ŠOK NOVINARSTVO

 Činjenica da je novinarstvo u našim podnebljima dotaklo najniže grane na krošnji zvanoj društvo, nije ni tajna, a ni novost. Dovoljno je otvoriti prve u nizu tzv. šarenih dnevnih novina, čijim se klonovima ni broja ne zna, ili uključiti najgledaniju televizijsku emisiju i – svi argumenti su tu, na jednom mestu.

Od naslovne do poslednje strane, od političke pa do crne hronike - parada neproverenih i poluinformacija, nagađanja, tračeva, izjava izvučenih iz konteksta, izmišljenih priča i događaja, olako izrečenih optužbi za najteža dela... Ove tekstualne nakaze naizmenično se smenjuju sa scenama otkrivenih i često unakaženih tela stradalih ljudi, nezatamnjenim licima dece koju je neko napastvovao, fotografijama hapšenja ljudi koji su u tom trenutku samo osumnjičeni...
Šokantne priče, potpuno ili delimično izmišljene, potiskuju sa novinskih stranica analizu kao noseći žanr, a puna i istinita informacija mesto ustupa nedefinisanoj medijskoj smesi, od koje svi akteri otkidaju onaj deo koji može da posluži njihovom trenutnom interesu. Na logično pitanje kakvih dodirnih tačaka taj interes ima sa interesom konzumenata, odgovor je – nema nikakav. Štaviše, primalac takvih sadržaja ne samo da nije na dobitku, nego je višestruki gubitnik. Platio je za informaciju, a dobio manipulaciju; umesto očekivanog produkta nastalog na temelju načela novinarske etike, prodat mu je krajnje sumnjivi sadržaj kojim se kod primaoca informacije postiže stanje šoka.
Praksa je pokazala da kod nedovoljno obrazovanog sloja stanovništva (koji je na našim prostorima i najveći) takva vrsta kontaminacije svesti stvara zavisnost u vrlo kratkom vremenskom periodu, pa čitalac nije samo trenutni gubitnik. Urođena čovekova potreba da u svoju svakodnevicu, ukoliko je ona jednolična, povremeno unosi senzacionalističke sadržaje, postaje stalna konzumiranjem informacija sa pomenutim karakteristikama, čime je ispunjen glavni cilj kreatora medijskih manipulacija.
Taj cilj je prevashodno sticanje materijalne dobiti, uvećavanjem tiraža listova i gledanosti TV emisija, ali iza onih motiva koji se površnom analizom teško mogu uočiti, vrlo često stoje nosioci poluga vlasti: pažnju javnosti konstantno preusmeravati s važnih društvenih problema na one koji su sa globalnog stanovišta manje bitni i tako lakše produžavati sopstveni ostanak na vlasti. Iako nijedna vlast to nikada nije priznala, niti hoće, svaka je u manjoj ili većoj meri uvek računala na tri, njoj vrlo važna pomagala: otpor prema kulturi, forsiranje neznanja i zloupotrebu znanja. Koketiranje sa njima je diskretno, ali sa snažnim efektima. U tome i jeste tajna svake uspešne manipulacije.