And now something diferent

...da nam ti često tako baciš neku koskicu, a onda nastavljaš da teraš po svom! (Hansel)

Neću bacati koskicu ali ću nastaviti po svom. Recimo ovako: Ako je put do Pakla poločan dobrim namerama (otrcano zar ne?), da li to analogno znači da je put do Raja, popločan lošim namerama? Ako bi se analizirale tz narodne izreke, da ne kažem mudrosti, vrlo brzo bi se došlo do saznanja da je većina od njih obično sranje, koje sa životom nije ni u kakvoj vezi čak ni kohabitativnoj. Stručnjaci iz te oblasti, davno ih proglasiše vekovno iskustvenim i savetoznačajnim po život i priključenija svakog individuma ponaosob. Mrsomudi akademičarski! Poznata je ona moja: Lakše je davati savete nego srediti sopstvenu stolicu, mislim na guznoanalnu stolicu.

Pajsad ovo: Posle kiše dolazi sunce! Živ (i zdrav) sam višegodišnji svedok da je posle kiše dolazila još ubojitija do gaća natapajuća kišurina a od sunca nije bilo ni traga! Neko može reći: Glupane, bukvalno shvataš poruku, ona kazuje da posle nedaća i malera moraju doći srećniji trenuci, da će ti život krenuti na bolje! Š'a mi napriča! Evo već 65, skoro 66 godina čekam to sunce posle kiše, da mi život makar za milimetar krene u pravcu sreće i boljitka ali ne, rastegao se lanac  u kojem je skoro svaka karika zlo i nesreća. Postao sam optimista bez nade!

Nego da se vratim na poćetak. Kakvu pouku bi trebalo da izvučem, da počnem da izbegavam ljude koji mi žele dobro, najbolje, čije su namere čiste i idu u moju korist, jer, božemoj, odvešće me, popločaće mi put u Pakao! Ili trebam da se okružim ljudima koji me ne vole, koji me mrze, koji mi podmeću nogu na svakom koraku i žele  sve najgore i najlošije....ne bih li zaslužio carstvo nebesko i otišao u Raj? Ko zna ko je i kad, nemajući pametnija posla, smislio ovu glupariju.

Ne znam kakva je situacija ili znam vrlo površno, u drugim narodima glede izreka i mudroproseravanja ali ovaj nebeski narod ima velikih izgleda da prednjači, posmatrano u svetskoistorijskim razmerama, brojem, mnoštvom, gomilom, hrpetinama tz narodnih izreka i poslovica a sve zbog urođene odvratnosti prema radu i delanju i iz toga proisteklog viška vremena upravo iskorišćenog za smišljanje idiotizama, koje je kasnije vrli umni poslenik i rasprodavalac vrednih srednjevekovnih ikona, Wolf Stefanović Karadžić, sakupio, sabrao, retko ili nikako ne pominjući imena ljudi koji su taj posao obavljali za njega, u zbirke narodnih umotvorina i prostro ih, uz zdušnu pomoć Kopitarevu, pred Njegovo Veličanstvo Johann Wolfgang Amadeus Mozart Goethe-a. Čiča je bio oduševljen! Bio je zadivljen da tamo neki ZuluBantuBušmaniSrbi uopšte umeju da govore a istini za volju, nije do tada ni znao da postoje. Njemu se ubrzo priključi i bajkaroš Jakob Grim i stvar dobi neviđeni zamah! ‘ajd za narodne prekosovsko i kosovko ciklusne pesme, lirske i crvenobanske  ali prećeraše ga sa narodnim umotvorinama, izrekama i poslovicama!

Pronađoh kod izvesnog Roganovića, da je Put do Pakla poločan dobrim namerama izrekao niko drugi nego Onore De Balzak. Mučenik! To mora da je bio plod njegovog poslovičnog nespavanja, enormnih količina popijene kafe a ne bih tu isključio ni opstipaciju. Ma koliko imao dobre namere, ne mož' srat, pa to ti je. I onda stenjući i proklinjući svoje gužnje crevo, šta je drugo moglo da mu padne na pamet!

Idem trnju da se vrnem, što reče poznati srpski slikar Đura Jakšić.