Izgubili smo još 66.000 zaposlenih

Poljoprivrednici proizvode, ali primaju subvencije tj. pare iz budžeta koji puni privatan sektor.

Voćarstvo se ne subvencioniše, stočarstvo se ne subvencioniše, povrtarstvo se ne subvencioniše, uzgoj ribe se ne subvencioniše, živinarstvo se ne subvencioniše.

vladaxy

Voćarstvo se ne subvencioniše, stočarstvo se ne subvencioniše, povrtarstvo se ne subvencioniše, uzgoj ribe se ne subvencioniše, živinarstvo se ne subvencioniše.

Naravno... evo spiska, izdvojio sam samo neke:

Vlada Srbije usvojila je uredbe o korišćenju podsticajnih sredstava za investicije u proizvodnji i plasmanu voća, grožđa, povrća, pečuraka i cveća, saopšteno je danas iz Ministarstva poljoprivrede i trgovine. link

Влада Републике Србије је на предлог Министарства пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде усвојила Уредбе о условима и начину коришћења подстицајних средстава за подршку набавке основног стада у свињарству, овчарству и козарству као и Уредбу о коришћењу подстицајних средстава за тов свиња у 2012. години. link
КОНКУРС за расподелу средстава Буџетског фонда за развој ловства Републике Србије у ловној 2012/2013. години

A ministarstvo radi i na nivou robne razmene

To što demokratiju u Srbiji učvršćuju ljudi za koje nikada nisam glasao, za koje moji prijatelji nisu glasali i za koje sam mislio da nas vuku nazad, a ulupali su je ljudi za koje sam sve do ovih izbora glasao, i ja i moji prijatelji, misleći da su oni motor napretka, to zaista ništa ne menja na stvari.

Promene su proces. Treba se boriti. Ja ću nastaviti kritiku svega za šta mislim da nije dobro i hvaliti sve za šta mislim da je dobro. Mislim da bi to bilo dobro i za vas.

Kada vas poreski sistem pogoduje uvoznicima, a kaznjava proizvodjace

Zakona o radu

Najbolja zaštita za nekog zaposlenog je postojanje drugog radnog mesta kod drugog poslodavca (uključujući i sopstveni posao) na koje može da oda ukoliko je nezadovoljan.

Saša Radulović

Najbolja zaštita za nekog zaposlenog je postojanje drugog radnog mesta kod drugog poslodavca (uključujući i sopstveni posao) na koje može da oda ukoliko je nezadovoljan.

Najbolja zaštita za nekog zaposlenog je postojanje drugog radnog mesta kod drugog poslodavca (uključujući i sopstveni posao) na koje može da oda ukoliko je nezadovoljan.

Saša Radulović

Mislim da grešite.

treba ponekad biti u kontaktu sa ljudima o kojima se govori a ne samo na osnovu teorije ili mišljenja pojedinaca/grupe ...

Ne znam kome je ovo namenjeno. Nadam se da nije meni pošto: niđe veze.

Kriv je sistem.
Izgubljena radna mesta mogu da vrate samo PREDUZETNICI, MALA I SREDNJA PREDUZEĆA. Porodične firme. Kičma svake ekonomije.

buba_truba

A koliko nas onda ukupno ima u Srbiji?

A koliko nas onda ukupno ima u Srbiji?

Saša Radulović

Svi stariji od 15 godina su radno aktivni.

Jednostavno nije produktivno, a nije ni fer prebaciti svu odgovornost na proizvođače da se bore sa uvoznom robom koja je subvencionisana u zemljama odakle se uvozi.

Sve se ja slažem sa vama osim kad su u pitanju subvencije i svaki drugi način zaštite domaćih proizvođača. Jednostavno nije produktivno, a nije ni fer prebaciti svu odgovornost na proizvođače da se bore sa uvoznom robom koja je subvencionisana u zemljama odakle se uvozi. Za pomoć domaćim proizvođačima nije dovoljno to što će u određenoj mjeri poskupiti uvozna roba (zahvaljujući mjerama koje vi predlažete). Potrebne su anti-damping mjere, stimulacija supstitucije uvoza i svaka vrsta stimulacije izvoza. Prosto zato što to i drugi rade, a oni koji to ne rade su u nepovoljnom položaju.

Saša Radulović

Ali subvencije nikako :)

vladaxy

Ali je fer da se zajašu građani sa visokim cenama nekvalitetnih domaćih proizvoda???

Stvar nije jednostavna. Svako od nas je istovremeno radnik/zaposleni, potrošač, platiša poreza itd. Kao potrošač možda nešto izgubite na kratak rok, a možda i ne. Možda jednostavno uvoznici budu morali da smanje marže? Uostalom, ovdje se radi o dugoročnoj ekonomskoj politici, koja je strateški bitna. Kod stimulacije domaće proizvodnje postoje neki multiplikativni efekti.
Poznata vam je ona parola: Kupujmo domaće - time čuvamo radna mjesta. Umjesto toga, kod nas važi parola: kupujmo samo strano - time pomažemo uvoznicima i čuvamo radna mjesta u inostranstvu. To je plod dosadašnjeg modela rasta koji se bazirao na uvozu i stranim investicijama. Taj model je iscrpljen, sad je potreban rast domaće proizvodnje i izvoza.

Poljoprivreda se mora subvencionisati ili će izdahnuti.

tatjana_kuher

Saša Radulović

Ali subvencije nikako :)

Poznato je da čuvena Common Agricultural Policy (CAP) iliti poljoprivredne subvencije troše 50% budžeta Evropske Unije. Pa kako onda očekujete da se sa tim cijenama takmiče domaći poljoprivrednici? Poljoprivreda se mora subvencionisati ili će izdahnuti.

Tako čak i zemlje koje su oduvijek zadovoljavale sopstvene potrebe u hrani postaju sada zemlje uvoznice hrane.

pa zato farmeri u zemljama sa niskim subvencijama napuštaju poljoprivredu

Ideja o tržišnoj utakmici gde tržište samo sebe reguliše u svim oblastima je lepa ali tu negde i završava u realnom životu ...

Slagali su za departizaciju: Počela podela plena u javnim preduzećima

Javna preduzeća ostaće plen stranaka. Iako iz vladajuće koalicije najavljuju konkurse za direktore, u tu trku će ući i partijski kandidati, a konkursima će upravljati nadležna ministarstva na čijem čelu su stranački ljudi. Link

Sve zagovornike ideje da 'dobijaju' nesto od drzave molim da sledeci put i kazu od koga to treba uzeti. Drzava nema nista, ne proizvodi nista, nego uzima od produktivnog dela stanovnistva da bi dala neproduktivnom delu.. Kazite od koga hocete da se uzmu novci koje biste da dobijete kao subvenciju?

tatjana_kuher

Država ima budžet, a poreze plaćaju svi, pa i poljoprivrednici (napr. oni koji nisu osigurani ne mogu ni da konkurišu za subvencije). Neki poljoprivrednici tvrde da su štaviše u minusu kad dobiju subvenciju u odnosu koliko oni poreza i PDV-a plate u toku godine (nabavka, semena, mašina i svega drugog).
A kao drugo, imajte u vidu na šta se sve troše pare iz budžeta i koliko ima potpuno neproduktivne potrošnje. Subvencije poljoprivredi, ovolike kolike su u Srbiji, ipak su podsticaj za jednu stratešku privrednu granu.

A kao drugo, imajte u vidu na šta se sve troše pare iz budžeta i koliko ima potpuno neproduktivne potrošnje. Subvencije poljoprivredi, ovolike kolike su u Srbiji, ipak su podsticaj za jednu stratešku privrednu granu.

Neki poljoprivrednici tvrde da su štaviše u minusu kad dobiju subvenciju u odnosu koliko oni poreza i PDV-a plate u toku godine (nabavka, semena, mašina i svega drugog).

Neki poljoprivrednici tvrde da su štaviše u minusu kad dobiju subvenciju u odnosu koliko oni poreza i PDV-a plate u toku godine

Ispade neki kuriozitet da neko ko zeli da proizvode nesto u poljoprivredi mora da kupi i seme, i masine i pri kupovini toga plati PDV. Sta je to razlicito u odnosu na bilo koju drugu granu ekonomije ? Evo npr. ja se bavim IT-em, i programeri ne mogu da programiraju sa abacusima nego im trebaju PC racunari, obicno oni sa boljim i brzim procesorima cija se cena na trzistu izrazava cetverocifrenim brojem u valuti EUR.

Srbija ima veliki broj programera i kompjuterski pismenih ljudi jer smo ~20g imali pristup svakoj vrsti softvera bez da nas to košta a priznaćemo da sa zemljom ne može tako.

Dok našu poljoprivredu i proračun iz godine u godinu sve više uništavaju poticaji koji pogrešno navode seljake što i u kojoj količini napraviti ili uzgojiti, Novi Zeland (nešto više od 4 milijuna stanovnika) okrenuo je priču naopako (ipak su oni tamo Down Under), tako što je u potpunosti ukinuo sve subvencije poljoprivredi. Čak ni jeftini plavi dizel nemaju. I propala poljoprivreda, a ljudi ostali gladni jer je sve uvozno skupo.

Ne baš. Novi Zeland nakon ukidanja subvencija postao je svjetski poznat kao zemlja visoko kvalitetnih, učinkovitih i inovativnih agrarnih sustava, koji su profitabilni bez državne pomoći. Imaju podjednak broj ljudi koji se bave poljoprivredom kao i prije 30-ak godina.
....

Dakle, Novi Zeland je ukidanjem subvencija postigao upravo ono što mi želimo postići sve većim subvencijama: konkurentnu poljoprivredu, rast proizvodnje, izvoz, manji deficit, konzumiranje pretežito domaće hrane.

Evo jednog interesantnog eksperimenta o ponašanju pod uticajem uslovnog refleksa i tradicije.

U kavez sa 5 majmuna postavljena je banana na vrh kaveza do koje se može doći uz pomoć drvenih sanduka.

Kada prvi majmun počne d se penje da dohvati bananu, eksperimentatori mlazom hladne vode prskaju ostala četiri majmuna. Ponovljanjima ovakvog ponašanja stvaraju uslovni (Pavlovljev) refleks kod majmuna da će doživeti neprijatnii hladni šok svaki put kada neko od njih posegne za bananom na vrhu kaveza.

Procitaj

Zbog toga će, kada god neki majmun pokuša da dođe do banane, biti nasilno sprečen od ostale četvorice. Uskoro niti jedan od njih neće pokušavati da dosegne "zabranjeno voće"

Kada jednog od 5 majmuna zamene novim majmunom, on će (ne posedujući uslovni refleks) krenuti ka banani i biti (nimalo nežno) sprečen od četvorice "starih" majmuna.
Tako će i novi majmumm naučiti da se ne sme uzimati banana jer će u suprotnom biti fizički napadnut. Tako su "stari" majmuni preneli uslovni refleks na novoga.

Kada još jedan majmun iz originalne postavke bude zamenjen novim, u kažnjavanju njegovih pokušaja da dođe do banane učestvovaće ne samo 3 stara majmuna, već i onaj koji je u kavez ušao kao prva zamena i koji je uslovni refleks stekao posredno.

I tako će se ovaj obrazac ponašanja prenositi na sve nove majmune u kavezu.
Čak i kada se zameni i poslednji majmun iz prve petorke koji su bili polivani vodom, majmuni će napadati novajliju u kavezu koji krene ka banani.
Oni ne znaju zašto je zabranjeno uzimati bananu, niti znanju zašto je potrebno da tuku onog koji to pokuša, ali slepo poštuju ta pravila.

Zašto?

Zato što u kavezu od pamtivjeka važe takva pravila.

A da se država ne meša uopšte kao što se nije mešala u IT, pa da i ostale grane privrede procvetaju? Ako te ne mrzi, pročitaj ovaj tekst

Ta priča o laissez-faire ekonomiji je jednostavno prevaziđena.. Bila je prevaziđena de facto i prije najnovije krize, a nakon krize je to postalo i zvanično.

Ta priča o laissez-faire ekonomiji je jednostavno prevaziđena

Budimo realni, IT ima izgrađenu infratrukturu koju joj je obezbedio Telekom koji je državna firma.

Poslednjeg dana INFOFEST-a, Kongresna dvorana budvanskog hotela Avala bila je prepuna stručnjaka, ali i korisnika usluga Internet provajdinga, koji su, kako je pokazala diskusija koja je usledila, najviše pogođeni aktuelnim problemima u ovoj delatnosti. Pored domaćina, Interneta Crne Gore i gostujućeg slovenačkog Internet provajdera SiOL, u diskusiji su učestvovali i eksperti iz Srbije i Republike Srpske. Iako se kao dominantan problem u regionu iskristalisalo manje ili više loše upravljanje telekomunikacionom infastrukturom od strane lokalnih telekoma, njihovih predstavnika na skupu nije bilo. Sa druge strane, iskustva Slovenije, koja je većinu dotaknutih problema uspešno prevazišla, samo su pojačala gorak utisak da su oni najdublji i najizraženiji u - Srbiji.

Budimo realni, IT ima izgrađenu infratrukturu koju joj je obezbedio Telekom koji je državna firma

Igrom slučaja sam dugo radio u IT sektoru. Svaki IT-jevac će ti reći da je Telekom bio glavni kočničar razvoja infrastrukture.

u pravu je kad kaže da je njima najteže, možete li sebe zamisliti da živite sa tim primanjima i da ste stari i možda bolesni

tatjana_kuher

Vučić je ako se dobro sjećam rekao da će 13.penzija biti za penzionere koji primaju minimalne penzije koje su oko 150 eura! I u pravu je kad kaže da je njima najteže, možete li sebe zamisliti da živite sa tim primanjima i da ste stari i možda bolesni? I onda to upoređujete sa alkoholizmom - eto vlada se navukla na to da pomaže najugroženijima?

Taj podatak o ceni potrebnih sredstava ili PC je u domenu manjeg procenta ljudi koji su u IT sektoru (govorim o desktop sistemima) ali da se ne bi raspravljali o nebitnom, za određeni, konačni iznos, IT sektor je nabavio sve potrebne "alate i proces" za proizvodnju. Nema cene novih programskih paketa svake godine, nema meterologije, nema transporta, nema obrade ... poduži spisak, rekao bih da upoređujemo neuporedive grane. Programer mora da koristi usluge poljoprivrede dok obrnuto nije slučaj, čisto da izdvojimo prioritete i zašto je poljoprivreda prioritet. Ne bih da ulazim u promene klime, rast populacije i sl. jer to je svima poznato.

Srbija jeste plodna i ima kapacitete za jaku i uspešnu poljoprivrednu proizvodnju i država mora da podstakne tu proizvodnju. Ne kažem da to treba da uradi na račun drugih već da jasno i nedvosmisleno obezbedi uslove za razvoj, i da strateške proizvode i pomogne određenim subvencijama jer van toga imaćemo samo pusta polja. Na kraju će država ta pusta polja da rasproda pa će naši seljaci raditi na uređenim poljima kao nadničari.

Srbija ima veliki broj programera i kompjuterski pismenih ljudi jer smo ~20g imali pristup svakoj vrsti softvera bez da nas to košta a priznaćemo da sa zemljom ne može tako. Neka država izgradi kanale za navodnjavanje, subvencioniše sisteme za navodnjavanje itd. i ljudi će se pokrenuti. Od ovog gore ne može da bude

srllemo

...

mogu samo da nastavim da kupujem zemlju po niskoj ceni i da čekam trenutak kada ću da je preprodam, direktno ili indirektno.

U Srbiji mora da postoji slobodno tržište, budući da je ugrađeno u ustav.

vladaxy

mogu samo da nastavim da kupujem zemlju po niskoj ceni i da čekam trenutak kada ću da je preprodam, direktno ili indirektno.

Kao naši propali tajkuni...

Srbija jeste plodna i ima kapacitete za jaku i uspešnu poljoprivrednu proizvodnju i država mora da podstakne tu proizvodnju.

vladaxy

Ta priča o laissez-faire ekonomiji je jednostavno prevaziđena.. Bila je prevaziđena de facto i prije najnovije krize, a nakon krize je to postalo i zvanično.

Znači nešto što nigde ne postoji i nikad nije postojalo (pogotovo ne u Srbiji), je krivo za sadašnju krizu??

Onda možemo da krivimo i vanzemaljce za krizu.

Međutim, tržište je uvijek regulisano, manje ili više, jer tako mora biti.

Nedostatak regulacije u finansijskom sektoru je, po mišljenju većine analitičara, jedan od glavnih uzroka najnovije ekonomske krize.

vladaxy

Međutim, tržište je uvijek regulisano, manje ili više, jer tako mora biti.

Link

Nedostatak regulacije u finansijskom sektoru je, po mišljenju većine analitičara, jedan od glavnih uzroka najnovije ekonomske krize.

A da proguglaš na koliko desetina hiljada stranica su ispisani zakoni i regulacije finansijskog tržišta??

nsarski

ili kako bi se na cistom Srpskom reklo - trol.

Sasa, da li bi mogao da malo komentarises (ili, daj Boze, napises zaseban blog ) o ovoj LIBOR ujdurmi koja se desava koliko sada. Negde sam procitao da je u pitanju najveci skandal/prevara od kada postoje banke i finansije na planeti.

Izvini za trol. Hvala!