, stanovanje studenata, ili za promenu zanimanja za one koji žele novi posao i neku novu struku da nauče...to bi moglo, jer bi bilo daleko jeftinije od klasičnog, to nije proizvodnja gde se mora biti prisutan i stajati za mašinom.
Ideja da se sva administracija uradi da se može obaviti preko interneta isto bi bila odlična, da dobiješ potvrde, dozvole, dokumenta, da ne moraš da ideš na šaltere....to se sve može.

Tebi je možda odgovaralo da radiš dva sata manje za toliko manju platu, ali oni kojima nedostaje za goli život neka crkavica pri kraju meseca, pomenula sam tekstilce jer ih poznaejm, otimaju se i za ta dva sata da rade, i za subote i nedelje, i noćni rad koji je malo više plaćen, samo zato što ni sada ne mogu da prežive od plate do plate.
Pitaj svakog od tih radnika šta bi rekao da mu skrate radno vreme i platu...a on bi tebe pitao od čega da nahrani decu poslednjih deset dana u mesecu jer sada nema za poslednjih pet dana, tada neće imati za deset? I on voli svoju decu i rado bi bio kod kuće sa njima ali on to sebi ne može da priušti ni sada, a kamoli tada.

Tebi je možda odgovaralo da radiš dva sata manje za toliko manju platu

ok mariopan, nisi procitala moj komentar. i ne treba, po svoj prilici.

pola sata za palacinke (dorucak + uzina) + pola sata za sitne krpeze odece + pola sata za imanje tacnog racuna sta u kuci nedostaje/ne radi, je mnogo veca kinta po danu nego sat i po rada za male pare, bilivmi.

ne pricam o dobro placenim poslovima, upravo suprotno.

moja sestra u Sremskoj Mitrovici je sela i izracunala rashode i prihode koji bi se desili u slucaju da se zaposli (a ne staje po kuci, i rastura se od posla) pa je shvatila da bi domacinstvo bilo na finansijskom gubitku kada bi ona pocela da radi. i sta je tu nejasno i nelogicno?

Pitaj svakog od tih radnika šta bi rekao da mu skrate radno vreme i platu...a on bi tebe pitao od čega da nahrani decu poslednjih deset dana u mesecu jer sada nema za poslednjih pet dana, tada neće imati za deset? I on voli svoju decu i rado bi bio kod kuće sa njima ali on to sebi ne može da priušti ni sada, a kamoli tada.

kako da ti kazem, ovo je i pateticno, i diskriminatorno, i neposteno i kakvo god hoces jos. onaj ko glasno galami o hranjenju svoje dece ima vrlo veliki problem... u glavi. a majka-tereza tripove podnosim gore od svih drugih budalastina, tako da se zaista odjavljujem.

k mariopan, nisi procitala moj komentar. i ne treba, po svoj prilici.

Pročitala i rekla bih razumela, mi ne govorimo toliko različite stvari?
A ni ti izgleda nisi moj čim se tako brecaš?

pola sata za palacinke (dorucak + uzina) + pola sata za sitne krpeze odece + pola sata za imanje tacnog racuna sta u kuci nedostaje/ne radi, je mnogo veca kinta po danu nego sat i po rada za male pare, bilivmi.

To rade i sve zaposlene žene koje poznajem, i ja sam tako najviše uštedela u životu. Kako drugačije misliš da smo mi mogli da živimo? Znam da se to isplati. Nije fazon samo uštedeti, treba ti i dovoljna plata u novcu jer nije sve moguće da sam proizvedeš, nešto moraš i da platiš?

Moja komšinica radi u fabrici kućne hemije i zaradi 18 000 dinara mesečno. Koliko bi uštedela da ne radi? Ko bi joj platio račune budući da nije udata? I kako bi time hranila decu da ih ima, jer to jeste mesečna plata u toj fabrici, zarade je i udate žene sa decom i muškarci koji tu rade, (to nije "ženska" fabrika, tu rade i oženjeni ljudi nečiji očevi)...dakle ako muž zaradi tih 18 000 dinara da li je to dovoljno novca za celu porodicu za sve njihove potrebe koje se novcem moraju platiti pa da njoj bude bolje da sedi kod kuće?

Tako dolazimo do "patetike" . Kako živi porodica od tolike plate danas, i kako će živeti ako im se smanji radno vreme i ta plata?

moja sestra u Sremskoj Mitrovici je sela i izracunala rashode i prihode koji bi se desili u slucaju da se zaposli (a ne staje po kuci, i rastura se od posla) pa je shvatila da bi domacinstvo bilo na finansijskom gubitku kada bi ona pocela da radi. i sta je tu nejasno i nelogicno?

Nejasno je ko joj plaća ono što sama ne može da proizvede? Račune, ogrev, odeću, obuću, knjige deci i slično? Čime to plati? Verovatno je jedna plata (od supruga) u kući dovoljna za sve to? OK.
Ako je ta plata onih 18 000 dinara, da se stavimo u kožu radnika koji samo toliko može da zaradi sada, a recimo ako mu skratiš radno vreme i platu pa zaradi 15 000 dinara.... da li je to dovoljno ako nemaju odakle dodatni prihod - zemlju, dvorište, baštu...recimo žive u stanu ili su podstanari?
O njima ja govorim, ne vidim šta je tu patetično. to je nečija stvarnost.

naravno (ovo za sabana pajica) - i samodisciplina se podrazumeva, ali ona se ustvari podrazumeva uvek i na svakom mestu (cak i u firmi :p), jer nikoga i ne mozes da uteras u red bicem na duze staze - kratkorocno ponekoga mozda da, mada ja ni u to ne verujem. motivacija i uobroceni vremenski rokovi cuda cine, i to je to.

Eto, sad ja ispadoh neka landara ovde .

Naravno da si u pravu, nema tog landare koga dobar i kratak deadline ne može da dovede u red, ili ima da ga nema!

Ali nisu tu stvari baš tako proste, pored ličnosti, stvarno zavisi puno od vrste posla i aranžmana. Malo me mrzi da davim, ali ono što se meni desilo nije bilo da nisam mogao da radim dovoljno zbog kojekekvih kućnih ometala, nego baš obrnuto, da sam radio previše i da je posao počeo da mi se polako i neprimetno meša u ostatak života, čitaj, zamalo da se razvedem. Onda sam ukapirao da ipak ima nešto u tome da se posao fizički razdvoji od kuće, i meni je to pomoglo. Verovatno ne mora da bude u drugom gradu, kao što je moj slučaj, ali dovoljno daleko da ne možeš da uzmeš da radiš kad god ti dune.

Inače, u zgradi u kojoj rentiram prostor za moj lab, ima, recimo, 7 ili 8 firmi, svaka sa po jednim zaposlenim, uglavnom vlasnikom. I sve su kojekakvi konsultanti za ovo i ono, dizajneri, inženjerske usluge, pri tome jedini ja imam neki hardver, zbog koga, i da hoću, ne mogu da radim kod kuće, i ajde da kažem, ima jedna firma koja se bavi konsultacijama o problemima u porodici, pa imaju klijente koji im dolaze u teriminima i ni to ne može kod kuće. Svi ostali, dakle, najme taj prostor i glume radno vreme, iako rentiranje i komutiranje na posao uopšte nisu jeftini. Tako da verujem da nisam baš usamljen slučaj landare.

EDIT: Zaboravih da pomenem i to da je ovde, u USA, korišćenje kućnog prostora za rad - tax deductible. A ljudi ipak rentiraju.

mariopan,
nije mi bila namera da se brecam, sori. nije mi bila namera ni da kukam na svoje uslove (za to nemam razloga), jer, osim sto kukanje i metanisanje smatram potpuno zaludnom i beskorisnom rabotom, imam jos i otklon od iritirajucih razgovora tipa "a meni je gore" i slicnih gubitnickih nadgornjavanja.

ali ono sto mi se nikako ne svidja je taj spin tipa "tebi/vama visokoobrazovanima (ovakvima, onakvima) je lako" jer je to vrlo opasna generalizacija, i pritom veoma netacna.
primerom iz SM (a ja bas jaaako ne volim da navodim primere kao argumente) sam htela da sprecim drugi opasan spin, koji glasi "vama u Beogradu je lako", na koji se u roku od odmah svaki bogovetni blogoput nakaci gomila zluradih komentara. poenta tog primera je ovo: upravo onda kada je cena rada toliko niska, nastupa apsurdna situacija da covek/sat vise vredi kod kuce nego na poslu (narocito ako je taj covek - zena :)), i ja stvarno ne kapiram sta je tu nejasno?
one druge teme - motivacija isl, i to da su ovdasnji poslodavci ne samo gramzive budale, nego i prilicno nepametni, jer bi (da hoce da misle) i ucinak i raspolozenje zaposlenih mogli da promene nabolje vrlo blagim potezima a umesto toga padaju na malim stvarima, to nije za ovaj blog. izmedju ostalog, u to spada i smanjenje radnog vremena tamo gde je moguce, a u vecini firmi je moguce. ili promena uslova rada (kada neko voli svoj posao, sve je malkice drugacije. evo pogle pajica, zamalo da se spotakne i razlupa brak )

ne znam zasto toliko insistiras na "dovoljnim" platama ako vec pricamo o nedovoljnim, dakle - potpisujem ti da je zivot bitno jeftiniji u Beogradu ako si odsutan od kuce samo osam sati (to je otpr sestocasovno radno vreme) nego vise od deset.

s druge strane, Deltoidima je vec uvedena cetvorodnevna radna nedelja (uz adekvatna snizenja plata), a s obzirom na kintu koju dobijaju (doslovno dobijaju, posto im je mahom svi mi ostali zaradjujemo) pretpostavljam da celu stvar dozivljavaju kao cist gubitak, bez obzira na steceni "visak" slobodnog vremena. i neka.

ja sam od onih koji vole svoj posao (skoro kao pajic) i vrlo dobro znam kako izgleda smislenih 300 radnih sati mesecno, ali isto tako umem da prepoznam trenutak kada se vreme provedeno u firmi pretvori u cist finansijski gubitak.

Eto, sad ja ispadoh neka landara ovde

pa kad jesi.
zezam se bre Srki, i sve se slazem s tobom, ali stvarno (moram da begam sad)

Eto, sad ja ispadoh neka landara ovde

eh, da je samo ovde...

Inače, u zgradi u kojoj rentiram prostor za moj lab, ima, recimo, 7 ili 8 firmi, svaka sa po jednim zaposlenim, uglavnom vlasnikom. I sve su kojekakvi konsultanti za ovo i ono, dizajneri, inženjerske usluge, pri tome jedini ja imam neki hardver, zbog koga, i da hoću, ne mogu da radim kod kuće, i ajde da kažem, ima jedna firma koja se bavi konsultacijama o problemima u porodici, pa imaju klijente koji im dolaze u teriminima i ni to ne može kod kuće. Svi ostali, dakle, najme taj prostor i glume radno vreme, iako rentiranje i komutiranje na posao uopšte nisu jeftini.

beze ljudi od kuce... ko zna kakvi su im muzevi/zene

narocito ako je taj covek - zena :))

sovinisto

antioksidant

Inače, u zgradi u kojoj rentiram prostor za moj lab, ima, recimo, 7 ili 8 firmi, svaka sa po jednim zaposlenim, uglavnom vlasnikom. I sve su kojekakvi konsultanti za ovo i ono, dizajneri, inženjerske usluge, pri tome jedini ja imam neki hardver, zbog koga, i da hoću, ne mogu da radim kod kuće, i ajde da kažem, ima jedna firma koja se bavi konsultacijama o problemima u porodici, pa imaju klijente koji im dolaze u teriminima i ni to ne može kod kuće. Svi ostali, dakle, najme taj prostor i glume radno vreme, iako rentiranje i komutiranje na posao uopšte nisu jeftini.

beze ljudi od kuce... ko zna kakvi su im muzevi/zene

Razumem, ali 'de, bre, na pos'o ??!?

vishnja92

Sve te razumem.
Nije mi ni bila namera da Beograđane uvrstim u one kojima je lako, baš naprotiv, mislim da tu ima najviše ljudi kojima je ovako teško, mi ostali se nekako i snalazimo.

Morala sam da insistiram na tom minimumu prihoda jer to plaća račune i kupuje nedostajuće stvari, bez toga jednostavno ne može da se živi. To mora neko da obezbedi, bilo ko u kući. Moj dever je uzeo "trudničko" bolovanje kada je utvrdio da mu žena zarađuje više, za te račune i "nedostajuće stvari" a kod kuće je radio i baštu, i stoku i "zaradio" više nego da je radio u firmi, to je tačno i to se može.

A juče mi je baš bila prijateljica koja "nikada nije radila" ali je uspevala da "uštedi" više nego što joj muž zaradi
Nije šala, to što kažeš da tvoja rođaka "ne staje" koliko radi - to je ovde način života za sve nas, to nas je spaslo u sva vremena, ona teška, svi smo to radili i uverili se da "radi". Tako da to ne treba ni da mi dokazuješ, to se dokazalo na delu svima nama.
I razumem te da voliš svoj posao, i ja volim da radim i još uvek ne stajem, baš zato što mrzim da budem kukumavka i da tražim od dece (što njih jako ljuti jer računaju da oni mogu da mi pomognu) ali to što radim meni donosi malo ponosa i samopoštovanja, što mi vredi više nego leba da jedem. A radim bilo šta, sve što penzionerka mojih godina može da uradi, ne biram.


I za ostalo si u pravu, da ne dužim, kao što sam mislila, mi ne govorimo o toliko različitim stvarima samo ih gledamo iz različitih uglova, reče već Dragoljub..
Pozz

mariopan

to što radim meni donosi malo ponosa i samopoštovanja, što mi vredi više nego leba da jedem.

antioksidant

narocito ako je taj covek - zena :))

sovinisto

G r o f

Odavno ništa naivnije nisam pročitao - gledano iz srpske perspektive.
U kakvoj smo situaciji, i Turska radna nedelja nam je mala.

mariopan

G r o f

Odavno ništa naivnije nisam pročitao - gledano iz srpske perspektive.
U kakvoj smo situaciji, i Turska radna nedelja nam je mala.

Pa pročitajte još jednom pa ako ne pomaže još nekoliko puta.

cerski

p.s. blog je veoma dobar, i sve preporuke autoru. Ovo mu je jedan od najboljih koje sam pročitao.

p.s. blog je veoma dobar, i sve preporuke autoru. Ovo mu je jedan od najboljih koje sam pročitao.

Naravno da je dobar, ne kažem da nije, ali je neprimenjiv u Srbiji, i na to se odnosi ovaj komentar.

Imam i ja mnogo dobrih ideja ali su totalno neprimenjive u ovakvom društvu i trenutnoj (katastrofalnoj) ekonomskoj situaciji.
Možemo samo lepo da se ispričamo oko toga.

Pozdrav i tebi Dragane (ona preporuka je od mene, jer i ti si u pravu samo nam to ništa ne pomaže? )

mariopan

p.s. blog je veoma dobar, i sve preporuke autoru. Ovo mu je jedan od najboljih koje sam pročitao.

Naravno da je dobar, ne kažem da nije, ali je neprimenjiv u Srbiji, i na to se odnosi ovaj komentar.

Imam i ja mnogo dobrih ideja ali su totalno neprimenjive u ovakvom društvu i trenutnoj (katastrofalnoj) ekonomskoj situaciji.
Možemo samo lepo da se ispričamo oko toga.

Pozdrav i tebi Dragane (ona preporuka je od mene, jer i ti si u pravu samo nam to ništa ne pomaže? )

Hvala, pozdrav i tebi mariopan,

cerski