Literatura

Dilber

Predrag Brajovic RSS / 21.09.2012. u 21:03

     Реченица у коју је стала читава једна судбина звучи као из античких драма: „Свети ми се сада систем који сам и сâм изграђивао." Изговорио ју је далеке 1955. године Милован Ђилас, на суду под оптужбом за „непријатељску пропаганду". Дојучерашњи комунистички првак, због јавно изречених захтева за више политичких слобода и критике двојаког морала властодржаца, све више је бивао прогањан. Недуго по првим „превратничким", новинским иступима, развластили су га његови најближи ратни другови, а партијску књижицу вратио је сам. Потом се систем, чак кад се то од њега и није тражило, стао утркивати да што ревносније казни и осрамоти свог некадашњег архитекту, а убрзо највећег дисидента некадашње Југославије.YZd5Rup.jpg
     У тим утакмицама правоверја злурадом или подсмешљивом гледаоцу са стране пружало се много прилика да ликује. Политичко-идеолошки жрвањ увукао је тако у себе и тадашњи Савез спортских риболоваца Југославије, који из свога чланства избацује Милована Ђиласа. Ствар се овим не завршава, већ на ову одлуку избачени пише жалбу, наводећи, заправо, како га кажњавају због његових друштвених идеја, а не његових прекршаја као члана спортског савеза. У послатом допису стоји: „Тиме сам лишен права сваког грађанина ове земље да може да буде пецач независно од религије, расе, пола, језика и идеологије." Наравно - жалба је била одбијена, а у њеном сачуваном примерку Ђилас је својеручно дописао: „Не слати. Бесмислено. Шта су они криви?"
     Заглушујући комунистички оклопни воз давно је био обесмислио било какав другачији звук, примењујући најсигурнији метод убеђивања у свим расправама: силу. За њено оркестрирање Ђилас је био један од најважнијих људи у тадашњој великој држави. Његове су одлуке слале људе и у суднице и у затворе и у логоре, и често је он био невидљиви судија или тужилац. Када се на још једном суђењу током издржавања неке од затворских казни Ђилас тужиоцу обратио праведничким речима: „Више волим да сам на оптуженичкој клупи него на Вашој столици" - он је цитирао мисао хиљаде оних идеолошких суђеника комунизма који нису имали прилике да њему то лично у лице кажу. Прећутане реченице на крају увек неко мора да изговори, и погрешно би у њима било гледати иронију једне судбине. Тачна реч, овде, јесте правда.
     Ништа мање праведности није у оцени која Ђиласа сврстава у најинтересантније књижевнике једног доба. У властитој отаџбини, због забрана, он у литератури задуго није постојао, али зато су му, као комунистичком дисиденту, књиге штампане и објављиване другде у свету. Тамо је, ипак, најпре био цењен као идеолошки отпадник, мада су га жестина и уверљивост коју је показао у свом политичком преокрету пратили, попут карактера, и у литератури.
     Таква је и Бесудна земља, аутобиографска проза која у својој епохи нема литерарних парњака. Тај Ђиласов bildungsroman, хроника властитог одрастања и школовања у Колашину и Беранама, бескомпромисно је свођење рачуна са свим оним што је писцу било пред очима. Целокупна романтичарска идеолошка и литерарна „лакировка" једне епохе нигде није суровије и пажљивије претресана, остављајући на поштеди само свето тројство староцрногорског светоназора - лик сестре, мајке и усхит планинама. Насупрот очекиваних реченица - „Нема ничег свјетлијег <...> од сестринске љубави", „Планина примакне човјека себи, па небу, па човјеку", „Њена (мајчина) памет била је <...> некако исконски непогрешива..." - ређају се опречне слике суровости, одмазди и гадалука црногорске провинције и села из првих деценија 20. века. Свако онај ко је тих, педесетих година тврдио како је већинска Црна Гора силом утерана у заједничку државу, или да су санџачки Муслимани погибељно и без разлога страдали управо од Црногораца још у Краљевини Југославији, био је сувише смео за литерарни укус тадашњих политичких властодржаца. Стога се, наравно, о судбини Ђиласовe књиге није ни одлучивало у издавачким кућама, већ у кабинету министра полиције. Tај дојучерашњи   Ђиласов најближи пријатељ наложио је да се роман под згодним изговором одбије.
     Бесудна земља запањује извесном честитошћу писања: ништа се не сме прећутати или сакрити ма колико непријатно могло да звучи. Очигледно, у једном трену свог живота Милован Ђилас донео је одлуку да лажи у њему више не сме да буде, била она политичка или литерарна. Тај новоустановљени интелектуални credo, који је деценијама недостајао југословенском друштву, осликао је у Ђиласовој прози прећутане призоре оне херојске Црне Горе Марка Миљанова и Љубомира Ненадовића. Ту редови мушких поколења, попут саме Ђиласове породице, не умиру на постељи, већ у заплетеним злочинима и осветама; ту невољом терани српски војник, одступајући ка Албанији, пролази кроз „братску" Црну Гору „као кроз туђу земљу, дивљу и бездушну"; ту се, у пијанству древне освете и пљачке, затиру Муслимани; ту Срби разносе псовке а Црногорке дарежљивим грудима дочекују Аустријанце окупаторе. Дакако, ове слике - одвећ грубе али тачне - нимало се нису уклапале у званичну иконографију. Да је 1956, када је Бесудна земља нуђена српским издавачима, један од моћне Тито-Кардељ-Ђилас-Ранковић четворке штампао овакво дело, и оно друго што се говорило шапатом стекло би тиме право објаве, и утолико је разумљиво што је две године касније књига објављена тек у иностранству.
     ITnO9HX.jpgЧак и без ове монтањарски плаховите привржености „истини", Бесудна земља је изузетно дело. Она своје мучне тонове приповедања уме да утопли интимним призорима дома и одрастања, али потом и непријатно тачно ослика црте друштвеног живота и карактера средине. Поредећи их с данашњим, читалац каткад осети нелагоду и подсмех спрам те времепловно далеке патријархалне и конзервативне Црне Горе, а каткад, опет, збуни га сталност људских назора. Јер угледа данашњи свет.
     Црногорска паланка Колашин пре далеко више од века заиста је огледало данашњег света. Један од заплета који се у њој збива „понавља" често жељени врхунац модерних reality емисија - јавни сексуални однос учесника, мушкарца и жене. Наравно, ствар се, у ишчезлој и грубој Црној Гори, указује у свој својој огољености: варошки мангуп био је намамио у црквену звонару малоумну, бангаву и дебелу служавку, и тамо је притиснуо наочиглед целог града. Његови грађани, дочувши за то, изашли су на прозоре, врата, улицу, не да „бране светињу од скрнављења", већ да уживају у понуђеној бруци. Два жандарма, која су послата да перипетију окончају, љубавника су нахватали с панталонама у рукама, а потом њега и бесловесну „љубавницу" повели преко чаршије. „Све је то било одвратно" - каже Ђилас. И љубавници, и сам призор, и реакција „скоро половине варошана". „Зар људи морају тако предано уживати у гадостима?" Морају, изгледа. И та слика уживања у гадости понавља се, по истом механизму, сигурно и дуже од ових век и по.
     Карактер чаршије и ћуди њеног ума увек су послушни пред силом и моћи. То добро знају сви режими, све власти, сви победници и моћници. У чаршији се не рађају буне нити одважне мисли; чаршија је трома и прождрљива и спремна да прихвати све што јој се дâ. С другим властима долазе и други обичаји а када оне нестану - све се наново промени и оно што „штрчи" сведе на ваљану меру. О томе говори и Ђиласова прича из Берана о остарелом варошком пандуру, некада момку на гласу по лепоти, који је насрнуо на властиту кћер. Његова болест, бунило и врућица, били су му једним делом pXRhM0R.jpgоправдање, а оним другим - била је то искрсла тајна о овом човеку као турском дилберу (љубавник, драган, миљеник). Још за доба Турака он је службовао код месног кајмекама, среског начелника, коме је, због своје лепоте, служио уместо жена када је овај обилазио своју казу - административно задужену област. Будући да на таква путовања кајмекам није могао да води жене, уместо њих водио је плаћеног дилбера. У то доба овако нешто било је готово сасвим јавна ствар. Тридесет година касније постало је зазорно сећати се таквих детаља турске владавине, а и за овај се изнова рашчуло најпре да се оправда насртај оца на кћер: обичаји једног доба срамота су тек у оном другом...
     Тако изгледају судбине појединих Ђиласових јунака. Његова лична, заокружена - која сеже од комунизма и револуције до тога да по властитој жељи буде сахрањен по православним обичајима - јесте, најкраће речено, да је био и судија и кривац. Подразумевано достојанство и језгровитост литерарног заната каже да би тако ваљало и назвати есеј о њему. Опет, можда би и неки други наслов био прикладан? Рецимо, онај који би указивао да је Милован Ђилас био миљеник и драган једног доба, да би потом, у врућици и обрачуну, али пуне свести, насрнуо на њега и пород који је с њим добио? Било би то, можда, нефер према једном истински великом писцу и човеку? А опет, можда би било фер према онима који су ту његову величину морали својим судбинама да плате?
     Мучно је доносити одлуке за које се зна да ће неког повредити. Каткад их је немогуће избећи.

APPENDIX
Избледела херојства

     Легендарна фотографија Ернеста Че Геваре, на којој је рашчупани Comandante с беретком на глави, прибраног и одлучног погледа, настала је током Ла Кубр инцидента. По свој је прилици CIA у Хаванској луци извела успешну диверзију и дигла у ваздух истоимени белгијски брод с товаром муниције. Рођени Аргентинац Ернесто, иначе лекар по образовању, налазио се недалеко од места експлозије и одмах се довезао повређенима у помоћ. Следеће сата провео је помажући рањеницима, што је само учврстило његову славу и углед револуционара.CheHigh.jpg
     Сутрадан је председник владе Кубе Фидел Кастро предводио велике демонстрације и протестну поворку до градског Колумбовог гробља. На једној од забележених фотографија виде се петорица кубанских тадашњих вођа, међу њима Кастро и Че, како руку под руку ходају на челу. Готово сви су у униформи и наоружани, а само један од њих је у грађанском оделу и бирократске појаве. (Ово је уобичајени однос броја бележника и војника у револуцији?) Тада заслужену праведничку ноту целом скупу додао је и принчевски пар левичара интелектуалаца Жан Пол Сартр и Симон де Бовоар.
     Током Фиделовог говора начињена је најпознатија фотографија 20. века, слика команданта Че Геваре. Решеност коју је она забележила била је несумњиво потребна тих година. Бивајући и управник главног кубанског затвора, једно од Че Гевариних задужења било је спровођење револуционарне правде - суђења, прогона и стрељања припадника свргнутог диктаторског режима. На примедбе „света" (Америке) да се све одвија исхитрено и без правог судског поступка, Кастро је на победничком митингу испред председничке палате упитао окупљене грађане да ли су за то да се стрељања наставе? Наводно њих милион без оклевања je ускликнуло „Да". Народ је тако рекао своје
     Неодлучност је, свакако, за револуције погубна. Млади доктор Ернесто Гевара записао је у свом дневнику једно од таквих искушења са партизанских почетака кубанске револуције. Еутимио Гуера, сељак-водич герилаца по кубанским планинама, био је подмићен и приморан да војницима диктатора Батистуте одаје кретања Кастрових одреда. Признајући пред друговима своје издајство, Еутимио је изговорио реченице кајања у које сви посрнули верници страствено верују: због својих поступака заслужио је казну и смрт, револуција за њега не треба да има милости. После емотивних излива и других бораца, наступили су ишчекујући тренуци тишине и неодлучности. Че Гевара у свом дневнику овако описује оно што је уследило: „Ситуација је постала непријатна, и за људство и за самог Еутимија; разрешио сам је устреливши га пиштољем калибра 0,32 у десну страну мозга, са излазном раном у пределу десног слепоочног режња. Уздахнуо је накратко и потом умро." Дистанцирани, медицински опис убиства говори да је, каткад, и смрт тек посао.
     Истоветне реченице предсмртног кајања изговаране су при стварању Стаљинове Русије, Маове Кине, Титове Југославије. Пејзажи тих смрти се мењају, али њен механизам не. Револуционарне издаје и огрешења наплаћују се махом у крви, каткад и без достојанства, до којег је командант Гевара ипак држао: треба избећи непотребна понижења, смрти су довољна опомена оним живима. Девет хиљада километара даље и скоро двадесет година раније, каже сећање једног сведока, у јесен прве године рата, на северу Црне Горе, одиграва се сличан призор: двојицу браће њихови саборци стрељају јер су трећем, присталом уз некомунистичку страну, дојавили да му се спрема заседа. Осуђеници, који су показали мањак револуционарне чврстине, умиру уз покличе револуцији, великом Стаљину (Тито се тад још не спомиње), мајци Русији и друговима. Командир, њихов пресудитељ, потом наређује да се около тела поведе коло и запевају незграпни стихови: „Тако сваки издајица, / ко издаде домовину, / нос побио у ледину!"
     CheLaCoubreMarch.jpgОнај који ову причу казује отац је писца ових редова. Ревносни командант, наслућује се, био је Милован Ђилас. Оно што остаје непознато, и поред поновљених запиткивања, јесте одговор на питање да ли је сведок био и у стрељачком воду давне пресуде; оно што такође остаје непознато јесте одговор и на питање да ли је сведок, тада младић од 18 година, играо коло које је певало незграпне револуционарне стихове. Следеће четири године, жестоко се борећи, повећава се број смрти које је млади борац гледао или у њима непосредно учествовао. Касније, онима који су га слушали са запањујућим детаљима умео је да опише тарабе надомак запаљеног Београда, сагореле бункере око Чачка или почињене босанске погроме и затечена клања. Ипак, најлакше се памтила једна његова узгредна реченица: „Све оне, што сам их убио, ја бих волео да су живи..."
     Жељни да буду усрећитељи следећих генерација, револуционари са старих слика нису оклевали да бољу будућност започну градећи је од смрти.
        Неким фотографијама време ипак не даје патину. Оне напросто избледе.

P.S. аутора

     Ове текстове, приче за два зуба, хтео сам да објавим тек следећег викенда. Као ни овог, бојим се да ни тада нећу имати времена. Опростите ми, стога, ако будем забушаво у коментарима.



Komentari (142)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Predrag Brajovic Predrag Brajovic 21:06 21.09.2012

Не долази за мене пролеће




Не долази за мене пролеће
то јест
Не для меня придёт весна


"Не долази за мене пролеће" јесте дивна стара козачка балада. Њене строфе почињу понављајућим напевом "Не для меня" – дословце: "Не за мене", и певаjу о будућности козака – кога, тамо негде, чека тек тане (исправка Cult-а) и смрт, а не пролеће и разлити Дон, нити девојачка срца и славуј и светлуцави потоци, нити Ускрс и ускршња трпеза и девојка црних обрва… Козаци, граничари царске Русије, своју су ограничену аутономију и слободу исплаћивали ризичном војном службом, бранећи међе своје никад до краја прихваћене веће домовине. Песма је настала у 19. веку а забележено име њеног аутора – А. Гадалина – већ тада није ништа ником значило.

Слично овоме, за мене, уме да звучи ирски или јеврејски фолклор. Прелепо.

Први!



Milutin Milošević Milutin Milošević 21:22 21.09.2012

Re: Не долази за мене пролеће

Прелепо.

Hvala
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 21:29 21.09.2012

Re: Не долази за мене пролеће

Milutin Milošević
Прелепо.

Hvala

Нема на чему. Знаш да каткад волим да пишем, тако да и мени јесте задовољство...
docsumann docsumann 21:33 21.09.2012

Re: Не долази за мене пролеће

ovo mi je prije neki dan stiglo mejlom od jedne prijateljice:


Jedan od slavnijih dokumenata u istoriji diplomatske prepiske je odgovor kozaka iz Zaporožja turskom sultanu, napisano između 1672. i 1680. Sultan je napao kozake u utvrđenju Sič, oni ga potukli, i ubrzo dobili njegovo pismo. Ilja Rjepin je, dvesta godina kasnije, naslikao sliku "Zaporoški kozaci pišu pismo turskom sultanu".

Turski sultan Mehmed IV kozacima iz Zaporožja

Ja sultan, sin Mehmedov, brat sunca i meseca, unuk i izaslanik Boga, vladar Makedonije, Vavilona, Jerusalima, Gornjeg i Donjeg Egipta, car nad carevima, vladar nad vladarima, nepobedivi vitez, čuvar groba Isusa Hrista, poverenik izabran od Boga lično, nada i uteha muslimana, zaštitnik i branitelj hrišćanstva – naređujem vam, kozaci iz Zaporožja, predajte se dobrovoljno i bez otpora i nemojte mi dosađivati više sa vašim napadima.


Kozaci iz Zaporožja Mehmedu IV

Tebi turska satano, brate i druže crnog đavola, sekretaru Lucifera samog, pozdrav. Kojeg si ti đavola vitez, mamu ti tvoju? Tvoje armije se ne bojimo uopšte, na zemlji i na moru u našim čajkama borićemo se protiv vas sotona do poslednjeg. Ti nekrstu, zveri Vavilona, skrnavitelju svetog Jerusalima, jebaču koza iz Aleksandrije, svinjska glavo Egipta (Donjeg i Gornjeg), jermenska svinjo i tatarski jarče, konjokradice iz Kanajameta, zlikovče iz Anadolije, unuče đavola lično, budalo, ti svinjski brabonjče, magareća guzice i klovne iz Hada, mesarsko pseto, nekrštena volino, neka đavo nosi tebe i sve Turke. To je sve što mi kozaci imamo da kažemo, gadan si i svojoj majci, a kud hrišćanima da vladaš. Datum ne znamo, jer kalendar nemamo, mesec je na nebu, godina u knjizi, nama je isti dan ovde ko i tebi tamo. Ti i tvoji Turci nas možete poljubiti u dupe.

Ataman Ivan Sirko i celo bratstvo kozaka Zaporožja.





Ilja Rjepin - Zaporoški kozaci pišu pismo sultanu
cult cult 21:52 21.09.2012

Re: Не долази за мене пролеће

Прелепо.


Jeste. Tipična ruska, stepska poetika i melodija.
Poslednja strofa otprilike...

Ali proleće za mene neće doći
Zaplivaću k obalama abhazijskim
I pobiti se tada sa narodom tamo
Gde jedno tane već dugo na mene čeka.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 22:03 21.09.2012

Re: Не долази за мене пролеће

Ах, Калте, ви русофили, с тим знањем руског
Milutin Milošević Milutin Milošević 22:16 21.09.2012

Re: Не долази за мене пролеће

u istoriji diplomatske prepiske

Kakva crna diplomatska prepiska (na preporuku mog prijatelja)

cult cult 22:18 21.09.2012

Re: Не долази за мене пролеће

с тим знањем руског


rusofili manje više...
elem, nejasno je zašto je u tom izvoru s kraja XIX veka "A. Gadalin" naveden kao autor.
Pesma je napisana ranije, 1838. za vreme Kavkaskih ratova. Napisao ju je A. Molčanov, mornarički oficir na jednom brodu Crnomorske flote. Muziku na njegov tekst je par godina kasnije komponovao Nikolaj Devite. Izgleda da se ta informacija o autorima krajem XIX veka nekako izgubila. Pesma postaje široko prihvaćena, narodna. Stihovi se menjaju u zavisnosti od ratne geografije. Tako se u prvoj strofi nekad pominje Don, nekad Dunav (ruska Besarabija) itd
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 22:29 21.09.2012

Re: Не долази за мене пролеће

Ха!
Сад да не улазимо у све ту, погледао сам различите варијанте, а такође и питање аутортсва. Пази сад -- Никола Девите сигурно није Рус старином, презиме му то говори. Биће да је неки покршпени Јеврејин, честа ствар онда. Зато и песма јесте, ипак, другачија...

Ево ти, да чујеш, како изгледа кад Грци певају Србе:

Смиљ, Смиљана



Српска народна песма
Извођач: Савина Јанатоу

ТЕКСТ:

Смиљ, Смиљана, киту смиља брала,
Набрала је скуте и рукаве.
Извила је три зелена венца,
Први венац себи оставила.
Други венац другарици дала,
Трећи венац низ воду бацила.
Па је она њему говорила:
„Плови, плови, мој зелени венче.
Па доплови до Ђурине дворе,
Па се попни Ђури на капију.
Па запитај Ђурину сестрицу
да ли је се Ђура оженио.“


А ево, иста техника, само Шинад:




cult cult 22:41 21.09.2012

Re: Не долази за мене пролеће

Ево ти, да чујеш, како изгледа кад Грци певају Србе:


: )
Ima Divljan Vlada jednu poštapalicu koja glasi "žatko!".
Nejasna sasvim dok ti je on ne istitluje. Elem, Poljaci su se bili strahotno primili na naš tadašnji novi talas, naravno Idoli su imali kultni status tu.
Pre par godina pozovu Vladu u Poljsku na koncert posvećen YU novom talasu.
I tu on čuje ovu stvar:


mirelarado mirelarado 23:18 21.09.2012

Re: Не долази за мене пролеће

Ево ти, да чујеш, како изгледа кад Грци певају Србе:


Занимљива је и Рускиња кад пева Италијане. (Препев ми је тек делимично разумљив:)

Budimac Budimac 23:38 21.09.2012

*****




stefan.hauzer stefan.hauzer 10:20 22.09.2012

Re: Не долази за мене пролеће

kozaci

i njihove uniforme:)

postojao je kult u ruskoj vojsci*lična garda cara je bila kozačka garda
stefan.hauzer stefan.hauzer 10:41 22.09.2012

Re: Не долази за мене пролеће

1838. za vreme Kavkaskih ratova. Napisao ju je A. Molčanov, mornarički oficir na jednom brodu Crnomorske flote.


"heroj naših vremena" *imam Šamil (i on je bio gerilac)


tužne sudbine,završio je kao trofej za pokazivanje u sankt peterbugu
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 10:48 22.09.2012

Re: Не долази за мене пролеће

docsumann


Turski sultan Mehmed IV kozacima iz Zaporožja

Ja sultan, sin Mehmedov, brat sunca i meseca, unuk i izaslanik Boga, vladar Makedonije, Vavilona, Jerusalima, Gornjeg i Donjeg Egipta, car nad carevima, vladar nad vladarima, nepobedivi vitez, čuvar groba Isusa Hrista, poverenik izabran od Boga lično, nada i uteha muslimana, zaštitnik i branitelj hrišćanstva – naređujem vam, kozaci iz Zaporožja, predajte se dobrovoljno i bez otpora i nemojte mi dosađivati više sa vašim napadima.


Kozaci iz Zaporožja Mehmedu IV


Tebi turska satano, brate i druže crnog đavola, sekretaru Lucifera samog, pozdrav. Kojeg si ti đavola vitez, mamu ti tvoju? Tvoje armije se ne bojimo uopšte, na zemlji i na moru u našim čajkama borićemo se protiv vas sotona do poslednjeg. Ti nekrstu, zveri Vavilona, skrnavitelju svetog Jerusalima, jebaču koza iz Aleksandrije, svinjska glavo Egipta (Donjeg i Gornjeg), jermenska svinjo i tatarski jarče, konjokradice iz Kanajameta, zlikovče iz Anadolije, unuče đavola lično, budalo, ti svinjski brabonjče, magareća guzice i klovne iz Hada, mesarsko pseto, nekrštena volino, neka đavo nosi tebe i sve Turke. To je sve što mi kozaci imamo da kažemo, gadan si i svojoj majci, a kud hrišćanima da vladaš. Datum ne znamo, jer kalendar nemamo, mesec je na nebu, godina u knjizi, nama je isti dan ovde ko i tebi tamo. Ti i tvoji Turci nas možete poljubiti u dupe.


Ataman Ivan Sirko i celo bratstvo kozaka Zaporožja.

moram priznati da Turkelja zvuči kulturnije nego ova kozačka stoka. ovi drugi kao da su sa nekog foruma stormfronta, ili naši, ili tako nešto. mada Turkelja, valjda kao i svi koji su vršljali po bliskom istoku, neizbežno pati od Jerusalimskog sindroma.

Gos'n Brajo, pisanije nije loše, samo je primetno da se preblizu poistovećujete sa objektom pisanija, subjektivizujete ga kao i niže sa soldatom (što je u drugom slučaju prihvatljivo i razumljivo pošto se radi o rodu rođenome). a ovi što su po prekim sudovima delili pravdu... ubice. Crnogorci su baš laki na okidaču, jel'te? ne mislim na vašeg tatu, sve i da jeste streljao bez pravednog i adekvatnog suđenja, on je samo ispunjavao naređenja jer nije imao drukčeg izbora. nisam impresioniran ni Če GeČvarinim ispovestima, ko je njima dao pravo da ubijaju ljude bez da se utvrdi obim krivice? ubijali zbog ideologije, svašta. dobra je analogija između nivoa primitivizma kozaka i jugoslovenske i latinoameričke gerile.
KRALJMAJMUNA KRALJMAJMUNA 11:01 22.09.2012

Re: Не долази за мене пролеће

Crnogorci su baš laki na okidaču, jel'te?


dobra je analogija između nivoa primitivizma kozaka i jugoslovenske i latinoameričke gerile.


Crnogorci kao i Amerikanci i Španci i Indijanci i Rusi.

Analogije između nivoa primitivizma(NP) kozaka i NP jugoslovenske i latinoameričke gerile je analogna analogiji između svih primitivizama.

ubijali zbog ideologije, svašta

Nego šta. Kao i svuda kao i uvek. Ideologija = interes.
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 11:11 22.09.2012

Re: Не долази за мене пролеће

KRALJMAJMUNA

Crnogorci kao i Amerikanci i Španci i Indijanci i Rusi.


četir noge dobre dvije noge loše, samo neke dvije noge manje lošije od drugih. tako su i Crnogorci malo lakši na okidaču od drugih. odnosno, nije teško naložiti ih da probleme rešavaju silom. voledu ljudi, šta li?

murder and interests,
da, tužna je krhkost ljudskosti, kada uvidiš da ti je život vredan poput bakarnog novčića, nekada ni toliko. kada ljudskost više ne znači sve postaje dozvoljeno. videli smo kako su se potomci ovih komesara u kožnjacima pokazali i u ne tako davnim konfliktima.
NNN NNN 11:49 22.09.2012

Re: Не долази за мене пролеће

Kozaci iz Zaporožja Mehmedu IV

Tebi turska satano, brate i druže crnog đavola, sekretaru Lucifera samog, pozdrav. Kojeg si ti đavola vitez, mamu ti tvoju? Tvoje armije se ne bojimo uopšte, na zemlji i na moru u našim čajkama borićemo se protiv vas sotona do poslednjeg. Ti nekrstu, zveri Vavilona, skrnavitelju svetog Jerusalima, jebaču koza iz Aleksandrije, svinjska glavo Egipta (Donjeg i Gornjeg), jermenska svinjo i tatarski jarče, konjokradice iz Kanajameta, zlikovče iz Anadolije, unuče đavola lično, budalo, ti svinjski brabonjče, magareća guzice i klovne iz Hada, mesarsko pseto, nekrštena volino, neka đavo nosi tebe i sve Turke. To je sve što mi kozaci imamo da kažemo, gadan si i svojoj majci, a kud hrišćanima da vladaš. Datum ne znamo, jer kalendar nemamo, mesec je na nebu, godina u knjizi, nama je isti dan ovde ko i tebi tamo. Ti i tvoji Turci nas možete poljubiti u dupe.


Ataman Ivan Sirko i celo bratstvo kozaka Zaporožja.

Kad ovo Kozak kaže

Zamišljam jednika koji ovo čita sultanu i plače!
("ja ne mogu više" drhtavom rukom predaje pismo sledećem, koji izdrži dva reda i tako sve dok sultan ne potroši sve iz pisarskog odeljenja...)

Evo (prave) varijacije na muzičku temu:


Ps. dipl. precednik bi bio ponosan
Sepulturero Sepulturero 16:05 22.09.2012

Re: Не долази за мене пролеће

Srđan Fuchs

ko je njima dao pravo da ubijaju ljude bez da se utvrdi obim krivice?

Једно врло актуелно питање за данашње доба дронова и циљаних убистава у Гази.
docsumann docsumann 16:47 22.09.2012

Comunismo Libertario, Revolución Social.

Srđan Fuchs Srđan Fuchs 19:35 22.09.2012

Re: Не долази за мене пролеће

Sepulturero


Једно врло актуелно питање за данашње доба дронова и циљаних убистава у Гази.


није ни чудо што су једном приликом IDF-овци, иначе непријатни према туристима, устукнули на пограничном прелазу са Палестином пред бусом пуним Црногораца, као, "а то сте ви, немојте почињати трећи светски, молим вас". Црногорцима све мило око мјеста за појасом ђе би стојала кубура да нису на ходочашћу. не би ни чудило да је тај солдат из IDF-а био чак и делом козак - или неки хазар, нешто - пореклом.
hoochie coochie man hoochie coochie man 20:45 22.09.2012

Re: Не долази за мене пролеће

isam impresioniran ni Če GeČvarinim ispovestima,


Ja tu ispovest ovde prvi put citam i evo od sinoc, od kad sam je procitao, pokusavam da razresim dilemu.
Kaze covek da je neprijatnu situaciju resio pucajuci nekom u mozak.
Dobro, revolucija, ubija se, ali otkud taj precizan medicinski opis putanje metka?
Da li je to rutina lekara ili bolesni sarkazam?

Vise mi lici na ovo drugo.
Bojana Maljević Bojana Maljević 21:19 22.09.2012

Re: Не долази за мене пролеће

Predrag Brajovic
Ах, Калте, ви русофили, с тим знањем руског

I mi, rusofili, bez znanja ruskog.

Hvala Brajoviću na divnom tekstu.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 21:43 22.09.2012

Re: Не долази за мене пролеће

Srđane, pročitaj opet. To što si ti iščitao ja nisam napisao.
Gospodja Klara Gospodja Klara 13:06 23.09.2012

Re: Не долази за мене пролеће

svinjska glavo Egipta (Donjeg i Gornjeg)


:))))))))))))
zemljanin zemljanin 21:09 21.09.2012

moglo je ...

bilo bi lepo da si negde uglavio i progon "komunista" u USA u tom periodu, jeste da nepomenuti nije nosio uniformu ali je sistem bio isti ... čisto da deluje nepristrasno ...
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 21:13 21.09.2012

Re: moglo je ...

docsumann docsumann 21:23 21.09.2012

je l' ovo

ustvari onaj odgovor princiju.

sad kapiram zašto ti je toliko trebalo ... a i vrijedilo je
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 21:26 21.09.2012

Re: je l' ovo

docsumann
ustvari onaj odgovor princiju.

sad kapiram zašto ti je toliko trebalo ... a i vrijedilo je


Јесте, Доцо :)
Слободно пусти коју музику; не морамо стално да бенчујемо ;-)
(И нађи, дер, молим те, где смо то потегли, ако ти није тешко.)

princi princi 21:41 21.09.2012

Re: je l' ovo

To je Brajovićev "obračun s njima". U koje, tj "one", i sam spada. Surovo i žestoko, kako jedino i možeš prema nekom koga mnogo voliš.
docsumann docsumann 21:58 21.09.2012

Re: je l' ovo

Слободно пусти коју музику




не морамо стално да бенчујемо ;-)


molićeš ti za benč kad na red dođu teški čučnjevi


EDIT: a ono smo potegli ovdje
docsumann docsumann 22:01 21.09.2012

Re: je l' ovo

Surovo i žestoko, kako jedino i možeš prema nekom koga mnogo voliš.


svako jednom primi kosku od onog koga mnogo voli ...

princi princi 21:25 21.09.2012

Uh, kakav

tekst...

Re: Uh, kakav

23 preporukepreko noci...
savamala savamala 21:26 21.09.2012

Бесудна земља



Добра књига. Док сам је читао, све време сам био бескрајно захвалан мом претку који се покупио и дошао за Србију.
AlexDunja AlexDunja 21:44 21.09.2012

...

miloradkakmar miloradkakmar 21:48 21.09.2012

Preporuka

Nešto kasnije i komentar, možda.



P.S. Eksplozija u sebi i van sebe čisto da se dokaže postojanje u vremenu, da prodere sopstveno nebo.
fixxerus fixxerus 22:21 21.09.2012

partija:.






srela se dva dilbera na brvnu
zdravo ja sam dilber a ko si ti
desi zdravo ja sam bio dilber pre tebe
au i
pa evo vidiš dokle sam stigo
a ni ja nisam mnogo dalje
a gde si krenuo
ne znam ali bi da prođem
ma ok aj prođi ja sam osim što sam bio dilber i dribler
e neću tako
pa šta oćeš
oću da te nataknem na rogove
eee batice nataknuti smo i pre nego su nam izrasli
kako to misliš
eh ona takve kao što smo ti i ja smaže po trojicu za predjelo

malo kasnije scena autopsije
secirajući veoma stručno nekad drage a sad leševe
ona ne propušta priliku da demonstrira domete nauke
pomalo markirajući da ta nauka ipak ne uspeva
da pronađe besmrtnu dušu u mrtvom telu

xe xe doduše ponekad se ona tamo i stvori
i leš oživi
ali ne zadugo
blue92 blue92 22:29 21.09.2012

куд се шећеш, ај ?

Температура је чудо.
Ииако знам да ПБ не би писао о дерту и севдаху, у (температурном) магновењу, помислих... ХЕЈ!!

Иистим, замагљеним умом прочитах у целости ову сјајну причу, и прочитаћу је сутра опет.

Аали, и на прво читање, видех како сјајних пасажа има!!

Мддаа.. револуције су чудо које (божемепрости) волим само због трагова у књижрвности музици сликарству



јес.. екстремна, ружна, иритантна.. ал то је то.
nsarski nsarski 22:38 21.09.2012

revolucionari

Meni se uvek nametala paralela između Đilasa i Trockog. Surova revolucija zahteva surove vođe, a kad ta revolucija prođe onda se i potreba za takvim vođama izgubi. Eric Hoffer je pisao na tu temu - kako oni koji izvedu revoluciju u krvi nisu podobni da je nastave i ostvare njene ciljeve u miru.

P.S. Hoffer razlikuje "operativce" revolucionare od idejnih vodja, i na njih, te operativce, se njegovo zapazanje odnosi.
Ovo je slika za razmisljanje (na Marksovom grobu):

Predrag Brajovic Predrag Brajovic 22:40 21.09.2012

Re: revolucionari

nsarski
Eric Hoffer je pisao na tu temu - kako oni koji izvedu revoluciju u krvi nisu podobni da je nastave i ostvare njene ciljeve u miru.

Мислиш на Кастра?

nsarski nsarski 22:42 21.09.2012

Re: revolucionari

Мислиш на Кастра?

Ne na Kastra, naravno. On je izuzetak, i ono sto sam napisao nije pravilo, ali se cesto desava. Tako mi se cini.
jasnaz jasnaz 22:47 21.09.2012

O

JJ Beba JJ Beba 22:59 21.09.2012

pobuna





Šostakovičeva opera Леди Макбет Мценского уезда po noveli Nikolaja Leskova izvedena je 1935. god i posle uspeha, 1936 godine, Pravda ju je u svojoj kritici napljuvala samo tako tvrdeći da Šostaković povlađuje perveznom ukusu buržoaske publike. i ako je kritika bila nepotpisana pripisivali su je Andreju Ždanovu, bliskom Staljinovom prijatelju dok su drugi tvrdili čak da je ju je Staljin napisao lično.
Staljin je gledao Ledi Magbet u Boljšoj tetatru kada je Šostaković bio prisutan i svedoci kažu da se vođa smejao na ljubavnim scenama

Kažu da Šostakovičeva Ledi Magbet nije rezultat kompozitorove pobune, ali je ta opera predstavljala onaj prelomni trenutak u Šostakovičevom životu kada je počeo partijski teror nad njim

edit

Braj, not bad, not bad at all
Nebojsa Krstic Nebojsa Krstic 23:50 21.09.2012

Re: pobuna

Braj, not bad, not bad at all

Kako sentimentalna saga o komunistima izazove opšte uzdahe odobravanja. Indikativno!
cult cult 23:51 21.09.2012

Re: pobuna

Braj, not bad, not bad at all


je l sa ovim akcentom rečeno? : )
JJ Beba JJ Beba 00:02 22.09.2012

Re: pobuna

Nebojsa Krstic
Braj, not bad, not bad at all

Kako sentimentalna saga o komunistima izazove opšte uzdahe odobravanja. Indikativno!

sentimentalne sage o komunistima su obično romantične.indikativno!

JJ Beba JJ Beba 00:05 22.09.2012

Re: pobuna

cult
Braj, not bad, not bad at all


je l sa ovim akcentom rečeno? : )

:)
Nebojsa Krstic Nebojsa Krstic 01:59 22.09.2012

Re: pobuna

sentimentalne sage o komunistima su obično romantične.indikativno!

Gde nisu...šteta što Brajović nije obradio onaj romantični deo Đilasovog života pre barberi mantila (na slici u tekstu)...onaj u kožnom mantilu.

Re: pobuna

Nebojsa Krstic
Braj, not bad, not bad at all

Kako sentimentalna saga o komunistima izazove opšte uzdahe odobravanja. Indikativno!


ako je ovo bilo meko, onda si ti...very hard core!
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 08:56 22.09.2012

Re: pobuna

Gde nisu...šteta što Brajović nije obradio onaj romantični deo Đilasovog života pre barberi mantila (na slici u tekstu)...onaj u kožnom mantilu.

Мислим да си понешто превидео. Волео бих да прочиташ текст још једном, ако те не мрзи.

Како год било, ево за тебе музике, знам да волиш :)



ЗА ГОРИЦОМ СЕЛО ПОМАЛЕНО
(по певању Вулета Јевтића)

За горицом, Хано,
О-хо-хох, јање,
За горицом, душо,
За горицом, име моје,
Село помалено.

Ја прошетах, Хано,
О-хо-хох, јање,
Ја прошетах, душо,
Ја прошетах, име моје,
Рахићким сокаком.

Све дјевојке, Хано,
О-хо-хох, јање,
Све дјевојке, душо,
Све дјевојке, име моје,
Пенџер отвориле.

Само Фата, Хано,
О-хо-хох, јање,
Само Фата, душо,
Само Фата, име моје,
Пенџер затворила!

Песма је севдалинка и пева уобичајену тему неузвраћене љубави. Kако пева Вуле Јевтић, Хани се певач жали да га његова љубав Фата не гледа. Гдегод се, у другим изведбама и варијантама, пева Јани – што је природније име за онај припев „О-хо-хох, јање“, јер би име од мила за Јану било Јања, то јест јање. Такође, и певач Миле Петровић целу ову песму пева знатно измењено, такође Јани, и то уз срећан крај: певачу девојка отварањем пенџера показује да прихвата његову љубав. Будући да текстови ових традиционалних песама немају канонску писану верзију, него се преносе усмено, отуд се при извођењу појављују различите варијанте, па тако и самог наслова: ова песма се наводи под насловима „Јање, јање“ или „За горицом, Јано“, док је вероватно њен „најтачнији“ наслов „За горицом село помалено“.
Biljana 77 Biljana 77 09:04 22.09.2012

Re: pobuna

šteta što Brajović nije obradio onaj romantični deo Đilasovog života pre barberi mantila (na slici u tekstu)...onaj u kožnom mantilu.


Šteta je što ljudi ovakve tekstove čitaju kao novinske članke, malo naslov, malo ono što počinje velikim slovima, malo ono što im zazvuči poznato, malo hronike, malo bezobraština. Samo ovde ima malo više. Za nekog toliko načitanog, očekivao bi čovek malo slojevitiji pristup.
natasavb natasavb 10:26 22.09.2012

Re: pobuna

Samo ovde ima malo više.


Mnogo više, rekla bih.

Nije ovde reč samo o Đilasu (koji jeste predstavljen pomalo sentimentalno, sa dušom, ali ipak sa dušom krvnika i ubice) ovde je oslikan i identifikovan čitav jedan narod i jedna epoha.
Nisam čitala "Besudnu zemlju", ali posle čitanja ovog teksta sam poželela da je pročitam, jer mi se čini da je Đilas isto to u njoj učinio, napravio ličnu kartu jednog naroda, malo drugačiju od one na koju smo navikli.

Ono što sam ja osetila posle čitanja i prvog i drugog dela, je nelagoda, strah, ali i neka možda malo bolesna ljubav prema tom našem mentalitetu.
Kada kažem našem tu mislim i na Srbe i Crnogorce, pa i na sve ostale narode sa ovih naših područja, jer često ne uspevam da nađem tačnu liniju razgraničenja između njih.

Mi smo ljudi krajnosti.
Sa istim žarom ćemo da branimo potpuno suprotne ideje, i oba puta u njih potpuno verovati, i u to da je samo jedna neporecivo ispravana, a druga pogrešna.
Nema kod nas one vrste preispitivanja koja ukazuje na to da uvek postoji bar još jedna perspektiva koju mi ne vidimo, da uvek i sve znati ne može niko.

Čak i kad donosimo odluke, koje kako na kraju prvog teksta ti reče, moraju nekog povrediti, a nemoguće ih je izbeći, to ne činimo na takav način da ta povreda bude što manja, već i to radimo zaslepljeni i ostraščeni.
Ono igranje u kolu oko ubijenih je odličan primer za to.

Umemo mi i da se pokajemo, i da priznamo da smo pravili greške, samo nam za to treba malo više vremena. Valjda upravo zbog tih krajnosti kojima smo skloni i te ostraščenosti sa kojima smo ih pravili.

P.S. Mogu samo da zamislim kako je bilo tvom ocu dok je prisustvovao tome (hej, imaš osamnaest godina i ne samo što gledaš smrt, već učestvuješ u jednom potpuno iščašenom ritualu), ali verujem da mu je mnogo više snage trebalo da vama sve to ispriča.

P.P.S. Muzike već ima dovoljno, a i to bih prepustila boljim poznavaocima od mene. :)



Nebojsa Krstic Nebojsa Krstic 11:49 22.09.2012

Re: pobuna

Мислим да си понешто превидео. Волео бих да прочиташ текст још једном, ако те не мрзи

Jeste, u pravu si...nego nije tvoj tekst bio predmetom osnovnog komentara:
Kako sentimentalna saga o komunistima izazove opšte uzdahe odobravanja. Indikativno!

...već nežno uzdisanje okupljene male grupe dilbera. Reko, da nije gej parada već počela!
Milutin Milošević Milutin Milošević 12:38 22.09.2012

Re: pobuna

Pravih se reci uvek kasno setim
Odgovor znam kad ostanem sam




Nisu uspomene iz vojske, mada je "kao na straži"
dragan7557 dragan7557 16:17 22.09.2012

Re: pobuna

Nebojsa Krstic
Braj, not bad, not bad at all

Kako sentimentalna saga o komunistima izazove opšte uzdahe odobravanja. Indikativno!

Tebi bi svakako odgovaralo više sentimentalnih priča o Kapitalizmu, a valjda i o Feudalizmu dok bi o Robolasništvu sigurno napisao novo muzičko delo?

Ili ti još nisu objasnili da Komunizam nikada nije nigde postojao, što me ne bi mnogo začudilo.

Brajoviću, svaka čast na napisanom, ali me nisi ubedio da treba da pročitam bilo šta što je Đido napisao.

Pre nekog vremena sam dobio knjigu "Crna Gora" i posle 10te stranice sam je spakovao u ormar, što je veoma bitno za ljubitelja knjige poput mene.

To se desilo jedino sa još jednom knjigom Vuka Draškovića, "Ruski Konzul," koju nisam čak ni spakovao već bacio u đubre.

Lelek Dobrice Ćosića "Kosovo" sam nekako na jedvite jade priveo kraju, a savaki put kad sam se nakanjivao da Pisca ponovo, čitam spopadala me muka.


Što se "Revolucionara" tiče ja njih i ne smatram ljudima već indoktriniranim izludelim patološkim lažovima i laktašima koji su gori od verski zaticanih laktaša ili oisti.

Naravno ovaj sastav ti je veoma dobar a na primedbe bilo zajedljive ili kritične ne obraćaj pažnju.


cerski
Nebojsa Krstic Nebojsa Krstic 17:08 22.09.2012

Re: pobuna

Tebi bi svakako odgovaralo više sentimentalnih priča o Kapitalizmu, a valjda i o Feudalizmu dok bi o Robolasništvu sigurno napisao novo muzičko delo?

Meni bi više odgovarala sentiš storija o fašistima. To bi odgovatalo duhu aktuelnog trenutka.
docsumann docsumann 17:52 22.09.2012

Re: pobuna

Meni bi više odgovarala sentiš storija o fašistima. To bi odgovatalo duhu aktuelnog trenutka.


ima doks muziku za sve

laziiprevare laziiprevare 18:46 22.09.2012

Re: pobuna

sentimentalne sage o komunistima su obično romantične


U JUL sam ušao iz onih pobuda koje kod sebe smatram najvrednijim. I što mi je većina drugova u JUL. I sto su ljudi normalni, a ideje prirodne.

Srpsko pozorište "Najavljeno ubistvo"



Nikada nisam bila dalje od tebe i nikad ti nisam bila bliže. S juga Indije, iz Madrasa, nisam u stanju da dođem danas u Beograd i da se s tobom pozdravim poslednji put - ja, koja sam punih 15 godina tvoja najbolja drugarica. Ali ti šaljem poruke preko svih ovih planina i mora - ja se s tobom nikada neću rastati.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 09:44 23.09.2012

Re: pobuna

dragan7557

Хвала ти, пријатељу мој.
alselone alselone 07:06 24.09.2012

Re: pobuna

Pravih se reci uvek kasno setim
Odgovor znam kad ostanem sam


Svaka cast gazda.

Evo da dodam i ja jednu:

Oči u oči sa svojom bedom
Ja pravdam sebe i mrzim sve redom,


ivana23 ivana23 23:47 21.09.2012

***

Predrag Brajovic Predrag Brajovic 23:47 21.09.2012

:)

Budimac Budimac 23:59 21.09.2012

Revolucionarna muzika



a i turski revolucionari su malo pozajmljivali od prethodnika

vrabac_u_steni vrabac_u_steni 00:19 22.09.2012

Вријеме је крв

Што рече генерал Чујков, а касније то искористио Станко Церовић за наслов своје књиге:

"Вријеме је крв"
docsumann docsumann 13:36 22.09.2012

Re: Вријеме је крв

"Вријеме је крв"


njanja_de.manccini njanja_de.manccini 00:55 22.09.2012

сурова истина о нашој бесудној земљи

„Све оне, што сам их убио, ја бих волео да су живи..."

ех кад би ...

ми тамо са Балкана смо као заморчићи из Зимбардових експеримената.

"What does it take for the citizens of one society to hate the citizens of another society to the degree that they want to segregate them, torment them, even to kill them? It requires a ‘hostile imagination,’ a psychological construction embedded deeply in their minds by propaganda that transforms those others into “The Enemy.” That image is a soldier’s most powerful motive, one that loads his rifle with ammunition of hate and fear. That image of a dreaded enemy threatening one’s personal well-being and the society’s national security emboldens mothers and fathers to send sons to war, and empowers governments to rearrange priorities to turn ploughshares into swords of destruction." Philip Zimbardo

п.с. Брајо дивно си ово написао
gedza.73 gedza.73 07:44 22.09.2012

Re: сурова истина о нашој бесудној земљи

сурова истина о нашој бесудној земљи
„Све оне, што сам их убио, ја бих волео да су живи..."

Loš sistem, još gori ljudi.
Đilas je bio ubica u ime ideologije.
I to ništa ne može da spere.
Naknadna posipanja pepelom ne oživljavaju ljude, ne sastavljaju porodice.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 08:59 22.09.2012

Re: сурова истина о нашој бесудној земљи

gedza.73
сурова истина о нашој бесудној земљи
„Све оне, што сам их убио, ја бих волео да су живи..."

Loš sistem, još gori ljudi.
Đilas je bio ubica u ime ideologije.
I to ništa ne može da spere.
Naknadna posipanja pepelom ne oživljavaju ljude, ne sastavljaju porodice.

Не видим једну једину реч којом сам то урадио. Штавише, цитирао сам властитог оца у том смислу.

Њањо, хвала...

gedza.73 gedza.73 10:31 22.09.2012

Re: сурова истина о нашој бесудној земљи

Predrag Brajovic
Не видим једну једину реч којом сам то урадио. Штавише, цитирао сам властитог оца у том смислу.

Ne, nisam ja tebi bilo šta prigovorio.
Samo me je tvoj tekst naveo da pomislim koliko li je nepoznatih poštenih i vrednih ljudi nestalo, upropašteno ili pobeglo zbog nekih niskih, malih i labilnih ljudi lošeg karaktera.

Da pojasnim, nisam mislio da tvoj tekst opravdava Đilasa već da on svoje krvave ruke ne može opravdati pisanjem jedne knjige.

Mi se, kao, nešto čudimo i zgražavamo 'devedsetim', navijačima, kriminalu, mržnji prema zapadu.

Pa, svi ovi kvazineoliberalni guru-i su godinama pričali kako je zapad dekadentan. Majčica СССР i slične bajkice.
A onda rotacija. Isti danas propagiraju demokratiju i parlamentarizam.
Možda jesam glup, ali ne baš toliko.

Ti streljaš dva čoveka samo zato što su trećem hteli da spasu život? I još igraš kolo.
Čovek ili zver?

Devedesete su direktna posledica pedesetogodišnjeg sistema. Lanac pukao, kutija otvorena.

docsumann docsumann 13:12 22.09.2012

Re: сурова истина о нашој бесудној земљи

gedža

Ti streljaš dva čoveka samo zato što su trećem hteli da spasu život? I još igraš kolo.
Čovek ili zver?


i zvjer i čovjek. često se to dvoje ni ne isključuju, nažalost.

da ne bude zabune, slažem se sa u potpunosti sa tvojim komentaraom. zlo je zlo u koje ga god boje obukli.

nego, mnogo je bilo ubica na ovim prostorima, i dalje ih ima tu među nama, samo čekaju svojih 5 minuta (kontra)revolucionarne odmazde pa da se istaknu.
ali onih koji su se pokajali zbog svojih nedjela jedva da ima za izbrojat na prste jedne ruke (i to minerske).

ajmo malo suptilne revolucionarne muzike



Swirling pictures of never ending dreams
I can't see what these images mean
Locked inside can't set the rainbow free
Like perishing flowers they sag and twist and die
There's a revolution
There's a revolution
There's a revolution
Joy or sorrow what does revolution mean
To save today is like wishing in the wind
All my beautiful friends have all gone away
Like the waves they flow and ebb and die
There's a revolution
There's a revolution
There's a revolution

vrabac_u_steni vrabac_u_steni 13:25 22.09.2012

Re: сурова истина о нашој бесудној земљи

gedza.73


gedžo bilo je toga ovde i pre komunista, i ne samo ovde. a uveren sam da će ga biti i ubuduće, dok god je ljudi.
gedza.73 gedza.73 13:59 22.09.2012

Re: сурова истина о нашој бесудној земљи

docsumann
mnogo je bilo ubica na ovim prostorima, i dalje ih ima tu među nama, samo čekaju svojih 5 minuta (kontra)revolucionarne odmazde pa da se istaknu.

Previše.
ali onih koji su se pokajali zbog svojih nedjela jedva da ima za izbrojat na prste jedne ruke (i to minerske).

To njihovo kajanje nam manje dobra donosi od učinjenih zlodela.
vrabac_u_steni
gedžo bilo je toga ovde i pre komunista, i ne samo ovde. a uveren sam da će ga biti i ubuduće, dok god je ljudi.

Naravno. Da ne skrećem temu kako mi uvek biramo na raskrsnici onaj lošiji put.

Kragujevac. LJudi i zveri.

U poslednjoj godini Prvog svetskog rata u Kragujevac su stigli vojnici 71. Austrougarskog trenčinskog pešadijskog puka u kome je bilo najviše Slovaka i manji broj Čeha. Zbog bune protiv svojih starešina, Nemaca i Madjara sudjeno im je pred prekim sudom, a zatim su i streljani. Memorijalni kompleks svečano otkriven 28. septembra 1924. godine.

човечанскa и грађанскa храброст у борби против неправде и неправичности


Svedok ovog zločina posebno navodi sramnu ulogu Ljotićevih dobrovoljaca koje je predvodio Marisav Petrović.Lično je mnoge ljude prebacio u grupe za streljanje.Svog zemljaka iz Badnjevca, Gruju Živkovića je tri puta slao u grupu za streljanje.Tri puta su čoveka drugi spašavali , da bi na kraju Marisav stajao pored njega i lično se uverio da je ubijen.

docsumann docsumann 14:08 22.09.2012

Re: сурова истина о нашој бесудној земљи

gedža
ali onih koji su se pokajali zbog svojih nedjela jedva da ima za izbrojat na prste jedne ruke (i to minerske).

To njihovo kajanje nam manje dobra donosi od učinjenih zlodela.


to njihovo kajanje je ličan čin, i ja sam ga upravo kao takvog spomenuo (bez ikakvih utilitarističkih vrednovanja).

maksa83 maksa83 14:36 22.09.2012

Re: сурова истина о нашој бесудној земљи

ми тамо са Балкана смо као заморчићи из Зимбардових експеримената.

njanja_de.manccini njanja_de.manccini 21:15 22.09.2012

Re: сурова истина о нашој бесудној земљи

Makso ne vidim šta si okačio. vidim samo veliki uzvičnik po sred tvog komentara. ajde ako te ne mrzi okači klip u linku, pliz
marco_de.manccini marco_de.manccini 02:55 22.09.2012

сталност људских назора

сталност људских назора

па, управо тако некако, сестра, мама и планине, ово остало, књиге, револуције, партизани, германци, неспортски риболовци, ... избледи.
blogovatelj blogovatelj 06:43 22.09.2012

Re: сталност људских назора

па, управо тако некако, сестра, мама и планине, ово остало, књиге, револуције, партизани, германци, неспортски риболовци, ... избледи.


I šume ostaju. Još ako su na planini...
marco_de.manccini marco_de.manccini 18:01 22.09.2012

Re: сталност људских назора

Ја говорим о сталним људским назорима, а љубав ка шумама је непостојана ствар. Једно време се чини да су златиборске најлепше, ал' кад од тог више нема 'леба, онда, из окрета, равногорске. Али сад, опет, ништа није лепо као руска шума.
49 41 49 41 04:21 22.09.2012

Eksperiment

(kazu vic) - mozda i nije.

Jel' Marks bio doktor nauka?
Jeste, ...
Jel' Engels bio doktor nauka?
Svakako, ...
Lenjin, dva doktorata; ...

Pa, sto su se zajebavali eksperimentom; na nama zivim ljudima.
Sto nisu na pacovima?
Cyrano de Bergerac Cyrano de Bergerac 10:43 22.09.2012

Re: Eksperiment

49 41
(kazu vic) - mozda i nije.

Jel' Marks bio doktor nauka?
Jeste, ...
Jel' Engels bio doktor nauka?
Svakako, ...
Lenjin, dva doktorata; ...

Pa, sto su se zajebavali eksperimentom; na nama zivim ljudima.
Sto nisu na pacovima?

Pacovi nisu htjeli da sarađuju.
draft.dodger draft.dodger 05:58 22.09.2012

Bergman...

bauer. bauer. 07:43 22.09.2012

...

најпознатија фотографија 20. века

Misliš, ova fotka (isečak fotke, nisam uspeo da nađem celu, sećaš se 'nevinih sedamdeseih'?)? Jer, ona dvojca o kojima pišeš, nisu bili ništa drugo nego dilberi. I ratni zločinci, usput. Tako, da ni fotku nisu zaslužili.

Biljana 77 Biljana 77 08:57 22.09.2012

Zubato

Besudna zemlja me, po ovom što si napisao, u mnogome podseća na Bulatovićevog Crvenog petla ... knjigu koju sam pročitala sasvim nepripremljena i sigurno prerano (neka budala nam je to uvrstila u 7. razredu u one "za odličan uspeh i primerno vladanje" i ostala potpuno osupnuta - Zar ima i takvih mesta na zemlji? Verujem da je Besudna zemlja ipak znatno kompleksnija.

O doktoru Ernestu tek toliko da ga smatram jednim od retkih pravih revolucionara, pošto u mom poimanju sveta revolucionarom može da se smatra samo onaj ko polazi da menja svet iz jedne sasvim udobne pozicije, uklopljenosti po svim osnovama (položajem, obrazovanjem, imetkom, poreklom, čimegod) u taj postojeći svet, osim u pogledu moralnih shvatanja. (Ako uopšte ima nekog ko nije gledao, neka pogleda Dnevnik motocikliste.) Koča Popović može biti primer za ovdašnju priču.

Što se tiče neodgovorenih pitanja, otac autora ovih redova takođe je bio u jednom ratu... Neka pitanja moraju da ostanu bez odgovora.

I bez namere da ti podilazim, mogu samo da kažem dve stvari - ponosna sam što mogu makar zvanjem da se nazovem tvojom koleginicom i šteta je što ovde ne pišeš i više i češće.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 09:11 22.09.2012

Re: Zubato

Biljana 77
I bez namere da ti podilazim, mogu samo da kažem dve stvari - ponosna sam što mogu makar zvanjem da se nazovem tvojom koleginicom i šteta je što ovde ne pišeš i više i češće.

Морам нешто да објасним: ја нисам писац коме је властити занат и ухлебљење. Такође, да бих написао овакав чланак, морао сам штошта да прочитам, што тражи времена и напора. Оно друго није проблем, оно прво уме да буде. И треће -- мора постојати жеља, порив да се пише. Ја тако функционишем: тек кад ме нешто страсно привуче, тиме се и бавим.

Тако сам, пишући о Ђиласу, прочитао и стенограм Трећег ванредног пленума ЦК СКЈ. У једном трену, током његовог трајања, Ђилас се, попут Еутимија Гуере, јавно покајао и признао да је погрешио, скренуо са пута Револуције. Доцније се због овога гризао, а и сама мајка га је питала, кад се вратио кући, отприлике -- црни сине, шта ти би да онако нешто кажеш?! Колика је била моћ те силом идеологије и система режиране представе најбоље говори чињеница да је Пленум уживо преношен на радију. Значи, власт није имала страха да ће се ствар отргнути контроли. Као што и није: сви су ваљано играли своје улоге, чак и сам Ђилас као покајник. А на Пленуму, један за другим, остављали су га најбољи другови, бивша жена међу њима. Остао је сасвим сам (само се В. Дедијер мало ипак и даље бунио и као залагао за Ђиласа).

Кад неком кичма пуца, то нико други не чује :)
angie01 angie01 09:44 22.09.2012

Strelnikov voz

prolazi, dok citam!


angie01 angie01 09:47 22.09.2012

Re: Strelnikov voz

i muzika:


Nebojsa Krstic Nebojsa Krstic 12:31 22.09.2012

Re: Zubato

Тако сам, пишући о Ђиласу, прочитао и стенограм Трећег ванредног пленума ЦК СКЈ.

ja sam nedavno prelistavao stenograme 6. plenuma...Priznajem, sa priličnom dozom prijatnog iznenađenja...Mada sam svojevremeno te govornike slušao u direktnim radio prenosima ne shvatajući o čemu govore. Sad kad ih čovek čita, shvati da su oni bili antički peripatetičari u odnosu na današnji politički mulj. Pritom, kroz pore uvijenih izlaganja izbija drama uzbudljivija od Le Kareovih...

Nego sam nešto drugo hteo...Ti si Brajoviću, u gornjem tekstu napravio jedan zanimljiv književni mix koji za rezultat ima neku vrstu poetske feljtonistike...Ima li tome pandana ili si ti rodonačelnik.

Ozbiljno pitam jer ne znam.
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 20:07 22.09.2012

Re: Zubato

Nebojsa Krstic
Тако сам, пишући о Ђиласу, прочитао и стенограм Трећег ванредног пленума ЦК СКЈ.

ja sam nedavno prelistavao stenograme 6. plenuma...Priznajem, sa priličnom dozom prijatnog iznenađenja...Mada sam svojevremeno te govornike slušao u direktnim radio prenosima ne shvatajući o čemu govore. Sad kad ih čovek čita, shvati da su oni bili antički peripatetičari u odnosu na današnji politički mulj.

Nego sam nešto drugo hteo...Ti si Brajoviću, u gornjem tekstu napravio jedan zanimljiv književni mix koji za rezultat ima neku vrstu poetske feljtonistike...Ima li tome pandana ili si ti rodonačelnik.

Ozbiljno pitam jer ne znam.

вероватније да си читао откуцаје моје кеве или неке њене колегинице које су за скупштину сређивале те стенограме даноноћно и које су жене училе књижевност и/или биротехнику, а ови о којима говориш ти су били подједнаки муљ као што су и данас. проценат писмених је био негде тамо где и проценат рокера међ шабосима данас (ти, борко, ________ name 3rd), дакле мали.

за ово није родоначелник, већ неко време се тражи поетика у исказу, да ли од Eka, Fukoa, тако та школица естетике израза.
Nebojsa Krstic Nebojsa Krstic 21:37 22.09.2012

Re: Zubato

вероватније да си читао откуцаје моје кеве или неке њене колегинице које су за скупштину сређивале те стенограме даноноћно и које су жене училе књижевност и/или биротехнику, а ови о којима говориш ти су били подједнаки муљ као што су и данас. проценат писмених је био негде тамо где и проценат рокера међ шабосима данас

Ne bih se složio. Ajde da uzmemo ga je te stenograme, koje sam čitao u štampanom izdanju, neko sredio...ali sam nedavno gledao jednu arhivsku emisiju, intervjy Mike Špiljka, pazi, on je u vreme kad sam ja bio dete, sećam se, važio za kretena, za klovna, više je viceva bilo o njemu nego o Muji i Hasi...

Sad kad sam gledao - šok! Jedan fin, uglađeni gospodin koji govori razumno i trezveno...

Kad sam to video shvatio sam koliko smo mi kao kolektiv u teškom stanju, a da ne govorim o političkoj eliti, od kojih neki sadašnji, u Mikino vreme, ne bi bili nikad pušteni iz Guberevca.
за ово није родоначелник, већ неко време се тражи поетика у исказу, да ли од Eka, Fukoa, тако та школица естетике израза.

Ma znam da su te mix forme sad trendi, nego se onda u čitanju ne zna jel to fiction ili faction, jel to java ili san.
princi princi 22:50 22.09.2012

Re: Zubato

Kad sam to video shvatio sam koliko smo mi kao kolektiv u teškom stanju, a da ne govorim o političkoj eliti, od kojih neki sadašnji, u Mikino vreme, ne bi bili nikad pušteni iz Guberevca.

To je s jedne strane cena i vrednost i beda demokratije a s druge strane i sign of the times: vremena su se promenila, postala radikalnija, tabloidnija, vulgarnija, pornografskija, ako hoćeš, jer je danas, tačno je, bez ikakvih posledica moguće reći stvari za koje bi te pre 30 godina strpali u ludnicu. Nije to samo kod nas tako: isto je i na Zapadu, gde je, na primer, fašisti ulaze u parlamente, gde mainstream štampa i mediji 'ladno promovišu radikalne teme i njihova rešenja koja bi se pre 25 ili 30 godina smatrale tabuima (na primer, odnos prema strancima i azilantima u Evopi ili USA).
Nebojsa Krstic Nebojsa Krstic 00:29 23.09.2012

Re: Zubato

Nije to samo kod nas tako: isto je i na Zapadu, gde je, na primer, fašisti ulaze u parlamente, gde mainstream štampa i mediji 'ladno promovišu radikalne teme i njihova rešenja koja bi se pre 25 ili 30 godina smatrale tabuima (na primer, odnos prema strancima i azilantima u Evopi ili USA).

Ma znam, nego to kod nas već prelazi u monstruoznu fazu ludila.
savamala savamala 08:32 23.09.2012

Re: Zubato

Ma znam, nego to kod nas već prelazi u monstruoznu fazu ludila.



Монструозна фаза лудила је била када сте тврдили, сви у глас, да су Косово и ЕУ два одвојена процеса, итд., итд. Успут сте упрегли и све медије да ту будалаштину понављају за вама и, онако успут, да вам се диве како сте лепи и паметни. Наравно да сте ви знали да то нису два одвојена процеса и наравно да сте знали да ће за пар година, када му дође време, запад да почне са овом песмом коју сада слушамо. Међутим, знали сте да, изговарајући ту лудост, купујете још пар месеци или година власти анестезирајући друштво и убијајући сваки дијалог. Могао сам ову илустрацију лудила да дам и са Тадићевим говором на угледној високошколској установи ткз. ”Мегатренд” где је пред студентима и Мићом ректором у розе сакоу и у розе ципелицама, изречено да је ”криза наша шанса”.
Крстићу, ти нас зајебаваш.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 09:41 23.09.2012

Re: Zubato

Nebojsa Krstic
Nego sam nešto drugo hteo...Ti si Brajoviću, u gornjem tekstu napravio jedan zanimljiv književni mix koji za rezultat ima neku vrstu poetske feljtonistike...Ima li tome pandana ili si ti rodonačelnik.

Ozbiljno pitam jer ne znam.

Ах.
Ја сам претача самом себи? Могуће, није још потврђено :))))

Ево ти још један занимљив књижевни mix.
(Знам да не отвараш линкове, али потруди се да овај отвориш: на 62. страни налази се ратна слика једног од учесника другог дела текста, нашег сведока а мог оца. У подешавањима има да се намести да се online текст листа као књига, или свуци књигу са мреже у ПеДеЕф фајл па опет исто...)
maksa83 maksa83 09:46 23.09.2012

Re: Zubato

Nebojsa Krstic
Nije to samo kod nas tako: isto je i na Zapadu, gde je, na primer, fašisti ulaze u parlamente, gde mainstream štampa i mediji 'ladno promovišu radikalne teme i njihova rešenja koja bi se pre 25 ili 30 godina smatrale tabuima (na primer, odnos prema strancima i azilantima u Evopi ili USA).

Ma znam, nego to kod nas već prelazi u monstruoznu fazu ludila.

Mislim da ništa od toga nije naš patent, niti je vezano za neko specijalno vreme ili prostor.

Čitajući komade ove knjige po netu tu i tamo ja već nekoliko godina čekam da se ovo pojavi u Kindle formi: Political Ponerology (A Science on the Nature of Evil Adjusted for Political Purposes)

Treba se kloniti Pravedne Rulje i Ljudi Sa Misijom (pogotovo ako su naoružani).
Nebojsa Krstic Nebojsa Krstic 19:00 23.09.2012

Re: Zubato

Монструозна фаза лудила је била када сте тврдили, сви у глас, да су Косово и ЕУ два одвојена процеса, итд., итд. Успут сте упрегли и све медије да ту будалаштину понављају за вама и, онако успут, да вам се диве како сте лепи и паметни.

Ne, EU zvaničnici su to tvrdili, a mediji su ih prenosili.... A kad je o tome reč, neki današnji mediji zaista pokazuju šta znači "biti upregnut".
Наравно да сте ви знали да то нису два одвојена процеса и наравно да сте знали да ће за пар година, када му дође време, запад да почне са овом песмом коју сада слушамо.

Naravno je sledeće:

Svi su znali, od početka pregovora, da će borba biti teška a ishod neizvestan. I da su šanse za uspeh male, sa tendencijom svakodnevnog smanjivanja.

E, u tim uslovima, postoji jedna škola mišljenja koja kaže: jeste, teško je, ali hajde da ipak pokušamo da spasemo što se spasti može.

i druga koja misli da je lepše izvući dupe, one koji ostanu u procesu otužiti za izdaju...a kao rešenje problema ponuditi predaju na svim poljima.

I da ne bih nepravedno zapostavio, ima i treća škola koja mudro tiću i čiji predstavnik kaže da će u NY da saopšti naše državne planove za KiM, a da pre toga nije saopštio građanima Srbije.

milisav68 milisav68 20:42 23.09.2012

Re: Zubato

Nebojsa Krstic

Ne, EU zvaničnici su to tvrdili, a mediji su ih prenosili.... A kad je o tome reč. neki današnji mediji zaista pokazuju šta znači "biti upregnut".

"Da biste došli u Evropu ne smete da je vređate i da bi Srbija ušla u Evropu ne može da bude uvređena, i to poručujem svim evropskim sagovornicima. Verujem jedino u ulazak Srbije u EU zajedno sa Kosovom", rekao je Tadić.

Tadić je rekao da je uveren da EU nikada neće priznati eventualnu jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, jer u EU Srbija ima prijatelje koji to nikada neće učiniti.

On je kazao da će, kao predsednik, nastaviti da sprovodi jedinstvenu državnu politiku po pitanju Kosova koju je podržala i Skupština Srbije.

"Odlična je vest da imamo više prijatelja nego ranije, ne samo Rusiju, već nas podržavaju i mnoge zemlje EU", kazao je Tadić, kao i da Srbija problem statusa Kosova ne može da reši tako što će se izolovati od sveta, ne tako što će se o njoj odlučivati u Savetu bezbednosti, već tako što će i sama biti članica tog tela UN.


31. januar 2008.
Boris Tadić i Tomislav Nikolić u TV duelu kao glavne teme istakli su pitane Kosova i Evropske unije.

Link


savamala savamala 21:55 23.09.2012

Re: Zubato

Ne, EU zvaničnici su to tvrdili, a mediji su ih prenosili.... A kad je o tome reč. neki današnji mediji zaista pokazuju šta znači "biti upregnut".


Полако Крстићу, знамо да су то говорили званичници ЕУ али то није наш проблем. Наш проблем је што сте то говорили и ви (Тадић, Јеремић, паметна и вансеријски узбудљива Милица Делевић и многи други). За Делевићку не знам, не делује ми претерано бистро али Јеремић и Тадић су свесно изговарали лаж. Знали су да ЕУ и Косово нису два одвојена процеса. Једноставно, није вас било брига за највећи државни и национални проблем, свесно сте то игнорисали само да би се задржали још неко време на власти. То ће вам бити забележено.

Што се ”упрегнућа” тиче, то је ваша игра која вам се сада обија о главу.

E, u tim uslovima, postoji jedna škola mišljenja koja kaže: jeste, teško je, ali hajde da ipak pokušamo da spasemo što se spasti može.


У вашем спашавању што се спасти може донели сте и противуставни статут Војводине и отворили следећу кризу. Ваш пријатељ Јелко баш данас се огласио са новим саветима како да се докусури ово што је после Тадића од Србије преостало. А, говорило вам се да то не радите, није да није.

I da ne bih nepravedno zapostavio, ima i treća škola koja mudro tiću i čiji predstavnik kaže da će u NY da saopšti naše državne planove za KiM, a da pre toga nije saopštio građanima Srbije.


Представник те школе мудрих је вероватно учио од Тадића. Тако смо и пре пар година из Њујорка сазнали шта је Тадић договорио са гђом Ештон и што није имало везе са оним то је скупштина рекла. Али, добро, ти си то, пре пар дана, назвао одличним потезом. Не знам зашто се сада буниш када Николић хоће нешто слично да изведе. Уосталом и ви и Николић сте јунаци викиликс повести.
Nebojsa Krstic Nebojsa Krstic 22:31 23.09.2012

Re: Zubato

Savamala


Preskočila si:
druga koja misli da je lepše izvući dupe, one koji ostanu u procesu otužiti za izdaju...a kao rešenje problema ponuditi predaju na svim poljima.

savamala savamala 22:46 23.09.2012

Re: Zubato

Preskočila si:
druga koja misli da je lepše izvući dupe, one koji ostanu u procesu otužiti za izdaju...a kao rešenje problema ponuditi predaju na svim poljima.


Не, нисам, једноставно никога не препознајем. Ово ми је више изгледало као стилски орнамент али без неког посебног значења.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana