Aleksandar Vučić je prvi ministar odbrane Srbije, uključujući i Kraljevinu Jugoslaviju, SFRJ, SRJ i SCG koji je posetio Nemačku.Ovo je istina iza to treba odati priznanje Vučiću.
Umesto da se to naglasi ovih dana možemo pročitati u novinama udvorničke naslove kako je Vučić dočekan u Berlinu kao niko do sada, te da je „posle bivšeg predsednika SFRJ Josipa Broza Tita i bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića, treći srpski političar za koga je Nemačka priredila takav doček i koji je u Berlinu primljen uz počasti Bundeswehr-a“. Tačno, evo pogledajte svečani doček. (kliknite na doček)
Lepo je što se odaje priznanje i Titu kao srpskom političaru, ali nije dobro da se ne kaže da je to nešto što protokolom sleduje Vučića kao minsitra odbrane prilikom posete Ministarstvu odbrane Nemačke. Dakle uobičajena praksa kao što bi i kod nas bilo kada dolazi strani ministar odbrane.
I mada bih radije sa pohvalama govorio o konačnom shvatanju značaja odnosa sa Nemačkom za šta sam se i lično mnogo zalagao posebno u oblasti vojne saradnje, ipak iskoristiću ovo kao povod da se osvrnem na nepoznavanje i nepoštovanje diplomatskog protokola kod nas.
Dakle, diplomatski protokol je skup pravila i običaja o ponašanju u međudržavnim odnosima, diplomatskom ophođenju, ceremonijalu i kurtoaziji koja su se uspostavljala kroz vekovnu diplomatsku praksu, a s ciljem da bi se izbegli propusti i nesporazumi koji mogu da na bilo koji način vređaju dostojanstvo u međusobnim odnosima. Protokol podrazmeva striktnu primenu Bečke i drugih konvencija u međunarodnim odnosima i propisuje postupke i ponašanja u raznim prilikama diplomatskih aktivnosti.
Osnovno pravilo i diplomatski manir je da se u komunikaciji bude odmereno i pristojno,pa čak i kada se radi o najoštrijim demaršima, polazeći od načela da se i najneprijatnija stvar može saopštiti tako da ne vređa dostojanstvo ni svoje države i naroda ali ni drugih, kao što se nediplomatskim postupkom može pokvariti lepa stvar. Kao što se stavljanjem drugog ispod nivoa koji ima po Bečkoj konvenciji i preseansu pokazuje sopstvene nepristojnosti i nedostojanstvo, tako isto, i još gore, je ako najviši državni rukovodioci svojim postupcima stavljaju sebe ispod nivoa jer tako vređaju i sopstveno dostojanstvo i dostojanstvo države. U međunarodnim odnosima i diplomatskoj komunikaciji poltronstvo se prezire i „ne pali“ jer se smatra neiskrenošću, pri čemu ne treba mešati kulturno ophođenje i kurtoaziju sa poltronstvom.
Međutim, kod nas je i to naglavačke okrenuto i to upravo na štetu sopstvenog digniteta, a sve rukovođeni onom našom glupom namerom da uvek otkrivamo toplu vodu i menjamo sve što je bilo pre nas bez obzira koliko nam to štetilo.
Kao i sve države i naša država je i pre 2000.godine imala protokol koji je bio u skaldu sa svim međunarodnim normama i diplomatskom praksom, ali zbog međunarodne izolacije i sankcija i nije bilo međunarodnih aktivnosti države a opozicione stranke su ostvarivale kontakte sa različitim državnim i stranačkim nivoima u inostranstvu. Diplomatski predstavnici u inostranstvu ponašali su se i dalje u skladu sa protokolom i diplomatskom praksom.
Dolaskom nove vlasti 2000.godine totalno napušten svaki protokol kao eto recidiv starog sistema, a ministri se rastrčaše idući na noge stranim ambasadorima, savetnicima i diplomatama nižeg ranka i primajući ih u kabinete bez ikakvog reda. Jedino je Đinđić upozoravao da je nedozvoljeno kako se ministri šlihtaju stranim ambasadorima.
Što je najgore, ni posle 12 godina nije se napustila ta praksa samoponižavanja.
Strani ambasadori kod nas, kad im padne na pamet idu kod predsednika i ministara, daju ocene koje se direktno kose sa principom nemešanja u unutrašnje stvari, drže lekcije, a naši predsednici i ministri idu čak kod njih na prijeme i večere. Državni činovnici i funkcioneri drugih država kada dolaze u Srbiju idu ladno kod premijera i predsednika i bez obzira na svoj nivo idu direktno kod najviših kod nas.
Ukratko,moraju se poštovati nivoi da se ne povredi ni gost ni domaćin. Znači susreti se praktikuju između ličnosti istog nivoa po preseansu. Ako dolazi predsednik države naravno susreće se sa predsednikom, ako dođe premijer on se sastaje sa premijerom, a može kutroazno da ga primi predsednik znači nivo više.U slušbene i radne posete dolaze funkcioneri istog nivoa kod funkcionera istog nivoa.Ako dođe državni podsekretar primiće ga i biće mu domaćin lice istog ranga a može ga primiti kurtoazno ili radno po zahtevu i jedan nivo više.
Posebna priča je kada su u pitanju prijemi, kokteli, obedi. U većini država predsednici ne idu na prijeme u strane ambasade sem u slučaju da je u poseti predsednik države i tim povodom se organizuje prijem u ambasadi.Takođe ni premijer ni ministri ne idu po prijemima sem uzuzetno.
A šta se kod nas radi, na prijeme po ambasadama sjati se celo državno i političko rukovodstvo sa predsednikom na čelu,što je novouvedena praksa od 2000.godine, što je ružno. Pri tome, niko se ne zapita ko je od rukovodilaca zemlje domaćina bio na prijemu u našoj ambasadi.
Ja za 8 godina u Nemačkoj nisam ni na jednom prijemu video da je došao predsednik ili kancelar, ministri a i načelnik generalštaba vrlo retko idu na prijeme. Kod nas se ide bez ikakvog reda. To što strani ambasadori redovno dostavljaju pozivnice za prijeme predsedniku i ministrima izraz je njihovog poštovanja prema njima i naravno želje da bi ih rado videli kao goste. Neupućivanje pozivnica smatra se nepristojnim i neuvažavanjem države prijema, tako isto rade i naše ambasade po svetu (valjda) ali to nikako ne znači da će im na prijem doći kralj, predsednik, premijer.
Inače, u ozbiljnim državama ambasador sreće predsednika države prijema kad predaje akreditive i eventualno ako se uprilići oproštajna poseta na kraju mandata, naravno i u slučaju posete predsednika njegove države kada se nalazi u njegovoj pratnji.
Ambasadorima komuniciraju sa odgovarajućim direkcijama i političkim direktorom MSP, retko ih prima ministar. Kontakti i sa drugim ministarstvima se ugovaraju preko MSP i opet ide kod lica odgovarajućeg ranga, a retko i izuzetno kod ministra.
Bitan elemenat diplomatije i međunarodnih odnosa uopšte je reciprocitet. Pa ako naš ambasador u Nemačkoj, Rusiji ili SAD ne može nikako da traži prijem kod Putina, Obame, Merkel jer prosto ljudi znaju za red, onda tako isto treba da bude i u Srbiji, ako vodimo računa o svom dignitetu.
Kao i u svim državama i kod nas postoji služba za protokol u kabinetu predsednika, skupštini, MSP i ministarstvu odbrane , a postoji i protokolarno uputstvo ili priručnik pa bi savetnici trebalo da ih pruče, ako ne znaju neka pitaju, a ako ne veruju neka pribave informacije kakva je praksa u drugim državama i neka ne ponižavaju predsednika i ministre savetujući im da odlaze i klanjaju se stranim ambasadorima. Isto se odnosi i na menjanje prakse prilikom poseta stranih zvaničnika i delegacija.
Blogovi autora
- PORUKE I DOMETI BEOGRADSKOG SUSRETA (165)
- Pomirenje u regionu, najbolja brana protiv svih izazova (83)
- Dan JNA i partizani izbačeni iz Vojske Srbije, sramota (0)
- Roditelji, pročitajte više puta i razmislite svaki put (99)
- “SMRDLJIVE ZGRADE” ILI SMRAD U DRŽAVI (32)
- ZAPAD NA POGREŠNOM PUTU – SRBIJA U VEČITOJ DILEMI (256)
- DAN USTANKA U SENCI REVIZIONIZMA I LICEMERJA (66)
- Akcija odmah- neka počne i vreme je da počne (132)
- Novak Đoković i drugi primeri ljudskosti i solidarnosti (19)
- Tito je odavno prošlost, a nama je surova stvarnost (379)
- Domovinski/ patriotski odgoj ili trovanje dece mržnjom (67)
- Srbija između EU i Rusije – još jedna dilema (235)
- Ne kršite izbornu tišinu, razmislite u tišini (10)
- Nova demokratska stranka - zaista nova ili još jedna u nizu? (169)
- Oni su naš ponos - čestitka našim studentima (87)
- Toma očinski neće dati Nobela Dačiću?????? (85)
- Principijelno: Gavrilo Princip je bio borac protiv okupatora (56)
- Srećan vam 29.novembar i 70-ti rođendan Republike (187)
- "Antifašizam" EU i ustaše kao„hrvatski brend“?? (184)
- “Srbija ih neće zaboraviti” a sve je uradila da ih zaboravi (245)
Najnovije VIP blogeri
- Gde je krenuo Saban
natasa_tasic_10 - Davimo Beograd iliti DB
Ivan Blagojevic - Oda Drustvenim Naukama
Spiridon - OTVORENO PISMO MINISTARSTVU ZDRAVLJA
razmisljam - Dovidjenja, gospodine Bobicu!
angie01 - Klasicna tema- Beograd, popodne i gitare
jednarecfonmoi - Fragmenti stvarnosti u opštem prividu
Hansel - Horizontala, koja ne da vertikali da se vidi
angie01 - СРБИЈА ‒ ЗАЈЕДНИЧКА ДОБРОБИТ И КАЗНА
Predrag Brajovic - Lični izbori
njanja_de.manccini
Najnovije blogeri
- DUB PUB: Stepping Out From The System
docsumann - Majstor za ljuljaške, klackalice, tobogane i ... II DEO
Filip Mladenović - ŽUTA OSA (8/24)
horheakimov - DUB PUB: Milion kvadrata
docsumann - Dokon um đavolje igralište
zilikaka - НАЦРТ РЕЗОЛУЦИЈЕ О ГЕНОЦИДУ У СРЕБРЕНИЦИ
Filip Mladenović - DUB PUB: A Bright New Day Is Coming
docsumann - Srbija u EU i NATO do 2030...
Filip Mladenović - DUB PUB: Woman, Hey
docsumann - DUB PUB: No Love, No Home
docsumann
Arhiva
Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana
- Život (4)
- Društvo (3)
- Literatura (2)
- Eksperimenti u blogovanju (2)
- Muzika (2)
- Zdravlje (2)
- Gost autor (1)
- Životni stil (1)
- Porodica (1)
- Politika (1)
Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana
SRPSKI / ENGLISH
INFO TV RADIO VIDEO B92.FM SPORT PUTOVANJA BIZ POSLOVI MAPE ŽIVOT KULTURA BLOG FORUM TEHNOPOLIS AUTOMOBILI SHOP MUSIC vrh strane© 1995 - 2009, B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
B92 je organizacija koja brine o zaštiti životne sredine.
Mi ublažavamo štetu nastalu zagađenjem u avio-saobraćaju i ulažemo napore da se smanji emisija izduvnih gasova.
climatecare.org