Pravo

A moze i ovako... Hipoteticki : " Imam platu 32000 stan placam 200 evr (16000) struja, voda , benzin, odrzavanje stojadina jos 150 evra (12000) od moje plate ostaje mi 4000 ali zato zena ima 20000 ima nas cetvoro da se razbijemo od 24000 to mu dodje oko 6000 po svakom od nas. Ili 200 dinara dnevno." Nek je jedno od cetvoro na studiranju naprimer u drugom gradu... onda je tek vatromet. Sto reko Miki Manojlovic u Ranama ako se pristedi za jedno 6 meseci
ima da .... ko covek. Ovo sto sam nakucao je srednja klasa u Srbiji. Ona je manje ugrozena od nize, naravno i situacija je malo bolja jer su ljudi u nekim boljim vremenima stekli kuce. Ali mislim da je ova iliustracija dovoljna pametnom da shvati da evropske integracije i bolje sutra koje je obecano i juce nisu dovoljne.

Prosečnog srpskog birača muči i potencija, inače natalitet ne bi bio tako nizak.

Tako da prosecni srpski glasac samo bira od onoga sto je na stolu, ako su na stolu samo rakija i sir time se i sluzite a o prepelici se prica kao Cuo sam da negde postoji...

Ima nacina da ozbiljan politicki stav dobije znacajno glasacko telo, ali za to treba vremena, za vreme treba para, za pare treba podrska, a za podrsku prilagodjavanje

Mislim da bi trebalo početi sa razumevanjem poteškoća ogromnog broja običnih ljudi i sa tim polazištem pristupati problemima, a ne unapred te ljude markirati kao prostake koji glasaju "kontra". To su pojedinci, isti kao što smo i mi, sa istim mukama i potrebama... Najlakše je politički se zgaditi i sa visine posmatrati ih. To je i kontraproduktivno. Razumimo ih iznova. Tako će se smanjiti polarizacija i dati šansa istinskom, ili makar iskrenijem društvenom dijalogu o načinima rešavanja postojeće situacije, koja se pre svega meri brojem nezaposlenih i stravičnom apatijom (koja je uglavnom skrivena u neke druge oblike ponašanja). U tim relacijama treba tražiti kopču između "jedne" i "druge" Srbije.

Na ovo se nadovezuje oko 60 godina ispiranja mozga (negde od 1941. do danas, uz izuzetak kratkog perioda 2000-2003, koji znamo kako se zavrsio) i indoktrinacije zlocinackim ideologijama totalitarizma, bio on marksisticki ili nacionalisticki ofarban.

U pravu ste g. Ćirkoviću, obrazovanost, neprosvećenost, kulturna i moralna degradacija proizašla iz postkulturne matrice kiča i šunda devedesetih godina ostavila je traga na dobrom delu stanovinštva. Ovo se posebno odnosi na mlađe generacije na kojima ova zemlja treba da ostane, a čije su se ličnosti formirale i sazrevale u svojevrsnom kulturnom getu devedesetih i totalno poremećenom sistemu vrednosti. Ne čudi onda ni činjenica zašto raste broj ektremnih nacionalističkih organizacija koje su pre svega produkt ideolologije zavereničkog diskursa u kojem, kako je to naveo i autor teksta, krivca konstantno tražimo u drugome a sebe postavljamo u poziciju žrtve. Tako idoli ovih mladih ljudi postaju oni koji su se u vihoru globalne subverzije prema našem narodu pokazali kao heroji odbrane: Mladić, Legija , Šešelj koji upravo u ovom trenutku vodi bitku za odbranu interesa srpskoga naroda, a ako bi dodali ovoj borbi i viši duhovni značaj, onda cela priča porpima i duboku manihejsku konotaciju. Kada uzmemo ovo u obzir onda i nije iznenađujuće što je g. Nikolić na izborima dobio ovoliku pordšku, a što svakako treba da zabrinjava.

Kad nas ovi ,da budem malo kulturniji dosadni statističari počnu daviti gledajući samo brojke i onda iz toga izvlačiti svakojake zaključke to ti je samo da se pitaš ćemu služi njihovo školovanje. U Srbiji ima malo pravog posla za visoko školovane stručnjake i zato oni odlaze u inostranstvo. Za pekare,mesare i raznorazne trgovine ne trebaju fakultetski obrazovani kadrovi. Mi smo uništavanjem naših fabrika izgubili ne samo stručnjake sa fakultetom nego i kv i vk majstore. Sada kad bi Srbija trebala da razvuče neki veći dalekovod morala bi da angažuje majstore iz Nemačke ili Francuske jer je svoj majstorski kadar uništila. A taj posao smo pre tridesetak godina radili kao od šale.

smatram da je velika odgovornost na demokratskoj vlasti da učini sve što je u njenoj moći da raznim programima edukacije smanji uticaj anahronih i retrogradnih vrednosti u našem društvu, dakle, da promeni svest naroda kako bi se smanjila mogućnost rediciva politike iz devedesetih godina.

Meni tu nema logike kome treba orazovanje da bi znao sta je dobro a sta lose.

Ali su (1) bili indoktrinirani vise od proseka, te (2) na svoja mesta dosli su uglavnom partijskim zaslugama, sto znaci da nisu *autenticna* elita. Nije tamo nikada bilo mesta za doista najbolje umove (zamislite koliko biste se zacudili da su u sanu bili Pekic, Kis, Jaric, itd.).

sartr ima knjigu koja se zove "đavo i gospod bog"koja baš govori o tome kako može biti teško razlikovati ko je dobar a ko loš

ja nikad nisam shvatio zašto svi mi poistovećujemo delo sa čovekom ali to ide verovatno sa onim"odelo ne čini čoveka" a svi dobro znamo da da bolje prihvatamo lepo obučene pa se posle iznenadimo kad otkrijemo koliki su dripci ali to je valjda u ljudskoj prirodi

Koliko nasih disidenata iz osamdesetih, koji su znacajnije figurirali na javnoj sceni, mozete navesti a da nisu, u nekom trenutnu barem, bili "nacionalno orijentisani"?

ali ne mislim da je uskraćivanje prava ne dati mogućnost glasa onom kome neko drugi zaokružuje listić

Takva "asistencija" je predodređena svim glasačima u Srbiji stanjem u kome se zlo programira i odmah abolira kao nužna posledica pređašnjeg i predstojećeg eventualno još većeg zla. Pročitajte "partijske Programe" koje običan glasač i ne čita, već obično podleže dreci polit - propagandi novih Komesara.

Boro

Demokratije se, kao i drustvo uopste, grade dugi niz godina, stoleca zapravo.mogu se uociti dve stvari. Prvo, govori se o demokratijama i DRUSTVU generalno. Drugo, i bitnije, govori se o IZGRADNJI istih. Dakle, to sto bi po nekim kriterijumima zemlja XY tek od godine GGGG mogla biti kvalifikovana kao demokratska, ne znaci da tu istu demokratiju nije gradila i pre tog trenutka. Ne pominju Englezi tek tako Magna Kartu (pocetak XIII veka) kao jedan od temelja svojih sloboda i demokratije.

Srpska politicka elita mora da dodje do konsenzusa o drzavnim prioritetima (EU) i da tu politiku gura no matter what. Ukoliko, se bude osvrtala unaokolo to ce biti jos jedan populizam Kostuniciniog tipa.