Prestolonaslednik za premijera, a vlada koncentraciona

Bugari su već imali prestolonaslednika za premijera pa se nešto nije proslavio ali mi nismo Bugari, možda kod nas bude uspešno.

Evo prođe i 50 dana od izbora a vlada se i ne nazire. Ko god poveruje u žvake tipa da se ozbiljno razgovara o programima, da su u pitanju vrlo studiozni i pricipijelni strategijski pristupi kako bi građanima u narednih pedeset godina bilo bolje taj je naivan. Samo onaj ko kratko pamti ne seća se da su nam od početka raspada Jugoslavije nudili šečerleme, te kad pobedimo biće svima konačno bolje, svoji na svome, pa onda kada oteramo Miloševića cvetaće slobode, blagostanje i demokratija, a zapravo narodu i Srbiji je bivalo sve gore i gore dok samo nekima sve bolje i bolje do bezobrazno dobro.

Neka vas niko ne zavarava i laže, natezanje oko vlade je zapravo međusobno natezanje stranačkih vrhuški ko će koga više da nategne a da onaj ne oseti. Svi bi da ostanu na ministarskim funkcijama, njihovi doglavnici i stranački jurišnici na direktorskim, savetničkim, pomoćničkim, državno-sekretarskim i drugim privilegovanim mestima, a naročito da ih niko ne dira za mnoge mutne radnje kroz koje su se obogatili i dalje bi da se bogate.

Nikoga ne interesuje što se Srbija , ako se izuzme Đoković koji , ruku na srce igra pre svega za sebe ali mu hvala što to radi pod zastavom Srbije, po najvažnijim pokazateljima normalnog stanja i pristojnosti nalazi na začelju u svetu, pogotovo Evropi, a  tužno i u regionu.Po onim ružnim stvarima smo među prvima, a to nam ne treba nikakva statistika –vidimo svakodnevno šta se događa.

I u takvoj situaciji, naši odgovorni političari, kojima su puna usta srpstva, pravoslavlja, slavne istorije, demokratije, patriotizma, lagodno rastežu i zajebavaju se oko formiranja vlade.

Ona šugava Francuska formira vladu nekoliko dana posle izbora, propala Grčka samo dva dana posle ponovljenih izbora, oni konjušari Slovenci za manje od 20 dana, pa i Hrvati to uradiše brzo, samo Srbija ima vremena na pretek, a posle će joj opet biti kriva svetska zavera ako narod izgubi strpljenje pa ne bude imao obzira ni prema velelepnim vilama i palatama koje su izgrađene tako što se opljačkalo sve što se opljačkati moglo.

Srbija je čudo, mi smo najbolji narod, najplemeniti, sa najsvetlijom istorijom i najvećom kulturom koja seže od pre ameba, sa sjanjnim demokratskim tradicijama na kojima se i sam Perikle nadahnjivao, mi nismo ni mrava zgazili a nas su gazila sva moguća gamad. I tako za sve imamo opravdanje samo nemamo za stvarnost, neodgovornost, nerad i gramzivost, za mentalitet koji počiva na načelu da su svi krivi počev od oca, majke, braće komšija pa do Amera, Kineza, Čerkeza, Šiptara, Hrvata, Roma, profesora, radnika, vozača, policajaca, vaspitača, nevlčadinih organizacija, kulturno-umetničkih društava- samo mi ni kolektivo ni lično&personalno nismo.

Samo u Srbiji je moguće da je nemoguće da ministar podnese ostavku ako mu izginu piloti, kadeti, eksplodiraju pogoni , a u onoj primitivnoj Nemačkoj predsednik države podnese ostavku zbog nesmotrene ili dvosmisleno protumačene izjave, odnosno utaje kojih stotinjak hiljada evra, ili ako se posumnja pa još i dokaže da je prepisao deo doktorske disertacije. Kod njih je tako jer su to iznimke a kod nas je kupovina diloma i školovanje na raznim privatnim trendovima sasvim normalno.Uostalom, ko te pita za diplomu, važnija je stranačka knjižica i rodbinske veze sa stranačkim glavešinama.

U kojoj to državi, osim primitivnih afrički zdravstveni sistem može biti pred kolapsom a ministar ne podnosi ostavku već ostaje u ministarskoj fotelji 8 godina a ni naslednik se ništa odgovornije ne ponaša.Pa da se u onoj truloj SFRJ desilo da neka klinika nema lekove već da traži da ih bolesnici sami nabave to bi bila afera do neba tj.CK a direktor i još mnogi smenjeni.

U demokratskim državama šefovi stranaka podnose ostavke posle neuspeha na izborima a kod nas se to ne dešava, naši svi misle da su Tito iako kad im pomeneš Tita odmah opale po diktaturi sve se pozivajući na Peru Simića i držanu nakladnu tvrtku „Službeni glasnik“ koji se specijalizovao za  izdavanje kapitalnih dela istoriskih falsifikata.

Imajući u vidu aktulenu situaciju, svetske zavere i međunarodne prevare, naš mentalitet i identitet, te slušajući dijasporu i bliže okruženje, a predani našoj istoriskoj tradiciji krune i pravoslavlja, možda bi bilo najbolje rešenje da vladu formiraju sve stranke a da premijer bude predstolonaslednik Aleksandar Karađorđević. Prednosti ovog mudrog predloga su:

-  to još nismo probali pa da vidimo

- zna čovek protokol ima puno iskustva sa prijema koje je sam organizovao u Belom dvoru a skoro da nema manifestacije bilo državne, crkvene, vojne , diplomatske, kulturne, uključujući i dvorske zabave u inostranstvu gde nije bio, znači  poznata ličnost sa domaćim i međunarodnim rejtingom

-  na NJKV su se svi već navikli jer je odavno u javnom živoru i mnogim zvaničnim i ceremonijalnim manifestacija. Znaju ga svi domaći a i stranci. Poznaje sve dosadašnje ministe a i oni njega pa ih verovatno ne bi dirao a neke bi i uzeo u kabinet

-        -  tekst himne bi bio približno usklađen sa realnošću

-       -   princ bi se tako pripremio da konačno preuzme presto i Srbij apostane monarhija

-         - sama titula NJKV podrazumeva autoritet tako da bi ga ministry morali slušati, a Karađorđevići su inače poznati da ne trpe neposlušne

-        -  sve stranke bi imale po jedno ministarsko mesto pa maker ih bilo i 47 a onda neka se dogovore ako neko želi da se koaliciono spoji

-        -  smanjili bi se troškovi jer princ ionako živi o državnom tršku u Belom dvoru, ima kabinet, savet , savetnike, batlere, baštovane I ne bi trebala posebna rezidencija za premijera

-         - premijer bi odmah mogao da počne da radi punim kapacitetom i da koristi svoje mnogobrojne veze i poznanstva po rođačkim dvorovima pa eto investitora

-         - bio bi to kontinuitet po svim pitanjima jer je u Srbiji skoro sve, od državnih praznika, vojske, policije, tradicija vraćeno u XIX vek;

-         - završio je vojnu akademiju pa mi mogao da u stručnom pogledu nadgleda i školovanje i  obuku vojske

-         - što se izvoza tiče i tu bi mogli nastaviti tradiciju iz doba Miloša jer su svi industrijski kapaciteti devastirani pa nam ostaje poljoprivreda i  izvoz svinja i ostale stoke ako je i toga preteklo;

-          - što se školovanja tiče i tu smo tamo gde smo bili onda, tako da ko ima može da se školuje a sirotinja može da pravi decu i razvija poljoprivredu i stočarstvo, a oni će kada se vrate školovani nastaviti biznis;

-         - što se demokratije tiče tu ima najviše prostora za napredak jer je sada svedena na partokratiju iz perioda poznatog narodnog odisaja sa kraja XIX veka;- u skladu sa tradicijom i uvežbanom praksom kod nas sinove bi mogao rasporediti na važna mesta u vojsci, ministarstvima, diplomatiji

Uostalom i šta će nam demokratija i izbori kad vidimo da birao ne birao oni ti opet izaberu kako hoće i šta hoće.

Gluho bilo da su u pravu oni koji kažu da nije nepoznato da države imaju svoje mafije, a da kod nas na Balkanu, dakle i u Srbiji mafija ima svoju državu.

Princu se može svašta zamerati, mogu ga neki voleti ili ne ali još nigde, barem ja nisam pročitao ni čuo, da ga povezuju sa bilo kakvim mafijama, mutnim radnjama, privatizacijama, sportskim organizacija i sl.

E sada jedno je kad čovek nije na vlasti a druge kad je se domiča pa je pitanje i kako bi on podelio  resore sinovima jer rođacima ne verujem da bi dao da mu se približe kako ga ne bi ugrozili ili ispoljili aspiracije.

Eto to je samo jedna od mnogobrojnih varijanti, a ako se i ne formira vlada nije velika šteta jer ionako postoje neki koji vladaju kako im volja, a vlada im služi kao pokriće.