Magijsko kruženje ćebadi
marco_de.manccini
/
28.10.2012. u 08:53
(или како је пропала једна армија и њена више него праведна ствар)
Брзо је завршио, преко реда, тек је 8:30, о пумпи не мора још да брине, Белић је тамо, то је бар једна, и можда једина, поуздана ствар с њим -- изгуби се некуд тек после десет -- па је зато Дејан пумпаџија, засуканог рукава, држећи руку савијену у лакту да би у превоју задржао крвави комад вате, пошао ка кантини да нешто поједе пре него што му се потпуно смрачи пред очима. Сокић који је добио у стационару откако је дао крв је испио још тамо, чак му је и пријао, али двадесет-грамску мармеладу није ни погледао. Дај то оном сероњи што се бунио у реду, кажи му, десетару, рек'о ти онај да можеш да му полижеш, казао је војнику болничару кад је једном руком натукао капу и кренуо.
Имао је среће, у кантини је налетео на Болета, ћату из његове старе чете, који је седео с неким возачем БВП-а, познатим трећеразредним цинкарошем -- ово у принципу значи јефтиним, одрукао би те за једну наполитанку -- али зато давежом прве класе. Боле је био заваљен у столицу, ногу испружених испод стола, и вртео је зихернадлу међу прстима, отварао је и затварао, поново је вртео, бавио се својим мислима и прилично успешно игнорисао давежа, који је попљувавао столњак, и две кафе на њему, доказујући да је бољи шофер од Старчевића из Другог вода. Кад је Дејан принео столицу Боле је удава само послао на други сто. Овоме то није било право, јер је управо пролазио кроз крунски део свог аргумента,
- Чекај, Боле, па нисам ти рекао како му у Делиблатској умало није спала гусеница ...
- Ма сећам се тога, то је било онда кад си се ти забио носем у јаругу, а он се, будала, зајебао и некако је обишао. Кажем ти, попиј лепо кафу у ћошку, видиш да имамо неки разговор.
- О чему?
Ситна ухода је намирисала плен и начуљила уши.
- Ма није то за тебе, мушки разговори.
Увреда је склизнула низ кожу гмизавца, а да је овај није ни приметио, само му је сада било троструко криво, нити је стигао да оцрни Старчевића до краја, нити ће чути о чему то Боле има да прича с пумпаџијом, нити ће се огребати о наполитанке које је пумпаџија купио и ставио на сто. Али ћатска се не пориче, можеш да се зајебаваш с ким хоћеш, али не и с ћатом, од њега ти све зависи.
* * *
Боле је своју муку испричао Дејану за час, у пар реченица, њих двојица су се брзо разумевали. Болету, односно чети, је недостајала ћебад, комада 48 (и словима, честрдесет осам). Објашњења нису била потребна, Дејан се добро сећао како те ствари иду. Стара кука се греје уз ватру на терену, огрнута ћебетом, приближи се превише, ћебе прогори, и пошто је спавање у прогорелом ћебету испод његове краљевске части јануарца, кука га замени с оним с најближег гуштерског легла, а гуштер -- откуд он зна да ли ће му сад неко срати и због тога, срали су му и за мање ствари, ствари за које је такође било јасно да никако не може бити крив, јер гуштерима прилаз ватри није био дозвољен -- на поласку с терена и не спакује то ћебе у борбени ранац већ га у зору, у гужви, док се товаре камиони, остави негде у блату на Пасуљанама. Неко други, у сумрак, сакрије ћебе близу стражарског места, јер је минус двадесет пет и ледени ветар пролази кроз шињел као кроз чипкане гаће, а не може понети ћебе кад се разводи стража, тад те тресу до коске, ни шибицу не можеш понети а не ћебе, па док му дође смена у глуво доба ноћи напада снега до колена -- ћебе нађу овце на пролеће. Камион заштуца негде на путу, возач простре ћебе и завуче се испод, брља нешто, окрпи, али се ћебе умасти, уфлека, па не буде низашта осим да се гурне иза седишта и да остане тамо, да се нађе некад за још коју сличну невољу. Неко четврти ... четрдесет осам ћебади за једну зиму и није тако лоше, момци су баш били пажљиви.
- Мања је твоја мука него што мислиш, бадава вртиш ту зихернадлу, рекао је Дејан кад је саслушао Болета.
- Стварно?
- Још увек пишеш дневне заповести оловком?
- Па наравно, како другачије?
- Ти си мудар човек. Шта имате данас између десет и једанаест?
- Званично Политичка, али Трећи ће на истоварање кромпира за кухињу.
- Гребете се мало, а?
- Ма боле ме за ленчуге из кухиње, него гуштери су увек гладни, чизме би своје појели да их не дуже, овако ће бар данас бити срећни, пустиће их на ручак док још има мртвих животиња по казану.
- Бре, Боле, мама их није тако пазила као ти, а они и немају појма о томе.
- Ма боле ме и за њих, шта је с том дневном заповести?
- Е, па, обриши тамо то што си писао оловком и преправи да Први вод има чишћење оклопних возила, па их донеси у десет код мене, али не на пумпу да ми правите гужву, већ иза, код магацина, тамо према прузи, знаш ваљда, где се узима дрнч.
* * *
План је био једноставан и све се одвијало под конац. У 10:10 је свих двадесетак гуштера из Првог вода, теглећи на леђима шаторска крила препуна покиданих, прогорелих, похабаних, умашћених или већ некако другачије упропашћених ћебади, предвођена четним ћатом Болетом, мајком за коју нису ни знали да је имају, напустило магацин иза пумпе одакле су подигли ту ћебад, на кило, за потребе чишћења четних оклопних возила. Уместо у возни парк, у 10:20 су стигли пред перионицу и пробали да предају ту ћебад на прање. Тамошњи водник се затекао на степеништу и није их ни пустио да уђу већ их је оставио да сачекају напољу и онда је ту, пред зградом, псујући му и стрину и тетку што је чекао да му се толико ђубрета накупи, издао Болету "потврду о расходовању ћебади, комада 50, због оштећења/дотрајалости". Затим, непосредно откако их је послао све у материну, послао их је све и у магацин иза пумпе, тамо према прузи, знате ваљда, рекао је, где се узима дрнч, да предају ту ћебад тамо, на кило, и да му донесу потврду о пријему истих. У 10:40 су поново били у магацину иза пумпе и бацали ћебад на исто место где су ова већ лежала до пре пола сата.
Ма колико су гуштери, проклињући и вукући шаторска крила пуна поцепане ћебади од магацина до перионице и назад -- преко ливаде по којој су, поново, по трећи пут од јутрос, противавионци вежбали узбуну и као од шале скидали с неба замишљене непријатеље, кукала им мајка -- мислили да се то Боле опасно зајебава с њима, ово получасовно магијскио кружење ћебади је итекако имало смисао (уосталом, то је увек тако, мало ко је осим врача и пар помагача упућен у тајне и прави смисао магијских обреда, од осталих се само тражи и очекује да вуку ћебад где им се каже, истоварају кромпир, и не кваре ствар својим скептицизмом).
Водник задужен за перионицу је примио педесет ћебади у јако лошем стању, расходовао их, пренаменио у "сврхе чишћења тешког наоружања и опреме" и послао у магацин Оделења за техничко снабдевање. Груди су му се надимале од поноса и задовољства, разнежио се скроз, јер се у народној армији, док је њега и њему сличних, свему нађе добра намена и ништа се не баца и не пропада тек тако.
Млађи водник, стажиста, о коме се причало да има два факултета, који је директно са постројавања пред Политичку наставу повео Први вод на изненадно чишћење оклопних возила, ставку коју јутрос није видео у дневној заповести, али је био довољно мудар да не запиткује ћату о томе, а нарочито не и зашто је ћата пошао с њима ка возном парку -- сигуран знак да је имао, ако не два, оно бар један факултет -- је, откако је оставио гуштере и ћату да иду гдегод су то стварно пошли, пунио своје груди плитким увлачењем дима магијског, разнежавајућег, дејства, лежећи на трави у дну касарне, иза фудбалског, одакле су се, тако с леђа, с једном руком испод главе, видели само врхови топола и пролећно небо.
И, коначно, не заборавимо оно најважније магијско дејство, оно због којег су и Болетове груди биле пуне милине -- скоро да се разнежио и он -- народној армији је до пре пола сата фалило четрдесет осам ћебади, а сада јој не фали ниједно.
Магија је армији чак донела и два вишка.
Blogovi autora
- Разлаз, нема се ту шта видети (152)
- Tri naprsline: MLADA (67)
- Petak, 13. (59)
- Imagine all the people (70)
- Бес се увек некако стиша (91)
- Tri naprsline: CRNA (135)
- The Museum of Modern Art, NY: Toward a Concrete Utopia (201)
- Dobro smo mi i prošli (47)
- Сир < Мачка (219)
- Pravi ljudi i pravi jezik, u dva-tri reda (179)
- Muzika je u suštini beskorisna, kao život sam (80)
- Svemu ima vreme ... (119)
- Знао сам те људе (38)
- Fašisti svih zemalja, ne ujedinjujte se! (351)
- Duvani -- žuti otrovi! (80)
- Zar ima nečeg što ne znaš, Maksime? (75)
- Vremena se menjaju, a s njima i ambicije (79)
- Dočekaću konačno i ja svoju radnu sobu! (94)
- Samo jedna od ovih triju priča je vic (227)
- Moja reč menja vas! (Dobro, dobro, ne baš svaka) (97)
Najnovije VIP blogeri
- Dovidjenja, gospodine Bobicu!
angie01 - Klasicna tema- Beograd, popodne i gitare
jednarecfonmoi - Fragmenti stvarnosti u opštem prividu
Hansel - Horizontala, koja ne da vertikali da se vidi
angie01 - СРБИЈА ‒ ЗАЈЕДНИЧКА ДОБРОБИТ И КАЗНА
Predrag Brajovic - Lični izbori
njanja_de.manccini - Džez kao religija
Ivan Blagojevic - Diznijev svet
jinks - ovde je nigde dobro mesto ...
Đorđe Bobić - вабомамом спојке сунчане
Черевићан
Najnovije blogeri
- ŽUTA OSA (8/24)
horheakimov - DUB PUB: Milion kvadrata
docsumann - Dokon um đavolje igralište
zilikaka - НАЦРТ РЕЗОЛУЦИЈЕ О ГЕНОЦИДУ У СРЕБРЕНИЦИ
Filip Mladenović - DUB PUB: A Bright New Day Is Coming
docsumann - Srbija u EU i NATO do 2030...
Filip Mladenović - DUB PUB: Woman, Hey
docsumann - DUB PUB: No Love, No Home
docsumann - ŽUTA OSA (7/24)
horheakimov - Hronologija antipatriotizma...
Filip Mladenović
Arhiva
Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana
- Eksperimenti u blogovanju (4)
- Muzika (3)
- Mediji (2)
- Moj grad (2)
- Zabava (2)
- Reč i slika (2)
- Hobi (2)
- Umetnost (1)
- In memoriam (1)
- Društvo (1)
Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana
SRPSKI / ENGLISH
INFO TV RADIO VIDEO B92.FM SPORT PUTOVANJA BIZ POSLOVI MAPE ŽIVOT KULTURA BLOG FORUM TEHNOPOLIS AUTOMOBILI SHOP MUSIC vrh strane© 1995 - 2009, B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
B92 je organizacija koja brine o zaštiti životne sredine.
Mi ublažavamo štetu nastalu zagađenjem u avio-saobraćaju i ulažemo napore da se smanji emisija izduvnih gasova.
climatecare.org