Zaboravljena istorija

/ 01.11.2012. u 23:44

Komentari: 369
Čitanost: 32726
/
Preporuke: 9918
/

Има још неких пола сата до краја овог првог дана новембра месеца. Прелетела сам нетом у потрази за чланцима, фотографијама, освртима и уопште, пригодним текстовима...1. новембра 1918. године Прва српска армија, на челу са Петром Бојовићем, је ослободила Београд.

Већина данашњих школараца појма нема шта се десило 1. новембра тамо неке 1918. Не знају ни њихови родитељи...свеприсутна телевизија је елегантно прескочила да направи неки серијал образовних емисија, јер смо ми давно констатовали и помирили се да Наше Право Да Знамо Све служи...па...немам појма чему служи...

Протекли викенд обележена је стота годишњица Кумановске битке, која је била почетак Првог балканског рата - рата у коме ће сужњи после неколико векова да отерају османлије са Балкана (да ли и коначно?) ... и тада би нека анкета чији су резултати поражавајући: нико благе везе нема ко је, зашто, када, против кога ратовао...

Тужно је то незнање. Тужно је што се стидимо нечега чиме треба да се поносимо. Застрашујуће је то што поколења не знају где су им и зашто преци гинули...како је Србија у само те четири године изгубила 60% мушке популације...

Од половине септембра и пробоја Солунског фронта 1918. године, Прва армија српске војске је незаустављиво кидисала ослобађајући сваку стопу земље и за само месец и по дана ушла у Београд.

Да ли се ми стидимо што су нам деде и прадеде изгинуле за ово парче земље и неба изнад ње да бисмо битисали као слободни људи? Јесу ли потомци недостојни жртве? Питам се..Заборав је понекад лековит, али чешће је смртоносан. Памћење служи и учењу: да се грешке не понављају, да се извуку поуке...

...

Ето, мени је савест мирнија...баш сам уморна али желела сам да захвалим своме прадеди чије су кости негде код Крфа...да захвалим и вашим дедама и прадедама: хвала и слава им!

...

пост скриптум: комаданта Прве армије српске војске, војводу Петра Бојовића 20. јануара 1945. године на смрт је пребила група партизана. У сред Београда! Разбојници су наумили да га избаце из куће, пардон, да је вероватно "ослободе" за "народну власт" ...Бојовић је тада имао 87 година...треба ли да поменем да је било строго забрањено присуство сахрани Бојовића на Новом гробљу?

...

УПОЗОРЕЊЕ: Другови и другарице политички комесари нека ме заобиђу са својим репертоаром увреда и инпутирања о четништву...то нека оставе за састанке СУБНОРА...овде нису добродошли (разумеће овај метод, 60 година су га ревносно практиковали)

postavite na |

Komentari (369)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

mara92 19:22 04.11.2012

Re: Zaboravljena

Тајсоне,
Да, Антић ми је још од студентских протеста онако, што ти кажеш, прилично експониран.

Nema potrebe da posežemo za estradom i kolumnistima.

Овде си већ мало полетео...дакле, горе, убацујеш Протића - ти, не ја. Човека нисам ни поменула: због много чега, није ми пао на памет...од наведених, замераш што је поменут Антић и онда ми импутираш да посежем за естрадом...мало безвезе, морам признати. Кад већ тако пажљиво ишчитаваш, онда ова твоја опаска тако генерализује и вређа остале које сам навела...ал' добро, такав ти стил

kukusigameni 09:10 02.11.2012

ili jesi ili nisi

Slava im.

Slava i gospodi istoričarima koji su hrabro ćutali, prikrivali i učestvovali u pisanju udžbenika istorije ovih mnogih godina.

Maro, hvala.

Jelica Greganović 09:40 02.11.2012

Re: ili jesi ili nisi

mara92 00:24 03.11.2012

Re: ili jesi ili nisi

Јелице,

predatortz 10:00 02.11.2012

Maro carice!

УПОЗОРЕЊЕ: Другови и другарице политички комесари нека ме заобиђу са својим репертоаром увреда и инпутирања о четништву...то нека оставе за састанке СУБНОРА...овде нису добродошли (разумеће овај метод, 60 година су га ревносно практиковали)

Maro, ti si najveće muško na ovom blogu!

princi 11:21 02.11.2012

Re: Maro carice!

Maro, ti si najveće muško na ovom blogu!

You say that like it's a good thing, :). Vidim i Jelica gore proziva čestitog Simu za muškost... U čemu je fora s tom muškošću?

dragoljub92 11:24 02.11.2012

Re: Maro carice!

princi
Maro, ti si najveće muško na ovom blogu!

You say that like it's a good thing, :). Vidim i Jelica gore proziva čestitog Simu za muškost... U čemu je fora s tom muškošću?

svak si iska što mu fali.

Jelica Greganović 12:00 02.11.2012

Re: Maro carice!

U čemu je fora s tom muškošću?

Na to se muškarci odmah prime, crvena krpa

predatortz 12:20 02.11.2012

Re: Maro carice!

U čemu je fora s tom muškošću?

Hebeš ga, u mom rodnom kraju, kad hoćeš da pohvališ nečiju hrabrost, kažeš:

Muški si mu to skresao!

Jelica Greganović 12:26 02.11.2012

Re: Maro carice!

Hebeš ga, u mom rodnom kraju, kad hoćeš da pohvališ nečiju hrabrost, kažeš:

Muški si mu to skresao!

A u mom kad hoćeš da ga izazoveš na crtu: "Jesi li muško ili nisi?!"

mara92 00:26 03.11.2012

Re: Maro carice!

predatortz

Maro, ti si najveće muško na ovom blogu!

Biljana 77 10:10 02.11.2012

Paradoks

... da se na ovom antisrpskom, izdajničkom mediju češće mogu naći pristojni tekstovi o istoriji ovog naroda nego bilo gde drugde gde se vitla rodoljubljem&poznavanjem.

Ja nemam mnogo da dodam onome što sam već pisala - Narod bez istorije

rts - ima ovo, romantično&romansirano, ali vrlo gledljivo.

Đilas i kompanija bi trebalo da se stide, beskrajno. Grad je morao da obeleži ovaj dan. O tome kako su mediji prećutali ... ne treba trošiti reči. Ima zanimljivih linkova kod lidije na blogu Bitka kod Kumanova.

Koga zanimaju autentična svedočenja učesnika tog rata, šumadijskih seljaka, neopterećenih idejama i idealima, neka potraži knjigu -Tri sile pritisle Srbijicu.

Jedan od mojih pradedova leži u Solunu, ostali su se, neki pre, neki kasnije, vratili. Što reče dragoljub, najbolje da samo kažemo -slava im! i da ćutimo.

mara92 00:31 03.11.2012

Re: Paradoks

...Биљо,
Само да подвучем да не мислим како треба да гајимо митоманију и да живимо заробљени у прошлости, у некој паралелној стварности или већ илузији о нама самима. Не. Међутим, тај стид, то самопорицање, та будаласта постиђеност од сопствене историје, од нечега чиме ретко ко може да се поноси - то ме стварно нервира.
Понављам: како можемо да знамо да грешимо, када заборављамо и не учимо баш из те прошлости? Невероватно заиста.

Biljana 77 13:38 04.11.2012

Re: Paradoks

Само да подвучем да не мислим како треба да гајимо митоманију и да живимо заробљени у прошлости, у некој паралелној стварности или већ илузији о нама самима.

Nisam ni mislila. Linkovala sam tekst, zato što mi ovaj tvoj tekst o (ne)zaboravu upravo potvrđuje sve što sam tamo napisala, a ponajviše to da, osim što volemo da se busamo u poznavalačke grudi (Car Dušan - Kosovska bitka - partizani i četnici-bombardovanje-šta sam beše juče jeo), stvarnog poštovanja prema precima nemamo (i ovde mislim ponajviše na odnos države prema sopstvenoj istoriji, a bogami i većine naroda).

Biljana 77 10:16 02.11.2012

+ praznik

Srbija od ove godine praznuje dan o kojem je mara pisala ranije - Armistice day, 11. 11.

Goran Vučković 10:24 02.11.2012

Heroji i ostali

пост скриптум: комаданта Прве армије српске војске, војводу Петра Бојовића 20. јануара 1945. године на смрт је пребила група партизана. У сред Београда! Разбојници су наумили да га избаце из куће, пардон, да је вероватно "ослободе" за "народну власт" ...Бојовић је тада имао 87 година...треба ли да поменем да је било строго забрањено присуство сахрани Бојовића на Новом гробљу?

Naš blogodrugar Krkar, kao što znamo poprilično informisan (trenutno na malom odmoru od bloga):

Čini mi se da je i ovo jedna interesantna lekcija iz istorije, malo bliže, do duše.

freehand 10:35 02.11.2012

Re: Heroji i ostali

Goran Vučković
пост скриптум: комаданта Прве армије српске војске, војводу Петра Бојовића 20. јануара 1945. године на смрт је пребила група партизана. У сред Београда! Разбојници су наумили да га избаце из куће, пардон, да је вероватно "ослободе" за "народну власт" ...Бојовић је тада имао 87 година...треба ли да поменем да је било строго забрањено присуство сахрани Бојовића на Новом гробљу?

Naš blogodrugar Krkar, kao što znamo poprilično informisan (trenutno na malom odmoru od bloga):

Čini mi se da je i ovo jedna interesantna lekcija iz istorije, malo bliže, do duše.

Da, deluje kao zgodan a jebitačan propagandni spin.
U knjizi o Bojoviću iz koje sam skenirao fotografije koje sam gore okačio nema ni reči o takvom događaju, a siguran sam da autor (nije u pitanju istoričar od struke već pre ljubitelj-romantičar) ne bi propustio da tome posveti poveliko poglavlje.
Napose što je štampana 2006., dakle sa više nego dovoljne istorijske distance u odnosu na sve događaje, otkrića, revizije i obrte u modernoj srpskoj istoriografiji.

princi 10:48 02.11.2012

Re: Heroji i ostali

Ovo Buckovo pozivanje "na stručnjake koji se za glavu hvataju" je dosta čest motiv u njegovim obraćanjima vaskolikom srpstvu. Nadam se da je izraz lišen bezobraznih konotacija.

vrabac_u_steni 10:51 02.11.2012

Re: Heroji i ostali

Krkar, kao što znamo poprilično informisan

Uf.
Mada priča deluje kao moguči spin, ne bih se baš pozivao na tako pouzdane izvore.
S obzirom na to kako su se oslobodioci tada ponašali nije ni nemoguča.

Goran Vučković 10:54 02.11.2012

Re: Heroji i ostali

Ovo Buckovo pozivanje "na stručnjake koji se za glavu hvataju" je dosta čest motiv u njegovim obraćanjima vaskolikom srpstvu. Nadam se da je izraz lišen bezobraznih konotacija.

Nisam ni mislio na taj deo - mislio sam na ono da se zna ko i kada je izmislio priču. To više liči na profil njegove obaveštenosti.

Goran Vučković 11:02 02.11.2012

Re: Heroji i ostali

S obzirom na to kako su se oslobodioci tada ponašali nije ni nemoguča.

Ljudi ima raznih i oduzimanja stanova je bilo više nego dovoljno da nije potrebno izmišljati priču da je pri jednom takvom vojvoda Bojović prebijen na smrt. Čini mi se da razmnožavanjem ovakvog izmišljenog događaja ne činimo uslugu ni njemu ni sebi. U tom smislu i moj komentar - malkice opreza sa ovakvim stvarima verovatno nije naodmet.

vrabac_u_steni 11:04 02.11.2012

Re: Heroji i ostali

Goran Vučković
S obzirom na to kako su se oslobodioci tada ponašali nije ni nemoguča.

Ljudi ima raznih i oduzimanja stanova je bilo više nego dovoljno da nije potrebno izmišljati priču da je pri jednom takvom vojvoda Bojović prebijen na smrt. Čini mi se da razmnožavanjem ovakvog izmišljenog događaja ne činimo uslugu ni njemu ni sebi. U tom smislu i moj komentar - malkice opreza sa ovakvim stvarima verovatno nije naodmet.

A ti si baš siguran da je izmišljena? Baš ti nekako to odgovara?
Ja ne znam, možda jeste, možda nije.

Goran Vučković 11:13 02.11.2012

Re: Heroji i ostali

A ti si baš siguran da je izmišljena? Baš ti nekako to odgovara?
Ja ne znam, možda jeste, možda nije.

Nisam siguran, samo sam primetio njegovu prvu poruku juče u pretrčavanju po fejsbuku pa mi je zazvučalo da on ne bi ovako odlučno tvrdio među društvom da za to nema neke podloge. A vidiš i ovo u vezi free-jeve knjige.

Ne vidim zašto bi mi nešto posebno odgovaralo - prvo što mi je palo na pamet je da li bi krkaru nekako to odgovaralo - ali koliko se sećam iz priča ovde na blogu njegova familija su isto neki predratni oficiri kraljevine.

Sve u svemu, izgleda kao ružna i štetna glasina - računao sam da bi Mari značilo da je svesna toga.

Biljana 77 11:31 02.11.2012

Re: Heroji i ostali

Da.. ako je izmišljotina stvarno mi nije jasno kome su potrebne takve stvari. Već je dovoljno sramotno što je čovek sahranjen bez ikakvog poštovanja od strane države čiji je glavni grad i on nekada oslobodio.

apostata 19:57 02.11.2012

Re: Heroji i ostali

I meni je to odmah upalo u oči, ali sam sebi rekoh - smiri se, nov si ovde, nemoj da te odmah proglase za komesara

A tako su se isto provaljivali i sa navodnim prebijanjem majora Gavrilovića.
Prestali su tek kada se oglasio njegov praunuk i rekao da su to gluposti.

mara92 00:36 03.11.2012

Re: Heroji i ostali

Да, видиш, требало је да напишем...не смем да гарантујем, али било је прича. Јесте, значи ми упозорење...али некако, чекај, умре један Петар Бојовић, на сахрану забрањено да се присуствује. Зашто? Премине, дакле, један од највећих српских војсковођа и земни остаци се преносе малтене тајно, приручним средствима. Разумем, рат није ни био завршен јануара '45, али зар ти Вучко не делује крајње сумњивим да се све "смотало" брзо, тихо, конспиративно...

Goran Vučković 00:50 03.11.2012

Re: Heroji i ostali

али некако, чекај, умре један Петар Бојовић, на сахрану забрањено да се присуствује. Зашто? Премине, дакле, један од највећих српских војсковођа и земни остаци се преносе малтене тајно, приручним средствима. Разумем, рат није ни био завршен јануара '45, али зар ти Вучко не делује крајње сумњивим да се све "смотало" брзо, тихо, конспиративно...

Problem sa ovom stvari je šta je stvarno a šta podmetnuto. To je svakako bilo vrlo zaguljeno vreme - primeti da je npr. suđenje Žanki Stokić bilo 3. februara, a Bojović umro 19. ili 20. januara - to je jedva dve nedelje između.

Ono što hoću da kažem je da oni koji su tada "raspodeljivali stambeni prostor" nose svoju odgovornost (inače kod tašte u Beogradu mi je francusko izdanje Kiplingovog "Under Deodards" (Sous les Deodards) na koje sam igrom slučaja nabasao u knjižari ispod SANU, a na kome je neko vežbao pisanje: "Živio drug Tito", "Živjela nepobediva Crvena Armija", na praznim stranama iza slika bakrorez stila na masnom papiru + unutrašnjim koricama - gde god je bilo prazno - kakav neverovatan znak vremena), ali i mi sada imamo svoju - a to je da ne uprežemo lažima mrtve generale u ideološke obračune.

Istorija je, kao što znaš, društveni konstrukt - ali i tu, čini mi se, postoji zamor materijala - i štetočinstvo ovog tipa ne bi smelo da prođe nekažnjeno, ako je zaista tačno ono što Krkar kaže. I zbog vojvode Bojovića - a pre svega zbog nas samih i naših potomaka.

mara92 02:13 03.11.2012

Re: Heroji i ostali

Слажем се. Опасно је и играти се са историјом - велика штета може да се направи. Уколико стигнем, морам да прочепркам или ако неко то зна нека ме упути на изворе и исправићу, наравно.
Екстреми у било ком правцу су јако лоши. Чини се да ћемо све редом да рехабилитујемо, а сарадника немачких окупатора је било и нису сви недужни и нису се партизани борили само против Немаца. Мени су ти домаћи колаборационисти далеко огавнији: Немци су странци и ту је ситуација била чиста (да га тако упростим), али ови, ови што су вијали народ, хватали Јевреје и возили душегупке по Београду...њих се јежим и треба бити опрезан.
Међутим, комунисти су Богу и народу досадили својим бесловесним инсистирањем да исотрија почиње од њих, да су они апсолутни власници историје и наших живота и та охолост и убеђење да им припада све...и неспособност да се признају грешке, ужасне, страховите грешке и злочини (преки судови, стрељања, погубљење угледног, образованог света - елите, окоснице једног друштва, то им не опраштам, нема шансе)...
...да станем...одох у кривину...надам се да ме разумеш

vrabac_u_steni 10:37 02.11.2012

Hvala dobrovoljni davaoče krvi...

...za srećno detinjstvo.

Moj deda svog oca nije upamtio, pošto je rođen je 1912. godine. Njegov brat je bio tri godine stariji i pamtio je kako je jednom kada je "vojska prolazila" Sveta došao i doneo im malo šećera.
Sledeči put je Svetu video kada su ga doneli mrtvog sa Kolubare. Onda su doneli njih dvojicu i jedan ga ja poljubio u čelo a drugi u grudi. I to je to.

To mi je ispričao na dedinoj sahrani. Bio neki novembar, kiša, hladno, nebo se namrčilo ko da će smak sveta. Dedina poslednja želja je bila da ga sahrane uz "Marš na Drinu". Zašto, nisam siguran. Verovatno, neki bol i tuga za ocem kojeg nikada nije upoznao, niti ga se bar kroz neku sliku sećao.
Bila to 1984. pa je bilo malo problematično nači nekog da to odsvira. Nije bilo baš politički korektno, da se blago izrazim. Na kraju ćale ipak sredio. Ja sam bio klinac i sve mi je to bilo jako čudno.

Inače, Svetin brat se vratio 1918. ali bez noge. Ostala negde na Solunskom frontu.

Danas, sto godina kasnije, ovi stihovi zvuče tužno istiniti:

"Bajka, tužna bajka grobnica je plava
hrabro i badava"

ceo tekst OVDE

Jelica Greganović 11:04 02.11.2012

Re: Hvala dobrovoljni davaoče krvi...

Zvuči bombastično...al tu je i kraj dometa.
Ne, nije badava.

vrabac_u_steni 11:06 02.11.2012

Re: Hvala dobrovoljni davaoče krvi...

Zvuči bombastično...al tu je i kraj dometa.

Ma da.

mara92 00:41 03.11.2012

Re: Hvala dobrovoljni davaoče krvi...

Врабац,
То је то. Ух, најежила сам се...

reanimator 11:33 02.11.2012

...

100

mara92 00:42 03.11.2012

Стварно!

libkonz 11:43 02.11.2012

Pozdrav iz tazbine!

Baš sinoć priča mi tast kako je njegovog dedu Prvi balkanski rat zatekao na služenju vojnog roka. I onda je ratovao od 1912 do 1918. godine, a kada se vratio sa fronta pošalju ga u Suboticu da dosluži 6 meseci vojske što mu je ostalo. Rat se ne računa

ps Maro, svaka čast za tekst!

mara92 00:44 03.11.2012

Re: Pozdrav iz tazbine!

Rat se ne računa

неке се ствари и "поимања" не мењају у војним одсецима...никада...хахахаха
...
и хвала Конз

Vojislav Stojković 11:51 02.11.2012

Milunka

Ne treba zaboraviti ni heroine:

Izuzetna ličnost sa retkom biografijom:

"Милунка Савић се у балканским ратовима 1912. и 1913. године борила као добровољац, преобучена у мушкарца. Њен анатомски пол је откривен од стране болничког особља које је видало њене ране после Брегалничке битке, скоро годину дана после њеног приступања српској војсци. У Првом светском рату се нарочито истакла као бомбаш у Колубарској бици. Ту је, за вишеструко херојство, добила Карађорђеву звезду са мачевима.

Добила је многа, и највиша, одликовања, међу којима и два француска ордена Легије части и медаљу Милош Обилић. Једина је жена у свету која је одликована француским ореденом Ратни крст са златном палмом.

Након Првог светског рата се удала и добила ћерку након чега се преселила у Београд. Занемарена и од свих напуштена, пензију је стекла радећи 20 година као чистачица у Државној хипотекарној банци. Ипак, одбила је понуду да се пресели у Француску и да добија француску војну пензију. Уместо тога, она ће изабрати да живи у Београду, али људи су брзо заборавили њене заслуге. За све то време, Милунка је ишколовала тридесеторо деце коју је доводила са села и изводила на прави пут.

За време Другог светског рата, Милунка је држала малу болницу на Вождовцу у којој је лечила партизанске и четничке рањенике. Године 1943. болница је откривена а Милунка Савић је ухапшена. Била је заворена у логору на Бањици где је провела шест месеци ишчекујући стрељање. Када је један немачки официр прегледавао спискове предвиђених за стрељање наишао је и на име Милунке Савић. Питао је да ли је то чувена хероина из Првог светског рата и наредио да је пусте. Милунка је пуштена и нису је узнемиравали да краја рата. Након рата, комунистичка власт јој 1945. додељује пензију. Старост проводи у својој кући на Вождовцу, у друштву унука и у редовним сусретима са војним ветеранима, на која је одлазила у српској униформи и са ордењем. Након продаје куће, 1972. године додељен јој је мали стан у насељу Браће Јерковић, на 4. спрату у згради без лифта. После три шлога, умире у том стану 5. октобра 1973. године."

Jelica Greganović 12:18 02.11.2012

Ajd da napišem...

a mislila sam nekom drugom prilikom, al reprizirću, šta fali...

Daklem, doselimo se Žmu i ja, pre oko godinu dana, u Klagenfurt. Stan fin, naselje fino, sve fino, samo pogled...onako...objasnio nam vlasnik stana da je to najveća kasarna u Klagenfurtu, još iz pred WW1 vremena i da je sada ruše. Umesto nje dići će se još finije naselje. Fino. Gledam ja onu kasarnu, Alpe iza nje i Balkan iza njih, koji ne vidim ali znam da je tamo...i sve nešto mislim da li je iz te kasarne krenuo neko ko je ubio mog dedu...Padne veče, u stanu tišina, deca odbila da se sele sa nama...kaže Žmu: "Ajd da upalimo radio, neku njihovu stanicu, da vežbamo nemački..." Ajd...volim radio. Upali on radio, poče svirka...poznata...jako poznata. Gledamo se Žmu i ja, ušima ne verujemo - Marš na Drinu. Simfonijski obrađen. Uzvišen. Maršira sve u šesnaest. Prvo sam pomislila da smo natrapali na neku manjinsku, gastarbajtersku stanicu, al jok. Klagenfurćanska stanica, njihova da njihovija biti ne može. A, emisija neki simfonijski obrađeni evergrinovi..."Eto vidiš kako su te lepo dočekali", izjavio je Žmu i spakovao me na spavanje. U šoku. Sve sam mogla da očekujem, ali Marš na Drinu, ne baš...biće da neko pojma nije imao šta je puštao.

Vojislav Stojković 12:44 02.11.2012

Re: Ajd da napišem...

Jelica Greganović
Sve sam mogla da očekujem, ali Marš na Drinu, ne baš...biće da neko pojma nije imao šta je puštao.

Jok, bre, neki Srbenda gastarbajter ili Švabo, ali po dedi ili ocu Srbin, a krv nije voda.

Jelica Greganović 13:39 02.11.2012

Re: Ajd da napišem...

Mene je zbog Kursule oborio na ispitu OVO-ONO i DSZ kreten od profesora...3. pitanje mi je bilo odakle će neprijatelj da me napadne, sa Drine ili leđno, Bugarske...obožebudale...ja citiram Kursulu, ovaj me ispljuje, ja se pozovem na Kursulu, on me obori...

freehand 16:18 02.11.2012

Re: Milunka

[quote=

U bre, Milunka ko Koćiz, Božemeprosti?!

reanimator 17:26 02.11.2012

Re: Milunka

U bre, Milunka ko Koćiz, Božemeprosti?!

Vidiš sine, to su bila vremena kad su se cenile neke druge vrednosti.
Zato je i moglo da prodje da se danas skupe lekari da ti utvrde anatomski pol, a posle pet godina se bez problema udaš :)
Danas bi bila odbačena i osudjena na NGO sektor

mara92 00:47 03.11.2012

Re: Milunka

Жена-стена. Зна ли неко: има ли школе у земљи Србији која носи њено име? Има ли неки тргић, уличица, сокак да је Милункин?
Такви смо ми...

mara92 00:48 03.11.2012

Re: Milunka

reanimator
U bre, Milunka ko Koćiz, Božemeprosti?!

Vidiš sine, to su bila vremena kad su se cenile neke druge vrednosti.
Zato je i moglo da prodje da se danas skupe lekari da ti utvrde anatomski pol, a posle pet godina se bez problema udaš :)
Danas bi bila odbačena i osudjena na NGO sektor

на чему ли си, да ми је да знам...

ЕДИТ: Шта би данас било? На суду би је заступала Наташа Кандић (тужили би државу Србију за неиспалаћене ратне дневнице), Бисерко би је водала по Јевропи и јУеСеЈ-у...посебна парница водила би се опет против Р. Србије повлака Војске због дискриминације и спречавања напредовања у служби...имала би фину апанажу (ово све само и једино ако би било део, како је оно модерно да се каже, аха: ако би била део НВО-сцене)...а онда би била посланик, изабрана на листи ЛДП-еја (седела би ЗНАМ, поред Јова Капиџића)

hoochie coochie man 01:00 03.11.2012

Re: Milunka

Има ли неки тргић, уличица, сокак да је Милункин?
Такви смо ми...

Ima Maro toga.
Cak i ulica u kojoj je zivela nosi njeno ime.

(to procitah sad na netu, a znam da je u Valjevu ima)

mara92 02:15 03.11.2012

Re: Milunka

hoochie coochie man
Има ли неки тргић, уличица, сокак да је Милункин?
Такви смо ми...

Ima Maro toga.
Cak i ulica u kojoj je zivela nosi njeno ime.

(to procitah sad na netu, a znam da je u Valjevu ima)

Хучи-Кучи,
Надам се да је тако. Заслужила је.

Biljana 77 12:24 02.11.2012

Sudbina spomenika

Zaboravljanje ove istorije nije počelo sa stvaranjem SFRJ i komunističkom ideologijom, već je starije. Gotovo omah posle rata (primer Milunke Savić gore) počelo je zanemarivanje, skrivanje i obeznačavanje i živih učesnika i obeležja palima. Prosto, trebalo je da funckioniše jedna država, u kojoj su mnogi bili s druge strane. Nije bilo uputno ukazivati na pobednike i oslobodice. RTS je imao neki serijal o I svetskom ratu gde je poslednja epizoda bila posvećena baš tome, gde su i zašto podizani i kako skrivani spomenici vezani za ljude i događaje iz tog rata. Na žalost ne mogu da nađem link nikakav.

zanimljiv tekst o sudbini jednog spomenika u Kraljevu

Jelica Greganović 12:28 02.11.2012

Re: Sudbina spomenika

Tako je i spomenik srpskim dobrovoljcima iz WW1, u Ljubljani, koji su ginuli za Klagenfurt i slovenačku severnu granicu, postao spomenik dobrovoljcima WW1. Jedino što su ti novonastali slovenački dobrovoljci i dalje imali brkove i šajkače...

Biljana 77 12:39 02.11.2012

Re: Sudbina spomenika

Tuga. Sramota.

KRALJMAJMUNA 12:51 02.11.2012

Re: Sudbina spomenika

Biljana 77
Zaboravljanje ove istorije nije počelo sa stvaranjem SFRJ i komunističkom ideologijom, već je starije. Gotovo omah posle rata (primer Milunke Savić gore) počelo je zanemarivanje, skrivanje i obeznačavanje i živih učesnika i obeležja palima. Prosto, trebalo je da funckioniše jedna država, u kojoj su mnogi bili s druge strane. Nije bilo uputno ukazivati na pobednike i oslobodice. RTS je imao neki serijal o I svetskom ratu gde je poslednja epizoda bila posvećena baš tome, gde su i zašto podizani i kako skrivani spomenici vezani za ljude i događaje iz tog rata. Na žalost ne mogu da nađem link nikakav.zanimljiv tekst o sudbini jednog spomenika u Kraljevu

Danas je to centralni trg u Kraljevu, bez saobraćaja.
Nekad je išao kružni saobraćaj oko spomenika.
Sada je spomenik istovremeno i sunčani sat (ovo niste znali).
Ko bude išao u Kraljevo obavezno da se popne panoramskim liftom na hotelu Turist i da baci pogled odozgo, iz restorana na krovu, na Trg i na okolne planine. Sjajno.
Mislim da je to sada jedan od najlepših trgova u Srbiji.

Spomenik je vraćen na Trg uz feštu koja je, na žalost, bila deo već naslućivanog haosa u SFRJ posle Tita i podignute nacionalne temperature u svim krajevima SFRJ pa su se tu "sakrile" i loše i poštene namere (zaista je bilo besmisleno sklanjati spomenik 1960. godine). Jedan sam od onih koji je dao dobrovoljni prilog za vraćanje spomenika. A nisam pitan kad je spomenik sklonjen na groblje.

Biljana 77 13:00 02.11.2012

Re: Sudbina spomenika

na žalost, bila deo već naslućivanog haosa u SFRJ posle Tita i podignute nacionalne temperature u svim krajevima SFRJ pa su se tu "sakrile" i loše i poštene namere

Da, na žalost umesto da tzv. "nacionalno osvešćivanje" ode u pravcu vraćanja određenih kulturnih i moralnih vrednosti, boljeg upoznavanja prošlosti i generalnog otvorenijeg pogleda ka budućnosti, budale se dovatile za noževe...

nim_opet 20:30 02.11.2012

Re: Sudbina spomenika

Zaboravljanje je pocelo 1918, negde pre jeseni - i sto je najgore, trebalo je Italija da podseca Srbiju i Saveznike - Italijanska delegacija se drzala toga da ce pregovarati o granici (na Jadranu) samo sa Saveznicima, i onda se 1918 nasla u situaciji da u pregovorima umesto Srbije bude SHS - a pregovaraci bivsi ministri KUK.

mara92 01:01 03.11.2012

Re: Sudbina spomenika

да, да...ми смо склони да не памтимо...шта ту има неки херој, заслуге и то...Знам то, али ето, не могу да издржим, а да не кажем како се после Другог светског рата баш интензивно радило на томе да се оно пре заборави, запарложи, да га некако нема ама баш уопште...и стварно, не потцењујем ја животе бораца НОП-а, али што се комунистичких власти тиче, историја је почела од њих. Хероја, осим носилаца споменица '40, '41, '42, '43, '44. и сл. није било и тачка.
фуј

escherichije_colic 12:40 02.11.2012

Jelisije

КАПУ ДОЛЕ ЛИСЈЕН

Звали су ме Јелисије. Име ми је Лисјен. Моји другови, српски војници, са којима сам провео две године на Солунском фронту и у његовом пробоју, као да нису могли да упамте моје крштено име, па су ме звали - Јелисије. Одазивао сам се на то име, јер ми је било драго да ме сматрају својим.. А ја сам то и био. Лисјен Рејн, француски војник, кадет, на служби - српском народу. Тако сам се понашао и тако се осећао. Имао сам тада, приликом пробоја Солунског фронта, само двадесет једну годину. А већ сам имао две године ратничког искуства. Но, то је био рововски рат, нисмо се кретали, све до пробоја. А кад смо кренули - зауставили смо се у Београду. Био сам у оним француским трупама које су за 45 дана стигле од Кајмакчалана до Смедерева и Београда...

. Много је времена прошло, а мени се чини као да је јуче било. Дочекивали су нас као најбоље пријатеље. У Прокупљу, сећам се, мој друг Вељко хоће да ме поведе код свог рођака. Не могу да се одбра-ним и кренусмо на крај града. Прасе на ражњу! Причају ми како се то прасе чувало за овај тренутак, надали су се скором ослобођењу и све што је у кући било најлепше - чували су за ослободиоце. У тој кући је млада девојка која течно говори француски. И њена судбина је била необична: прешла је преко албанске голготе и била у прихватилишту Бизерти, где је научила француски... Кад је пробијен фронт, девојка се нашла међу војницима, тако да је међу првима стигла својој кући...

.. У тој кући много гостију, много девојака и мене хоће да - ожене. Девојке говоре француски, неке течно. Учествујем у тим шалама, јер знам да се моји другови само шале. Рат још траје и ми смо сада само у предаху...
Да, рат још траје, али не тако жестоко као у пробоју, јер се непријатељ повлачи и предаје. Прва српска армија, са француском коњицом генерала Гамбете као извидницом, пошто је разоружала бугарске дивизије близу Скопља, иде према Нишу. Нема застоја, нема предаха, борбе су непрекидне и Прва армија само граби напред и жури да ослободи своју земљу. Њен поход је записала историја: 3. октобра она потискује код Куманова аустро-немачке заштитнице, а већ сутрадан уништава аустријску девету дивизију на 65 километара од Куманова! Војници као да су добили крила, као да лете и у том застрашујућем лету ломе и уништавају непријатеља..
амо после три дана, 7. октобра, Прва армија заузима Лесковац, 66 км. северно од Врања, да би пет дана касније, после тродневне жестоке борбе њена Моравска дивизија ушла у Ниш. А Ниш су браниле четири немачке и три аустријске дивизије! Два дана касније, 14. октобра, француска коњица улази у Пирот, спречава пут немачким појачањима која пристижу са Црног мора, не дајући им да се приближе Нишу...

Две недеље раније, Друга српска армија је била на бугарској граници. Бугари су, плашећи се освете, тражили примирје. Да то није прихваћено, српске трупе би биле у Софији. Међутим, српским јединицама је наређено да остану на граници, док се изврше услови примирја... То је био маневар савезника - како би се српским трупама онемогућио улазак у Бугарску...

.Моја јединица, 17. колонијална дивизија, прикупља се 22. октобра у Пироту. Три дана раније, потпомогнути једним батаљоном и једном српском батеријом, заузимамо Зајечар. Марокански коњаници ушли су 21. октобра у Неготин, а Први ловачки афрички пук брзим покретом стиже да спречи разарање рудника бакра у Бору...

Жртве које не смеју да буду заборављене

... Прва српска армија продужава напредовање. Ништа не може да заустави залет ових величанствених ратника! Они су недељама у походу, без обуће, готово и без муниције, али им храброст све надокнађује. После трогодишњег изгнанства, српске трупе, ево, изгоне непријатеља из своје земље. На дан 31. октобра српски војници су угледали воде Дунава и Саве, а 1. новембра, тачно у 10 часова и 30 минута, 45 дана после пробоја и маршевања од око 700 километара, војвода Петар Бојовић на челу Дунавске дивизије победоносно улази у Београд. Србија је ослобођена...

... Како све то сада изгледа лако, једноставно. Сада кад се употребљавају речи: напредовање, опкољавање непријатеља, предаја, примирје, капитулација... Али, кад се помене број мртвих - то је ужас! Сад је свечана прилика, слави се 60. годишњица од пробоја Солунског фронта, па треба о свему да се говори. И зашто не рећи да је српска војска у Церској бици, у Колубарској бици, на Косову и преко Албаније, у Плавој гробници и на острву Видо, на врху Кајмакчалана и Ветернику, на Груништу и Катунцу - изгубила око 370.000 војника?! Србија је тада дала своје најбоље синове... А колико је било рањених војника и официра, колико инвалида регрута и ђака, колико несталих и заробљених, колико их је који су умрли од глади и по логорима, који су страдали у поробљеној земљи, колико је обешених у Мачви, покланих крај Дрине, спаљених у кућама...

... О свим тим жртвама говорило се и на Солунском фронту, и после пробоја. Причали су ми моји српски другови, моји вршњаци, како је то било преко Албаније, како је било у Драчу, на Крфу, у Бизерти, Лазуазу, Кап Матифу, тамо куда је несрећна земља сејала - своју децу, своје најлепше цветове...

И зато сада, на 60. годишњицу пробоја Солунског фронта, издајем себи заповест: капу доле, Лисјен! Капу доле пред жртвама српских и француских војника који су дали животе за највеће идеале света - за слободу људи, за правду и истину, за мир и спокојство, за рад и песму... Те жртве не смеју да се забораве!

mara92 01:06 03.11.2012

Ешерихије...

Каква прича!
370 000 војника!!! А где су цивили...добро да нас уопште има...
хвала ти на овом сјајном прилогу

escherichije_colic 00:34 04.11.2012

Re: Ешерихије...

freehand 12:58 02.11.2012

Ko zna

gde je ovo?

Mali hint: u neposrednoj blizini je Freehand proveo dobar deo detinjstva.

Biljana 77 13:05 02.11.2012

Re: Ko zna

Spomenik Ibarskim junacima?

EDIT: dolina Jorgovana. Ja sam šofersko dete, nema gde nisam stigla i šta nisam vid'la. ( a tata je malo fanatik za istoriju, osem što je šofer)

KRALJMAJMUNA 13:05 02.11.2012

Re: Ko zna

freehand
gde je ovo?Mali hint: u neposrednoj blizini je Freehand proveo dobar deo detinjstva.

Kreneš od Kraljeva ka Ušću pa sa leve strane, na desnoj obali Ibra. Petnaestak km od Kraljeva.

Biljana 77 13:07 02.11.2012

Re: Ko zna

Kreneš od Kraljeva ka Ušću pa sa leve strane, na desnoj obali Ibra. Petnaestak km od Kraljeva

Ti se ne računaš, ti si lokalac.

freehand 13:12 02.11.2012

Re: Ko zna

Biljana 77
Spomenik Ibarskim junacima?

Jes.

KRALJMAJMUNA
freehand
gde je ovo?Mali hint: u neposrednoj blizini je Freehand proveo dobar deo detinjstva.

Kreneš od Kraljeva ka Ušću pa sa leve strane, na desnoj obali Ibra. Petnaestak km od Kraljeva.

Bogami - skoro četrdeset. Podno Magliča, Dolina jorgovana, nadomak Ušća.
A to je mesto na kome se prelazi Studenica (tu je i odvajanje puta za manstir) a onda se i prelazi Ibar.
Iznad samog Ušća je brdo na kome je spomenik Palom borcu, sa šmajserom, a ispod je, nekad, složeno od u belo okrečenog krupnog kamenja, tako da se sa nekoliko stotina metara sa puta vidi, pisalo: "TITO!"

KRALJMAJMUNA 13:54 02.11.2012

Re: Ko zna

freehand

Biljana 77Spomenik Ibarskim junacima?Jes.

KRALJMAJMUNA

freehandgde je ovo?Mali hint: u neposrednoj blizini je Freehand proveo dobar deo detinjstva. Kreneš od Kraljeva ka Ušću pa sa leve strane, na desnoj obali Ibra. Petnaestak km od Kraljeva. Bogami - skoro četrdeset. Podno Magliča, Dolina jorgovana, nadomak Ušća. A to je mesto na kome se prelazi Studenica (tu je i odvajanje puta za manstir) a onda se i prelazi Ibar.Iznad samog Ušća je brdo na kome je spomenik Palom borcu, sa šmajserom, a ispod je, nekad, složeno od u belo okrečenog krupnog kamenja, tako da se sa nekoliko stotina metara sa puta vidi, pisalo: "TITO!"

Izvinjavam se.

RTS i ostali copy/paste mediji su o požarima kod Ušća izveštavali kao požarima oko Kraljeva.

Mogu i ja da pogrešim.

vrabac_u_steni 15:16 02.11.2012

Re: Ko zna

Kada smo već kod poažara i tog TITO diljem naše domovine.

Meni je žena iz Bosanskog Petrovca, a u obližnjem selu u kojem su joj živeli baba i deda na jednom proplanku je drveće bilo zasađeno u tom obliku. Nešto kao šumarak koji ispisuje jedno veliko TITO.
I tako jednom ona kao devojčica bila kod babe i dede i otišle ona i drugarica na taj proplanak da se igraju, a ova moja maznula šibice kod babe. Kao sad će one da prave logorsku vatru, i šta da vam kažem...spališe pola maršala

Posle bila velika frka, al pošto je imala dosta bivših partizana u familiji, ipak je bilo shvaćeno da su se to samo deca igrala a da nije u pitanju neki teroristčki akt koji je organizovala "reakcija".

Nego, kad smo već tu da ne ispadne samo trol, nešto u vezi ove diskusije o Petru Bojoviću i njegovoj smrti. Ja zaista ne znam da li je ta priča istinita ili ne, ali znam za jednu priču koja isto tako možda nije istinita mada ne znam zašto bi me lagali. Ženin deda zarobljen u aprilskom ratu je bio pretučen kada se vraćao iz zarobljeništva 1945. samo zato što je nosio uniformu "stare vojske", a čovek nije imao šta drugo da obuče. Dakle, nije to bilo samo radi stanova već je bilo jako mnogo ostraščenosti. Ironija je da su svi njegovi bili u partizanima a verovatno bi bio i on da nije zarobljen, prosto tamo je skoro ceo kraj otišao na "tu stranu" bežeči od NDH milosti. Kažem, možda je i ovo izmišljena priča u clju ruženja nove narodne vlasti, ali mi žena kaže da su njenu istinitost potvrđivali i rođaci koji su ceo rat proveli u partizanima.
Zato bih ja bio podjednako skeptičan i u verovanju i u neverovanju u iznesenu verziju Bojovićeve smrti.

49 41 22:21 02.11.2012

Re: Ko zna

Biljana 77
Spomenik Ibarskim junacima?

EDIT: dolina Jorgovana. Ja sam šofersko dete, nema gde nisam stigla i šta nisam vid'la. ( a tata je malo fanatik za istoriju, osem što je šofer)

Za Prvog ili Drugog?

mara92 01:12 03.11.2012

Re: Ko zna

Врабац,
Стварно, ко зна? Међутим, много је тих и таквих прича, а у најмању руку није лепо то што, кад год се заподене дискусија у том правцу, одмах си сарадник окупатора и знам поуздано, седиш испред монитора са шубаром на глави и куцкаш коментаре са ножем у зубима...ПРИЗНАЈ!

vrabac_u_steni 01:29 03.11.2012

Re: Ko zna

mara92
Врабац,
Стварно, ко зна? Међутим, много је тих и таквих прича, а у најмању руку није лепо то што, кад год се заподене дискусија у том правцу, одмах си сарадник окупатора и знам поуздано, седиш испред монитора са шубаром на глави и куцкаш коментаре са ножем у зубима...ПРИЗНАЈ!

A ne!
Nož koristim da nabadam masnu gibanicu. Tek kada završim sa gibom, onda ću nož da iskoristim da pročačkam zube.

I nije nož nego je kama!

mara92 02:20 03.11.2012

Re: Ko zna

vrabac_u_steni
A ne!
Nož koristim da nabadam masnu gibanicu. Tek kada završim sa gibom, onda ću nož da iskoristim da pročačkam zube.
I nije nož nego je kama!

Гиба мора да буде масна, кад је стиснеш руком, а оно маст се цеди...
(како камом чачкаш зубе? хм, знам! Прави четници имају вееелике зубе)

freehand 02:22 03.11.2012

Re: Ko zna

Гиба мора да буде масна, кад је стиснеш руком, а оно маст се цеди...

Baš tedo da ga pitam - čemu mu ruke služe, i kako iz janjeta kamu da vadi zbog gibanice?!

mara92 02:25 03.11.2012

Re: Ko zna

freehand
Гиба мора да буде масна, кад је стиснеш руком, а оно маст се цеди...

Baš tedo da ga pitam - čemu mu ruke služe, i kako iz janjeta kamu da vadi zbog gibanice?!

Стварно не знам. Ваљда руком чупаш гибу, а о рукав се лепо обришеш...

omega68 11:03 03.11.2012

Re: Ko zna

а оно маст се цеди...

Niz bradu
A brada do pojasa

mara92 00:41 04.11.2012

Re: Ko zna

omega68

Niz bradu
A brada do pojasa

Z Đ 14:15 02.11.2012

Knjiga o Milutinu

Ja samo da podsetim na ovu knjigu koja govori o stradanju srpskog seljaka u oba rata. Možda je neko već pomenuo, ali nije zgoreg opet.

[url=http://slobadidi.files.wordpress.com/2010/12/knjiga-o-milutinu.pdf][/url]

Jelica Greganović 14:39 02.11.2012

Re: Knjiga o Milutinu

U toj knjizi je rečenica koju često citiram:

"Svaka reka ima svoj narod, pa neka je brani."

dusanovaiivanovamama 18:51 02.11.2012

Re: Knjiga o Milutinu

Jelica Greganović
U toj knjizi je rečenica koju često citiram:

"Svaka reka ima svoj narod, pa neka je brani."

A ja ovu:
Ако си Србин и сељак, ниси стока, не волиш да те неко прави лудим.

sevarlica 20:01 02.11.2012

Re: Knjiga o Milutinu

dusanovaiivanovamama
Jelica Greganović
U toj knjizi je rečenica koju često citiram:

"Svaka reka ima svoj narod, pa neka je brani."

A ja ovu:
Ако си Србин и сељак, ниси стока, не волиш да те неко прави лудим.

Svaka je velika i dobra,prosto ne znam koja mi je najdraža

gedza.73 20:53 02.11.2012

Re: Knjiga o Milutinu

To je baš u onom delu knjige koji je pomenuo HCM.
Toliko jednostavna knjižica a tako istinita.

Doduše, ako ne grešim, Teofil Pančić je rekao za tu knjigu da je pisana za potrebe Slobodana Miloševića da bi se razvila nacionalna histerija.
Ili tako nešto slićno.
Pametno.

hoochie coochie man 21:05 02.11.2012

Re: Knjiga o Milutinu

oduše, ako ne grešim, Teofil Pančić je rekao za tu knjigu da je pisana za potrebe Slobodana Miloševića da bi se razvila nacionalna histerija.
Ili tako nešto slićno.

Pa nije samo on, tako se o njoj govorilo jer se pojavila negde u vreme memoranduma SANU, i te neke atmosfere budjenja nacionalnih tema.

Da je pogodio onu nit koja karakterise srpskog seljaka jeste. Da je dosta istinitog napisao jeste i to na stvarno lep nacin.
Ja sam, citajuci je, iamo utisak da je ipak morao da ucini neke ustupke da bi uopste bilao bjavljena u to vreme ( paljba po partizanima ali odmah potom i po cetnicima), sto mi bas i ne svedoci da je napisana za potrebe Milosevica.

Inace, zbog te knjige sam imao jednu neprijatnost u vojsci, ali o tome cu kad Krle bude (opet) napisao vojnicki blog :)

freehand 21:10 02.11.2012

Re: Knjiga o Milutinu

ali o tome cu kad Krle bude (opet) napisao vojnicki blog :)

Taj ne zna šta su neprijatnosti u vojsci.

hoochie coochie man 21:17 02.11.2012

Re: Knjiga o Milutinu

Taj ne zna šta su neprijatnosti u vojsci

Bas zato cu da napisem, da ne zivi vise u zabludi kako je sve bilo bajno.
Nije svako, kao on sto je, organizaovao priredbe u civilstvu pa da se na to vadi :)

tyson 12:22 04.11.2012

Re: Knjiga o Milutinu

Doduše, ako ne grešim, Teofil Pančić je rekao za tu knjigu da je pisana za potrebe Slobodana Miloševića da bi se razvila nacionalna histerija.
Ili tako nešto slićno.
Pametno.

Ta knjiga je na crnoj listi Pravovernih kao nacionalistička i ratnohuškačka mitomanska tvorevina.

Evo, da pitamo krkara kad se bude vratio šta misli o njoj. Garantujem da će i za nju imati prikladnu informaciju iz pouzdanih izvora.

Goran Vučković 12:58 04.11.2012

Re: Knjiga o Milutinu

Ta knjiga je na crnoj listi Pravovernih kao nacionalistička i ratnohuškačka mitomanska tvorevina.

Evo, da pitamo krkara kad se bude vratio šta misli o njoj. Garantujem da će i za nju imati prikladnu informaciju iz pouzdanih izvora.

Meni je nekako ostala u sećanju kao prilog za mitologiju "domaćinstva" ("srpski domaćin" i te fore). Angažovana proza u skladu sa trenutkom. Nekako mi je bilo prijatnije čitati Jakovljevićevu Srpsku Trilogiju ili Ćosićeve "ranije radove".

freehand 13:03 04.11.2012

Re: Knjiga o Milutinu

Meni je nekako ostala u sećanju kao prilog za mitologiju "domaćinstva" ("srpski domaćin" i te fore). Angažovana proza u skladu sa trenutkom

Neki su tako i "Nož" pokušali Draškoviću Vuku da pripišu.

Goran Vučković 13:09 04.11.2012

Re: Knjiga o Milutinu

Neki su tako i "Nož" pokušali Draškoviću Vuku da pripišu.

Iskreno, od Draškovića sam pročitao u to vreme samo onih par knjižica tipa "kojekude Srbijo" i da li beše "Odgovori" - gde onobeše brani Šešelja (a i toga se jedva sećam) - nisam čitao ta "kapitalna dela".

omega68 13:10 04.11.2012

Re: Knjiga o Milutinu

Meni je nekako ostala u sećanju kao prilog za mitologiju "domaćinstva" ("srpski domaćin" i te fore). Angažovana proza u skladu sa trenutkom.

Ti onda ne razumeš Srbiju.
Ništa strašno, nisi ni prvi ni poslednji.

Edit:
Što je brisano nekoliko komentara malo niže?

Goran Vučković 13:14 04.11.2012

Re: Knjiga o Milutinu

Ti onda ne razumeš Srbiju.

Moguće. Ili me je tada iritirala "obnova". Nisam ljubitelj kolektivnog zanosa.

freehand 13:24 04.11.2012

Re: Knjiga o Milutinu

Goran Vučković
Neki su tako i "Nož" pokušali Draškoviću Vuku da pripišu.

Iskreno, od Draškovića sam pročitao u to vreme samo onih par knjižica tipa "kojekude Srbijo" i da li beše "Odgovori" - gde onobeše brani Šešelja (a i toga se jedva sećam) - nisam čitao ta "kapitalna dela".

Preskakanje lektira znalo je nekad da bude krucijalno u očuvanju razuma.
Ne okreći se, sine, ništa propustio nisi. Štaviše.

omega68 14:47 04.11.2012

Re: Knjiga o Milutinu

Nisam ljubitelj kolektivnog zanosa.

Uuuu jebote, svaka čast, računaj na moj stending ovejšn.
Znači, nemož' svako da bude toliko promućuran i da shvati , kao ti, svu tu pogubnost. Bravo! Zvaćemo te gospodin pametni
P.S.
Molim te, ali k'o brata te molim: nemoj samo da budeš deo nekog čopora, mislim srpskog.To odmah vuče na neki nacizam ili genocidnost.
Živ bio ti nama tako rodoljubiv

Goran Vučković 16:45 04.11.2012

Re: Knjiga o Milutinu

Uuuu jebote, svaka čast, računaj na moj stending ovejšn.
Znači, nemož' svako da bude toliko promućuran i da shvati , kao ti, svu tu pogubnost. Bravo! Zvaćemo te gospodin pametni
P.S.
Molim te, ali k'o brata te molim: nemoj samo da budeš deo nekog čopora, mislim srpskog.To odmah vuče na neki nacizam ili genocidnost.
Živ bio ti nama tako rodoljubiv

Dobićeš Karađorđevu zvezdu za borbu protiv ljudi od slame.

A vojvodi Bojoviću smo svakako kao narod dužni što se tiče ove informacije o ubistvu. Ako je tačna - da se zna ko je to uradio. A ako je izmišljena - takođe da se zna ko je to uradio. Možda bi krkar mogao da pomogne, ako već tvrdi da zna da je podmetnuto i ko je to uradio.

mr.fogg 16:19 02.11.2012

Zaboravljena istorija

Razumevanje prošlosti je važno samo ako na taj način bolje shavatimo sadašnjost da bi stvorili bolju budućnost. Inače, nema smisla.

freehand 16:31 02.11.2012

Re: Zaboravljena istorija

Razumevanje prošlosti je važno samo ako na taj način bolje shavatimo sadašnjost da bi stvorili bolju budućnost. Inače, nema smisla.

Razumevanje prošlosti važno je sa svakog mogućeg aspekta. Pre svega da bismo shvatili i znali ko smo i šta smo.

mr.fogg 16:36 02.11.2012

Re: Zaboravljena istorija

Slažem se, samo i u tome ima neki red:
prošlost > sadašnjost > budućnost.
Ništa više, ni manje

omega68 17:22 02.11.2012

maro

hvala ti na ovome

sevarlica 18:37 02.11.2012

nema ko!

Тужно је то незнање

Nema ko da se seća.
70 godina nas uče da je vreme počelo od njih i da se sve starije od toga briše.
Taj deo naše istorije je u godinama posle drugog svetskog rata bio cenjen isto kao što su bili cenjeni učesnici istog.
Petru Bojoviću je presudila grupa balavih komunjarskih kriminalaca, batinavši ga do smrti, jer nije hteo da im preda svoju kuću. Tada je imao 87-godina.

Goran Vučković 18:49 02.11.2012

Re: nema ko!

Taj deo naše istorije je u godinama posle drugog svetskog rata bio cenjen isto kao što su bili cenjeni učesnici istog.
Petru Bojoviću je presudila grupa balavih komunjarskih kriminalaca, batinavši ga do smrti, jer nije hteo da im preda svoju kuću. Tada je imao 87-godina.

Jel isti izvor (Pravoslavlje/Politika) ili imaš neki alternativni izvor? (pogledaj diskusiju gore)

dusanovaiivanovamama 18:57 02.11.2012

Re: nema ko!

Goran Vučković
Taj deo naše istorije je u godinama posle drugog svetskog rata bio cenjen isto kao što su bili cenjeni učesnici istog.
Petru Bojoviću je presudila grupa balavih komunjarskih kriminalaca, batinavši ga do smrti, jer nije hteo da im preda svoju kuću. Tada je imao 87-godina.

Jel isti izvor (Pravoslavlje/Politika) ili imaš neki alternativni izvor? (pogledaj diskusiju gore)

Kakav god da je izvor ovo je cinjenica:
Umro je 1945. u Beogradu, pošto je prethodno doživeo razna poniženja od strane novog režima. Sahranjen je praktično ilegalno i bez ikakvih počasti u gradu kojem je doneo slobodu.

Goran Vučković 19:19 02.11.2012

Re: nema ko!

Kakav god da je izvor ovo je cinjenica:
Umro je 1945. u Beogradu, pošto je prethodno doživeo razna poniženja od strane novog režima. Sahranjen je praktično ilegalno i bez ikakvih počasti u gradu kojem je doneo slobodu.

Evo našao sam ovde više detalja (isti pasus je na dosta drugih mesta po netu):

Brozovi "oslobodioci" upali su u kuću vojvode Petra Bojovića u Trnskoj ulici pod brojem 25. Mnogo im se dopala ta kuća: rado bi se uselili. Kad su ušli, primetili su vojvodin mundir preko stolice, a na stolu vojvodinu šapku. Već i sama činjenica da je Bojović bio "kraljev vojvoda" bila je dovoljna da "oslobodioci" primene silu: najpre su šutirali njegovu vojvodsku šapku, a potom su, posle grubih reči nasrnuli i na slabašnog vojvodu, tada na zavšnici devete decenije života. Vojvodin sin Dobrosav skočio je da zaštiti oca, ali je savladan snažnim udarcima i ubrzo potom upućen u robijašnicu Sremske Mitrovice. Kad je vojvoda umro, prevezen je na taljigama na Novo Groblje.

Pitanje je da li je bilo još svedoka osim sina i da li ima direktnih zapisa svedočenja od strane njegovog sina - ovo sam na brzinu izguglao, nešto mi ne ide da izguglam više o sinu. Takođe, da li ima svedočenja komšija iz tog vremena itd.

escherichije_colic 19:30 02.11.2012

Re: nema ko!

Meni je iskreno malo neverovatno da na isti način skončaju major Gavrilović i vojvoda Bojović. Tu verziju majorove smrti demantovao je njegov praunuk u intervjuu VN, tako da vrlo moguće da je i ovo za vojvodu izmišljotina, kako bi se što više nagrdili komunisti.

Goran Vučković 19:35 02.11.2012

Re: nema ko!

Meni je iskreno malo neverovatno da na isti način skončaju major Gavrilović i vojvoda Bojović. Tu verziju majorove smrti demantovao je njegov praunuk u intervjuu VN, tako da vrlo moguće da je i ovo za vojvodu izmišljotina, kako bi se što više nagrdili komunisti.

Sve se dešava u kući u Trnskoj 25 na Vračaru (sad je tu neka firma Građevinar d.o.o, koliko vidim, sređeno lepo bar spolja) - računam da ne bi trebalo da fali svedoka. Ovaj tekst gore je recikliran na gomili sajtova od reči do reči.

Takođe, pitam se da li je tehnički direktor Građevinara, Željko Bojović, u nekom rodu sa vojvodom Bojovićem (ako je bilo neke denacionalizacije itd).

sevarlica 19:53 02.11.2012

Re: nema ko!

escherichije_colic
Meni je iskreno malo neverovatno da na isti način skončaju major Gavrilović i vojvoda Bojović. Tu verziju majorove smrti demantovao je njegov praunuk u intervjuu VN, tako da vrlo moguće da je i ovo za vojvodu izmišljotina, kako bi se što više nagrdili komunisti.

Meni bi takođe bilo malo neverovatno da nije puno verovatno. "Oslobodioci" su bili poznati po učtivosti i kulturi koju su doneli iz svojih "urbanih" sredina tipa: Vrška Čuka ili Gornja Pripizdina.
Ovo o Bojoviću odzvanja u ušima zbog njegovog imena, a koliko je hiljada onih koji su slično ili isto prošli ali se za njih ne zna ni danas

omega68 19:57 02.11.2012

Re: nema ko!

računam da ne bi trebalo da fali svedoka.

aha, jeste, četrespete su gledali da komisijski i sa ovlašćenim sudskim veštacima i zapisničarima prebijaju kraljeve oficire i izbacuju ih iz kuća.
Izvini domaćice ali dokurčiše ovi prefinjeni relativizatori koji veruju još finijem gospodinu krkaru.Gle, do mojega, trebali da postoje svedoci

Sakrij replike | Pošaljite komentar

mara92

RSS Feed Saznajte više o autoru