Jelena Karleuša: Žena koju volimo da mrzimo

Zabrinjavajuće je što ljudi troše toliko energije na mržnju i na nešto što ih se apsolutno ne dotiče. Slična situacija je i sa vestima o LGBT populaciji, možda čak LGBT populacija bolje prolazi no JK. Ali, ko su ti ljudi koji ulažu toliki trud u mržnju, zašto to rade i kako su odredili koga će mrzeti?

Jelena Karleuša je jedna od retkih javnih ličnosti koja je svakog dana tema teksta, vesti ili priloga u nekom mediju, bilo da je u pitanju dnevna novina, nedeljnik, mesečnik, website ili televizija. Količina informacija o njenom bazenu, cipelama, haljini, znoju, svađama, nastupima, skandalima je neverovatna. Naravno, ne želim da ulazim u trivijalnost tih informacija, niti želim da seciram naše društvo zašto ima potrebu za tim informacijama. Tema ovog teksta je nešto sasvim drugo.

Često kliknem na neku vest o Jeleni, preskočim je i odem na komentare. Možda treba da nas zabrinjava količina trivijalnosti i šupljoglavlja u domaćim medijima, ali mržnja u komentarima svakako da. U Srbiji se jedva zapatila politička korektnost tako da se otvorena mržnja u komentarima prema manjinama cenzuriše, naravno, nešto „promakne" budnom oku moderatora. Mržnja postoji, ona se gomila i treba negde da se odlije. Tu su mediji svesno ili nesvesno napravili kanal za tu mržnju i ona se mahom sliva na žene sa estrade, pre svega na Jelenu Karleušu. Ogromna većina komentara sadrži vređanje, omalovažavanje i otvorenu mržnju. Koren karleušofobije i homofobije su isti.

Najčešće, komentari su usmereni ka njenom fizičkom izgledu, da je plastična, puna silikona, da joj se vide ožiljci od silnog zatezanja i liposukcije, da izgleda kao trandža i da nije prirodna. LGBT populaciji se takođe licemerno spočitava da nije prirodna. Zašto licemerno? Pa, okrenite se i pogledajte oko sebe i recite koliko je prirodno ono što ljudski rod radi i koliko se svakodnevni život modernog čoveka može smatrati prirodnim? Skoro sve što čovek radi, od vožnje automobilom, surfovanja internetom, telefoniranjem, do konzumiranja dugotrajnog mleka iz tetrapaka je neprirodno! Ali, ko je taj koji je LGBT populaciju i Jelenu Karleušu u ovom neprirodnom svetu klasifikovao kao neprihvatljivo neprirodne i po kom principu?

Takođe, nazivanje Jelene Karleuše trandžom, a sve u cilju da se ista ponizi i uvredi, je transfobično i vređa trans populaciju. Nažalost, to često čine i sami pripadnici LGB populacije! Nazivanje Jelene Karleuše trandžom ima za cilj da se pokaže da dotična nije dovoljno žena i ženstvena, što se često i spočitava lezbejkama da nisu dovoljno žene i ženstvene, ali i gej muškarcima da nisu dovoljno muškarci i muževni. Ali, ko je taj koji određuje ko je dovoljno žena, odnosno dovoljno muškarac, zašto to radi i po kom principu?
Komentari kažu i da Jelena Karleuša ne zna da peva i da oni koji je slušaju su jadnici i polusvet. O ukusima ne treba raspravljati i tu rečenicu su mnogi naučili napamet, ali nikako da shvate da treba biti tolerantan i da ljudi imaju pravo na različite ukuse, pa makar mislili da su u pitanju neukusi. Ljudi imaju potrebu da omalovažavaju druge na osnovu muzike koju slušaju, da im pripisuju određene (negativne) lične karakteristike stvaraju stereotipe i predrasude, da ih u određenim situacijama vređaju, odbacuju i izbegavaju. Isto tako ljudi imaju potrebu da omalovažavaju druge na osnovu seksualne orijentacije, da im pripisuju određene (negativne) lične karakteristike, stvaraju stereotipe i predrasude, da ih u određenim situacijama vređaju, odbacuju i izbegavaju. Mnogi su tolerantni samo dok radimo ono što se njima dopada, čim napustimo te okvire i počnemo da se ponašamo suprotno njihovim pravilima postaju netolerantni i nasilni. Ali, ko je taj koji određuje koja ponašanja su prihvatljiva i koja se tolerišu, zašto to radi i po kom principu?

Iako se mržnja mahom sliva na samu Karleušu, nekoliko kapljica stigne i do onih koji su ostavili pozitivan komentar o liku i delu dotične ili je brane, jer su isti kao i ona „glupi, nepismeni, polusvet...". Slično prolaze i oni koji se usude da brane LGBT populaciju i njena prava, jer je zabranjeno da se misli drugačije, a ako se već misli drugačije, onda to mišljenje treba zadržati za sebe, u svoja četiri zida!

Vesti i tekstovi o njoj su uvek masovno komentarisani, gde su negativni komentari većinski i imaju više pozitivnih preporuka nego negativnih, dok je sa pozitivnim komentarima obrnuto. To je pokazatelj da je mržnja konzistentna i da na nju ljudi troše ogromnu količinu vremena i energije, jer ipak treba svima podeliti pozitivne i negativne preporuke, vratiti se nekoliko puta na vest kako bi se proverili novi komentari i stanje na terenu. Zabrinjavajuće je što ljudi troše toliko energije na mržnju i na nešto što ih se apsolutno ne dotiče. Slična situacija je i sa vestima o LGBT populaciji, možda čak LGBT populacija bolje prolazi no JK. Ali, ko su ti ljudi koji ulažu toliki trud u mržnju, zašto to rade i kako su odredili koga će mrzeti?

Tokom teksta postavljao sam određena pitanja, pa je red da na njih dam neki odgovor. Odgovor možda nije tačan, ali ga nudim na razmatranje, prihvatanje ili odbacivanje.

Ljudi imaju potrebu da osećaju da su bolji od drugih. U Srbiji, a i u mnogim drugim državama, biti uspešan je postalo teško, prosto nemoguće, ali potreba da se bude bolji i dalje postoji, ali je neispunjena. Zbog toga se odlazi u omalovažavanje i blaćenje, spuštanje na nivo ispod, naročito onih koji su uspešniji od nas ili onih koji žele da budu uspešniji. Vređanjem Jelene Karleuše da ne zna da peva, da izgleda kao trandža, da je plastična i veštačka, da je glupa i nepismena se postiže taj efekat. Time se šalje poruka „ja sam bolji/a od nje!". Vređanjem i omalovažavanjem LGBT populacije se postiže isti efekat „ja sam bolji od njih", oni su bolesni i nenormalni, ja sam zdrav i normalan. Nasilje se rađa onog trenutka kada objekat vređanja i omalovažavanja digne svoj glas, pobuni se i počne da pokazuje da to nije istina, kad krene da „provocira", što bi rekli homofobi. To što su na meti Jelena Karleuša, LGBT populacija i mnogi drugi je zato što spadaju u domen različitosti i manjinskog. Naravno, žene su česte žrtve mržnje u patrijarhalnom i mizoginom društvu, a po istom modelu tu je i LGBT populacija.

Situacija je takva kakva je, ali šta se tu može naučiti? Rečenica koju je Jelena Karleuša napisala na Twitteru može da pomogne: „Zašto bih se ja bilo kome pravdala!". LGBT populacija ima potrebu da se pravda, da homofobima dokazuje kako „to" nije bolest, kako je prirodna, kako je ista kao svi, sve u cilju da bude prihvaćena. Što je čisto gubljenje vremena! Oni koji mrze, će nastaviti da mrze bez obzira koji argument dobili. Zato se treba fokusirati na one koji nas vole, jer ih inače zapostavljamo jer se previše bavimo hejterima. To isto čini JK koja je fokusirana na svoje fanove, bavi se njima i gradi svoju armiju podrške.

Piše: Predrag M. Azdejković

Tekst je napisan za novi broj gej magazina "Optimist" koji u celosti možete pročitati na www.optimist.rs