BRAT JE MIO KOJE VERE BIO

Znate onaj osećaj kada se neko blamira, vi nemate nikakve veze sa tim ali vam je neprijatno?

Tamo negde u vreme proslavljanja državnog praznika, tzv. „Dana državnosti" na RTS-u ukačim negde od sredine igrano-dokumentarni film „Kraljevina Srbija". Kako nisam imao vremena da ga tada pogledam, a zanimaju me teme vezane za istoriju i generalno, dokumentarni film kao forma, potrudih se i uspeh da nađem narečeni film koji potpisaše Zdravko Šotra kao reditelj i što je mnogo važnije za ovu priču, Milovan Vitezović kao scenarista.

Gledam tako ja taj film, ređaju se prizori iz naše istorije, poznati glumci, Dragan Nikolić kao narator, kostimi, budžet očigledan, stiglo se i do snimanja u Beču... Sve dosta korektno, mada, da ne cepidlačim baš, moglo se bolje pogledati kako su to radili oni po čijem uzoru je rediteljski postupak sproveden, pa da to ima malo više dinamike, ali dobro, to bi možda bilo više po mom ukusu, mada i ne znači da sam u pravu. Ređaju se dramatizovani vladari, ličnosti značajne za srpsku istoriju, negde se malo preteralo, ali ništa strašno, realno se to može opravdati potrebama dramaturgije. Kad, dođosmo do Đorđa Vajferta. Predrag Ejdus u ulozi Carskog ambasadora Austrougarske koji dolazi u neslužbenu posetu guverneru Narodne banke kraljevine Srbije Georgu Vajfertu (Voja Brajović). E sada, znate onaj osećaj kada se neko blamira, vi nemate nikakve veze sa tim, ali vam je neprijatno? Takav sam ja osećaj imao gledajući ovu sekvencu. Zašto? Pa evo zašto - nisam odavno video toliku količinu diletantizma, površnosti i naravno, pretencioznosti koja ide uz to. Sve spakovano u nešto manje od četiri minute. To je izgledalo ovako:

Šta je tu sporno? Skoro sve. U nategnutost dijaloga prouzrokovanog izmišljanjem i netačnošću skoro svega rečenog neću da ulazim. Ovde želim da se osvrnem na neistine i poruke koje se saopštavanjem tih neistana šalju. Austrougarski amabasador, naslućuje se, dolazi sa nečasnom namerom da po nacionalnom, zemljačkom osnovu izradi od Vajferta nekakvu korist za svoju carevinu. Vajfert ga „olađuje" i tu nema ništa sporno. Ali kako i zašto, e to je interesantno i tu dolazimo do problema. Vajfert, videli ste uporno odriče da je Nemac, odbija da razgovara na nemačkom, čak ga prekorno podseća gde se nalaze, a tu se ima govoriti samo srpski. Zamislite da Jelašiću, Šoškiću ili Tabakovićevoj dođe neko iz EU i da oni odbiju da pričaju bilo kojim drugim jezikom?

Zašto se u opšte na tome insistira, osim da se vidi kako mentalni sklop srpskog kurčenja ne može da se obuzda? No, to nije najgore. To tek sledi. Naime, Vajfert (ovaj iz filma) u svom srbovanju kaže:" ...ja sam Srbin po svom izboru, živim kao Srbin, ratovao sam kao Srbin i želeo bih da jednoga dana umrem kao takav." I još: „ ...prešao sam odmah u srpsko državljanstvo a posle u pravoslavlje..." Pa da vidimo, da li je to istina i da li mu se ostvarila želja da umre kao Srbin? Ili je to želja pisca scenarija? Evo, možete videti ovde*:
http://www.facebook.com/media/set/?set=a.4237227123146.2163404.1059513287&type=3

Eto, želje puste... Čak se, vidimo, pred smrt ispovedio, primio pričest i bolesničko pomazanje. Sahranjen je na Katoličkom groblju u Pančevu. Hajde sada da mi neko objasni, šta im je to trebalo da rade? Teško je proveriti čaršijske legende? Teško je otići i malo kopuckati po arhivama? Videti arhive Politike i Vremena iz toga doba (tu bi tek našli interesantnih stvari)? Proveriti u nadležnom Parohijskom domu, Župnom uredu? Sudeći po produkciji, honorar sigurno nije mali, pa ne bi smelo da bude teško, ako već savesnost u obavljanju posla nije dovoljan motiv.

Ovo je jako loša praksa iz dva razloga, prvi je to što je ovo verovatno plaćen posao, i to plaćen državnim novcem, a nije urađen kako treba. Da li je neko gledao taj film pre prikazivanja, ima li neki urednik kod koga je ovo prošlo? Koji je motiv uopšte da se ovako falsifikuju istorijske činjenice? Tu dolazimo do drugog razloga zašto se ovim bavim - kakva se to poruka htela poslati građanstvu? Zašto sve ono značajno što je Vajfert u svojoj bogatoj biografiji učinio nije bilo dovoljno da se u filmu spomene? Na primer, što je na volovskoj zaprezi preneo zlatne rezerve Narodne banke preko Albanije, a da nije skrenuo ka Kipru, recimo, što je spasao život Nikoli Pašiću, podizao i pravoslavne i katoličke hramove, potom brojni filantropski gestovi, sa Pačuom uspešno je isplanirao i sproveo finansiranje države u ratu, ma svaštanešto... Od svega je moralo da se istakne baš ono što nije istina?

Ja sada ne znam i neću ni da istražujem da li se Teodor fon Burg, Zoltan Dani i Đula Mešter na primer, deklarišu kao Srbi i pravoslavci. Bar što se tiče RTS-a i Milovana Vitezovića, džaba im zasluge i dostignuća, ako nisu prešli u pravoslavlje. Jedva čekam da vidim neki novi dokumentarac gde ćemo kao najvažniju epizodu iz života Vaska Pope ili Arčibalda Rajsa gledati kako Vasko odbija sa kolegom iz Bukurešta da priča na rumunskom, a Arčibalda močaju u burić u Ostrogu.

Dakle, Mađari, Slovaci, Rusini, Rumuni, Romi, Jevreji, Cincari, Nemci, Goranci i svi ostali nesrbi, jasno vam je šta vam je činiti kao dodatak svojim eventualnim podvizima - trk u prvu pravoslavnu crkvu da vas privedu veri! Ako hoćete da vam se išta prizna. To vam je, kao što vidite, poručeno sa državne televizije o državnom trošku. Nije dovoljno biti lojalan i savestan građanin i to pokazati osvajanjem najviših naučnih priznanja, rušenjem neprijateljskog aviona koji niko ni pre ni posle nije uspeo da sruši, osvajati medalje u dresu reprezentacije, jok! Moraš biti veći Srbin od cara Dušana ili bar od Bore Čorbe. To prvo, ovo ostalo i ne mora.

A rešenje ove misterije, kako to da je Vajfert prešao u pravoslavlje, a sahranjen je kao katolik postoji i jednostavno je, svakom ko razmišlja kao pravi Srbin tu misterije i nema. Da pojasnim onima kojima je ovaj, ispravan odnos prema nacionalnosti stran - kao pravi Srbin, pribegao je starom srpskom lukavstvu - pred smrt je poslao po katoličkog sveštenika, na prečac se zaunijatio te se ispovedio, primio pričest i bolesničko pomazanje. Kada ga je sveštenik pitao zašto se pred smrt vratio u katoličanstvo - u Vajfertove umiruće oči vratila se na tren iskra života, te je izgovorio svoje čuvene poslednje reči:"JEDAN ŠOKAC MANJE, AaHAAAHAHAAAAHAA!!!"

*Malo sam izgleda priglup da postavim sliku tu, pa sam linkmorao ovak, tjac...