Gost autor| Obrazovanje

Vježbica za Napoleona XIV

Krugolina Borup RSS / 11.10.2012. u 17:38

(Илити: Не волим да причам о себи, али узмите мој случај)

Gost autor: Tasadebeli

 

Када сам започињао своју просветарску каријеру, непрекидно сам понављао у себи: „Ти сада радиш са живим људским бићима. И то малим људским бићима. Деца нису истоветни шрафови на некој покретној фабричкој траци, а ти ниси Чарли Чаплин у Модерним временима који те шрафове треба да заврће на исти начин по читав боговетни дан толико да ти руке понављају исти покрет чак и када престанеш да радиш на траци. Деца нису шрафови, људи нису шрафови,...“ И тако стално, ево већ двадесет година понављам то себи.

            Међутим, сада, после 17-18 година проведених са једне стране катедре, па затим још 20 година проведених са друге стране катедре, почео сам да се питам да ли и остатак друштва, представљен кроз институције као што су Министарство образовања и пратећи му заводи за унапређење  и вредновање квалитета образовања, схватају ту једноставну чињеницу да људи нису шрафови. Те наше институције се, с времена на време, и досете да деца нису истоветни шрафићи које све можеш завртати на исти начин, па понешто и ураде по том питању, углавном онда када их јавност (читај, родитељи) притисне, па се онда они тргну и запитају се за кога ли ће гласати та бирачка машинерија на следећим изборима. Добар пример за то јесте процес инклузије започет у нашим школама. На жалост, само је инклузија заиста добар пример неке суштинске промене српског образовања, додуше још увек у покушају који иде са свим пратећим потешкоћама, али нешто се ту догађа, нека позитивна промена ступа полако на сцену. Све остале громогласно најављиване реформе спровођене су само по површини, без неких дубинских захвата. То најбоље потврђују нерастерећеност школских програма (ту се иде до апсурда, па првачићи који још нису савладали ни читаву азбуку уче једначине са једном непознатом), претерана бирократизованост система у којој се силно време и снага губи на испуњавању неких формалних „папиролошких“ захтева уместо да се то време и снага посвете директној комуникацији са ученицима; затим изузетно лоша (и такође бирократизована) контрола функционисања читавог система (нпр. у једној школској управи у Србији као просветни инспектор на часове енглеског језика долази човек који је по професији ветеринар); па онда отимачина новца, званично названа куповина уџбеника који су често врло сумњивог квалитета јер је та област одавно подељена на клановске интересне сфере које је тешко разбити и још много, много тога.

            У таквој ситуацији, у којој само тек понеки појединац у институцијама схвата да деца нису шрафови, јасно вам је да нико, ни у институцијама ни у друштву, не проналази ни трунку разумевања за саме професоре (наставнике, односно учитеље) који најчешће, пошто немају баш много могућности да се бране и одбране, буду проглашавани за једине и искључиве кривце лошег функционисања српске просвете, па буду изложени свеопштој критици, а у најбољем случају, подсмеху. Зато бих у овом блогу написао пар речи о овом мом послу и кроз пар сличица-ситуација приказао живот какав живимо ја и моји сапатници, колегинице и колеге.

            Пре пар година у мојој школи је држан семинар – стручно усавршавање чији је циљ био да у просветарима пробуди креативност и да им укаже на које све начине треба да своје часове учине занимљивијим за ученике. „Племенита замисао“, помислих пре почетка семинара. Предавачи су били две госпође, психолози. (Не замерите ми, али некако ми пара уши онај рогобатни израз психолошкиње измишљен због родне равноправности у језику, а и исти му је поступак за творбу речи као и за слуга:слушкиња, док у неким случајевима се може узети и пример бог:богиња.) Њих две је ангажовао Завод за унапређење образовања и васпитања. Оне су отпочеле првог дана своја излагања једном великом сликом Супермена у акцији (знате оно, лети са испруженом песницом) и обратиле се скупу речима: „Ево, ово данас треба да буде  просветни радник ако хоће да испуни захтеве времена у којем живимо.“ Те две госпође су имале добру намеру, желеле су да започну наше тродневно дружење малом шалом и осмесима на лицима. Врло брзо су схватиле да су погрешиле. Из поређаних клупа гледала су их намргођена просветарска лица, а ја сам очекивао сваког часа да ће се тај угледни скуп високо образованих људи претворити у руљу без контроле која ће две госпође, наше гошће и предаваче, испратити из наше мале школе и приградског насеља намазане катраном и перјем. (Ово је био обичај на Дивљем западу, а ја само хоћу да будем фини и културан, па нећу да кажем да се у Србији у таквим приликама за мазање користи нешто друго.)

            Отприлике баш у то време, дакле пре неких пар година, у Ољиној сапуници званој Утисак недеље, један од гостију је био и наш угледни психотерапеут, др Зоран Миливојевић. Он је у једном тренутку у емисији, у дискусији, изговорио отприлике и следеће: „Знате, када би се међу просветним радницима спровело једно озбиљно психо тестирање, ја нисам сигуран какве бисмо све резултате добили.“ Хммм... Када мало погледам око себе по зборници, не могу рећи да човек није у праву. Уосталом, већ написах на једном од Круголининих блогова да сам чуо (немам потврду) да у неким земљама Европске уније просветни радници после 20 година стажа губе нека грађанска права. Рецимо, не могу да буду сведоци на суду јер су њихови искази непоуздани. То је само на финији начин речено да после 20 година проведених у дечјој галами и у овој врсти посла морамо да пролупамо. (Куку мени, ја сам сад на „ивици тог свемира“ са мојих 20 година стажа!)

            А онда сам синоћ добио један мејл у којем ми моја другарица из Дубровника шаље доле приложени текст који је она пронашла на неком хрватском учитељско/наставничком форуму. Та моја другарица, иначе, уопште није просветни радник, али очигледно она споља види овај наш просветарски посао много боље него што га виде они који су у том послу заједно са нама, почев од психолога, педагога и директора школа из чијих редова се они најамбициознији и дочепају радног места у Министарству просвете и у пратећим му, већ помињаним, заводима за унапређење, односно вредновање квалитета образовања.

 

"’Ajde ovako: Svatko tko misli da je nastavnički posao lagan, neka isproba sljedeću vježbicu:

...Uzmi si vremena danas i sroči 5 govora, od kojih svaki treba ispuniti 45 minuta, o bilo čemu, u što se ti osobno dobro razumiješ. Pri tome uzmi u obzir da svoju publiku moraš zainteresirati i motivirati na pažnju, slušanje, razumijevanje i usvajanje tog tvog govora. Naravno, trebaš smisliti i nekoliko zanimljivih zadataka i aktivnosti koje će tvoju publiku potaknuti na sudjelovanje i interakciju.

Sutra ustani, pristojno se obuci i odvozi po gradu 30 minuta do sat vremena, vrati se kući, uključi televizor i pojačaj ga. Stani pred taj televizor i u 45 minuta ispričaj taj svoj govor i sve što si pripremio/la tako da govoriš glasnije od televizora. S vremenom,  postepeno pojačavaj televizor (jer učenička pažnja opada i postaju pričljiviji i nezainteresiraniji), te i dalje govori glasnije od televizora. Usput, naravno, moraš pratiti sve što se na ekranu odvija i program koji gledaš. Kad god netko od ukućana prođe, ti odgovori suvislo na sva njegova pitanja i udovolji svim njegovim zahtjevima. Naravno, nemoj zaboraviti cijelo to vrijeme biti ugodan i smiren te imati osmjeh na licu kako bi pridonio boljoj atmosferi u prostoriji.

Nakon 45 minuta uzmi si pauzu od 5 minuta, ali tada jako pojačaj televizor, kako bi se dočarao odmor u školi. Po mogućnosti, neka tvoje dijete nekoliko puta protrči pored tebe ili se potuče s bratom ili sestrom. Ti tada smireno i vješto riješi tu situaciju, tako da svi budu zadovoljni.

Zatim vrati televizor na početnu postavku (svejedno glasnije od uobičajene), uzmi svoj drugi pripremljeni govor, zadatke i aktivnosti i ponovi sve u idućih 45 minuta. Opet isti odmor od 5 minuta, pa ponovno sve ispočetka, 45 minuta. To radi tako 5 puta zaredom.

Onda pozovi kod sebe susjedu, s kojom imaš neki problem, i provedi 45 minuta s njom, smireno i uljudno rješavajući taj problem, objašnjavajući kako i zašto je do njega došlo i predloži kako ga efikasno riješiti.

Kada završiš opet sjedni u auto i vozaj se po gradu 30 minuta do sat vremena. Vrati se kući, malo se odmori (pitam se, hoćeš li upaliti televizor ili imati snage igrati se sa svojom djecom), zatim sjedni i pripremi 5 novih govora za sutra.

Ponovi ovu vježbu 5 dana zaredom pa mi se javi i reci da li još uvijek vjeruješ da je naš posao lagan.

Eto, to ti je profesorski radni tjedan, bez papirologije, dežurstava, pisanja godišnjih, mjesečnih i ostalih planova, razredništva, planiranja i sveg ostalog. Samo radni tjedan, bez vikenda!"
--
Mariela

 

И на крају, после свега овога што вам написах, имам једну молбицу за све вас који прочитате овај текст. Убудуће, када на улици сретнете човека или жену који се смешкају без видљивог разлога, разговарају сами са собом и при томе уместо кишобрана испод мишке носе школски дневник (кишобран је остао у школи тамо где треба да стоји дневник), немојте бити груби према њему/њој. Малтретирање и кињење таквих људи и жена у нашој култури се сматра великим грехом.

 

 

  • postavite na |


Komentari (164)
Sakrij replike | Pošaljite komentar 

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Jukie Jukie 17:43 11.10.2012

Prvi

A sad na čitanje

Preporuka: 0 / Link / Replika: 0 / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

karabasbarabas karabasbarabas 17:55 11.10.2012

Napoleon

Dobra vezbica. Samo sto bi ti neki savetnik ili facilitator, po novogovoru (koji nikad nije usao u ucionicu) rekao da tvoj govor treba da utisa televizor, da privuce televizoru paznju pa da vidis kako televizor dobro zapamti.

Preporuka: 804 / Link / Replika: 1 / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

dragan7557 dragan7557 18:32 11.10.2012

Re: Napoleon

tasa:
у једној школској управи у Србији као просветни инспектор на часове енглеског језика долази човек који је по професији ветеринар

Nije mi jasno šta ti je čudno, čovek je sa pravom profesijom i na pravom poslu!

Naravno viđeno iz ugla resorne birokratije.

Uzgred pogledaj koliko aktuelnih ministara predaje na Megatrendu!

cerski

Preporuka: 670 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Krugolina Borup Krugolina Borup 17:56 11.10.2012

O televizoru

Kao neko ko iza sebe ima jednu deceniju iskustva držanja predavanja i višednevnih, celodnevnih seminara što na srpskom što na engleskom jeziku, a s ciljem podučavanja nekoj novoj veštini, tehnici ili znanju publike koja je brojala od 5 do 500 polaznika, imala bih ponešto da izjavim iz Napoleonovog ugla, ili ti: Ne volim da pričam o sebi, ali uzmite moj slučaj.

Svrbi me da sad krenem da iznosim kojekakve anegdote - od držanja predavanja u bioskopskoj sali u Nišu devedesetih godina prošlog veka u potpunom mraku nakon što je na samom početku predavanja nestalo struje, pa preko situacije u kojoj mi jedan od 250 ljudi u sali Sava centra zapali cigaretu na sred predavanja, pa do predavanja u Hamburgu na kome mi je prevodilac, dijabetičar, zaspao između dve moje rečenice na predavanju nakon ručka. Svrbi me, kažem, ali uzdržaću se. To su svejedno anegdote o predavanjima pred odraslom publikom, koja je dragovoljno na njih došla.

Ovde pričamo o predavanjima deci u školi. Potpuno druga piča. Ali, imam i jedno takvo iskustvo, pa ću njega da podelim.

U prvom razredu srednje škole, fizičar Toma upitao je ko bi se prihvatio da za sledeći čas pripremi predavanje o novoj lekciji. Štreberka, kakva sam uvek bila, odmah sam se javila. Kad sam kod kuće krenula da bistrim tu lekciju iz udžbenika, pokajala sam se i kose sam čupala. Ne znam ko je pisao taj udžbenik, ali brate mili, ličilo je na nasumično zapisivanje poruka primljenih u transu. Sve nešto zbrda zdola, ni glave ni repa, navrat nanos, da te Bog sačuva. Nedelju dana sam se mučila s tim tekstom, koji je sadržao materiju potpuno novu za mene, i na kraju sam smislila to vražije predavanje. Ne sećam se koja je tema bila u pitanju, ali se sećam da sam razvrcala da se radi o tri pojma, i da je svaki od njih imao po tri dodatne stvari koje je trebalo objasniti.

Kad je došao čas na kome je trebalo da održim predavanje, fizičar Toma seo je u poslednju klupu, a ja se privatila table i krede. Što se publike tiče, očekivala sam efekat "televizora". Nije ga bilo. Muk je bio u učionici, svi su pažljivo slušali, prepisivali, i čak se poklopilo da poslednju rečenicu izgovorim nekoliko sekundi pre zvona.

Čim je zvonilo, svi su automatski ustali, pokupili pinkle i napustili učionicu u kojoj smo ostali samo fizičar Toma i ja. On je čitavu večnost, učinilo mi se, ostao da sedi u poslednjoj klupi i da me gleda gdi nervozno stežem sunđer i grizem kredu pred tablom u očekivanju ocene. Potom je ustao, lagano prišao svojoj nastavničkoj klupi, otvorio dnevnik, pogledao me i izgovorio najveći kompliment koji sam ikad za svoje predavačke veštine dobila (a tek sam bila na početku karijere): "Hoće li ti biti dosta jedna petica?" Puna nezdravog humora, kakva sam oduvek bila, odgovorih: "Druže nastavniče, što se mene tiče, može i dve!" I dade meni Toma dve petice iz fizike.

Kao što se da primetiti, uopšte ne pamtim o čemu sam to pričala da bih te petice zaradila. Ali ono što pamtim, i što ni dan danas - punih 30 godina kasnije - ne mogu da zaboravim jeste izraz Tominog lica. Šok je najbolja reč da ga opiše. Tada mi nije bilo baš jasno čime je on to toliko bio šokiran, ali sad jeste. Šokiran je bio izostankom efekta "televizora", koji je na njegovim časovima bio vazda prisutan, a na tom mom - nije. On se protiv tog efekta televizora borio samo-smišljenom (uverena sam) tehnikom brzog pričanja i brzog hodanja. Na svojim časovima, on je vazda šetao po učionici kao da ima propeler u dupetu, a pričao kao da ga je neko navio na veći broj obrtaja nego što treba. To nije davalo rezultata. Televizor je vazda bio uključen.

Od svega što je Mariela napisala, meni oči bode upravo taj efekat "televizora". Ispada da je on NEZAOBILAZAN i NEIZBEŽAN deo učiteljskog/nastavničkog posla. A nije. Ako dete od 14 godina može da održi pažnju punoj učionici dece od takođe 14 godina, i to punih 45 minuta - svakako da su i odrasli sposobni učiniti isto?

I ne može se ta "nepravilnost" objasniti drugačijim vremenima. Ima toga i danas. Ćerka mojih prijatelja krenula je ovog septembra u gimnaziju, i jedan dan došla kući oduševljena nastavnicom istorije. Kaže da je ista održala tako dobro predavanje, da su DECA OD 14 GODINA na kraju predavanja SPONTANO KRENULA DA JOJ APLAUDIRAJU. U gimnaziji. Deca od 14 godina. Nastavnici istorije. U današnje vreme. U Srbiji.

Mene brine činjenica da se "efekat televizora" u Marielinom emailu smatra sastavnim delom nastavničkog i učiteljskog iskustva. Prosto se uvodi u priču i u njoj tretira kao NEŠTO NORMALNO, nešto s čime treba da računate, i što rešavate NADVIKIVANJEM.

Svesna sam, naravno, da nisu svi koji u prosveti rade kao učitelji i nastavnici podjednako talentovani kao gorepomenuta nastavnica istorije. Ali odbijam da prihvatim da oni manje talentovani ne mogu da nauče kako da utišaju i ugase televizor, i zarade aplauz. Jedina misterija koja mene sad tu muči jeste: da li ne žele i odbijaju da nauče, ili pak hoće da nauče ali nema ko da ih poduči, pošto mnogopominjane institucije sistema verifikuju seminare sumnjivih kvaliteta, iz kojih učitelji i nastavnici ne mogu ništa korisno za svoj posao da izvuku?

ODGOVORNO TVRDIM, pod punom moralnom i materijalnom odgovornošću, iz ugla Napoleona, i na osnovu iskustva ćerke mojih prijatelja s nastavnicom istorije: TELEVIZOR SE MOŽE UGASITI.

Razne diskusije Tasin blog može da pokrene, i verovatno će se one na blogu i razgranati na sto strana. Jasno mi je da je osnovna poruka teksta: imajte razumevanja za nastavnike, i trudim se da ga imam. Ali preko tog televizora, koji se smatra sastavnim delom onoga što treba da razumem - ne mogu da pređem. I ne mogu da ga razumem. Pa makar me sad mnogobrojni nastavnici ovdi po blogu namazali tim katranom, ili onim drugim srpskim mazivom - kako vam volja.

Preporuka: 2010 / Link / Replika: 59 / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Jukie Jukie 18:14 11.10.2012

Re:

(maže Krugolinu katranom i trči za njom sa gomilom perja, vičući "Stani, stani" )

Preporuka: 670 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

caricamajka caricamajka 19:23 11.10.2012

Re: O televizoru

Krugolina Borup



Mene brine činjenica da se "efekat televizora" u Marielinom emailu smatra sastavnim delom nastavničkog i učiteljskog iskustva. Prosto se uvodi u priču i u njoj tretira kao NEŠTO NORMALNO, nešto s čime treba da računate, i što rešavate NADVIKIVANJEM.

Svesna sam, naravno, da nisu svi koji u prosveti rade kao učitelji i nastavnici podjednako talentovani kao gorepomenuta nastavnica istorije. Ali odbijam da prihvatim da oni manje talentovani ne mogu da nauče kako da utišaju i ugase televizor, i zarade aplauz. Jedina misterija koja mene sad tu muči jeste: da li ne žele i odbijaju da nauče, ili pak hoće da nauče ali nema ko da ih poduči, pošto mnogopominjane institucije sistema verifikuju seminare sumnjivih kvaliteta, iz kojih učitelji i nastavnici ne mogu ništa korisno za svoj posao da izvuku?

ODGOVORNO TVRDIM, pod punom moralnom i materijalnom odgovornošću, iz ugla Napoleona, i na osnovu iskustva ćerke mojih prijatelja s nastavnicom istorije: TELEVIZOR SE MOŽE UGASITI.

Razne diskusije Tasin blog može da pokrene, i verovatno će se one na blogu i razgranati na sto strana. Jasno mi je da je osnovna poruka teksta: imajte razumevanja za nastavnike, i trudim se da ga imam. Ali preko tog televizora, koji se smatra sastavnim delom onoga što treba da razumem - ne mogu da pređem. I ne mogu da ga razumem. Pa makar me sad mnogobrojni nastavnici ovdi po blogu namazali tim katranom, ili onim drugim srpskim mazivom - kako vam volja.


Potpuno saglasna sa celim Krugolininim komentarom i takođe odgovorno tvrdim da se televizor može ugasiti.

Odmah po završetku studija radila sam dve školske godine kao profesor stručnih predmeta u srednjem usmerenom obrazovanju. Dakle kao neko ko se nije pripremao za posao profesora, u srednjoj školi se obrela sasvim slučajno i nikada, ali nikada mi nije razred bio televizor koji radi.

Nastavu sam držala na srpskom jeziku i jeziku nacionalne manjine (u okviru istog školskog časa)jer su razredi bili mešani, imali su ili nikakve ili vrlo nekvalitetne udžbenike a ja sam svoja predavanja spremala iz svojih udžbenika sa fakulteta. Televizor se nije ni uključivao. Ne znam čime sam to postigla, mora da je neka magija.
Odmah sam dobila i razred trećaka i izvela ih do mature, dve nedelje pre njihove mature sam rodila moju E.(rodila se prevremeno-požurila tri nedelje) i na ispite odbrane maturskog rada, koji su usledili mesec dana nakon toga, odlazila između dva podoja. I sada kada me zovu na proslavu mature -kažu razredna znate sad je 10, 15 ili zadnji put 20 godina mature, pa gde neću znati koliko je vama godina od mature, koliko moja princeza ima godina toliko je vama od mature.

Te dve godine provedene u srednjoj školi na poslu profesora su meni ostale u jako lepom sećanju.

Verujem prosvetarima da im je teško ali moraju znati(ili naučiti) ugasiti televizor, biće im mnogo lakše a i njima i deci i mnogo lepše.

Preporuka: 804 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Krugolina Borup Krugolina Borup 19:27 11.10.2012

Re:

(maže Krugolinu katranom i trči za njom sa gomilom perja, vičući "Stani, stani" )


Dobro je da me ne juriš s onim drugim mazivom.

Preporuka: 134 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

BigBadWolf BigBadWolf 19:46 11.10.2012

Re: O televizoru

ODGOVORNO TVRDIM, pod punom moralnom i materijalnom odgovornošću, iz ugla Napoleona, i na osnovu iskustva ćerke mojih prijatelja s nastavnicom istorije: TELEVIZOR SE MOŽE UGASITI.


Naravno da moze, ali...

Da bi neko bio dobar u svom zanatu, bio on zubar ili profesor, trebalo bi da se osposobi za to. To moze na dva nacina, skolovanjem ili on the job training. Nasi fakulteti se ne bave osposobljavanjem ljudi da budu nastavnici (osim ucitelja, ali oni su druga prica). Koliko casova metodike ima na, npr. fizici? Koliko casova prakticne nastave sa decom? Prosecan nastavnik koji se zaposli odmah nakon fakulteta poznaje svoju struku (osim ako nije sa Megatrenda ili one sramote od Tehnickog fakulteta u Cacku) ali metodika, didaktika, pedagogija...jok, bato.

Znaci, ostaje obuka na poslu. U teoriji, pripravnik, pre sticanja uslova za izlazak na ispit za sticanje licence treba da dobije mentora kod koga ce da posmatra 12 casova o koji ce da dodje na njegovih/njenih casova. Ovo funkcionise kao i sve ostalo u zemlji Srbiji. Samo cu da kazem da postoje direktori koji pokusavaju da nateraju mentore da taj posao rade besplatno, u okviru redovne plate.

I od koga ce mlade kolege da nauce da ugase fakin' televizor? Da se samoedukuju, vec cujem glasove iy zadnjih redova. Aha, vazi. Vrlo su motivisani da to rade, narocito kada im praksa i starije kolege otkriju zlatno pravilo srpskog obrazovnog sistema: nije bitno sta je uradjeno, bitno je sta je napisano.

Preporuka: 402 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Krugolina Borup Krugolina Borup 19:57 11.10.2012

Re: O televizoru

Ovo funkcionise kao i sve ostalo u zemlji Srbiji.


Dakle, da zaključimo: televizor može da se ugasi, nastavnici hoće da nauče kako, ali nema sistemske podrške da oni tim veštinama i ovladaju.

Zašto onda, kad o stanju u školi pričamo, iznova pravimo poviku na DECU, te ovakva su, te onakva su, ne slušaju, ne prate, ne uče, ne zanima ih... ili na roditelje, te razmazili su decu, te povlađuju im, te ovakvi su, onakvi su...

?

Preporuka: 268 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Jukie Jukie 20:02 11.10.2012

Re: O televizoru

Kako ćeš da isključiš televizor ako su đaci poslednjih šest-sedam godina bili vaspitavani od školskih psihologa i pedagoga (a ostali nastavnici ko u klin, ko u ploču) da imaju svoje dečje pravo da kažu šta hoće kada hoće, da imaju pravo da sami odlučuju o tome kakvo će obrazovanje imati, a to shvataju kao radiću šta mi prvo padne na pamet, i onda ih uhvati pubertet kada je prirodno da se bune protiv svakoga pa i protiv samih sebe, i onda cela škola ne može da pronađe nikoga da bude razredni određenom odeljenju osmaka, jer su dve nastavnice odustale od te "časti" kada više nisu uspele da izdrže, jedna dala otkaz a jedna (koja je bila poslednja nada da ih dovedu u red) se razbolela i otišla zauvek na bolovanje, i tako je ceo školski kolektiv praktično kapitulirao pred grupom od manje od tridesetak dece, a jedina preostala iole "opasna" nastavnica je zauzeta jer je već razredna odeljenju šestaka (12-13 god.) koji pokazuju tendenciju da postanu isto takvi i kada im se ne dozvoli da sede jedni drugima na krilu na času, kažu A šta vi imate protiv seksa? i onda blogeri kažu da preterujem sa svojim traumama. Idi Vojislave, provedi radni vek u takvim uslovima, a ja ću kao Ferdinand da sedim ispod drveta i mirišem cveće.

Preporuka: 1340 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

blogovatelj blogovatelj 20:16 11.10.2012

Re: O televizoru

Potpuno saglasna sa celim Krugolininim komentarom i takođe odgovorno tvrdim da se televizor može ugasiti.


I ja odgovorno tvrdim.
Tri pune školske godine sam ga gasio.
Da je lako, nije.
A da je moguće, moguće je.
Postojali su momenti, ne česti, kad je bilo ekstremno teško ugasiti taj televizor, ali ako sve proverene metode nisu palile, pribegavao sam improvizaciji.
Zamislite odeljenje od tridesetpet đaka, šesnaestogodišnjaka, svi muški i svi došli da uče za autoelektričara. Takvo krdo je veoma teško primiriti, ali uspevao sam.
Uglavnom proverenim američkim medijskim cakama. Uspeh u medijima, a ja sam bio medij dok sam predavao, hoću reći prenosio sam im infomaciju, garantovan je ako se govori o tri stvari, tzv tri S američkog novinarstva. Seks, sport i skandal. Pošto razgovor o seksu na takvom mestu nije bio moguć, ostajali su mi sport i skandal.
Sport je bio uglavnom F1. Jerbo, onaj ko upiše školu za autoelektričara, taj valjda voli automobile, pa i trke Formule 1. Dakle, pratio sam kući dešavanja u tom sportu i povezivao na svaki mogući način sa svojim predavanjima.
Skandal sam im prezentovao u formi šoka. Kad na času elektrotehnike pobesne, ja im onda lepo objasnim da može jednog dana negde struja da ih sprži ako ne nauče ono što im objašnjavam. Prvi komentar im je uvek bio da su autoelektričari i da ne rade sa jakom strujom.
Ja im potom lepo objasnim da to jeste tačno, ali da ih komšija može pozvati da mu pomognu oko instalacije u stanu ili firmi i da je red da ne budu ovce i da pred komšijom (a pogotovo komšinicom - gle, ima dakle i priče o seksu u naznakama) treba da budu oni koji nešto znaju.
Onda se stresu, zamisle se, smire. I nastave da slušaju u tišini.
Ovom skandaloznom metodom sam i roditelje primirivao kad dodju da me mole da im nezasluženo popravim ocenu.

Preporuka: 1474 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Krugolina Borup Krugolina Borup 20:23 11.10.2012

Re: O televizoru

kažu A šta vi imate protiv seksa?


A šta tebe - u ovom ključnom trenutku koji ti savršeno omogućava i daje ti odličan šlagvort da virtuozno prevrneš situaciju u svoju korist, i iskoristiš savršenu priliku da ugasiš televizor - sprečava da to i uradiš?

Tebe - nastavnika BIOLOGIJE! Ako je ikome u opisu radnog mesta da s decom priča o seksu, tebi je valjda. I čim se o istom počne pričati, makar i uz korišćenje latinskih izraza - garantujem ti da se pubertetski televizor gasi, a uši naćule.

Pa onda kreneš nešto malo o seksu, dok se ne smire, a onda im zavučeš i podvučeš lekciju za taj dan pod taj seks.

Preporuka: 804 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Jukie Jukie 20:39 11.10.2012

Re: O televizoru

Slobodno, ko želi tako da radi neka radi, ja se tim zanimanjem više ne bavim

Preporuka: 536 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Hansel Hansel 21:01 11.10.2012

Re:

Krugolina Borup

Prvo, svaka ti čast kad si ubedila Tasu!

Drugo, uvek su me nervirali nastavnici koji su davali učenicima da spremaju lekcije - maakr postojali pedagoški izgovori, to je samo način da ne rade. (Naš fizičar u srednjoj je za 4 godine JEDNOM samo pokazao kako se radi neki zadatak, sve ostale nam je diktirao, nekoliko nas radilo kod kuće, a onda radilo na tabli. I isto smo imali bolju pažnju od njegovih predavanja.)

Treće, ja sam bio pomislio da je taj fizičar zanemeo iz istog razloga zbog koga je odeljenje ćutalo - zato što je predavanje bilo dobro (a verovatno stoji i tvoj pretpostavljeni razlog). A zašto je bilo dobro, zašto je "televizor" bio ugašen? Zato što si znala šta nekom drugom tvog uzrasta i nivoa znanja nije jasno - to je ono što tebi nije bilo jasno i što si morala da bistriš. Pretpostavljam da ti je i predavanje bilo donekle reprodukcija tog unutrašnjeg dijaloga, a to je ono što sigurno pali - postavljanje u perspektivu slušalaca. Ti nisi ni morala da se trudiš da to postigneš - ti si bila u toj perspektivi. Ali si i znala kako da to saopštiš, što je samo dodatni talenat.

Četvrto, znam da će ovo vrlo verovatno biti dočekano na nož, ali moram da kažem, isključivo po svom iskustvu, koje i ne mora da je reprezentativno - veliki višak (nepotrebnih?) informacija na fakultetu udaljava studente, a buduće nastavnike od perspektive učenika. Samo najbolji mogu da budu svesni te zamke i sačuvaju smisao za razumevanje dečje perspektive, a istovremeno završe faks. Ozbiljno mislim da bi bilo dobro vratiti mogućnost obrazovanja za rad u osnovnoj školi (iako jedna zaposlena u Ministarstvu prosvete smatra da su zaposleni u osnovnim školama budale ili tako nešto, zaboravio sam izraz koji je upotrebila) - jednostavno, u svom obrazovanju ti ljudi ne bi morali da "skaču" previše u odnosu na nivo na kome treba da rade. Otkud mi ovo - kao što rekoh, iz svog iskustva - skoro nijedan profesor u srednjoj nije mogao da se meri ni sa jednim nastavnikom u mojoj osnovnoj školi, a smeo bih da tvrdim da bi ti nastavnici i u srednjoj bili bolji od ovih koje sam imao. Da li smo nabasali na pogrešan uzorak, ili je to masovnija pojava, ne znam, ali i po nekim kasnije primećenim stvarima rekao bih da nisam daleko od istine.

A u vezi "efekta televizora", pomislih, čitajući onaj citirani tekst, da bi valjalo prosvetnim radnicima da imaju neku napravu koja bi izbacivala neke neprijatne zvukove , a mogli bi i da nabave mikrofon s pojačalom, da bar ne moraju da se deru!

P.S. Jedan profesor na fakultetu, inače meni jako zanimljivih predavanja, jednom je, na početku časa, dok je još trajala inercija pauze, rekao: "Tišina, ne mogu ja da galamim dok vi govorite!". Pošto je bio veoma duhovit, nikada nisam saznao da li je ovo bila šala ili lapsus.

P.P.S. Je l' može da se ode na čas te profesorke istorije kojoj se aplauudira?! Da li drži privatne časove?

Preporuka: 402 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

sneza.lazarevic sneza.lazarevic 21:05 11.10.2012

Re: O televizoru

OOO, Tasa konačno održao obećanje! Baš se radujem!
Lično imam veoma oskudno iskustvo u gašenju televizora, i to samo sa odraslima, što sigurno nije isto kao kad su u pitanju deca. Ali verujem da se to može naučiti. Oni koji su posebno talentovani to naravno uspevaju i sa malo truda, ostali moraju da uče. E sad, kao što neko reče, ako ne uče na fakultetu, a ne uče ili nedovoljno uče, i ako seminari nisu korisni, pitam se šta bi moglo da bude rešenje.

Ono što bih ja lično volela da se dogodi na ovom blogu to je da nam recimo Tasa ili neki od njegovih kolega ispričaju kako oni gase televizor? Imaju li neku svoju caku, postoji li nešto što uvek upali?

A i ti seminari, često čujemo od nastavnika da im većina nije koristila. Ima li ipak onih koji su dobri? Kako takav seminar treba da izgleda?

Preporuka: 134 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Jelica Greganović Jelica Greganović 21:13 11.10.2012

Re: O televizoru

Zašto onda, kad o stanju u školi pričamo, iznova pravimo poviku na DECU, te ovakva su, te onakva su, ne slušaju, ne prate, ne uče, ne zanima ih... ili na roditelje, te razmazili su decu, te povlađuju im, te ovakvi su, onakvi su...

?

Zato što je tako lakše. Zato što se tako skida odgovornost za nemanje autoriteta.

Preporuka: 536 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Jukie Jukie 21:20 11.10.2012

Re: O televizoru

sneza.lazarevic
A i ti seminari, često čujemo od nastavnika da im većina nije koristila. Ima li ipak onih koji su dobri? Kako takav seminar treba da izgleda?

Komentari koje sam čitao kažu da su dobri seminari oni koji razmenjuju cake koje možeš direktno sutra da koristiš na času kad ih prilagodiš deci u svom odeljenju (ne opšti principi pa da mozgaš kako sad to da primeniš, jer nema vremena za metafizička razmišljanja i refleksiju) tj. ti dok učestvuješ u seminaru već zamišljaš određenu decu kojoj taj pristup može da koristi.

Preporuka: 402 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

tasadebeli tasadebeli 21:34 11.10.2012

Re: O televizoru

caricamajka
Odmah po završetku studija radila sam dve školske godine kao profesor stručnih predmeta u srednjem usmerenom obrazovanju. Dakle kao neko ko se nije pripremao za posao profesora, u srednjoj školi se obrela sasvim slučajno i nikada, ali nikada mi nije razred bio televizor koji radi.Nastavu sam držala na srpskom jeziku i jeziku nacionalne manjine (u okviru istog školskog časa)jer su razredi bili mešani, imali su ili nikakve ili vrlo nekvalitetne udžbenike a ja sam svoja predavanja spremala iz svojih udžbenika sa fakulteta. Televizor se nije ni uključivao. Ne znam čime sam to postigla, mora da je neka magija... Te dve godine provedene u srednjoj školi na poslu profesora su meni ostale u jako lepom sećanju.Verujem prosvetarima da im je teško ali moraju znati(ili naučiti) ugasiti televizor, biće im mnogo lakše a i njima i deci i mnogo lepše.


Ех! И моју жену су њене прве матуранткиње, осамнаестогодишњакиње, (моја драга је тада имала 23 године, фришко дипломирани професор), када им је рекла да од те матурске вечери више не морају да јој персирају, почеле да ударају по рамену и да узвикују: "То, рибо!!!" Данас, четврт века касније, никоме (осим можда мени) не би ни на памет пало да јој каже тако нешто.

Ја могу, са мојих отприлике 15 000 часова одржаних у учионици, одговорно да тврдим да на свету не постоји професор који ће баш сваки, од својих пар десетина хиљада часова током каријере, одржати са увек "угашеним телевизором". Не зато што није способан за тако нешто, већ зато што је и сваки професор пре свега човек који се током живота мења, пролази кроз различите фазе, има свој приватни живот који му се понекад итекако меша у посао и, на крају крајева, као и сви ми, има право на лош дан.

Другачије је када неко има 25 година и улази учионицу као професор од случаја када неко има 45 година и улази у учионицу истим поводом. А да вам не причам на каквим су мукама тек они који су из неке фирме, у својим средовечним годинама, дошли у школу и по први пут узели дневник у руке. То се не може поредити.

Циљ овог мог текста и јесте био да укаже баш на то, на просту чињеницу да су и просветари, ма шта год друштво и његове институције мислили, ипак само људи, а не Супермени. И да баш због тога што смо и ми само људи, не може увек сва кривица за лоше стање у просвети да се сваљује само на професоре. Једном речју, хтео сам само да замолим да сви они, који по навици сву кривицу сваљују на професоре, убудуће имају мало више милости и два пута размисле пре него што оплету по нама.

Да се разумемо, уопште не спорим да и међу нама, просветарима, има свакаквих, па и поприличан број оних који су залутали у ту професију. Али због нас који овај свој посао виде исто као и Воја Стојковић:

Nema lepšeg, intresantnijeg i plemenitijeg poziva od nastavničkog (učiteljskog, profesorskog) Naravno, ukoliko se taj poziv voli i ukoliko mu je nastavnik posvećen.


молим за мало разумевања због тога што нисмо савршени и за опрост због тога што нисмо Супермени.

Preporuka: 536 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

tasadebeli tasadebeli 21:48 11.10.2012

Re: O televizoru

BigBadWolf
Znaci, ostaje obuka na poslu.


Мој први посао у школи - послали ме ови са бироа у школу за слепу и слабовиду децу у Земуну. Долазим ујутро на први час, тадашњи директор школе ми само гурне дневник у руке и кратко каже: "Учионица ти је на спрату". И остави ме. А ја нисам студирао Дефектолошки факултет и мени је то био први улазак у учионицу са дневником у рукама... Ех, то су били дани!

zlatno pravilo srpskog obrazovnog sistema: nije bitno sta je uradjeno, bitno je sta je napisano.




Ја то називам систем Џугашвили:"Јосифе Висарионовичу, ништа не брините, све је под контролом."

Preporuka: 268 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Krugolina Borup Krugolina Borup 21:59 11.10.2012

Re:

Prvo, svaka ti čast kad si ubedila Tasu!


Ma, Tasa je štreber neopevani, samo se folira da ne voli domaće zadatke - imidža radi. Ko i moj sin.

zašto je "televizor" bio ugašen? Zato što si znala šta nekom drugom tvog uzrasta i nivoa znanja nije jasno - to je ono što tebi nije bilo jasno i što si morala da bistriš.


Provalio si me, Hansel, sto posto! Povratne informacije koje dobijam od polaznika predavanja za ključnu reč imaju "CLEAR". "Thank you, it was very clear." Moj čo'ek, takođe predavač, kao fidbek vazda dobija "Thank you, it was very entertaining." A, u suštini, on pati da bude "clear", a ja patim da budem "entertaining"...

P.P.S. Je l' može da se ode na čas te profesorke istorije kojoj se aplauudira?! Da li drži privatne časove?


Ne znam, nisam pitala kako se zove profesorka. Bila sam u prevelikom šoku kad sam čula šta se desilo, ostala sam otvorenih usta i u šoku... u sebi plačući što ja takvog profesora za doba moje škole nisam imala.

Preporuka: 402 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Hansel Hansel 22:00 11.10.2012

Re: O televizoru

молим за мало разумевања због тога што нисмо савршени и за опрост због тога што нисмо Супермени.

Ма, супер сте сви ви који волите посао и свесни сте његовог значаја, није проблем с вама и ако погрешите.

Него, не испричах асоцијацију на оне психолошкиње - прича ми пријатељица, професорка, како је морала да иде на психолошка тестирања када се јавила на конкурс. А тестови давно проваљени, проваљен и систем рангирања - предност имају умерени одговори, и скоро сви то знају и тако попуњавају.

Тек да поменем још један апсурд...

EDIT:
A, u suštini, on pati da bude "clear", a ja patim da budem "entertaining"...

Je l' vidiš kako ste se našli?

Preporuka: 536 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

caricamajka caricamajka 22:00 11.10.2012

Re: O televizoru

Taso

sve ti verujem, kao što verujem da bi i meni bilo teško da sam ostala u prosveti. I ja sam imala 23 a maturanti su punili 19. Rekla sam da ne znam ni dan danas zašto se televizor nije palio.

Mislim da veliku ulogu igra i talenat, neki ljudi prosto nisu talentovani da prenesu znanje, da prezentuju materiju na zanimljiv način...

Odgovorni i posvećeni prosvetari moraju biti svesni da polako postaju manjina u svojoj profesiji a da se loš glas daleko čuje, te shodno tome, oni koji su zalutali u prosvetu, oni koji su lenji, bezosećajni..... bodu oči nama posmatračima sa strane.

Svakog prvog novembra odnesem na grob moje učiteljice kao i omiljene profesorke geografije i biologije cveće. Tako im se zahvalim za sve čemu su me naučile, za svaka odškrinuta vrata kroz koja sam posle, otvorivši ih sama kasnije, prolazila.

Moje princeze su takođe imale sreće sa učiteljicama. A i kasnije su imale po nekog pravog profesora sa velikim P.

Preporuka: 268 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

tasadebeli tasadebeli 22:01 11.10.2012

Re: O televizoru

Krugolina Borup
kažu A šta vi imate protiv seksa?A šta tebe - u ovom ključnom trenutku koji ti savršeno omogućava i daje ti odličan šlagvort da virtuozno prevrneš situaciju u svoju korist, i iskoristiš savršenu priliku da ugasiš televizor - sprečava da to i uradiš?Tebe - nastavnika BIOLOGIJE! Ako je ikome u opisu radnog mesta da s decom priča o seksu, tebi je valjda. I čim se o istom počne pričati, makar i uz korišćenje latinskih izraza - garantujem ti da se pubertetski televizor gasi, a uši naćule.Pa onda kreneš nešto malo o seksu, dok se ne smire, a onda im zavučeš i podvučeš lekciju za taj dan pod taj seks.


А замислите како је тек мени када на часу српског треба из читанке да прочитам седмацима песму Диоба Јакшића и кренем озбиљним дубоким гласом да читам

оне прве стихове.

Каква ту ерупција хормона настане! Срећом, до сада ми је увек успевало да насталу ситуацију преокренем у корисном правцу. Како? Не знам да вам објасним, не питајте ме.

Preporuka: 134 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Krugolina Borup Krugolina Borup 22:09 11.10.2012

Re: O televizoru

Ја могу, са мојих отприлике 15 000 часова одржаних у учионици, одговорно да тврдим да на свету не постоји професор који ће баш сваки, од својих пар десетина хиљада часова током каријере, одржати са увек "угашеним телевизором".


Onda je poziv za zamišljanje profesije učitelja/nastavnika trebalo a ima upaljen televizor samo u jednom ili eventualno dva, od pomenutih pet časova. Ovako, ispada da bez toga ne može. Akomerazumeš šta hoću da kažem... Preteralo se u primeru, baš me iziritiralo.

Preporuka: 402 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

tasadebeli tasadebeli 22:14 11.10.2012

Re: O televizoru

Hansel
прича ми пријатељица, професорка, како је морала да иде на психолошка тестирања када се јавила на конкурс. А тестови давно проваљени, проваљен и систем рангирања - предност имају умерени одговори, и скоро сви то знају и тако попуњавају.Тек да поменем још један апсурд...




То је оно о чему вам причам! Тужна је то истина. И само један од многих примера беспотребног расипања времена и снаге који се могу много паметније искористити...

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Hansel Hansel 22:16 11.10.2012

Re: O televizoru

Mislim da veliku ulogu igra i talenat, neki ljudi prosto nisu talentovani da prenesu znanje, da prezentuju materiju na zanimljiv način...

U jednoj učionici u mojoj školi stajala je "parola":
Nije znanje znanje znati, već je znanje znanje dati!

Preporuka: 536 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Krugolina Borup Krugolina Borup 22:16 11.10.2012

Re: O televizoru

А замислите како је тек мени када на часу српског треба из читанке да прочитам седмацима песму Диоба Јакшића и кренем озбиљним дубоким гласом да читам


Okreneš na astrologiju.
Ništa lakše.
A i to će da ih zanima, garantujem ti.
Generalno, skoro sve naše epske pesme imaju bar neki deo u koji možeš da umuvaš priču o astrologiji.
Pa ondak pod to podvučeš ono što stvarno treba da nauče, i oni to progutaju, ko što bi progutali i Jukijeve amebe nakon uvoda o seksu.

Preporuka: 268 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Hansel Hansel 22:34 11.10.2012

Re: O televizoru

Krugolina Borup
Ništa lakše.
A i to će da ih zanima, garantujem ti.
Generalno, skoro sve naše epske pesme imaju bar neki deo u koji možeš da umuvaš priču o astrologiji.

Jes', da objasniš da kad Mjesec kara zvjezdu Danicu, to u stvari znači da su u kvadratu ili kom već aspektu. (A da ne pričamo da se u školi ne bi smela deca indoktrinirati astrologijom! )
ko što bi progutali i Jukijeve amebe nakon uvoda o seksu.

Bili bi razočarani, jer se amebe ne seksaju.

Preporuka: 536 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

tasadebeli tasadebeli 22:37 11.10.2012

Re: O televizoru

Krugolina Borup
Ја могу, са мојих отприлике 15 000 часова одржаних у учионици, одговорно да тврдим да на свету не постоји професор који ће баш сваки, од својих пар десетина хиљада часова током каријере, одржати са увек "угашеним телевизором". Onda je poziv za zamišljanje profesije učitelja/nastavnika trebalo a ima upaljen televizor samo u jednom ili eventualno dva, od pomenutih pet časova. Ovako, ispada da bez toga ne može. Akomerazumeš šta hoću da kažem... Preteralo se u primeru, baš me iziritiralo.


Наравно, Кру, ситуација је искарикирана и претерана, а све у жељи да се укаже на "замор материјала" који се јавља код професора на крају радног дана, као и на врсту тог замора. И не мисли се ту само на евентуалну дечју галаму коју треба надвикати, него на целокупну ситуацију и све што иде уз тај "телевизор". Хммм... Морам да вам свима то признам, а тиме ћу можда и објаснити какав је то умор у питању, догађало ми се то и раније, а што сам старији догађа се све чешће, да после часова одржаних после подне одем право у неке госте и да кажем људима са којима седим: "Само ви причајте, не обраћајте пажњу на мене и не замерите ми што ја не учествујем у разговору. Не могу..." Знам да то баш и није показатељ лепог васпитања, али ко ме воли, он ће ме схватити и опростиће ми...

П.С. - Срећом, ова блог комуникација не изискује да отварам уста, већ само да куцкам по тастатури, иначе ме не бисте ни вечерас имали за саговорника да се којим случајем овај разговор води уживо.

Preporuka: 402 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

tasadebeli tasadebeli 22:47 11.10.2012

Re: O televizoru

caricamajka
Odgovorni i posvećeni prosvetari moraju biti svesni da polako postaju manjina u svojoj profesiji a da se loš glas daleko čuje, te shodno tome, oni koji su zalutali u prosvetu, oni koji su lenji, bezosećajni...


Најтеже је било деведесетих када су способни људи одлазили из школа, а селекција се сводила на принцип "дај да наватамо неког на улици". И данас осећамо последице свега тога. А у последњих десетак година све то много зависи од директора сваке појединачне школе који има ексклузивно право избора својих запослених. Ако је директор човек који се нашао где треба, и школа ће полако али сигурно ићи узлазном линијом по питању квалитета професора. Ако је директор само још један од оних политиканата којих је препуна Србија, онда се новопримљени људи неће бирати по квалитету већ по бабу и по стричевима... Ма, знаш и сама како то већ иде.

Preporuka: 268 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

anamarkana anamarkana 22:50 11.10.2012

Re: O televizoru

caricamajka

... Mislim da veliku ulogu igra i talenat, neki ljudi prosto nisu talentovani da prenesu znanje, da prezentuju materiju na zanimljiv način...


ovo je sustina, sta god napisali svi vi prosvetari a i oni ostali

Preporuka: 402 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

tasadebeli tasadebeli 23:42 11.10.2012

Re: O televizoru

sneza.lazarevic
Ono što bih ja lično volela da se dogodi na ovom blogu to je da nam recimo Tasa ili neki od njegovih kolega ispričaju kako oni gase televizor? Imaju li neku svoju caku, postoji li nešto što uvek upali?


Јединственог рецепта нема. Као што нема ни цаке која увек пали. Све је ствар тренутка и тренутне инспирације што ти опет говори да се и само "гашење телевизора" своди на импровизацију. Барем мени то тако изгледа.

Рецимо, данас ми је успело, веровала или не, да привучем пажњу осмака на почетку часа тако што сам после уписивања одсутних итд. изненада одврнуо звук са компа са којег сам пустио гусле (!) - Почетак буне на дахије (то је предвиђено планом за данас). Прво су се тргли, а после пар минута, кад сам хтео да искључим гусле и да пустим рецитацију, молили су ме да оставим гусле (у питању је гуслар Саво Контић који, како ми рекоше, у том свету гуслара има репутацију отприлике као и Здравко Чолић на естради), па су песму помно пратили уз читанку и гусле напоредо.
Прошлогодишњи осмаци су реаговали потпуно супротно када сам им исто то гуслање пустио као илустрацију да чују како је то звучало око ватри у устаничким логорима по Србији во Карађорђево времја. Ти прошлогодишњи осмаци су ме молили да искључим гуслање јер их иритира и да им ја читам из читанке.

Можда су, само нагађам, кључне ствари у том узајамном односу ученика и наставника у учионици поштовање и поверење. А оба се, ваљда, стичу када некога волиш и када неко воли тебе. Ипак ја тим осмацима предајем већ четири године. Много тога смо прошли заједно. Данас се смејемо када се присетимо како су ми се неки од њих у петом разреду уместо са "наставниче", брзајући, обраћали са "тата". И тачно на појединим часовима могу да видим када сам им досадан и када је то што им причам њима незанимљиво, али зато што ме поштују и верују ми, они ме отрпе за толико. Као што и ја отрпим њих када ураде нешто што не би требало или не ураде оно што би требало. Можда их изгрдим, али им свакако то не узимам као неки неопростиви грех. Та, људи смо, и они и ја, а ја их и учим да ниједан човек на овом свету није савршен, па се, ваљда, зато и разумемо.

У ствари, ја не умем да одговорим на твоје питање. Можда би у овим мојим коментарима по разним блоговима о образовању могла да се напабирчи понека мрвица која би могла да буде делић одговора на твоје питање, али ни у то нисам сигуран.

Preporuka: 1072 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

tasadebeli tasadebeli 08:51 12.10.2012

Re: O televizoru

anamarkana

caricamajka... Mislim da veliku ulogu igra i talenat, neki ljudi prosto nisu talentovani da prenesu znanje, da prezentuju materiju na zanimljiv način...ovo je sustina, sta god napisali svi vi prosvetari a i oni ostali




Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

uninamama uninamama 09:06 12.10.2012

Re: O televizoru

Можда су, само нагађам, кључне ствари у том узајамном односу ученика и наставника у учионици поштовање и поверење. А оба се, ваљда, стичу када некога волиш и када неко воли тебе.

Pa, suština je negde tu. Stvar je u međusobnom poštovanju. A kako se stiče poštovanje - to je jedan dug proces... A lako se i gubi :(

Kod mene ponekad ima, a ponekad nema tog televizora. I čini mi se da sve zavisi od toga kako sam raspoložena. Da li uspem da odreagujem na prvi šum, ili mi se potkrade, pa posle nema smisla opominjati. Odnosno od količine zamora... Kad se zamoriš, nikakav žamor ti ne smeta, pa ga ni ne primetiš dok ne preteraju, a tad je već kasno da se reaguje.
Naravno, ima tu i do pripremljenosti za čas, zanimljivosti teme, talenta, ... ali suština je u doslednosti i kad jednom zaboraviš na tu doslednost i dopustiš žamor... jako je teško vratiti se u kolosek.
I zavisi od sastava odeljenja i njihove motivacije za učenje (koja je uvek mizerna, a problem nastaje kad izostane). Meni su uvek prijala ta "problematična" odeljenja, a imam problem sa odeljenjima u kojima nema nikakve energije. Potroše me, a ništa ne nauče... prosto ih ne zanima - sede u onim klupama i čekaju da iscuri 45 minuta. Neverovatno. :(

Preporuka: 402 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

mariopan mariopan 09:26 12.10.2012

Re: O televizoru

caricamajka

Mislim da veliku ulogu igra i talenat, neki ljudi prosto nisu talentovani da prenesu znanje, da prezentuju materiju na zanimljiv način...

Upravo to.
Imala sam profesorku iz fizike koju i danas pamtim, nismo ni treptali na njenim časovima, a na nekim drugim sam se pitala o čem se tu zapravo radi?

Nije to posao za svakoga.


Taso

Preporuka: 134 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

tasadebeli tasadebeli 09:39 12.10.2012

Re: O televizoru

uninamama
Pa, suština je negde tu. Stvar je u međusobnom poštovanju. A kako se stiče poštovanje - to je jedan dug proces... A lako se i gubi :(Kod mene ponekad ima, a ponekad nema tog televizora. I čini mi se da sve zavisi od toga kako sam raspoložena. Da li uspem da odreagujem na prvi šum, ili mi se potkrade, pa posle nema smisla opominjati. Odnosno od količine zamora... Kad se zamoriš, nikakav žamor ti ne smeta, pa ga ni ne primetiš dok ne preteraju, a tad je već kasno da se reaguje.Naravno, ima tu i do pripremljenosti za čas, zanimljivosti teme, talenta, ... ali suština je u doslednosti i kad jednom zaboraviš na tu doslednost i dopustiš žamor... jako je teško vratiti se u kolosek.I zavisi od sastava odeljenja i njihove motivacije za učenje (koja je uvek mizerna, a problem nastaje kad izostane). Meni su uvek prijala ta "problematična" odeljenja, a imam problem sa odeljenjima u kojima nema nikakve energije. Potroše me, a ništa ne nauče... prosto ih ne zanima - sede u onim klupama i čekaju da iscuri 45 minuta. Neverovatno. :(


Потписујем сваку твоју реч! Читајући твој коментар, видим себе у учионици.

И да, и ја више волим живахна, али радознала одељења.

Meni su uvek prijala ta "problematična" odeljenja, a imam problem sa odeljenjima u kojima nema nikakve energije.


Одељења у којима нема енергије вероватно називаш, као и ја, "мртво море", а један школски психолог којег познајем је мало грубљи, па каже "мртва пувала".

Preporuka: 134 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

sneza.lazarevic sneza.lazarevic 09:43 12.10.2012

Re: O televizoru

tasadebeli



У ствари, ја не умем да одговорим на твоје питање. Можда би у овим мојим коментарима по разним блоговима о образовању могла да се напабирчи понека мрвица која би могла да буде делић одговора на твоје питање, али ни у то нисам сигуран.


E bre, Taso, pa odgovorio si mi! Poštovanje, poverenje, i talenat.
Setih se svoje profesorke filozofije iz srednje škole. Ona je bila prva osoba koja nam je persirala. Ali ne samo time, već celokupnim svojim stavom od prvog dana svakom đaku pokazivala je da ga poštuje. Na njenim časovima bukvalno se čula muva.
I još jedna ilustracija, moja ćera ima divnog nastavnika, tvog kolegu koji predaje srpski. Možda sam već pisala o tome, prošle godine je bio razredni osmacima. I negde pred kraj godine osmaci su se fotografisali i on zamoli razred u kome je moja ćerka da sami obrade neki tekst iz čitanke, a da on ode i slika se sa svojim đacima.
Kaže Maki da su uradili šta ih je zamolio i kada se pred kraj časa vratio "nastavnik je malo zasuzio" i zahvalio im se što su ne samo bili mirni pa niko u školi nije ni primetio da nastavnik nije na času, već su završili zadatak i svi su u svesci imali zapisano šta već treba.
Ej, čovek ugasio televizor a nije ni bio prisutan! Zato što ga vole i poštuju, zato što neće da ga razočaraju, ali je to očigledno zaslužio time što oni znaju da i on njih i voli i poštuje.

Preporuka: 536 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

nikvet pn nikvet pn 10:28 12.10.2012

Re: O televizoru

anamarkana
caricamajka

... Mislim da veliku ulogu igra i talenat, neki ljudi prosto nisu talentovani da prenesu znanje, da prezentuju materiju na zanimljiv način...


ovo je sustina, sta god napisali svi vi prosvetari a i oni ostali


Nešto tu ne štima.

Kako onda druge profesije funkcionišu ? Ili je eto profesorski poziv tako zahtevan da ga samo bogomdani talenti mogu biti dostojni ?

Neće biti.

Profesorski zanat je ko i svaki. A svaki zanat ima svoja pravila. Ima talenata, ima dunstera. Neki talenat ostane neiskazan isto kao što neki dunster bude vredan pa odlično profunkcioniše. E tu leži zec - u radu. Radu na sebi. I sistemu koji te na taj rad tera - ili odbija. U kriterijumu koji jasno deli dobre od loših. U ličnom motivu da sebe napraviš boljim. Da proizvod tvoga rada ne budu uličari nego uspešni ljudi koji će te sutra sresti sa osmehom i poštovanjem. Lako ? Nikako.
Kad profesor ubode dnevnik pod mišku kakav mu je osećaj ? Očaravajući ili otaljavajući ? Takav mu i rezultat.

Dobar blog, da se primetiti.

Preporuka: 1340 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Krugolina Borup Krugolina Borup 11:50 12.10.2012

Re: O televizoru

Jes', da objasniš da kad Mjesec kara zvjezdu Danicu, to u stvari znači da su u kvadratu ili kom već aspektu.


To znači da u danima pre nego što ju je Mesec počeo karati bila nevidljiva na noćnom nebu, i da je u trenutku u kome on počinje da je kara postala prvi put, nakon zalaska Sunca, vidljiva na noćnom nebu zajedno sa Mesecom. Takozvana "večernjača", Venera koja se vidi uveče, po zalasku Sunca. Naspram "zornjače", tj. jutarnje Venere koja se na nebu vidi pred zoru, neposredno pre nego što Sunce izađe. A ima i period kada je suviše blizu Suncu, pa se ne vidi ni pred zoru ni nakon zalaska Sunca.

Svi znamo da je Danica, u stvari Venera, ne?

A da ne pričamo da se u školi ne bi smela deca indoktrinirati astrologijom!


A veronaukom mogu? Misliiiiim, stvarnooooo...

Ne mora se to zvati astrologijom. Priča o zornjači i večernjači može da se uklopi i u antropološko/etnološki ogrtač, ukoliko se nastavnik plaši da ne kaže nešto što ne bi smeo.

Uzgred, kad se obrađuje "Početak bune na Dahije" može tako lepo da se skrajne u astrologiju, pardon: antropologiju/etnologiju, da je to divota jedna!

Preporuka: 536 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

rade.radumilo rade.radumilo 12:01 12.10.2012

Re: O televizoru

fizičar Toma


Koja je to sr. škola bila? Malo me podseća na Tomu hladnog, koji je predavao fiziku u IX-oj BGG

Ima samo nekoliko problema sa Televizorom u toj priči:
- Nije isti efekat televizora u srednjoj školi u koju su deca došla po nekom sopstvenom izboru, pogotovu ako je to škola koju biraju određena deca i televizora u osnovoj školi, u kojoj deca tek na kraju školovanja imaju fizički kapacitet da drže koncentraciju od 30-ak minuta.

Preporuka: 268 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

alarih alarih 12:11 12.10.2012

Re: O televizoru

Krugolina Borup
Jes', da objasniš da kad Mjesec kara zvjezdu Danicu, to u stvari znači da su u kvadratu ili kom već aspektu.


To znači da u danima pre nego što ju je Mesec počeo karati bila nevidljiva na noćnom nebu, i da je u trenutku u kome on počinje da je kara postala prvi put, nakon zalaska Sunca, vidljiva na noćnom nebu zajedno sa Mesecom. Takozvana "večernjača", Venera koja se vidi uveče, po zalasku Sunca. Naspram "zornjače", tj. jutarnje Venere koja se na nebu vidi pred zoru, neposredno pre nego što Sunce izađe. A ima i period kada je suviše blizu Suncu, pa se ne vidi ni pred zoru ni nakon zalaska Sunca.

Krugolina, sa ovoliko karanja u prvoj rečenici ni meni nisi zadržala ozbiljan izraz lica i pažnju na astrologiji, a ne znam kako bi petnaestogodišnjem džaku podivljalih hormona. Kod "večernjače" i "zornjače" sam već počela da se otvoreno cerekam

Preporuka: 670 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

alarih alarih 12:14 12.10.2012

Re: O televizoru

rade.radumilo
fizičar Toma


Koja je to sr. škola bila? Malo me podseća na Tomu hladnog, koji je predavao fiziku u IX-oj BGG

"Zaokružujete k'o sekirom" je ušlo i u Vukajliju

Edit: btw, predaje još uvek i ne liči mi nikako na ovog Krugolininog sa propelerom u dupetu.

Preporuka: 268 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Krugolina Borup Krugolina Borup 12:17 12.10.2012

Re: O televizoru

- Nije isti efekat televizora u srednjoj školi u koju su deca došla po nekom sopstvenom izboru, pogotovu ako je to škola koju biraju određena deca i televizora u osnovoj školi, u kojoj deca tek na kraju školovanja imaju fizički kapacitet da drže koncentraciju od 30-ak minuta.


Moje lično iskustvo pobija tvoju tvrdnju.

Prošle godine prvih osam meseci prvog razreda dete mi je bilo kod učiteljice koju sad, šest meseci nakon što smo promenili i školu i učiteljicu, sa istorijske distance od milošte zovem Gargamel, a kako sam je tada zvala, bolje da ti ne kažem. Elem, dok je dete bilo pod njenom jurisdikcijom, dođe iz škole, radimo domaći, i ja vidim da dete ništa ne kapira to novo što su u školi radili. Uvatim, objasnim u dve rečenice - dete odmah ukapira. Znači, nije dete glupo, nego u školi ništa ne nauči. Zašto? Višestruki su razlozi bili u pitanju, a jedan od ključnih je stalno prisutan TELEVIZOR. U tom se razredu nije znalo ni ko pije ni ko plaća, deca su stalno pravila buku, šetkala se uokolo, nisi ni mogao da pratiš nastavu.

E, jedan dan dođe dete iz te iste škole s pričom kako im je matematiku držala "neka nova, mlada učiteljica". Ispostavi se, posle, da je ona bila na praksi. U svakom slučaju, detetu usta puna te učiteljice! "Mama, kako je ona lepo sve objasnila. Mama, svi su ćutali i slušali!" Pitam ja dete, a šta to drugačije radi ta nova učiteljica od njegove stalne učiteljice? Kaže dete: "Ne shvataš, mama, ona je predavala ZABAVNO!" A onda doda: "Možda nam ona ostane zauvek..."

Mislim, ako dete od 7,5 godina ume da napravi razliku između dve učiteljice i njihovog stila rada, i primeti da jedna gasi televizor a druga je za to nesposobna, o čemu pričamo?

Preporuka: 938 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Krugolina Borup Krugolina Borup 12:19 12.10.2012

Re: O televizoru

Kod "večernjače" i "zornjače" sam već počela da se otvoreno cerekam


Da sam ja nastavnik, ja bih upravo taj element iskoristila za gašenje televizora! Mada može da izgleda kao da će samo da pojača televizor, u stvari ima potencijal da ga potpuno ugasi.

A ima i ona čuvena u Romeu i Juliji: "...to nije ševa bila..." Mošte misliti kako je to izgledalo kad je moja mala dramska trupa iz srednje škole glumila predstavu u kasarni u Zemunu...

Preporuka: 268 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Krugolina Borup Krugolina Borup 12:20 12.10.2012

Re: O televizoru

Koja je to sr. škola bila?


Medicinska u Zemunu.

Preporuka: 268 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

antioksidant antioksidant 12:36 12.10.2012

Re: O televizoru

Mislim, ako dete od 7,5 godina ume da napravi razliku između dve učiteljice i njihovog stila rada, i primeti da jedna gasi televizor a druga je za to nesposobna, o čemu pričamo?

о томе да деца јасније виде свет
(мада и ја овако матор примећујем разлику између младих учитељица и ових... не тако младих)

Preporuka: 1072 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Jukie Jukie 13:00 12.10.2012

Re: O televizoru

tasadebeli

imam problem sa odeljenjima u kojima nema nikakve energije.Одељења у којима нема енергије вероватно називаш, као и ја, "мртво море", а један школски психолог којег познајем је мало грубљи, па каже "мртва пувала".

Sede tamo kao plišane mede i gledaju

Preporuka: 268 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Jukie Jukie 13:10 12.10.2012

Re: O televizoru

rade.radumilo
Ima samo nekoliko problema sa Televizorom u toj priči:- Nije isti efekat televizora u srednjoj školi u koju su deca došla po nekom sopstvenom izboru, pogotovu ako je to škola koju biraju određena deca i televizora u osnovoj školi, u kojoj deca tek na kraju školovanja imaju fizički kapacitet da drže koncentraciju od 30-ak minuta.

Ja sam kod televizora zamislio 13-godišnjake
Petaci su mi uglavnom kao mali studenti, a osmaci su se više smorili skakutanjem u prethodnih godinu-godinu i po dana, pa ili paze ili zure (u proseku)

A postoje srednje škole u koje se upisuju đaci koji su vazda ometali čas u osnovnoj, pa ne verujem da se tamo tako lako gasi. Tamo je potreban nastavnik koji ume sa mangupima, i to nije posao za nas štrebere

Edit: izgleda da je ovo bilo 100

Preporuka: 402 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Hansel Hansel 13:17 12.10.2012

Re: O televizoru

Krugolina
To znači da u danima pre nego što ju je Mesec počeo karati bila nevidljiva na noćnom nebu, i da je u trenutku u kome on počinje da je kara postala prvi put, nakon zalaska Sunca, vidljiva na noćnom nebu zajedno sa Mesecom. Takozvana "večernjača", Venera koja se vidi uveče, po zalasku Sunca. Naspram "zornjače", tj. jutarnje Venere koja se na nebu vidi pred zoru, neposredno pre nego što Sunce izađe. A ima i period kada je suviše blizu Suncu, pa se ne vidi ni pred zoru ni nakon zalaska Sunca.

Pa, ovo nije astrologija! Ovo bi baš bila astronomija, koja jednostavno opisuje i samo opisuje šta se na nebu vidi.

Za ovakva objašnjenja sam uvek (ovo konkretno, u vezi s pesmom, nisam znao, ili sam ga zaboravio) - jednom, za vreme bombardovanja, predveče, prolazim pored jednog bračnog para a žena će mužu: "Eno, eno ga! Satelit! Svake večeri je tamo!" Verovatno mimo nekih pravila pristojnosti, rekao sam joj: "Gospođo, izvinite, to je planeta Venera, u narodu poznata kao zvezda Danica, ili Večernjača, ili Zornjača". Gledali me bez reči, valjda mislili da sam neki lokator, šta li?!

Medicinska u Zemunu.

Pa, ti si nama medicinska sestrica!?

Preporuka: 402 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Jukie Jukie 13:26 12.10.2012

Re: O televizoru

antioksidant

>Mislim, ako dete od 7,5 godina ume da napravi razliku između dve učiteljice i njihovog stila rada, i primeti da jedna gasi televizor a druga je za to nesposobna, o čemu pričamo?

о томе да деца јасније виде свет(мада и ја овако матор примећујем разлику између младих учитељица и ових... не тако младих)


Ne vide jasnije svet, nego ljudi obično misle da deca apsolutno ništa ne razumeju i onda se čude kad ustanove da deca umeju da razmišljaju. Deca (kao grupa) imaju isti rastur IQ duž koordinatne ose kao i odrasli, nego je razlika u količini iskustava u raznim situacijama - deca su neuka u smislu da nemaju sa kojim iskustvom da uporede ono što vide pred sobom, a kada imaju neki referentni sistem onda manje-više umeju da porede stvari (bar ove u svakodnevnom životu, ne neke biohemijske jednačine).

Preporuka: 402 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Krugolina Borup Krugolina Borup 13:46 12.10.2012

Re: O televizoru

Pa, ovo nije astrologija! Ovo bi baš bila astronomija, koja jednostavno opisuje i samo opisuje šta se na nebu vidi.


Otkud znaš?
Mnogo je verodostojnije pretpostaviti da je značenje koje je pripisivano večernjači i zornjači, kao i siutaciji u kojoj se Mesec i Venera istovremeno vide na nebu, bilo toliko rasprostranjeno i dobro poznato u narodu, da nije uopšte potrebno da pesnik objašnjava šta to znači. Dovoljno je da navede šta se na nebu vidi.

Imaš takvih primera kod Šekspira milion mali. On jednostavno kaže, na primer, "koler" ili "flegma" ili "melanholija" ili "sangvinik" (sve čisti astrološki pojmovi), a da pri tome nigde ne objašnjava šta je to, znajući da njegova publika automatski zna kakav je čovek kolerik, kakav flegmatik, kakav melanholik, a kakav sangvinik. Ili, kaže (u Ukroćenoj goropadi) na jednom mestu da je meso, koje je servirano za večeru, suviše kolerično. Ja, kao astrolog, znam kakvo je to meso. Jel' znaš možda ti?

Pa, ti si nama medicinska sestrica!?


Jok brate, beše to Šuvarovo školstvo, prve dve godine su bile iste u svim školama, a tek u trećoj i četvrtoj si se opredeljivao za "zanimanje". Ja posle otišla u Pravo-birotehničku.

Preporuka: 402 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Hansel Hansel 15:18 12.10.2012

Re: O televizoru

Otkud znaš?
Mnogo je verodostojnije pretpostaviti da je značenje koje je pripisivano večernjači i zornjači

Aaa, pa ti nisi dala značenje, samo opis, ja sam to "diskutovao".

Nego, znaš šta, podsetila si me s veronaukom... moja prof. umetnosti nam se žalila, još krajem osmadesetih, da je šteta što nismo imali veronauku, jer mora mnogo da nam objašnjava kontekst raznih umetničkih dela. A ima i mnogo mitova i legendi o kojima sigurno kroz školovanje nismo ništa čuli, a iskrsavaju kao motivi svuda... Možda bi imalo smisla da sva deca imaju neki predmet, poput istorije religije, ili istorije verovanja, još bolje; ne znam, nešto tako, zarad opšte kulture, ne bi uopšte bilo loše... a moglo bi i da menja naziv - jedne godine "Mitovi i legende", druge "Verovanja i običaji", treće "Istorija religije"?! Ali, čini mi se da to ne bi bili mnogo popularni predmeti? Ili...?

On jednostavno kaže, na primer, "koler" ili "flegma" ili "melanholija" ili "sangvinik" (sve čisti astrološki pojmovi),

E, moja dosadašnja informacija je bila da se radi o tipologiji temperamenata po Hipokratu i (negde nekad pročitah) Galenu, a, napravljena je, kako su nas bar učili, po verovanju da temperament jedne osobe zavisi, ili bar da ima veze sa odnosom određenih tečnosti u telu (kako beše - žuta i crna žuč, krv i sluz?).

Ili, kaže (u Ukroćenoj goropadi) na jednom mestu da je meso, koje je servirano za večeru, suviše kolerično.

Aaa, pa ako živuljka nije bila za života kolerična , da nije možda žilavo? Ili reš, a unutra živo (pošto se kolerici brzo "pale" i brzo "gase" )?

Jok brate, beše to Šuvarovo školstvo,

E, neki minut posle slanja mi palo na pamet da su to bile famozne Zajedničke osnove, ali sigurno je svaka stručna škola imala svoje razrede Zajedničkih osnova... Inače, drago mi je da smo se upoznali, ja sam saradnik u prirodnim naukama.

Preporuka: 536 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

rade.radumilo rade.radumilo 15:29 12.10.2012

Re: O televizoru

"Zaokružujete k'o sekirom" je ušlo i u Vukajliju

Edit: btw, predaje još uvek i ne liči mi nikako na ovog Krugolininog sa propelerom u dupetu.


Meni je predavala Platiša. To je tek bila zabava:
- Jednog (u stvari više njih u toku časa) izvede na tablu da odgovara.
- Jednog izvede na tablu i da mu da nešto precrtava iz neke njene sveske/knjige.
- Za to vreme on ispituje ove mučenike ispituje i istovremeno nama ostalima predaje (to što ovaj veselnik crta na času).
Poslednju godinu, fiziku i astronomiju mi je predavao pokojni Kiza Astronaut. Njegovi časovi su bili toliko gotivni, da je jednom prilikom (petak 6-i čas popodne, predivno vreme pred kraj ŠG) došao do kabineta da nam kaže da nemamo čas i da idemo kući. Suočio se sa grupom (za dve nedelje maturanata) koji mu nisu dali da izađe iz učionice dok ne održi čas.

Preporuka: 804 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

zilikaka zilikaka 16:08 12.10.2012

Re: O televizoru

Zamislite odeljenje od tridesetpet đaka, šesnaestogodišnjaka, svi muški i svi došli da uče za autoelektričara. Takvo krdo je veoma teško primiriti, ali uspevao sam


A ajd ti zamisliš odeljenje u Beogradu, u školi koja je na vrlo lošem glasu, i gde je pola upisanih završilo osnovnu da dovoljnim ili jedva dobrim uspehom.

Radila. Istina, odeljenja su bila manja.

Može se i tamo ugasiti televizor, ali to zahteva nenormalno mnogo energije.
Kao da igraš simultanku sa njih dvadeset.

Kad sam počinjala, otišla po savet kod dvoje penzionisanih profesora, odličnih pedagoga.
To što mi je rečeno potpuno se potvrdilo.

Ako hoćeš da vodiš čas, moraš da nađeš način da im se nametneš. To nametanje ne sme biti silom, već im jednostavno moraš pokazati da si sposoban da vladaš situacijom. Moraš im pružiti razlog da te cene i poštuju.

Doduše, svako odeljenje ima poseban karakter. Najbolje je ako u njemu postoji pozitivno (pedagoško) jezgro. Ti vršiš uticaj na jezgro, a oni na ostale.

Nezgodno kada negde kormilo preuzmu ne baš pozitivci. Tada se javljaju razne vrste sukoba i vazda atmosfera bude nategnuta.
To su vrlo teški i neprijatni časovi.
Ipak, profesor kao odrasla obrazovana osoba, mora naći način da se i takvima nametne makar u granicama koliko je neohodno da se održi čas u pristojnoj atmosferi.

Dakle, imala sam priliku da u teškoj školi ovo potvrdim u praksi.

Opet, ne bih se vratila tom poslu.

Ne bih pre svega jer sam stalno bila svesna da je ukupna količina znanja koju su ta deca stekla u školi nedopustivo mala.
Što zbog jako loše osnove, što zbog njihove potpune nezainetesovanosti, ceo taj trud mi je izgledao potpuno besmisleno.

Opet, ako ispred sebe imaš gomilu radoznalih očiju, šta ćeš lepše.


Preporuka: 670 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

mariopan mariopan 19:43 12.10.2012

Re: O televizoru

zilikaka
Opet, ako ispred sebe imaš gomilu radoznalih očiju, šta ćeš lepše.

Preporuka: 134 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

uninamama uninamama 20:11 12.10.2012

Re: O televizoru

Što zbog jako loše osnove, što zbog njihove potpune nezainetesovanosti, ceo taj trud mi je izgledao potpuno besmisleno.

Ako tu postoji makar jedno dete koje, iako se pravi da ne sluša, ipak ukapira o čemu se radi... onda vredi

Preporuka: 134 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Hansel Hansel 21:12 12.10.2012

O koleričnom mesu

A da nije suvo i toplo? Suviše kolerično - suviše suvo i suviše toplo?

Pazi kada sam kliknuo na neki astrološki forum da vidim šta dame i gospoda kažu na tu temu.

Preporuka: 134 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

buckoalisac buckoalisac 22:18 12.10.2012

Re: O televizoru

sneza.lazarevic

Ono što bih ja lično volela da se dogodi na ovom blogu to je da nam recimo Tasa ili neki od njegovih kolega ispričaju kako oni gase televizor? Imaju li neku svoju caku, postoji li nešto što uvek upali?


Evo jedne zanimljive strategije, možda će ti koristiti. Urbana legenda ili mit ide ovako: Jednom davno jedan moj prijatelj jednom završi biologiju (slušaj sad Juki i uči se). Preko veze ode na zamenu u neku osnovnu školu, čini mi se u Zemunu. A škola... A klinci... Televizor preko celog zida. Biskop, a ne televizor. Posle par dana očaja drugar dođe na čas ladan ko špricer. Televizor krene, on izvadi dnevnik i nađe dečka sa najviše jedinica. Izvede ga na tablu. Pita: "Šta su to sisari ?" Dečko ga zbunjeno gleda i pomalo trepće. "Dobro, kojoj grupi životinja mi pripadamo?" Odgovor: " "Šta smo mi ?" "" Šta smo svi mi ovde u učionici i tvoji roditelji i svi mi?" Stidljiv odgovor: "Ljudi" "Bravo. Tako je. Koje su naše glavne karakteristike ?" "" Dobro, koliko imamo ekstremiteta ?" "" "Ekstremiteti su ruke i noge." "Četiri." "Bravo. Koliko ruku?" "Dve." "Koliko nogu?" "Dve." "Bravo. Sedi, pet." Tajac. Vakuum. Zagrobna tišina. Čuju se samo dve muve, jedna u levom ćošku od vrata, po dijagonali i druga negde na sredini pod plafonom. Zblanuti dečkić koji je u životu dobijo nekoliko dvojaka i jednu trojku i dalje stoji kod table neopišljivog izraza lica (nema ni odgovarajućeg smajlija za taj prizor). "Ko hoće sledeći da odgovara ?" Trenutak neverice i neshvatanja, a onda kreće nekoliko ruku uvis. Do kraja časa je palo još desetak petica i jedna četvorka (prozvani učenik nije bio na času). Do kraja svog rada u toj školi drugar nije imao nikakvih problema sa disciplinom na času, dovoljno je bilo samo da kaže: "Tišina, ili više neću da vas propitujem !" Ni one dve muve niotkuda, sređene odma na prvom odmoru. A kad se nastavnica vratila sa bolovanja...

Preporuka: 134 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

mariopan mariopan 22:40 12.10.2012

Re: O televizoru

sneza.lazarevic

Ono što bih ja lično volela da se dogodi na ovom blogu to je da nam recimo Tasa ili neki od njegovih kolega ispričaju kako oni gase televizor? Imaju li neku svoju caku, postoji li nešto što uvek upali?

Recimo, sećam se vremnena kaad je moj sinak išao u osnovnu školu, odušavljavala me njegova učiteljica.

Čekala sam na prijemni za roditelje i vidim decu kako šetaju između stolova, moj sin pušta muziku na gramofonu i sva deca nešto crtaju i slobodno šetaju po učionici........pitam učiteljicu koji je to čas bio kada su deca tako slobodno šetala a ona kaže likovno....i zašto ne bi decu pustila da se šetaju ako vole da vide kako je neko drugi nacrtao ili naslikao nešto, pa oni su mali da tako sede u klupama mirno, i zašto ne bi slušali muziku, a ona je pregledala neke radove za to vreme.
Deca je i danas pamete na najlepši moguči način. A ja je pamtim po tome što mi je sinak rekao da mu je učiteljica divna , kao mama otprilike.

Kud češ veći kompliment?

Preporuka: 536 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

tasadebeli tasadebeli 09:14 13.10.2012

Re: O televizoru


nikvet pn


То је, ваљда, то... Занат плус нешто мало талента, као и у свакој професији. Као и

Kad profesor ubode dnevnik pod mišku kakav mu je osećaj ? Očaravajući ili otaljavajući ? Takav mu i rezultat.


То што си рекао могу тачно да повежем и са својим часовима. Има и дана када тачно осетим да у себи немам снаге да изађем испред тих 25 или 30 малих људи и да одржим час. Нема те потребне "ватре" у мени. У таквим ситуацијама обично и не одем у школу. Измислим неки разлог, па искористим један од оних слободних дана на које имамо право по закону. Срећом, такве ситуације су ми ретке, па ме слободни дани покривају.

Од свих колегиница и колега најсмешнији су ми они који за време одмора пролазе кроз школски ходник испуњен дечјом грајом, скакањем и јурњавом тако што чврсто стискају дневник у рукама, припију се уза зид и клизе као сенка по њему онако стегнути у страху од те деце. Сцене као из цртаног филма. Одмах ти је јасно да испред себе имаш човека који је промашио професију.

Preporuka: 268 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

tasadebeli tasadebeli 09:19 13.10.2012

Re: O televizoru

mariopan
zilikakaOpet, ako ispred sebe imaš gomilu radoznalih očiju, šta ćeš lepše.



Па још кад видиш како им се окице рашире када схвате оно што им објашњаваш и науче да ураде нешто... Човек се тада стварно мнооогооо добро осећа.

Preporuka: 402 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Krugolina Borup Krugolina Borup 10:20 14.10.2012

Re: O koleričnom mesu

A da nije suvo i toplo? Suviše kolerično - suviše suvo i suviše toplo?


Jeste. Reš-pečeno.

Pazi kada sam kliknuo na neki astrološki forum da vidim šta dame i gospoda kažu na tu temu.


Koji si ti štreber...

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Hansel Hansel 11:38 14.10.2012

Re: O koleričnom mesu

Koji si ti štreber...

Jesam!

Ali, bilo je ovo lako, prvi ili drugi rezultat prve pretrage.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Vojislav Stojković Vojislav Stojković 19:01 11.10.2012

Plemenit i ne tako naporan poziv

Nema lepšeg, intresantnijeg i plemenitijeg poziva od nastavničkog (učiteljskog, profesorskog) Naravno, ukoliko se taj poziv voli i ukoliko mu je nastavnik posvećen.

Nastavnički poziv nije posebno naporan, ni psihički, a pogotovo ne fizički. Sedmični fond od oko dvaeset nastavnih časova (za gimnazije, npr), uz sve pripreme, preglede pismenih zadataka, sednice nastavničkog veča i druge obavezne aktivnosti, još uvek ne dostiže četrdesetočasovnu sedmicu, propisanu zakonom kao puno radno vreme.

Nastavnici, u većini škola, dolaze na posao 10 - 30 min. pre svog prvog časa, a odlaze odmah posle svog poslednjeg časa, čak i kada imaju 6 časova, to još uvek nije 8 radnih sati.

Tu su, naravno, veliki letnji (za nastavnike oko 45 slobodnih dana) i zimski raspusti (za nastavnike bar deset slobodnih dana), zatim prolećni (uskršnji ili majski od nekoliko dana), pa svi državni praznici, a subotom i nedeljom škole ne rade.

"Od rođenja, pa do groba najlepše je đačko doba", kaže pesnik, a ni učiteljeima, nastavnicima i profesorima nije baš tako teško, kako neki među njima to ponekad predstavljaju, dodao bih. Osim ako nisu pogrešili u izboru profesije.

Preporuka: 402 / Link / Replika: 61 / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

dragan7557 dragan7557 19:12 11.10.2012

Re: Plemenit i ne tako naporan poziv

Vojislav Stojković:
Nastavnici, u većini škola, dolaze na posao 10 - 30 min. pre svog prvog časa, a odlaze odmah posle svog poslednjeg časa, čak i kada imaju 6 časova, to još uvek nije 8 radnih sati.

A jel to Božija zapovest da radno vreme bude 8 sati dnevno?

Pa bre pogledaj kada je uvedena 40 časovna radna nedelja, ima bre sto godina, a tehnologija i produktivnost koliko porastoše u zadnjih 50 godina?

I ko se najviše bogati od toga?

Radna nedelja od 40 sati je u mnogim EU državama bila ukinuta sredinom sedamdesetih uz zadržavanje pune plate, koja je važila za 40 satnu radnu nedelju, a stalno se govorilo o 24 časovnoj radnoj nedelji!

Gazdama se to nije svidelo pa započeli krizu za krizom, sumanutu neoliberalnu revoluciju i još mnogo toga.

Na sadanjem tehnološkom i produktivnom nivou, radno vreme bi trebalo da bude 16 sati nedeljno ili 4 sata dnevno, pa i manje.

Ali onda bi vladala puna zaposlenost, gazdama bi bio manji profit a velika patentirana UCENA "radno mesto" bi otišla u zaborav, gde joj je odvajkada mesto.

cerski

Preporuka: 670 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Jukie Jukie 19:18 11.10.2012

Re: Plemenit i ne tako naporan poziv

Molim sve koji misle ovo što kaže Vojislav Stojković da odrade u kontinuitetu bar jednu školsku godinu u današnjoj školi, pa kad se završe sve sednice i napokon odu na raspust, neka navrate malo na razmenu utisaka.
(Naravno ako nisu jedan od ovih supermena, kojih verovatno ima stotinak u državi)

Preporuka: 670 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Krugolina Borup Krugolina Borup 19:21 11.10.2012

Re: Plemenit i ne tako naporan poziv

Nastavnički poziv nije posebno naporan, ni psihički, a pogotovo ne fizički.


Pa, ne bih se složila.

Kada držim predavanja po ceo dan (koja su duža od 45 minuta, obično sat i 15 ili sat i 30 minuta), pa tako jedno 4 dana po četiri predavanja, doduše sa humanijim pauzama od po 20 minuta do pola sata, nakon toga sam i psihički i fizički iscrpljena. Psihički, zato što kvalitetno predavanje i držanje pažnje zahteva neverovatnu koncentraciju sve vreme, pa i promenu toka onoga što si kao predavanje zamislio, ukoliko fidbek iz publike pokaže da su spremni da zaspu od dosade, ili izvrše hara-kiri. A fizički - samo stajanje ispred publike četiri dana zaredom, tokom 4 predavanja po sat i po (6 sati dnevno) dovoljno je da te fizički iscrpi. Još ako se zezneš te obuješ štikle...

E, sad, oni učitelji/nastavnici/profesori koji su zamislili da pažnju publike privuku i održe dok predavanje drže sedeći - good luck with it!

Da ne pričamo da je to u radu s odraslima. S decom... ne mogu ni da zamislim količinu psihičkog umora nakon držanja časova u školi nakon nedelju dana. Verovatno ono što ja osećam, pa puta 10.

Preporuka: 402 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Vojislav Stojković Vojislav Stojković 19:25 11.10.2012

Re: Plemenit i ne tako naporan poziv

@Jukie: Verujem da ovde ima još onih koji su odradili bar desetak godina u nekoj od naših škola, a da i danas rade, i koji o školama i nastavničkom pozivu nemaju sličan stav kao ti.

Naravno, da u današnjim uslovima nije lako nastavnicima, ali kome i gde je lako danas u Srbiji?

Preporuka: 268 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Jukie Jukie 19:28 11.10.2012

Re: Plemenit i ne tako naporan poziv

Krugolina Borup

Nastavnički poziv nije posebno naporan, ni psihički, a pogotovo ne fizički.
Pa, ne bih se složila.

Mislim da je to rečeno ironično. Samo onaj deo sa dežuranjem na odmorima je dovoljan da te psihički i fizički patosira za taj dan. Svi samo trče, guraju se, bacaju lopte, rvu se, stalno moraš da paziš da deca ne ubiju tebe, sebe ili jedni druge, i pritom vrište i urliču kao mešani hor šimpanzi i tasmanijskih đavola.

Preporuka: 938 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Vojislav Stojković Vojislav Stojković 19:29 11.10.2012

Re: Plemenit i ne tako naporan poziv

Krugolina Borup


Kada držim predavanja po ceo dan (koja su duža od 45 minuta, obično sat i 15 ili sat i 30 minuta), pa tako jedno 4 dana


Pretpostavljam da u tvom edukativnom radu postoje mogućnosti i za druge metode i oblike rada, osim predavanja po ceo dan.

Preporuka: 134 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

BigBadWolf BigBadWolf 19:31 11.10.2012

Re: Plemenit i ne tako naporan poziv

Nastavnički poziv nije posebno naporan, ni psihički, a pogotovo ne fizički. Sedmični fond od oko dvaeset nastavnih časova (za gimnazije, npr), uz sve pripreme, preglede pismenih zadataka, sednice nastavničkog veča i druge obavezne aktivnosti, još uvek ne dostiže četrdesetočasovnu sedmicu, propisanu zakonom kao puno radno vreme.


Oduvek su me fascinirali ovakvi ljudi. Prilicno sam siguran da u zivotu nije odrzao ni jedan cas, ali on zna koliko treba vremena da se napise priprema, da se pregleda pismeni zadatak, koliko traje sednica nastavnickog veca, verovatno i odeljenskog, kao i "druge obavezne aktivnosti".

Ja sad da ti nabrojim koje su moje "druge obavezne aktivnosti", ti bi rekao da lazem, verovatno...

Preporuka: 938 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

mlekac mlekac 19:32 11.10.2012

Re: Plemenit i ne tako naporan poziv

Vojislav Stojković
@Jukie: Verujem da ovde ima još onih koji su odradili bar desetak godina u nekoj od naših škola, a da i danas rade, i koji o školama i nastavničkom pozivu nemaju sličan stav kao ti.

Naravno, da u današnjim uslovima nije lako nastavnicima, ali kome i gde je lako danas u Srbiji?


Samo da ti recem - ne zavrstava se posao nastavnika izlaskom iz ucionice. Treba uraditi pripreme, treba pregledati kontrolne/pismene/domace, treba odraditi dopunsku i dodatnu, treba...

Sem toga, ako imas srece sa rasporedom, svi casovi su ti u istoj smeni, ako nemas...

A moze da ti se dogodi kao sto se meni dogodilo da NEMA drugog kolege sa kojim bi trebalo da delis posao, pa radis duplo.

Doduse, u mom slucaju to duplo je bilo i duplo placeno, sto jes'-jes', ali ipak su dve smene dve smene.

Preporuka: 268 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Krugolina Borup Krugolina Borup 19:35 11.10.2012

Re: Plemenit i ne tako naporan poziv

Pretpostavljam da u tvom edukativnom radu postoje mogućnosti i za druge metode i oblike rada, osim predavanja po ceo dan.


Naravno.
Ali ne pričamo o dopisnim školama (na primer) ovom prilikom. Pričamo o držanju predavanja, o držanju pažnje publici.

Preporuka: 268 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Jukie Jukie 19:35 11.10.2012

Re: Plemenit i ne tako naporan poziv

Ja sam u pravu a Vojislav nije u pravu.

Preporuka: 536 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Vojislav Stojković Vojislav Stojković 21:35 11.10.2012

Re: Plemenit i ne tako naporan poziv

BigBadWolf
Prilicno sam siguran da u zivotu nije odrzao ni jedan cas

Baš prilično siguran?

BigBadWolf
ali on zna koliko treba vremena da se napise priprema, da se pregleda pismeni zadatak, koliko traje sednica nastavnickog veca, verovatno i odeljenskog, kao i "druge obavezne aktivnosti".

Verovatno mi nećeš verovati, ali znam.
BigBadWolf

Ja sad da ti nabrojim koje su moje "druge obavezne aktivnosti", ti bi rekao da lazem, verovatno...


Nabroj, ako ti nije problem, neću ti reći da lažeš.

Preporuka: 402 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Vojislav Stojković Vojislav Stojković 21:44 11.10.2012

Re: Plemenit i ne tako naporan poziv

Krugolina Borup
Pretpostavljam da u tvom edukativnom radu postoje mogućnosti i za druge metode i oblike rada, osim predavanja po ceo dan.


Naravno.
Ali ne pričamo o dopisnim školama (na primer) ovom prilikom. Pričamo o držanju predavanja, o držanju pažnje publici.


Predavanje, naročito ex cathedra, na bilo kom nivou nastave u institucionalnom obrazovanju, od srednjoškolske, preko visokoškolske, pa do poslediplomskih studija i i drugih oblika usavršavanja, je metod koji je nužno odmereno koristiti. Nije omiljen ni kod polaznika, a ni kod nastavnika, a o efikasnosti te arhaične nastavne metode da i ne govorimo.

Preporuka: 134 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Vojislav Stojković Vojislav Stojković 21:57 11.10.2012

Re: Plemenit i ne tako naporan poziv

mlekac


Samo da ti recem - ne zavrstava se posao nastavnika izlaskom iz ucionice. Treba uraditi pripreme, treba pregledati kontrolne/pismene/domace, treba odraditi dopunsku i dodatnu, treba...


Nisi primetila da sam u prvom komentaru sve to uglavnom nabrojao.

Naravno, da se u svakoj uređenoj školi u godišnjem planu rada za svakog nastavnika izračuna opterećenje koje obuhvata časove redovne nastave, vreme za pripremu, pregled pismenih i kontrolnih zadataka za predmete gde su oni obavezni, za dopunsku dodatnu i izbornu nastavu, vananstavne oblike rada, sednice razrednog i nastavničkog veća, roditeljske sastanke, dane otvorenih vrata i dr. Rad razrednog starešine, za nastavnike koji obavljaju i tu dužnost, također se računa. Za sve to postoje kriterijumi izraženi u vremenskim jedinicama ili bodovima. Nastavnici sa više časova predmetne nastave (matematičari, jezici...) imaju manja dodatna opterećenja, a ostali veća itd. itsl.

Preporuka: 268 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Jukie Jukie 22:05 11.10.2012

Re: Plemenit i ne tako naporan poziv

Postoji predavanje gde jedan priča nešto monotonim glasom a ostali kunjaju, a postoji i vođena diskusija više ili manje pomešana sa predavanjem, i danas ljudi uglavnom koriste metodu Dejvida Atenboroua da imaju nit priče na koju su poredane scene (ili slajdovi) i niko više ne gleda u plafon ne vodeći računa o tome šta polaznici rade (ako ništa mora da pazi da ga ne gađaju). Poslednje monotono arhaično predavanje sam slušao na fakultetu od profesora pred penzijom, a i on je zračio oduševljenjem za nastavnu temu.

Što se tiče katedre ili ne katedre, kao fizičkog prostora, kada ubaciš tridesetoro slušalaca u učionicu u kojoj je teško proći između redova jer je toliko uska, onda nemaš mnogo manevarskog prostora za šetkanje naokolo.

Preporuka: 268 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Jukie Jukie 22:15 11.10.2012

Re: Plemenit i ne tako naporan poziv

Vojislav Stojković

da ti recem - ne zavrstava se posao nastavnika izlaskom iz ucionice. Treba uraditi pripreme, treba pregledati kontrolne/pismene/domace, treba odraditi dopunsku i dodatnu, treba...
Nisi primetila da sam u prvom komentaru sve to uglavnom nabrojao.Naravno, da se u svakoj uređenoj školi u godišnjem planu rada za svakog nastavnika izračuna opterećenje koje obuhvata časove redovne nastave, vreme za pripremu, pregled pismenih i kontrolnih zadataka za predmete gde su oni obavezni, za dopunsku dodatnu i izbornu nastavu, vananstavne oblike rada, sednice razrednog i nastavničkog veća, roditeljske sastanke, dane otvorenih vrata i dr. Rad razrednog starešine, za nastavnike koji obavljaju i tu dužnost, također se računa. Za sve to postoje kriterijumi izraženi u vremenskim jedinicama ili bodovima. Nastavnici sa više časova predmetne nastave (matematičari, jezici...) imaju manja dodatna opterećenja, a ostali veća itd. itsl.

I ti misliš da kad taj jedan čas nedeljno (ili dva) predviđen za nešto otkuca da je završen, da možeš tek tako da otšetaš i da sve ostaviš nedovršeno (pregledao si 80 kontrolnih a 15 nisi), ili ćeš ostati da sve završiš, ili ćeš imati samo jedan čas dodatne ili dopunske nedeljno ako predaješ u sva četiri razreda? I kako računaš vreme pravljenja pripreme ako celo veče sediš i tražiš stvari na internetu i formatiraš stranice da sve stane na jednu stranu a da deci ne bude suviše sitno

Nastavnici kratko rečeno neprekidno rade, a ne samo 40 časova nedeljno. Dok se voziš autobusom kući razmišljaš kako da sutra u 7/2 predaješ tu i tu lekciju

Preporuka: 268 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Hansel Hansel 22:25 11.10.2012

Re: Plemenit i ne tako naporan poziv

Jukie
Što se tiče katedre ili ne katedre, kao fizičkog prostora, kada ubaciš tridesetoro slušalaca u učionicu u kojoj je teško proći između redova jer je toliko uska, onda nemaš mnogo manevarskog prostora za šetkanje naokolo.

Nije ona uska, nego si ti ... malo širi!

Nastavnici kratko rečeno neprekidno rade, a ne samo 40 časova nedeljno. Dok se voziš autobusom kući razmišljaš kako da sutra u 7/2 predaješ tu i tu lekciju

E, ovde ga pretera - vreme u autobusu će svako koristiti na svoj način - ti biraš gde ćeš da razmišljaš šta predaješ sedmom-dva. Još i štediš svoje vreme time što možeš da deo posla obaviš u autobusu u kom ionako ne bi mogao da nešto drugo korsino radiš.

Domaći zadatak za tebe - koje još profesije (mogu da) razmišljaju o poslu u gradskom prevozu? Ili, još bolje - koje to NE mogu?

Preporuka: 402 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Jukie Jukie 22:51 11.10.2012

Re: Plemenit i ne tako naporan poziv

Hansel

Domaći zadatak za tebe - koje još profesije (mogu da) razmišljaju o poslu u gradskom prevozu? Ili, još bolje - koje to NE mogu?

a) pesnici, scenaristi, pisci romana
b) mesari, pekari, čistačice, oni što ukucavaju vremensku prognozu u teletekst, bilo ko ko mora da ode na posao i vidi šta je pristiglo i onda nešto od toga napravi i spakuje i ode kući (i nema šta da razmišlja dalje)

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

mlekac mlekac 00:08 12.10.2012

Re: Plemenit i ne tako naporan poziv

Vojislav Stojković
Nastavnici sa više časova predmetne nastave (matematičari, jezici...) imaju manja dodatna opterećenja, a ostali veća itd. itsl.



Onda smo se, mislim, razumeli.
Mozda to, ne prvi pogled, ne izlazi na onih mitskih osam sati, ali, u stvari, izadje na mnogo vise.

Preporuka: 134 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

uninamama uninamama 09:34 12.10.2012

Re: Plemenit i ne tako naporan poziv

Nastavnički poziv nije posebno naporan, ni psihički, a pogotovo ne fizički. Sedmični fond od oko dvaeset nastavnih časova (za gimnazije, npr), uz sve pripreme, preglede pismenih zadataka, sednice nastavničkog veča i druge obavezne aktivnosti, još uvek ne dostiže četrdesetočasovnu sedmicu, propisanu zakonom kao puno radno vreme.

Nastavnici, u većini škola, dolaze na posao 10 - 30 min. pre svog prvog časa, a odlaze odmah posle svog poslednjeg časa, čak i kada imaju 6 časova, to još uvek nije 8 radnih sati.

Tu su, naravno, veliki letnji (za nastavnike oko 45 slobodnih dana) i zimski raspusti (za nastavnike bar deset slobodnih dana), zatim prolećni (uskršnji ili majski od nekoliko dana), pa svi državni praznici, a subotom i nedeljom škole ne rade.


Jel' ovo ironija?

Evo, Mlekac zna, jer ne stižem da popijem s njom ni kafu...
Da vidimo, samo prošlu nedelju:
ponedeljak: otišla u školu 3 časa ranije, jer nije bilo boljeg termina da se zakaže priprema za popravni kontrolni zadatak iz matematike (katastrofalno uradili). Na čas došlo 6 učenika, ostale baš briga što imaju jedinice... Čas održala, ali nisam upisala - nekako mi bilo suludo sa 6 učenika. Dva časa pauze iskoristila da popijem kafu, odšetam do druge zgrade škole i odem na mini-sastanak sa sekretarom koji treba nešto da mi završi. Naravno, iznerviram se usput, ali nije važno - čekaju me dva lepa časa na kojima očekujem da podelim gomilu petica (odbrana nekog projekta). Naravno, broj petica je 2, ali bar niko nije dobio 1 - svi zadovoljni dvojkom Otišla kući (5,5 sati u školi) Posle "kućnih poslova" pripremila nastavu za sutradan (oko 1,5 sat)
utorak: Časovi od prvog ujutru, sa pauzom do četvrtog - kontrolni (tu se uvek nekako smorim), ostala u školi da čekam 7. čas kako bih održala ČOS (nema boljeg termina) i pregledala kontrolni delimično - nema mesta ni mira u zbornici. Usput rešila par tekućih problema i odmore iskoristila da obavim neke razgovore sa pojedinim učenicima i čekala roditelje na otvorena vrata, ali niko nije došao. Otišla kući (6 sati u školi). Pripremila časove za sutradan (1,5 sat).
sreda: Lep dan - tri časa vezana od ujutru. Zbrisala odmah posle da nahvatam ćeru, jer smo u suprotnim smenama. (2,5 sata u školi) Pripremila nastavu (3,5 sata)
četvrtak: radim popodne, pa mogu da se posvetim detetu :) Časovi od 2 do kraja (8)... (6 sati u školi) Spavam brzo
petak: časovi od ujutru do kraja sedmog sa 2 časa pauze i šeetnjom od škole do škole. Zadržala se posle da rešim neke probleme u kabinetu i otvorim neke naloge na Moodle platformi. (8 sati u školi)
subota: dopunska od 11, pa posle od 12:30. Zadržala se do 6 uveče - farbali table (7 sati u školi)
nedelja: pripremila nastavu za ponedeljak (0,5 sata)

Da saberem: 5,5 + 1,5 + 6 + 1,5 + 2,5 + 3,5 + 6 + 8 + 7 + 0,5 = 42
Uh! Više od 40? A nisam računala on-line kurseve (2) stručnog usavršavanja i kad me nahvataju đaci na FB da im objašnjavam gradivo :(

Preporuka: 402 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Hansel Hansel 10:04 12.10.2012

Re: Plemenit i ne tako naporan poziv

Jukie

Pa, Jukie, sami biramo svoja zanimanja... Mislim, ko ti brani da odeš u mesare?! Evo, i ja lepo razmišljam o nekakvoj prekvalifikaciji, malo što, izgleda, moram, malo što nisam spreman na velike kompromise u ovome što sam radio... džaba posao koji voliš ako ne možeš da ga radiš kako treba, ma iz kog razloga.

Preporuka: 268 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Krugolina Borup Krugolina Borup 11:37 12.10.2012

Re: Plemenit i ne tako naporan poziv

Da saberem: 5,5 + 1,5 + 6 + 1,5 + 2,5 + 3,5 + 6 + 8 + 7 + 0,5 = 42


Mislim da je puko sabiranje radnih sati neproduktivno u ovoj diskusiji.
Bolje ćemo se razumeti, čini mi se, ako poredimo šta se tokom tih sati radi.

Da se ne lažemo, u mnogim drugim državnim službama, od tih 8 sati provedenih na radnom mestu, 80% zaposlenih 50% vremena provode ladeći dupe. Da izvinete. Ne pričam napamet, znam ljude koji rade po državnim službama, i iz prve ruke čujem kako im izgleda radni dan. Mnooooogo tu lufta ima da se u tih 8 sati nahvata odmora, pa i razonode. Efektivan rad: manje od 4 sata.

Nastavnik koji ima čas jedan, pet minuta, čas drugi, pet minuta, itd - nema prostora da uhvati lufta. I mora sve vreme dok je na radnom mestu da bude 100% koncentrisan (u teoriji, da bi valjano obavljao svoj posao). Stoga se za manje od 8 sati provedenih na radnom mestu, nastavnik umori sto puta više od 80% radnika u drugim državnim službama. U tom smislu, nastavnici rade manje, a u stvari, rade više.

Meni ne smeta što nastavnici nisu 8 sati dnevno u školi, i što imaju veći godišnji odmor od drugih. Ali mi smeta kada i tih manje od 8 sati u školi nisu 100% koncentrisani na svoj posao i ne daju sve od sebe. Ne mora svaki dan, ljudi smo, svi imamo bolje i gore dane. Ali da se vidi jedan trend, koji je dominantan.

Preporuka: 670 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

dragan7557 dragan7557 11:45 12.10.2012

Re: RELIKT

BigBadWolf 20:31 11.10.2012
Re: Plemenit i ne tako naporan poziv

Nastavnički poziv nije posebno naporan, ni psihički, a pogotovo ne fizički. Sedmični fond od oko dvaeset nastavnih časova (za gimnazije, npr), uz sve pripreme, preglede pismenih zadataka, sednice nastavničkog veča i druge obavezne aktivnosti, još uvek ne dostiže četrdesetočasovnu sedmicu, propisanu zakonom kao puno radno vreme.



Oduvek su me fascinirali ovakvi ljudi

Meni su ježili kožu, a i dan danas sam zapanjen sa činjenicom da postoji bilo ko u 21 veku sa ubeđenošću p četrdesetodnevnoj radnoj nedelji propisanu zakonom!

Pa bre još nisam video ni volove koji insistiraju da rade osam sati dnevno i nezadovoljno muču na gazdu ako im ne ispuni to osmočasovno "zadovoljstvo!"

Onog Radoja Domanovića i "Razmišljanje jednog srpskog vola" treba učiti napamet a ove guslare koji favorizuju feudalni društveni poredak kao nešto što je dobro i pozitivno, razjuriti.

Umesto da se deci jasno ukaže na negativnosti Feudalizma osuđenog od strane vas celog današnjeg čovečanstva taj Feudalizam se još promoviše!?

Veliko "dostignuće" KPJ je bilo kada je radnu nedelju smanjila na 42 časa, obmanjujući vas celu državu i "radne ljude" kako je to humanost koju "samoupravljači" sebi postaviše u zadatak!

Da se tada u kapitalističkom svetu odavno radilo 40 sati nedeljno, "samoupravljačima" je KPJ zaboravila da prenese.

E sada tolike godina posle još uvek vlada relikt radna subota!

I onda dođu neki da se zalažu za radnu nedelju od 40 radnih sati Zakonom propisanu?

Pa bre zakone donose ljudi a ne marsovci i ljudi moraju i da ih menjaju, ili to još uvek nije jasno?

Pa braćela Vojislave ako Zakonom propišu da skočiš u bunar šta'š uraditi?

cerski

Preporuka: 268 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Krugolina Borup Krugolina Borup 11:55 12.10.2012

Re: Plemenit i ne tako naporan poziv

Predavanje, naročito ex cathedra, na bilo kom nivou nastave u institucionalnom obrazovanju, od srednjoškolske, preko visokoškolske, pa do poslediplomskih studija i i drugih oblika usavršavanja, je metod koji je nužno odmereno koristiti. Nije omiljen ni kod polaznika, a ni kod nastavnika, a o efikasnosti te arhaične nastavne metode da i ne govorimo.


Tek sad shvatam šta si me, u stvari, originalno pitao.

Naravno da predavanja nisu totalno ex-catedra, i da je cela poenta uključiti publiku u priču. Prvo objasniš tehniku, ondak projektuješ primer ćoroskopa, pa kažeš: Ajd sad vi primenite tu tehniku!

Power Point Presentation je zakon. Umnogome pomaže da se razbije taj osećaj da ti neko pasivno nešto uturava u glavu. Ja bih svim nastavnicima turila po laptop u ruke, i u svaku učionicu turila po projektor i platno.

Preporuka: 670 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

uninamama uninamama 12:05 12.10.2012

Re: Plemenit i ne tako naporan poziv

Ja bih svim nastavnicima turila po laptop u ruke, i u svaku učionicu turila po projektor i platno.

Hoću!

Preporuka: 536 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Covek u belom Covek u belom 14:49 12.10.2012

Re: Plemenit i ne tako naporan poziv

Jukie
I ti misliš da kad taj jedan čas nedeljno (ili dva) predviđen za nešto otkuca da je završen, da možeš tek tako da otšetaš i da sve ostaviš nedovršeno (pregledao si 80 kontrolnih a 15 nisi), ili ćeš ostati da sve završiš, ili ćeš imati samo jedan čas dodatne ili dopunske nedeljno ako predaješ u sva četiri razreda? I kako računaš vreme pravljenja pripreme ako celo veče sediš i tražiš stvari na internetu i formatiraš stranice da sve stane na jednu stranu a da deci ne bude suviše sitno

E bre ljudi preteraste ga bre. Sedim i citam i ne mogu da verujem. Svakome je njegov posao najtezi na svetu.
Auh kume...
I sta kazes muka pregledati 80 (ili 95 kontrolnih), ma sta mi naprica, 3 odeljenja.
A znas kako je prijatelju kad treba da pregledas 500 ispita, a ispit na tehnickom fakultetu 10 zadataka pod a), b)... do k) radi se normalno 4 sata, i neretko se ispise po 2 vezbanke.
Pa onda izvlacis statistiku, pa sredjujes raspodelu, pa onda moras da menjas kriterijum ocenjivanja, tj. skaliras sve jer ti raspodela nije odgovarajuca.
Pa moras detaljna resenja da istaknes sa svim mogucim i nemogucim nacinima da se do istog dodje.
Pa imas 2 kruga zalbi, na koje ti neretko dodje i po 100 studenata. Pa beskonacno natezanje oko pola poena.
O pripremi samog ispita necu ovom prilikom, cisto da ne povredim osecanja ljudi koji "celo vece sede na internetu i formatiraju stranicu koju predaju djacima"...
Realno nastavnik koji predaje u srednjoj (osnovnu necu ni da pominjem) sa izuzetkom profesora jezika (gde se pisu eseji kao pismeni) ako nije u stanju da pismeni pojedinacnog ucenika pregleda za 3min totalno je promasio profesiju.
Tako da mani me te price o kontrolnim i pismenim za koje realno treba 5 sati za 3 odeljenja ucenika i koji su redji od jednom u 2 meseca.

Preporuka: 670 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

margos margos 15:14 12.10.2012

Re: Plemenit i ne tako naporan poziv

E bre ljudi preteraste ga bre. Sedim i citam i ne mogu da verujem. Svakome je njegov posao najtezi na svetu.

Jednom sam vozaču autobusa rekla kako je njegov posao jedan od najtežih (redovna linija, dobro veče, dobro veče, stalno ista pitanja, isti odgovori... privatna firma, borba za svakog putnika...) a on kaže:''Nije... Je l znaš ti koji je najteži posao na svetu?''
Pogledam začuđeno i slegnem ramenima.
Kaže: ''Prošnja... Prositi je najteže.''
''Uh, jest...'' - pobunim se, a on na to reče: ''Probaj.''
Na tu pomisao se stresem. Tad shvatim da je najteži posao onaj koji bi meni bilo najteže da radim. Zato se uvek zahvalim čistačima, ženi koja sređuje 'moj' park, kasirkama, službenicama na šalterima...

Svako od nas želi da se njegov posao poštuje i vrednuje - a pošto kod nas generalno ima malo poštovanja za bilo čiji rad, mi se utrkujemo ko će više da dokaže da je njegov posao težak i vredan poštovanja. Kad bismo jedni druge malo više hvalili i uvažavali, ne bismo imali potrebe da ističemo (sami) sebe.


Sjajan blog i komentari, ne pamtim da sam nekad na više od pola komentara kliktala na preporuke.

Preporuka: 1206 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

zilikaka zilikaka 15:27 12.10.2012

Re: Plemenit i ne tako naporan poziv

Ja bih svim nastavnicima turila po laptop u ruke, i u svaku učionicu turila po projektor i platno.


E, cvrc
Baš da vidim kako bi se radili matematički (i slični) zadaci.

Nekako, dok predavač radi na licu mesta, i govorom prati svaki korak, to se prati. Istovremeno dete, pored ostalog, uči i način i redosled pisanja.

Ne verujem da se taj efekat može postići prikazivanjem slajdova.



Preporuka: 402 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Hansel Hansel 15:31 12.10.2012

Re: Plemenit i ne tako naporan poziv

Kad bismo jedni druge malo više hvalili i uvažavali, ne bismo imali potrebe da ističemo (sami) sebe.

... Ne bi se osećali loše mnogi koji rade teške, potrebne, a necenjene poslove.

Meni se čini - dovoljno je videti čoveka u onome koji se bavi nekim (bilo kojim) zanimanjem. A i on ne bi trebalo da zaboravi da je najpre čovek. I zbog sebe i zbog drugih.

Preporuka: 536 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Vojislav Stojković Vojislav Stojković 16:04 12.10.2012

Re: Plemenit i ne tako naporan poziv

uninamama

Da saberem: 5,5 + 1,5 + 6 + 1,5 + 2,5 + 3,5 + 6 + 8 + 7 + 0,5 = 42

Jednostavnije i razumljivije bi bilo, bar meni, da si napisala koliki ti je sedmični fond časova redovne nastave o ovoj šk. godini, o kom predmetu i kom nivou obrazovanja je reč (osnovno, srednje - gimnazija, stručna škola...)... ali ovako???

Preporuka: 268 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Vojislav Stojković Vojislav Stojković 16:09 12.10.2012

Re: Plemenit i ne tako naporan poziv

mlekac
Vojislav Stojković
Nastavnici sa više časova predmetne nastave (matematičari, jezici...) imaju manja dodatna opterećenja, a ostali veća itd. itsl.



Onda smo se, mislim, razumeli.
Mozda to, ne prvi pogled, ne izlazi na onih mitskih osam sati, ali, u stvari, izadje na mnogo vise.



Navedi sedmični fond časova u ovoj školskoj godini, da li je reč o osnovnoj, srednjoj ili visokoj školi i fakultetu, o kom je predmetu reč, pa da ozbiljno razgovaramo.

Inače, u Srbiji više hiljada nastavnika nema pun fond časova, a primanja su im ista kao i onima koji imaju pun fond. Zato su plate u prosveti male.

Preporuka: 268 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Vojislav Stojković Vojislav Stojković 16:13 12.10.2012

Re: RELIKT

dragan7557
BigBadWolf 20:31 11.10.2012
Re: Plemenit i ne tako naporan poziv

Nastavnički poziv nije posebno naporan, ni psihički, a pogotovo ne fizički. Sedmični fond od oko dvaeset nastavnih časova (za gimnazije, npr), uz sve pripreme, preglede pismenih zadataka, sednice nastavničkog veča i druge obavezne aktivnosti, još uvek ne dostiže četrdesetočasovnu sedmicu, propisanu zakonom kao puno radno vreme.



Oduvek su me fascinirali ovakvi ljudi

Meni su ježili kožu, a i dan danas sam zapanjen sa činjenicom da postoji bilo ko u 21 veku sa ubeđenošću p četrdesetodnevnoj radnoj nedelji propisanu zakonom!

Pa bre još nisam video ni volove koji insistiraju da rade osam sati dnevno i nezadovoljno muču na gazdu ako im ne ispuni to osmočasovno "zadovoljstvo!"

Onog Radoja Domanovića i "Razmišljanje jednog srpskog vola" treba učiti napamet a ove guslare koji favorizuju feudalni društveni poredak kao nešto što je dobro i pozitivno, razjuriti.

Umesto da se deci jasno ukaže na negativnosti Feudalizma osuđenog od strane vas celog današnjeg čovečanstva taj Feudalizam se još promoviše!?

Veliko "dostignuće" KPJ je bilo kada je radnu nedelju smanjila na 42 časa, obmanjujući vas celu državu i "radne ljude" kako je to humanost koju "samoupravljači" sebi postaviše u zadatak!

Da se tada u kapitalističkom svetu odavno radilo 40 sati nedeljno, "samoupravljačima" je KPJ zaboravila da prenese.

E sada tolike godina posle još uvek vlada relikt radna subota!

I onda dođu neki da se zalažu za radnu nedelju od 40 radnih sati Zakonom propisanu?

Pa bre zakone donose ljudi a ne marsovci i ljudi moraju i da ih menjaju, ili to još uvek nije jasno?

Pa braćela Vojislave ako Zakonom propišu da skočiš u bunar šta'š uraditi?

cerski


Pa, braćela cerski, ja samo mogu reći da te u poslednje vreme sve manje razumem.

Preporuka: 268 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Vojislav Stojković Vojislav Stojković 16:24 12.10.2012

Re: Plemenit i ne tako naporan poziv

Krugolina Borup
Ja bih svim nastavnicima turila po laptop u ruke, i u svaku učionicu turila po projektor i platno.


Za razliku od tebe, ja bih se vratio u vreme kada je u učenju odnos u komunikaciji između učitelja i učenika bio 1:1 (Sokratovo vreme).
Ni laptop, ni projektor, ni savremeni kabineti ne mogu da zamene taj idealni odnos u učenju.
Svestan sam, naravno, da u vreme masovnog obrazovanja to nije moguće.

Preporuka: 268 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Vojislav Stojković Vojislav Stojković 16:29 12.10.2012

Re: Plemenit i ne tako naporan poziv

margos

Sjajan blog i komentari, ne pamtim da sam nekad na više od pola komentara kliktala na preporuke.


Može li još jedan "klik" na moj komentar, inače padam u depresiju.

Preporuka: 804 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Krugolina Borup Krugolina Borup 16:30 12.10.2012

Re: Plemenit i ne tako naporan poziv

Sjajan blog i komentari, ne pamtim da sam nekad na više od pola komentara kliktala na preporuke


S ovim se prosvetarima mnogo suvislije može razgovarati nego onomad s lekarima.

Preporuka: 1340 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Vojislav Stojković Vojislav Stojković 16:38 12.10.2012

Re: Plemenit i ne tako naporan poziv

Jukie

Svi samo trče, guraju se, bacaju lopte, rvu se,

Vrlo lep opis zdrave i živahne dece, a iz toga izveden tako morbidan zaključak:
Jukie
stalno moraš da paziš da deca ne ubiju tebe, sebe ili jedni druge,



Preporuka: 268 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Jukie Jukie 16:39 12.10.2012

Re: Plemenit i ne tako naporan poziv

Vojislav Stojković

uninamamaDa saberem: 5,5 + 1,5 + 6 + 1,5 + 2,5 + 3,5 + 6 + 8 + 7 + 0,5 = 42

Jednostavnije i razumljivije bi bilo, bar meni, da si napisala koliki ti je sedmični fond časova redovne nastave o ovoj šk. godini, o kom predmetu i kom nivou obrazovanja je reč (osnovno, srednje - gimnazija, stručna škola...)... ali ovako???


E pa ne bi.

Recimo pre nego što sam radio u školi radio sam jedno vreme na televiziji, i pravili smo svaki dan novu emisiju koja traje između tri i četiri minuta.

Trebalo je prevrteti gomilu snimljenog materijala, pronaći odgovarajući materijal, prevesti po zvuku (dakle sa vraćanjem i ponovnim puštanjem), sročiti normalan tekst, prekucati, odneti lektoru, odneti do montaže, nahvatati spikera, snimiti zvuk, čekati satima na klupici ispred režije da se snime "važnije" emisije da bismo mogli da uđemo u montažu, snimiti samu emisiju kao režiser, govoreći montažeru šta treba, i pri tom strepeti jer svako ko pravi vesti može da te izbaci iz montaže, ponekad su nas izbacivali po tri puta a ponekad smo morali da puštamo reprizu jer za ceo dan nismo stigli da nasnimimo već spremljen materijal. (Kada sam počeo da radim u školi, oduševilo me što je tvoj čas samo tvoj a neće ti upasti nastavnica matematike da te izbaci i drži deci čas matematike)

Misliš li da bih te udostojio diskusije ako bi mi rekao da mi je radno vreme bilo 3-4 minuta dnevno jer toliko traje emisija?

Preporuka: 268 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Sakrij replike | Pošaljite komentar 

Krugolina Borup

Krugolina Borup
RSS RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi

Najnovije VIP blogeri

Najnovije blogeri

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana