AĆIF & DRAŽA

To su srca dva, ljubili se grlili se, sve do pola dva.

Baš lep insan
ovaj Aćif?!
I lepa mu šubara, deluje kvalitetno!

I lepa mu šubara, deluje kvalitetno!

mirakulus

I lepa mu šubara, deluje kvalitetno!

Valjda iz ove pesme

A jelda da i ovaj aga izgleda kao cvijet u Poglavnikovom đerdanu?

Vise mi se cini da je bio s drazinovcima nego s Pavelicem.

A i tebe nesto opasno trese. Mozda je to losa vutra?

freehand

Vise mi se cini da je bio s drazinovcima nego s Pavelicem.

Na tu temu predlažem Gugla.

Ja se ne bih zezala tako. O Drazi su Ameri snimili film, 1943. o gerilcu, antifašisti. Da ne pominjem druge dokaze.

... rekoh da nećemo hrkljuša.

Kao o Alienu, Frankenštajnu, gigantskom mančmelou momku i kapetanu Džeku Sperouu.
Pravda za Aliena!

automatic

zar je u acifovo vreme postojao fotosop?

Filip Mladenović

automatic

zar je u acifovo vreme postojao fotosop?

Ne, nije postojao, ali to ne smeta da se sada fašisti i kvislinzi refreshiraju u antifašiste i "proganjane gerilce"!

automatic

zar je u acifovo vreme postojao fotosop?

Filip Mladenović

Ima i drugih razlika: fašisti su streljali civile, a četnici su ih klali. Fašisti su spaljivali civile u logorskim pećima, a četnici su ih pekli na ražnju, uz logorsku vatru.

freehand

Vidiš, Filipe: sitna je rzlika što oni koji su Draži postavili spomenik tvrde da je on bio antifašista, i da ga veličaju kao takvog..
Dočim ovi što su spomenik postavili Aćif agi pričaju samo o odbrani bošnjačkom naroda, ne pominjući prijatelje i saveznike u tom ratu.

freehand

Za razliku od Aćifa-efendije, koji od 4. avgusta 2012. ima svoju spomen-ploču u Novom Pazaru, Draža Mihailović još od 1992. godine ima spomenik na Ravnoj Gori, a na korak je od sudske rehabilitacije.

Vidiš, Filipe: sitna je rzlika što oni koji su Draži postavili spomenik tvrde da je on bio antifašista, i da ga veličaju kao takvog..
Dočim ovi što su spomenik postavili Aćif agi pričaju samo o odbrani bošnjačkom naroda, ne pominjući prijatelje i saveznike u tom ratu.

a četnici su ih pekli na ražnju, uz logorsku vatru.

Valjda je jedino važno šta su Draža i Aćif zaista bili

Zar je uopšte važno šta jedni ili drugi pričaju da je Draža odn. Aćif bio i na osnovu toga izvlačiti zaključke. Valjda je jedino važno šta su Draža i Aćif zaista bili.

mirakulus

a četnici su ih pekli na ražnju, uz logorsku vatru.

Ne zaboraviti niti izum popa Djujica. Popovo bure.
Uzme se veliko bure i izvana prema unutra se zabiju dugacki cavli. Onda se zrtva strpa u bure, zatvori i pusti niz padinu. Imali su ti drazinovci svakojakih izuma.

Samo, mislim da to nije bio Popov lonac, dragi komšija.

Ali se sećam scene iz čuvene serije o izmišljenim zagrebačkim ilegalcima, pandanu "Otpisanih",

Zagreb je poznat i ističe se između svih gradova Hrvatske i Jugoslavije po broju izvedenih oružanih akcija i diverzija. Nikad nisu prestajale — od početka okupacije sve do oslobođenja. Svakog se dana pucalo u pojedinim dijelovima grada, na periferijama i u samom centru, a nerijetko su nadaleko odjekivale mukle eksplozije paklenih strojeva. Tako se glavni grad, zahvaljujući revolucionarima i antifašistički raspoloženim građanima koji su ih svesrdno pomagali u svakom pogledu, pretvorio u poprište oružane borbe. Na zagrebačkim ulicama nijedan se fašist nije smio kretati mirno i spokojno, jer ga je mogla zadesiti smrt na bilo kojem mjestu.

To je onaj pop što je na Ilici dočekao cvećem okuptroe i krenuo da kolje i puni jame od aprila '41?
I jel i to bure neki ...sjek?

Koja od serija i zasto izmisljene? Recimo sumorna jesen je snimana prema dnevniku Ivana Sibla. Nego znas li ti koliko je zagrepcana nastradalo za vrijeme rata?
[url=https://sites.google.com/site/zagrebsebori/][/url]
Zagreb je poznat i ističe se između svih gradova Hrvatske i Jugoslavije po broju izvedenih oružanih akcija i diverzija. Nikad nisu prestajale — od početka okupacije sve do oslobođenja. Svakog se dana pucalo u pojedinim dijelovima grada, na periferijama i u samom centru, a nerijetko su nadaleko odjekivale mukle eksplozije paklenih strojeva. Tako se glavni grad, zahvaljujući revolucionarima i antifašistički raspoloženim građanima koji su ih svesrdno pomagali u svakom pogledu, pretvorio u poprište oružane borbe. Na zagrebačkim ulicama nijedan se fašist nije smio kretati mirno i spokojno, jer ga je mogla zadesiti smrt na bilo kojem mjestu.
Naravno toiga nema u ravnogorskoj citanci u kojoj je izmisljeno stosta. Sad ce sve to da ispravi Rados Bajic snimajuci cetnicke otpisane.

E, bez zezanja - ovo što si citirao - ti to ozbiljno?
Mada, čuo sam da postoje istorijski izvori po kojima je Zagreb, zaista, uz Berlin i Braunau bio najnesigurnije mesto za fašiste u vasceloj Eurpoi!
Izvini, komšo, al ovo je jače od mene!

Josip Štimac razgovarao je jednog dana s nekom ženom. Razgovor se najednom poveo i o Vilku Begiću. »Da«, reče žena, »poznajem ja toga gospodina. To je uštirkani, senilni starac«. Štimcu je sinula ideja. Kako bi bilo da tog gospodina zarobi i dopremi u Zagorje partizanima. Bila bi to dobra lovina, za njega bi se mogli zamijeniti mnogi zatvoreni drugovi. Od žene je dobio sve potrebne podatke o Begićevu stanu, njegovom kretanju i navikama.

Akcija je bila brižljivo pripremana. U njoj je, osim Štimca, bio angažiran i Ivo Crnić.

Jednog dana, točno u osam sati ujutro, pozvone oni na vrata Begićevog stana, koji se nalazio u visokom prizemlju jedne kuće u Petrovoj ulici. Zvone oni tako, ali se nitko ne javlja. Počnu lupati, opet ništa. Tada iz susjednih stanova naiđu Begićeve susjede i kažu da je gospodin general iznimno otišao još rano ujutro. Štimac i Crnić pričekaju neko vrijeme i silom uđu u stan.

Sve je bilo u priličnom neredu. Vidjelo se da je Begić na brzu ruku ustao i otišao. Kasnije je ustanovljeno da je bio hitno pozvan na izvanrednu sjednicu ustaške vlade. Drugovi pokupe oružje, među ostalim i dva šmajsera. Jedan šmajser nalazio se u specijalnom sanduku u plišu, s ugraviranom posvetom Adolfa Hitlera vitezu Vilku Begiću. Ovaj je šmajser bio specijalno izrađen, imao je hladnjak i nožice2. Uzeli su nekoliko upaljača, tabakeru (uspomenu iz Prvog svjetskog rata, koju je tadašnji potpukovnik Begić dobio od austrougarskog generalštaba), kabanicu, čizme i najviša ustaška odlikovanja.

Sa svim tim stvarima, upakiranim na brzu ruku, izađu Štimac i Crnić iz Begićeva stana, spremni na svako iznenađenje. Trebalo je da ih na ulici čeka auto. Ali, iz neutvrđenih razloga, auta nije bilo, i oni sjednu u tramvaj. Sišli su na Iličkom trgu i kod jednog obrtnika sve stvari prepakirali. Jedan dio stavili su pod sjedalo u autobus Milana Ivicća, koji je to prebacio u Zagorje, a drugi dio uzeo je Štimac k sebi.

Begić je kasnije pričao kako su mu partizani odnijeli kilogram zlata, računajući vjerojatno da će mu, kao žrtvi, ustaška vlada dati naknadu.

U ovoj diverziji štimac i Crnić nosili su, osim oružja, i jednu mašinu za šišanje. Htjeli su, naime, ošišati ustaškog generala, da ga nitko ne bi mogao prepoznati prilikom prebacivanja.

deset_slukom

freehand

Vidiš, Filipe: sitna je rzlika što oni koji su Draži postavili spomenik tvrde da je on bio antifašista, i da ga veličaju kao takvog..
Dočim ovi što su spomenik postavili Aćif agi pričaju samo o odbrani bošnjačkom naroda, ne pominjući prijatelje i saveznike u tom ratu.

Meni ovo liči da Bošnjaci misle kako je Draža svoj antifašizam previše veDŽbao nad njima, pa vele - eto i vama našeg antifašiste...

Zar je uopšte važno šta jedni ili drugi pričaju da je Draža odn. Aćif bio i na osnovu toga izvlačiti zaključke. Valjda je jedino važno šta su Draža i Aćif zaista bili.

A onda pod lonac stave štakora po imenu Rudolf.

tyson

A onda pod lonac stave štakora po imenu Rudolf.

Karlo. Ime mu je bilo Karlo.

"Naš Karlo je uvijek gladan"

Epizoda Crna kožna putna torba.

tyson

Valjda je jedino važno šta su Draža i Aćif zaista bili

Pa suština problema i jeste u tome što očigledno postoje različita tumačenja toga šta su zaista bili.

Ne zaboraviti niti izum popa Djujica. Popovo bure.
Uzme se veliko bure i izvana prema unutra se zabiju dugacki cavli. Onda se zrtva strpa u bure, zatvori i pusti niz padinu. Imali su ti drazinovci svakojakih izuma.

I da ne pisem novi komentar vezan za antifasisticke borbe u Zagrebu, napisacu sve odjednom u ovom komentaru, posto vidim da ste pricali i o tome.
Ima jedan film, zove se Podzemlje. A u tom filmu par scena, ali dokumentarnih. Iz drugog svetskog rata. Slika govori vise od hiljadu reci.
izvoli pogledati, natempirao sam vreme tacno gde treba.
Gledaj. I uzivaj.

Otokar Keršovani Rođen je u Trstu koji je tada bio dijelom Austro-Ugarske monarhije. Pad monarhije dočekao je u Pazinu, kojeg uskoro okupira Italija, a hrvatska škola je zatvorena. Zbog toga Keršovani odlazi u Kraljevstvo SHS, u Zagreb, gdje na Sveučilištu u Zagrebu studira upravljanje šumama. Pisao je u karlovačkom školskom listu Timor o istarskim temama, a u prvoj polovici 1920-ih u klupskom glasilu Mlada Jugoslavija (1922.–23.) gdje je supokretač i suurednik. Godine 1924. postao je novinar, i radi za Zagrebački tisak, a doprinosio je i za Novosti (Zagreb 1922.-23.). Također je pisao u listu Čovečnost (1925.), glasilu SKA Rad (Beograd 1926–27), Politici (Beograd 1927., 1929.) te Samoupravnom glasniku (Bitola 1927.). Istodobno, za sebe smatra da je komunist i pridružuje se Komunističkoj partiji Jugoslavije. Uhićen je 1928. godine i osuđen na godinu dana zatvora. Nakon što je pušten iz zatvora, odlazi u Srbiju, gdje pokušava organizirati SKOJ. Ponovno je uhićen 1930. godine i osuđen na deset godina zatvora jer je priznao svoje članstvo u Komunističkoj partiji. Kaznu je služio u Srijemskoj Mitrovici, gdje je ostao politički aktivan. U zatvoru je bio marksistički učitelj za ostale komunističke zatvorenike. Također je i neke ostale zatvorenike uključio u novinarstvo i pokrenuo ilegalni zatvorski list Udarnik (1936). Pušten je u veljači 1940. godine, a nakon toga svoje djelovanje nastavlja u raznim ljevičarskim magazinima.

U ožujku 1941. godine, pred Travanjski rat, ponovno je uhićen i zatvoren u zatvoru Kerestinec. Ustaše su ga, nakon dolaska na vlast, likvidirale zajedno s Božidarom Adžijom, Ognjenom Pricom i Zvonimirom Richtmannom u Dotršćini. Strijeljan je kao 'duhovni začetnik' ubojstva redarstvenoga agenta.

I za tebe vrijedi da proucis linkove koje sam postavio

blogovatelj

Pogledaj koliko je ljudi na ulicama Zagreba i Maribora i kako reaguju. Vidi se da su docekali oslobodioce.

Filip Mladenović

Ima i drugih razlika: fašisti su streljali civile, a četnici su ih klali. Fašisti su spaljivali civile u logorskim pećima, a četnici su ih pekli na ražnju, uz logorsku vatru.

I kod nas je devedesetih bilo mase na ulicama, lupali u šerpe, pa su bili manjina.

Ti bi sada da pokazuješ te snimke, pa da tvrdiš kako je SM bio totalno bez podrške?

deset_slukom
Istina nikada nije jednostavna.

Kao deca smo se igrali partizana i Nemaca, a u Kragujevcu niko nije zeleo od dece u toj igri da bude Nemac, pa se uvek sve svodilo na to da oni stariji metodom diplomatije i/ili prinude nateraju one mladje da budu Nemci.

Skoro sam cuo od coveka poreklom iz Livna da su i oni tamo otprilike u isto vreme kad i ja igrali istu igru, ali niko nije zeleo da bude partizan, a svi su hteli da budu Nemci.
Indikativno, ne?

i hoces molim te da mi objasnis kakva to prava Hrvati i Slovenci nisu imali u Jugoslavijama, a da su Srbi imali?

Doduše, velikodušno se slažeš da je možda bilo i nekih drugih. Možda jedan odsto?

Medju tih 1% koji su bili u masi je i Leka Rankovic ali i Tito i mislimKardelj i jos neki iz partijskog rukovodstva. Uostalom moze se procitati u ovoj knjizi

docsumann

deset_slukom
Istina nikada nije jednostavna.

a je l' važi to i u Dražinom slučaju?

Za ovo ćeš morati sam da se potrudiš. Da bi kvalifikovano učestvovao u nekoj diskusiji, moraš baratati sa malo više činjenica, a ne samo sa onima koje ti se serviraju, ili koje sam biraš po principu "ovo volem, a ovo ne volem".

Ti si zaključio da su Zagrepčani bili fašisti i ustaše, jer je to tako na snimku.

a je l' važi to i u Dražinom slučaju?

Pa ti si svagdje stigao biti.

Filip Mladenović

Hitler i Gebels su se 1942. godine hvalili kako je Beograd prvi grad u Evropi očišćen od Jevreja! Šta mislite zašto?

Mislis da u Livnu nije bilo partizana?

A sada ocekujem i pitanje da li mislim da je u Ljubuskom bilo partizana.

Eto pitanje je bilo na kakvim je to barikadama recini bio?

A ne u Ljubuskom su bili srbozderi samo kad ste vi prolazili oni su bas spavali pa vas nisu stigli pojesti.

nao da srbinu nije važno šta je šta nego šta se priča,a ššta je istina kog srbina boli uvo za istinu, osim one istine za koju on lično i personalno zna da je istina.

Filip Mladenović

Hitler i Gebels su se 1942. godine hvalili kako je Beograd prvi grad u Evropi očišćen od Jevreja!

Hitler i Gebels su se 1942. godine hvalili kako je Beograd prvi grad u Evropi očišćen od Jevreja! Šta mislite zašto?

Moze link Filipe?
Makar i na neki film Veljka Bulajica gde se to dokazuje.

Moze link Filipe?
Makar i na neki film Veljka Bulajica gde se to dokazuje.

Moze link Filipe?
Makar i na neki film Veljka Bulajica gde se to dokazuje.

Mada, čuo sam da postoje istorijski izvori po kojima je Zagreb, zaista, uz Berlin i Braunau bio najnesigurnije mesto za fašiste u vasceloj Eurpoi!

Ta grupacija okuplja oko sebe oko 90% stanovnika Hrvatske i najveci njihov uspjeh je uspostava Banovine Hrvatsk

U prvoj polovini 1943 engleski predstavnik pri Drazi Bejli nagovara Drazu da krene s diverzijama te stize i eksploziv i ostalo no slijedi Drazina izjava da nece ratovati za engleze do posljednjeg Srbina.

Na zapadu pod komandom Djujica otvorena je koalicija s talijanima pri cemu cetnici cine brojne pokolje u dalmaciji.

mirakulus

Eto pitanje je bilo na kakvim je to barikadama recini bio?

Na očevini, dedovini uz stričeve, ujake, braću...

E vidiš samo zbog te izjave, Draži treba podići spomenik.

Bolelo je uvo partizana koji nije iz Srbije za 500 ljudi streljanih u Maršiću i tako po 100 puta u drugim mestima. Zato su im se saveznici i okrenuli, jer su ispunjavali "njihove" ciljeve bez obzira na žrtve. To ljudi koji nisu iz krajeva gde je bilo 100 za 1 ne mogu da shvate.

1. Zašto partizani(pretežno su to bili Srbi sa teritorije NDH) nisu ratovali protiv okupatora na teritoriji NDH i tako se borili protiv mnogo slabijeg neprijatelja?

3. Zašto su partizani blokirali oslobađanje Kraljeva?

4. Zašto je komanda KPJ tražila bombardovanje Leskovca od strane RAF-a iako je isti 48h bio slobodan grad?

5. Čemu Sremski front?

6. Čemu proboj na Trst i otvaranje fronta za prebeg Ustaša iz Jugoslavije?

i mnoga druga...

Mi moramo da priznamo laz da su Cetnici isto sto i Ustase i muslimanski fasisti.
Potpuno sranje.

mirakulus

Trebao bi objasniti razliku

Ma da, izgiboh od zelje da polemisem sa tobom.

Prilikom ulaska u selo Lipovac, četnici su vatrom s prozora Osnovne škole dočekali partizansku kolonu s Mladenom na čelu. Na usku i duboku snježnu prtinu palo je, smrtno pogođenih, 12 proletera. Među više ranjenih bio je i doktor Mladen, koji je samom sebi zaustavio krvarenje, dok su proleteri odbijali nasrtaje četnika. Nešto kasnije, 1. aprila 1942. godine, četnici Rada Radića počinili su zločin masakrom 26 ranjenika iz partizanske bolnice u selu Jošavki. Sutradan, četnici su pronašli i doktora Mladena Stojanovića, koji je ležao u obližnjoj kući Danila Vukovića. Pošto je prkosno odbio da potpiše izjavu solidarnosti s četničkim pokretom, oni su ga izvukli iz kuće i ubili.

No evo da ja zapocnem diskusiju.

mirakulus

Cetnici Velikosrpski nacionalni pokret koji se bazirao na netrpeljivosti prema nesrbima. Iako nema drzavu u saveznistvu sa talijanima u Dalmaciji i crnoj gori. Nakon propasti italije nasledjuju ih nijemci. Poznati po okrutnim zlocinima. Pokret se vodio nacelima Homogene Srbije Stevana Moljevica.
Na pocetku rata u dijelovima bosne i Like zajedno djeluju partizani i cetnici kao gerilski pokret. No vec u travnju 1942 godine dosta cetnickih jedinica potpisuje sporazume sa ustaskom vladom i u mijesanim jedinicama izvode prevrate tako da ubijaju partizanske rukovodioce.

Cetnici u kojima ovde pricamo su deo vojske kraljevine Jugoslavije.

Znate i sami da je u tim jedinicama bilo i dosta Hrvata, narocito iz Dalmacije, kao i Slovenaca. Ne treba JVuO poistovecivati sa nekim cetnickim ideologijama.

Zasto neko misli da je borba protiv i unistavanje partizana od strane JVuO bila nesto nelegalno ili neporavdano? Partizani, tj boljsevici su ti koji u toku okupacije vrse teror nad stanovnistvom u cilju nasilne promene drzavnog uredjenja. Saradjuju sa okupatorom kad je to potrebno, potpisuju sporazume za ustaskim pokretom, a njihovo delovanje pre rata je svakako bilo usmereno na razbijanju Jugoslavije. Ne postoji ni jedan razlog da bi odnos VKJ prema njima bio drugaciji nego prema ustasama ili okupatorskim vojskama

Pravu, krvoločnu narav Nikole Kalabića možda američki pukovnik Sajc i nije mogao da upozna na pravi način za vreme kratkog boravka među četnicima. Ali ljudi koji su Nikolu Kalabića dobro poznavali, bez obzira na to što su bili i u istoj organizaciji i što su i po činu bili iznad njega, strepeli su od njegove krvoločnosti.
Koliko je Nikola Kalabić, u svojoj zverskoj pomami, premalo cenio ljudski život, možda najbolje može da ilustruje žalba komandanta Valjevskog četničkog korpusa, poručnika Miloša Radosavljevića, koji je još 1943. pisao svojoj komandi:
»Na dan 14. juna 1943. godine kao komandant Valjevskog korpusa nalazio sam se u blizini Podgorske brigade i bataljona pomenute brigade u selu Bobovi, isti srez, sa svojom najužom pratnjom od 6 ljudi, među kojima je bio i rezervni narednik Milan Pantić ...
Oko 16 časova došao je u selo poručnik Nikola Kalabić sa svojom pratnjom od 100 do 150 vojnika i ušao u varošicu Stave, koja se nalazi na teritoriji sela Bobove, sreza Podgorskog. Oko 18 časova poslao je jednog čoveka iz Stave kod mene sa porukom da dođem radi dogovora za dalji rad naše organizacije. Zatekao sam ga u kafani Dragića Ristivojevića iz Stava. Sedeo je za stolom sa izvesnim brojem seljaka u potpuno napitom stanju, kako on tako i seljaci koji su s njim sedeli... Naredio mi je:
»Sedi bumbare ovde, za astal, počinji da piješ pa ćemo se raspraviti. Zašto su pobegli vojnici iz čete narednika Pajića, koja pripada Kraljevoj gardi?«
Rekao sam Kalabiću:
»Ne mogu da pijem jer sam baš večerao ... Izvini, do mene i mojih ljudi, odnosno potčinjenih starešina, nema nikakve krivice što su vojnici iz čete narednika Pajića pobegli, već koliko mi je poznato, a to sam na terenu sreza Podgorskog proverio lično, vojnici su pobegli iz čete narednika Pajića zato što je nekorektno prema njima postupao praveći razliku između vojnika, kao i vodajući ih po celoj teritoriji od švalerke do švalerke, koje su bile udaljene u razmaku od po 15 do 20 kilometara, a koje je narednik Pajić često obilazio i kod istih se zadržavao duže vreme.«
Poručnik Kalabić je skočio i povikao, psujući me:
»Zašto su komandanti bataljona Podgorske brigade primili u
bataljone odbegle vojnike iz čete narednika Pajića i kako si smeo da
narediš da se vojnici prime u bataljone? Odgovorio sam:
»Ja to nisam naredio već je, u mom prisustvu, to učinio major Milutin Milovanović, da bi odbegle vojnike stavio pod komandu starešina, s tim da se svi odbegli vojnici predaju svojoj komandi čim im dođe starešina ili da ih ti lično primiš.«
Posle ovoga poručnik Kalabić se još više iznervirao psujući majku i meni i majoru Milovanoviću i svim potčinjenim starešinama, preteći da će nas sve poklati ako ne bude onako kako on kaže.
Zatim je viknuo:
»Zašto je rezervni narednik Milan Pantić mene ogovarao? Daj mi Milana Pantića da ga zakoljem.«
Naredio je svojim vojnicima da ga dovedu.
Narednik Pantić je odgovorio Kalabiću:
»Gospodine kapetane, ja vas nikada nisam ogovarao...«
Na ovo je Kalabić viknuo:
»Razoružaj ove bumbare, a ti narednice Mišiću odmah zakolji narednika Milana Pantića i izvesti me.«
Tada sam, upotrebljavajući najpristojnije izraze, molio poručnika Kalabića da ne zakolju narednika Pantića, da je dobar Srbin i da je od meseca maja 1941. godine gotovo stalno u našim redovima, da je učestvovao u svim borbama.
Poručnik Kalabić je tada povikao:
»Garda, razoružaj i ovoga bumbara.« Istovremeno, izvadio je pištolj i naperivši mi ga u grudi zapretio: »Ne mrdaj, metak je u cevi.« Molio sam ga:
»Dragi Nikola, nemoj da praviš ovakve komendije, gledaju nas narod i vojnici«. Opet je počeo da viče: »Metak je u cevi. Kolji narednika Pantića. Iskopaj mu oči pa ga onda kolji.«
Molio sam ga kao brata da to ne čini:
»Ne pravi ovakvu komendiju, osudiće nas i narod i vojnici...«
Kalabić je zatim skočio na Milivoja Ostojića, komandanta prvog bataljona Podgorske brigade i počeo ga šamarati držeći mu pištolj ispred grudi pa se bacio i na poručnika Filipovića.
Molio sam ga da se stiša, ali nije pomagalo.
»Ja sam Bog ovde, sve ću ja vas poklati.«
Na moju odlučnu i bratsku intervenciju da ne zakolje narednika Milana Pantića, poručnik Kalabić je rekao:
»U redu, nemojte da ga koljete, dovedite ga ovamo ...«
Kada je narednik Mišić došao i doveo narednika Pantića vezanog, Kalabić je opet skočio i povikao na narednika Mišića:
»Zato što ga nisi zaklao dosad, ja ću tebi da udarim 25 batina.«
Narednik Milan Pantić, vezan i sav isprebijan od strane Kalabićevih ljudi, molio je poručnika Kalabića da mu život ne uzme i da mu odveže ruke, što je Kalabić posle izvesnog vremena odobrio, ali čim ga je odrešio ponovo je planuo:
»Kolji ga, majku mu njegovu, izvadi mu oči, pa ga tek onda kolji.«
Videći da mu nema spasa i da će biti zaklan, narednik Pantić je u očajanju zgrabio pušku iz ruke jednog vojnika, ali nije stigao da je upotrebi: odmah je udaren kamom u grudi, a potom iznesen iz kafane Dragića Ristivojevića i pred vratima, na ulici, na očigled svih vojnika i nauglednijih građana opštine Sovodoljske, zaklan i ostavljen...
Napominjem konkretno: da je poručnik Kalabić svome rođenom kumu, koga je venčao i krstio mu decu, kapetanu Doderu Relji, sadašnjem komandantu Kolubarske brigade, psovao sve što ima živo i naj rođeni je, a potom mu pretio da će ga zaklati, navodeći da je kapetan Doder rekao »da Kalabić hoće da upropasti srpski narod«.

Drzava nije prestala da postoji.

Po tebi su onda prestale da postoje i Francuska, Belgija, Holandija?!

Ono sto se naziva JVuO se tako zaista i nazivalo. Tako je u svim dokumentima iz tog vremena. Iako je komanda JVuO insistirala na ovom nazivu ili samo VKJ narod ih je nazivao cetnicima iako su to bili vojnici i staresine iz razlicitih rodova i vidova vojske. Ako su oni provodili to o cemu pricate, zasto je onda bilo toliko dalmatinaca u "cetnicima"?

Ova prica o Kalabicu mi deluje kao da je izasla iz kuhinje ONZE. Na kraju krajeva naravno da je i u JVuO bilo svakavih ljudi. Bilo je i ubijanja nevinih i osvete i svakakvih nedela. Samo sto to nije bila politika ili ratni cilj,

vec je cilj JVuO bio oslobadjanje zemlje od okupatora i kasnije i borba protiv bojsevika.

Ako su oni provodili to o cemu pricate, zasto je onda bilo toliko dalmatinaca u "cetnicima"?

Ova prica o Kalabicu mi deluje kao da je izasla iz kuhinje ONZE.

Samo su se malo kasno setili da je borba protiv ovih drugih bitna kao i borba protiv okupatora. U ostalom posledice dolaska boljsevika na vlast svi mi i danas osecamo ovde, a njihovi zlocini u toku rata i po zavrsetku kao i genocid koji su sproveli nad gradjanima Jugoslavije nam govore da je borba protiv njih u toku rata bila opravdana i neophodna..

Ne, ne razumem kako kapitulacija moze istovremeno da znaci i nestanak drzave? Kakvo je to medjunarodno pravo? Ako je drzava prestala da postoji, kako to da je onda postojala vlada te drzave u Londonu, kao i kralj? Sa tom vladom se komunicira kao sa vladom kraljevine Jugoslavije.

Cetnicki ili gerilski nacin ratovanja je samo jedan od nacina ratovanja. Oni su se smatrali prvim gerilcima jer su prvi u uslovima okupacije poceli da deluju protiv okupatorske vojske.

U SSSR su postojale jednice crvene armije, partizanske jednice, koje su delovale na okupiranoj teritoriji, a bile su svakako najbrojnije partizanske ili gerilske jednice u Evropi. One, iako su po nacinu ratovanja geriske ipak pripadaju crvenoj armiji.

Moj opis boljsevika je prilicno realan, sto se lako moze proveriti. Samo u Jugoslaviji broj onih koji su pobijeni i proterani od strane boljsevika je prevelik da bi o njima mogli da pricamo sa simpatijama. Osim ako nismo zadojeni njihovom ideologijom

mirakulus

I sto velis mnogo sveta pobili boljsevici? Pa tko je bogamu onda ostao u zemlji ako su svi bili pobijeni? Pa tko je tebe oovako lepog i pametnog napravio ako su boljsevici sve pobili? Tu si isti kao i ustaski revizionisti i jedni i drugi pusete u isti rog. Cetiri godine ste klali i ubijali i onda kad je stigla ruka pravde isto tako neselektivna kao i vasa ruka sad vi potomci porazenih kukate na sav glas.

Filip Mladenović

Zašto manipulišete istorijskim činjenicama? NOP tokom II svetskog rata je bio ANTIFAŠISTIČKI, za razliku od ravnogorskog pokreta.
Kojim to akrobacijama komunističke zločine posle II svetskog rata umećete u antifašistički karakter NOP-a od 1941. do 1945. godine?
Ovaj blog je o ANTIFAŠIZMU tokom II svetskog rata, koji je okončan 9. maja 1945. godine, ali kod nas, na žalost, još uvek nije.

U ostalom posledice dolaska boljsevika na vlast svi mi i danas osecamo ovde

deset_slukom

U ostalom posledice dolaska boljsevika na vlast svi mi i danas osecamo ovde

Tako da će nam trebati još dvadeset godina da dostignemo standarde iz 1990?

i crvena armija je bila antifasisticka na kraju ali to ne znaci da su oni bili mnogo bolji od fasista

Po odlasku dalmatinskih bataljona u livanjsko podrućje i njihovu ulasku u novoformirane brigade, Dalmacija privremeno ostaje bez većih partizanskih jedinica.

Koristeći se odsutnošću jačih partizanskih snaga, neprijatelj se svetio nad golorukim stanovništvom, koje je dotada pomagalo partizane. 30. septembra 1942. g. narod donjopoljičkih sela u Omiškom kotaru, pod rukovodstvom svojih narodnih odbora, porušio je na nekoliko mjesta cestu, što iz Splita vodi u Zadvarje. Odazivajući se pozivu partizanske komande da ruše ceste, svi za rad sposobni muškarci i žene učestvuju u tome. Samo iz sela Gata cestu je rušilo nekoliko stotina ljudi. U radu na rušenju naročito se isticala jedna grupa od oko 80 žena, kojom je rukovodila učiteljica Jelica Čović. Za vrijeme, dok su seljaci raskopavali cestu, Talijani su na njih tukli topovima iz Omiša, ali se rad nije prekidao.

Talijani su poslije toga odlučili kazniti narod donjopoljičkih sela. Do bi odmazda bila što oštrija, oni u ta sela dovode četnike popa Đujića iz Kninske Krajine, koji su se već dotada pročuli po svojim zlodjelima u selima oko Knina i Dinare. U predvečerje 30. septembra oko 200 Đujićevih četnika Talijani. su kamionima iz Splita prebacili u Omiš. U ranu zoru 1. septembra, predvođeni talijanskim oficirima, četnici su upali u sela Gata, Zvečanje. Čišla i Naklice i počeli klati sve odreda: žene, starce, djecu. Samo u selu Gatima poklali su 92 osobe, većinom žena i djece. U Zvečanju četnici su zaklali oko 20 ljudi, u Čišlama 18 i u Naklicama 1 zatečenog starca. Poslije nego su poklali zatečeno stanovništvo, četnici su najprije opljačkali, a zatim zapalili njihove kuće. Selo Gata bilo je spaljeno do temelja. 1 u drugim selima četnici su zapalili veći broj kuća.

Istog dana jedna veća grupa četnika upala je u selo Dugopolje i Kotlenicu na sjevernoj strani Mosora. U Docu četnici su zaklali 30 stanovnika i selo zapalili. I u Dugopolju i Kotlenicama četnici su uhvatili i ubili nekoliko seljaka. Međutim, do većeg pokolja u tim selima nije došlo, jer se stanovništvo pravovremeno bilo povuklo u Mosor.

Partijska organizacija Omiškog kotara, saznavši za događaje u Gatima, pozvala je svoje članstvo i narod bližih sela, da priteknu u pomoć postradalom stanovništvu. Svi sposobniji muškarci izrazili su spremnost, da pođu na četnike. Ali nije bilo oružja. S lovačkim i nekoliko vojničkih pušaka krenulo se prema Gatima.

U vrijeme, dok su četnici klali stanovništvo poljičkih sela, Mosorski partizani bili su daleko: Solinski leteći vod u selu Blaca, iznad Kozjaka, a Mosorski vod i Dugopoljska desetina na sjevernoj strani Mosora u selu Dugopolje. Saznavši za četničke zločine, par-tizani usiljenim maršom kreeu prema Gatima: Mosorski vod i Dugopoljska desetina pravcem iznad sela Gornjega Sitna i Dubrave, a Solinski vod spušta se na cestu pokraj sela Tugara u namjeri. da ođ stanovnika sazna, gdje je neprijatelj postavio osiguranja. Komandir Solinskog letećeg voda Stevo Marković o tome priča: "U Tugarima smo naišli na našeg druga Mirka Pivčevića iz Gata, kojega smo zatekli gdje plače. Četnici su mu poklali čitavu obitelj. On nam je rekao, koje su čuke uokolo Gata zaposjeli četnici i Talijani. Krenuli smo dalje trčeći. Ugledavši označenu luku, koja je dominirala okolinom, naredio sam, da se uzme međusobno odstojanje, a zatim smo razvijeni u strijelce počeli oprezno nastupati. Već smo bili došli sasvim blizu, ali niotkud nije bilo glasa, niti se netko mogao primijetiti. Bilo je riskantno, ali i jedino moguće: uputio sam trojicu boraca direktno na čuku. Doista, tamo nije bilo nikoga, i oni su nam dali znak, da priđemo.

Popevši se na ćuku,. ugledali smo pod sobom selo, koje je ležalo kao na dlanu. Nigdje nikoga — grobna tišina. Gledamo, kako se jos dime zapaljene kuće. Od vremena na vrijeme začuje se štropot nekog srušenog krova, čije su grede upravo bile dogorjele. Do nas je dopirao užasan miris sagorjelih kuća, stajskog gnoja i ljudskog mesa. Odjednom smo primijetili dvojicu četnika, koji su iskočili preko ograde potoka, popeli se na livadicu i u jednom uglu stali nešto kopati. Odmah smo pomislili, da su tu zakopali opljačkano zlato i sada su odvojeno došli po njega, da ga ne moraju dijeliti s drugima.

Nenadano iza mene začuje se mitraljeski rafal. To je naš puškomitraljezac. držeći na nišanu dvojicu četnika, zabunom pritisnuo obarač. U tom času oko 200 četnika, koji su ležali u potoku i koje dotad nismo vidjeli uslijed ogradnog zida počelo je u neredu bježati prema Omišu. Mi smo tada zapucali, ali bilo je daleko i teren neravan. Potrčali smo na uzvisine iznad Zakučca i otvorili vatru na talijanske komione, koji su hitali iz Omiša. da preuzmu četnike. Od naše vatre bilo je ubijeno nekoliko četnika i Talijana - ali to je sve bilo malo. Nevine žrtve nisu bile osvećene. A imali smo za to izvanrednu priliku. Nesmotrenost našeg puškomitraljesca sve je pokvarila.

Kad smo se spustila u Gata, ugledali smo strašnu sliku. Pred selom u jarku ležali su leševi petoro djevojaka. To su bile mljekarice iz Gata, koje su ćetnici sreli na putu, silovali ih, a zatim zaklali i bacili u jarak. U selu smo na svakom koraku, nailazili na pougljenjene, s kućama izgorjele ljude, priklane žene, starce i djecu. Krv na putu, krv kraj zgarišta, krv po njivicama uokolo kuća. Gdje je tko uhvaćen. tu je i ostao s prerezanim vratom.

U meduvremenu su došli Mosoraši i Dugopoljci. Saznavši, da su partizani u selu, oni, koji su uspjeli umaći četničkom nožu, vraćaju se natrag. Bilo je teško promatrati njihova od boli izbezumljena lica, jer je svaki od njih oplakivao nekog najbližeg. Ostali smo neko vrijeme u selu i pomogli, da se pokopaju mrtvi. Vraćajući se kroz poljička sela, prolazili smo kroz špalire stanovnika, koji su nam klečeći zahvaljivali, što smo došli, jer je i njih čekala sudbina Gata."

Postradalom stanovništvu podmosorskih sela cijeli narod omiškog područja pritekao je u pomoć. Pod rukovodstvom NOO-a bilo je organizirao sakupljanje pomoći za postradale. Iako i sam u već dužoj oskudici, narod Omiša i svih okolnih sela davao je od zadnJeg, što je imao u fond za postradale. Na taj način bar za neko vri.ieme ljudima je bila osigurana prehrana i drugo najnužnije za život.

Poslije ovih jezivih četničko-talijanskih zločina narod podmosorskih sela još čvršće je zbio svoje redove, stavljajući sve svoje snage na raspolaganje narodnoj vlasti i partizanima. Već sutradan po izvršenim četničkim pokoljima iz donjopoljičkih sela pristupila su u Mosorski vod 22 nova dobrovoljca.

Pokolj u potkamešničkim selima 28. i 29. ožujka 1944. je bio pokolj kojeg su počinili pripadnici SS-ove folksdojčerske divizije "Princ Eugen", zajedno sa četnicima [1] i ustašama [2] u sklopu 369. divizije [3] [4] kada su hrvatske civile pobili u njihovim kućama.

Većina žrtava su bila djeca, starci i žene. Sve kuće u tom kraju su bile zapaljene.

Pogođena su sela podno Kamešnice, u istočnom dijelu Cetinske krajine:

Otok
Ruda
Podi
Krivodol
Rože
Ljut
Voštane

Najviše su stradala sela Podi, poglavito zaselak Ratkovići, gdje je pobijeno 77 stanovnika, zatim selo Otok i Ruda.

Ukupan broj ubijenih je 1800 osoba u cijelom Potkamešju.

Mozda i vise od 20godina. Ratovi iz 90tih nedelo istih onih koji su 45te dosli na vlast. Cilj komunista je bio razbijanje Jugoslavije od samog formiranja. To su na kraju i uspeli

mirakulus

Mozda i vise od 20godina. Ratovi iz 90tih nedelo istih onih koji su 45te dosli na vlast. Cilj komunista je bio razbijanje Jugoslavije od samog formiranja. To su na kraju i uspeli

Jesi ti mozda u monti pajtonu ili nekoj slicnoj druzini? Ovo bi bilo za onu feralovu rubriku Greatest shits.

ok, mogao bi i ti da procitas neke knjige posto vidim na cemu si odrastao, a do danas nisi uspedo da uradis update. Informacije o delovanju KPJ protiv Jugoslavije mozes da nadjes cak i u njihovoj literaturi...