Najlepša devojka u gradu

Branislava Kostić - Narator

S' vremena na vreme, kad me neka pesma podseti na to vreme i na ljude koji su ga obeležili, uhvatim sebe kako žmurim i stiskam pesnice. Od tuge, besa i nemoći.

predatortz

Branislava Kostić - Narator

S' vremena na vreme, kad me neka pesma podseti na to vreme i na ljude koji su ga obeležili, uhvatim sebe kako žmurim i stiskam pesnice. Od tuge, besa i nemoći.

Verujem da bi svaka generacije slično rekla za neko prošlo vreme.
Suština je u tome da je lepa mladost, vreme je nebitno.

predatortz

nije ONO bila samo mladost, bilo je mnogo vise... labudja pesma vise generacija koje su odjednom naivno pomislile da su dobre stvari moguce...

Osamdesetih je već dobrano mirisalo na ONO DDRUGO. Zbog toga se ,valjda, živelo i provodilo onako , do koske...

gospodjica

Branislava Kostić - Narator

S' vremena na vreme, kad me neka pesma podseti na to vreme i na ljude koji su ga obeležili, uhvatim sebe kako žmurim i stiskam pesnice. Od tuge, besa i nemoći.

Meni bude muka. I dalje ne verujem kako se tako lako dogodio prelaz sa jedne slike na drugu

http://www.freeimagehosting.net/khe3x

Pa i sada, toliko godina kasnije, pitomih, darovitih i uljudnih sve je manje, a divljih, nesposobnih i zatucanih sve vise. Uskoro vise ovu zemlju ni ljude koji je nastanjuju necu vise ni malkice osecati kao svoje. Bicu stranac u sopstvenoj zemlji.

benevolent

"Svi mi imamo puno sreće što smo ovde rođeni a svi tako kukamo što nismo rođeni negde tamo gde je bolje. Nije nigde bolje."

-Margita Stefanović itervju P.Popoviću, 1990.

Ne znam da li su ikada svirali u selu mog kolege sa fakulteta ali znam pouzdano da je do Magi, svirali bi isto veče.

Ne znam da li su ikada svirali u selu mog kolege sa fakulteta ali znam pouzdano da je do Magi, svirali bi isto veče.

gospodjica

...ali na neki sulud, bizaran nacin zavidim Magi i celoj toj generaciji rodjenoj 10tak godina pre moje. Oni su makar imali tih 18, 19 godina lepog, bezbriznog zivota. Mogli su da stvaraju, da se nadaju, da zive vedro i gledaju unapred radosno (bolno nesvesni onog sto je usledilo). Moja generacija imala je samo par godina pre nego sto je nastupio pakao. Kao kad detetu das da oseti mrvu najlepseg, najukusnijeg kolaca pre nego sto ga bespovratno zavrljacis u wc solju. Boli me, izjeda me taj jezivi raskorak izmedju onoga sto je bilo i onoga cega sam svesna da je moglo da bude. Eto...

Inače, s teškom mukom sam prepoznala Margitu u ženi koju sam srela nekoliko meseci pre smrti - natečenu od lekova, usporenu i neurednu. :(

manituu

kada su je doneli na urgentni..
doneli su je da bi tu umrla, valjda je tako lakse papiroloski....
moj drugar koji je radio u to vreme na prijemu na urgentnom, bio je sve vreme s njom u sobi na trijazi...
i slusam ga kako joj prica- sto si to uradila sebi, cela jugoslavija vas je obozavala..pa svi smo mi i uzimali povremeno gudre, i zezali se s tim, i zivot i weltschmertz i sve to, ali i materijalni zivot treba odraditi..
i ja ga gledam, ne mogu da verujem sta joj prica, ona potpuno crna od dopa, koza joj se osusila, kao cuje, al ne reaguje..
i kazem mu- da li si normalan, sta je sad smaras bre, pa pusti je da ode bez jos i tvog cimanja...
i sad se secam toga kao juce da je bilo,zao mi je sto je u muci umrla...najbolje za nju je bilo da je overila, u tom stanju najsladja smrt...
otisao sam posle na exile, drugar ostao da zavrsi smenu..i dolazi mi ujutru i kaze- umrla...
tad sam mu rekao, a tako i sad mislim- njena energija je otisla na bolje mesto..
a iza nje ostaje delo, i to da li je ona bila pajdoman, kako je zivela itd..uopste nije bitno, bitno je ono sto mi i danas, kao i pre 15 godina, slusamo i volimo, a s njom cemo se vec ponovo negde sresti...
to je bilo pre 10 godina, a mi i danas to isto slusamo...i volimo...kao i uvek

tada sam je pomazio po ruci, mislim da je osetila moju energiju, i pored muke..ja njenu jesam, i pored muke...