Kakvo je vreme na severu Srbije?
Prošli eto još jedni izbori. Prošli su tako kako su prošli. Odnosno, kanda još traju i idu kako idu. Nije mi namera da pametujem sada posle bitke - nisam general ni u najcrnjoj primisli. Koketiranje sa nacionalizmom, prdni-stisni politika, odbijanje da se u reforme istinski krene, sudske odluke koje vređaju zdrav razum, „svaštanešto" što već svi znamo i što je toliko puta prežvakano. Videli smo i ono što su Bernays i Ivy Lee odavno znali, džaba i nabolji PR bez prave sadržine, na duže staze svakako. Znate ono, kada, koliko i koga možete da vučete za nos...
Nemam nameru ni da raspravljam o kampanji za bojkot. Ne želim da ovo bude tema eventualnih rasprava, ako ovaj tekst ikoga na raspravu motiviše. Naprosto je sastavni deo teme i moram da kažem i o tome šta mislim. Elem, ta kampanja je od ćoravijeg posla kojeg se neko latio poslednjih godina u Srbiji. Ako odgovoran čovek pokreće neku akciju koja za posledicu ima događanja od društvenog značaja, mora imati na umu sva moguća scenarija koja iz te akcije mogu proizići. Ono što sam puno puta pročitao kod zagovornika bojkota je „hajde da bojkotujemo, pa da vidimo šta će biti". Pa, evo, gledajte sada... Sva moć neće biti skoncentrisana u rukama Borisa Tadića, biće, ako bi se se na primer, Ivica predomislio (mogućnost koja se mora uzeti u obzir), u rukama Tomislava Nikolića. Čoveka koji osvedočeno poštuje institucije. Počev od obrazovnih... Dalje, sada kada Tadić i ostali ostanu bez funkcija, sigurno će izvući nauk. Tako, sledeće četiri godine, gladni, žedni, goli i bosi, postaće bolji ljudi. Kada dođu na vlast ponovo, sa izvučenom poukom, očeličeni nemaštinom, upravljaće Srbijom kao moralne gromade. Ili ćemo mi izvući pouku i naučiti ono što već mnogi znaju - ovakav Tadić, kakav je, daleko je bolji od Tome? Hoće li biti na sledećim izborima daj šta daš, samo da Tomi više vidimo leđa? Šta mislite da će biti od ta dva?
Da se razumemo, nemam ništa protiv da akteri ovdašnje političke scene budu kažnjeni za sopstvenu neodgovornost, samo ja način ne vidim. Možda ga i ima ali bojkot nije jedan od njih. Naročito ako je kampanja usmerena samo jednom segmentu biračkog tela. Mogu da razumem principijelnost kada je Tadić u pitanju ali ne mogu da razumem nedostatak principijelnosti kada se radi o Tomislavu Nikoliću. Ako je rezultat kampanje izbor lošijeg, stvarno ne vidim kakve će koristi imati demokratija u Srbiji? Kažu, ekonomskim rečnikom, pokazali smo im da nismo zadovoljni njihovim proizvodom. Zato smo kupili još gori. Ili, ne sviđa nam se voda ni jednog proizvođača, pa sad crkavamo od žeđi ili ćemo piti koju god su nam splačinu drugi namenili. Raspravlja se oko toga da li je ta kampanja uspela ili nije. Pa vidite da je uspela. Istini za volju, najviše zaslugom samog DS-a. Ne mislim da je pobeda Tomislava Nikolića isključiva zasluga zagovornika bojkota, daleko bilo, samo, kada je razlika u glasovima tanka, svačiji doprinos je značajan. Toliko ukratko imam da kažem o tome i nemam nameru oko toga baš da polemišem.
E, sad - naslov, kojem su rekoh, doprineli i ovi što su bojkotovali. Oni koji očekuju od mene propovedanje separatizma, varaju se. Naravno da će biti onih koji će ovo što ću napisati tako i shvatiti, al' šta ja da im radim. O separatizmu u Vojvodini daleko se više priča u Beogradu. Svojski se trude da naprave nešto čega nema u značajnom obimu i na dobrom su putu da uspeju. Taj stalni strah od separatizma prouzrokuje veće pritiske što opet prouzrokuje sve veći otpor. Setimo se samo halabuke oko otvaranja kancelarije Vojvodine u Briselu. Onda Šumadija otvori istu takvu kancelariju i tu nema problema. Ni ne treba da bude, kao što ne treba da bude ni oko kancelarije Vojvodine. Ali to su samo drastični pojavni oblici nipodaštavanja i kolonijalnog odnosa prema Vojvodini od strane većeg dela političke elite u Beogradu.
Pitam se koliko je primećeno da Vojvodina po ko zna koji put glasa različito od ostalih delova Srbije? Da li je jasno da se „ovde" želi nešto suprotno od onog „tamo"? Da li to nekoga brine? Verovatno da, ali većini je problem što građani u Vojvodini neće isto što hoće građani u Srbiji. A stvarni problem je što građani u Srbiji neće ono što hoće građani u Vojvodini. Možda takvo stanje nekoga i raduje, ali ne bi trebalo. Jer potencijala za razmimoilaženje je previše a svaki eventualni razlaz je traumatičan, ma bio on i naj „Češko-Slovačkiji". A pitanje razlaza jeste moguća opcija, ako ne i izvesna. Šta ako u kući imate stanare od kojih jedni hoće da dignu roletne, a drugi neće, jedni vole promaju, drugi vole da su ušuškani? Eto, jedna fela bi, ma koliko trpeljiva bila, mogla pomisliti da je selidba sasvim prihvatljiva ideja i da manje vremena oduzima i manje košta nego ostanak u zajedničkoj kući.
Vojvodina je svojevrsni „melting pot", što na primer Jugoslavija nije nažalost bila. Zemlja je plodna ovde i većina se pre ili kasnije primi, bez obzira odakle se došlo. Nisu, kao što mnogi, da ih ne etiketiram onako iskreno, kažu, manjine izglasavale Tadića ili neke druge, koji su ovde prepoznavani kao oni koji će nas brže ili sigurnije odvesti tamo gde vidimo svoju budućnost. Da budu ovolike razlike u glasovima, morali su glasati i Crnogorci i Bosanci i Ličani... Da ne govorim o tome da su pripadnici manjina glasali za stranke građanske provinijencije. Mađari su najdrastičniji primer. Tako da padaju u vodu i priče o mađarskom separatizmu, koliko god ionako besmisleno zvučale.
Pre par godina, jedan bivši „autonomaški" aktivista svoje odustajanje od te vrste angažmana obrazložio je time da ne vidi smisla u tome jer će sutra na nekom referendumu na pitanje - Da li se slažete da sve vaše pare idu u Beograd i da tamo odlučuju koliko će vam i za šta dati? - ogromna većina odgovoriti sa DA. To je bilo negde, 2005. Od tada do danas štošta se promenilo. Štos nije u tome da će građane Vojvodine neki Čanak nagovoriti da se odcepljujemo. Ne uspevaju ni da ih nagovore oni koji svako pominjanje Vojvodine etiketiraju kao separatizam, etiketiraju i mnogo gore, oni koji za tri godine zakinu ceo godišnji budžet koji se sastoji od uvredljivih ustavnih 7%, po ustavu koji nije ni prošao u Vojvodini. Ne uspevaju ni da ih nagovore oni koji tobož zarad ušteda ukidaju filijale državnih institucija po Vojvodini, tako da se pribojavamo da će nam ukidati i vodovod i kanalizaciju i gradska saobraćajna preduzeća - ima već u Beogradu, ne treba duplirati. Moguće je i da smo razvili Stokholmski sindrom? Štos je u tome da je sasvim moguće da je proces odvajanja naprosto spor ali prirodan i da neumitno teče. I ovo đubrivo iz Centrale (neću da kažem Beograda jer za mene to ime i dalje ima i druge, pozitivne konotacije) koje se posipa po Vojvodini stvara plodno tle za razne „dobronamernike" koji bi nas lečili od narečene patološke vezanosti za ugnjetača. Da kažem, šta ako neko konačno, politički artikuliše nezadovoljstvo u Vojvodini?
Kažu da Lala pije samo pola vijagre jer vole da pod''''va. Ali, to u Vojvodini znači larpurlatističko začikavanje u kome nema zle namere. Na izborima se zato videlo da većinom nismo skloni autodestruktivnom sitnosopstveničkom uterivanju. Pa se eto, izašlo na glasanje. Većina sveta je ovde trpeljiva i ne odlikuje nas svadljivost. Jedan od odgovora zašto nema većeg otpora, da, nazvaću to baš tako - ugnjetavanju Vojvodine, jeste u tome, neće ljudi da se svađaju. Ilustrativan je vic o Lali, kada je uhvatio zlatnu ribicu - pa je prvo pozeleo da ga Sosa ne vara, pa onda, ako ga i vara da ne sazna, pa i ako sazna, da se ne jedi baš mnogo.
Samo, nezadovoljstvo raste. Odsustvo dijaloga zbog uvek prečih stvari samo će povećati jaz. Otimaju nam ovo, otimaju nam ono a vi samo o Vojvodini. Pravite se samo blesavi - „oteće" vam i Vojvodinu. I ta matrica po kojoj su svi krivi i zavidni i grbavi koji neće sa Srbijom ukazuje na ozbiljan nedostatak introspekcije. Ako se udvaras devojkama pa njih pet pobegne od tebe, valjda se pomirišeš ispod pazuha, duneš u dlan pa udahneš? Ako je i u pretežno srpskoj Vojvodini sve više onih koji više ne vide zajedničku budućnos sa Srbijom, valjda bi se neko morao zapitati da li je problem malo i u samoj Srbiji? Činjenica da svako razložno pominjanje prava Vojvodine dovodi do skoro histeričnih reakcija ravnih tome da se diglo 2.000.000 Vojvođana naoružanih do zuba potpomognuti NATO-om, Balijama, Ustašama, Masonima, Vatikanom, Diznilendom ne doprinosi tome da Vojvodina ostane prisajedinjena. Čak je i u vremenskoj prognozi sve teže izgovoriti tu tešku reč - Vojvodina. Tako i istraživanja kažu, mada, naslutiti se može i iz sve većeg broja šala tipa da će Sava centar biti najveći fri-šop na Balkanu, nalepnica za kola „nisam iz Beograda, auto je na lizing" kako se ljudi ovde osećaju. Sve veći porast zahteva za Mađarskim pasošima, naročito posle izbora, isto bi trebalo da nam nešto govori.
Lično, stvarno ne znam više šta da mislim. Znam mnogo finog sveta širom Srbije, svuda naiđem na pamet i kreativnost i dobrotu. Nemam taj patriotski trip ali mi je lepo kada pobedimo u nečemu, još lepše kada se čuje o uspesima naših umetnika i naučnika, odakle god bili u Srbiji. Samo, kao posle ovih izbora i u još previše situacija, pomislim da je ipak jeftinije da se raziđemo, da ističe vreme zakidanja ovde i ulaganja tamo gde se proguta i odbaci. Svrha ovog teksta i jeste u tome da dam skromni doprinos tome da ukažem na sve veći rizik od razlaza. Ili na sve veću potrebu za razlazom? Ovo pišem bez ljutnje na one koji glasaju „srbijanski" i uz dužno poštovanje prema onima koji glasaju „vojvođanski". Samo, ljudi, malo vas je tamo „preko".
Blogovi autora
- NEPOPULARNO MIŠLJENJE ili J*#&%€ SE KOŠARKAŠI (434)
- Hrvatska, nevolje u raju (637)
- KUPUJTE KNJIGE KOD RADMILA (43)
- PLEMENIT NEKI SOJ (24)
- OTIMANJE VOJVODINE (567)
- VOJVOĐANSKA ROK END ROL PRIČA (60)
- VOJNIČKA NASELJA U VOJVODINI (139)
- PRAZNICI I PERCEPCIJA (2)
- Sergej Trifunović i deca (30)
- DRONOVI RANO LETE (271)
- MOJ 5. OKTOBAR (98)
- Das Razische Isten, áldd meg a Magyart (55)
- Gospodine Vučiću, može li sada? (164)
- ANNIE (31)
- TEŠKO BOLESNA DECA UMIRU POLAKO I NIKOGA NIJE BRIGA (21)
- SAMOPROŽDIRANJE (46)
- POMOZIMO GUTI (3)
- NEVINOST BEZ ZDRAVSTVENE ZAŠTITE - DANIČIN ZAKON (51)
- Ćevap i Apaljać (21)
- ZATROVAN GRAD I MRTVE PTICE NA PLAFONU (14)
Najnovije VIP blogeri
- Klasicna tema- Beograd, popodne i gitare
jednarecfonmoi - Fragmenti stvarnosti u opštem prividu
Hansel - Horizontala, koja ne da vertikali da se vidi
angie01 - СРБИЈА ‒ ЗАЈЕДНИЧКА ДОБРОБИТ И КАЗНА
Predrag Brajovic - Lični izbori
njanja_de.manccini - Džez kao religija
Ivan Blagojevic - Diznijev svet
jinks - ovde je nigde dobro mesto ...
Đorđe Bobić - вабомамом спојке сунчане
Черевићан - Jolene
njanja_de.manccini
Najnovije blogeri
- DUB PUB: Milion kvadrata
docsumann - Dokon um đavolje igralište
zilikaka - НАЦРТ РЕЗОЛУЦИЈЕ О ГЕНОЦИДУ У СРЕБРЕНИЦИ
Filip Mladenović - DUB PUB: A Bright New Day Is Coming
docsumann - Srbija u EU i NATO do 2030...
Filip Mladenović - DUB PUB: Woman, Hey
docsumann - DUB PUB: No Love, No Home
docsumann - ŽUTA OSA (7/24)
horheakimov - Hronologija antipatriotizma...
Filip Mladenović - Bebče siroče o tranzicionoj pravdi
Nebojša Milikić
Arhiva
Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana
- Muzika (3)
- Eksperimenti u blogovanju (3)
- Zabava (2)
- Reč i slika (2)
- Hobi (2)
- Mediji (2)
- Društvo (1)
- Kultura (1)
- Budućnost (1)
- Gost autor (1)
Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana
SRPSKI / ENGLISH
INFO TV RADIO VIDEO B92.FM SPORT PUTOVANJA BIZ POSLOVI MAPE ŽIVOT KULTURA BLOG FORUM TEHNOPOLIS AUTOMOBILI SHOP MUSIC vrh strane© 1995 - 2009, B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
B92 je organizacija koja brine o zaštiti životne sredine.
Mi ublažavamo štetu nastalu zagađenjem u avio-saobraćaju i ulažemo napore da se smanji emisija izduvnih gasova.
climatecare.org