Zakon o deviznom poslovanju i borba protiv korupcije.

Ono što sam najviše mrzeo kod prethodne vlade je da je u duhu Orvela jedno govorila, a drugo radila. I da je pod plaštom dobrih stvari, najviše EU intergracija, podvaljivala tako loše zakone, sa toliko rupa i nedorečenosti, i uvek u nečijem privatnom interesu, nikada za društveno dobro, da je gotovo potpuno urušila gotovo sve institucije sistema. Ta praksa se očigledno nastavlja, najviše kroz ekonomske zakone. Predložene izmene Zakona o deviznom poslovanju su duboko štetne za naše društvo. One širom otvaraju vrata za nastavak pljačke društva.

Ministarstvo finansija nam prodaje izmene i dopune Zakona o deviznom poslovanju kao promene koje će omogućiti da u Srbiju dođe PayPal. U stvari promene ovog zakona ukidaju devizni inspektorat i nadzor deviznog poslovanja. Nakon usvajanja ovih izmena zakona, nećemo moći ni statistiku ispravno da vodimo. Neće biti podataka. O kontroli i prevenciji privrednog kriminala i korupcije da i ne govorimo.

Znam da veliku većinu ljudi ovo i ne interesuje previše, mada bi trebalo. Jer postoji direktna veza između loših zakona i potpuno podivljalog privrednog kriminala i korupcije. Njihov direktan rezultat je siromašenje društva i loš život za građane.

Privredni kriminal i korupcija su u Srbiji više od epidemije. Oni čine većinu privrednog i ekonomskog sistema u našoj malo zajednici. Gotovo da nema privatizacije u kojoj nije došlo do nekog oblika privrednog kriminala. Gotovo da nema javne nabavke koja nije nameštena. Gotovo da nema državne institucije koja nije pretvorena u leglo mita i korpucije. Gotovo da u društvu nemamo više zdravog tkiva.

Ovom stanju su doprinele ogromne rupe u svim privrednim zakonima, nedorečenosti krivičnog zakonika sa jedne strane, i odsustvo sistemskog odgovora na ove izazove. Mi smo prešli iz komunizma u kapitalizam bez izgradnje institucija sistema koje kapitalizam zahteva da se ne bi pretvorio u bezočnu pljačku građana. A to je upravo ono što imamo.

Institucije sistema koje treba da se bore protiv privrednog kriminala i korupcije su iscepkane, bez koordinacije, često suprotstavljene jedna drugoj, rade bez dovoljno sredstava, bez dovoljno ljudi, bez dovoljno potrebne opreme. Od tužilaštva, policije koja se bavi privrednim kriminalom i poreske policije, do poreske uprave, uprave za sprečavanje pranja novca, antimonopolske komisije, komisije za hartije od vrednosti, agencije za privatizaciju i svih ostalih državnih institucija. Zamislite inspektore koji sede na razvaljenim stolicama, u neokrečenim prostorijama, njih troje za računarom starim 5-10 godina, sa starim katodnim monitorom, bez softvera, slabo plaćeni.

I kada u jednom takvom nefunkcionalnom sistemu uklonite kočnice, šta možete da očekujete?

Citiraću jednu kočnicu zakona koji se menja, član 23 stav 1.:

Резиденти - правна лица могу нерезидентима одобравати финансијске кредите из добити коју
резиденти остваре пословањем у иностранству и то под условом да је нерезидент - дужник по
кредитном послу у већинском власништву резидента.

Predložena nova formulacija ovog stava člana 23. glasi:

Резиденти - правна лица могу нерезидентима одобравати финансијске зајмове под условом да је нерезидент - дужник по кредитном послу у већинском власништву резидента.

Do sada su domaća pravna lica mogla da osnuju zavisno privredno društvo u inostranstvu i da mu daju kredit samo do visine profita koji su ostvarili poslovanjem u inostranstvu. Predloženo je da se ta kočnica ukine.

Ovo otvara ogromna vrata za legalno izvlačenje kapitala iz zemlje. Bez evidencije, bez kontrole, bez poreza. Recimo neko privredno društvo u problemima, koje je dužno i bogu i narodu, koje pravi gubitke, može da proda imovinu i da novac pozajmi zavisnom preduzeću u inostranstvu. Posle proglasi kredit nenaplativim. Sasvim legalno bez ikakve kontrole, potencijalne prevencije i ranog otkrivanja zloupotrebe. Npr. sva privredna društva koja su dobijala kredite od Agrobanke mogu sredstva samo da preusmere na svoja zavisna preduzeća. U kasnijim krivičnim postupcima, ovo postaje noćna mora za dokazivanje jer ima privid legalnog posla dozvoljenog zakonom.

Ovo je samo jedan od primera iz ovog zakona. Mnogi, mnogi, mnogi, mnogi, monogi drugi su tu. Sa jednako velikim prostorom za zloupotrebu. Ne bih da vas zamaram. Važno je da nam nadležno ministarstvo ovo rasturanje sistema devizne inspekcije, koji je slab i u sadašnjem zakonskom okviru, naziva: "omogućavanje PayPal-a u Srbiji".

Među najvažnijim oružjima u borbi protiv privrednog kriminala i korpucije su unakrsna provera imovine i prihoda. Po džepu boli neuporedivo više nego u zatvoru. I od ovoga pravimo cirkus krajnje neozbiljnim izjavama ministra kojim se urušava čitav smisao ovog važnog instrumenta. Kada pođemo ovim putem, stvari se obično završe kao u ovoj basni o poreklu imovine i majmunima:

Beži puž korz šumu. Zaustavi ga šumar i pita: "Od čega bežiš?".
"Od finansijske policije. Krenuli u provere", kaže puž. "Ja imam kuću, žena ima kuću, deca imaju kuću, pa dok dokažem da je sve legalno ...".
Malo za njim stiže lisica. Pita šumar: "Od čega ti bežiš?".
"Od finansijske policije. Krenuli u provere, kaže lisica. "Ja imam krzno, muž ima krzno, deca imaju krzno, pa dok dokažem da je sve legalno ..."
Iza lisice stže roda. Pita šumar: "I ti bežiš?".
"Finansijska policija krenula u provere", kaže roda. "Ja živim na visokoj nozi, muž živi na visokoj nozi, deca žive na visokoj nozi, pa dok dokažem da je sve legalno ..."
Odmah iza rode stiže majmum. Gleda ga šumar i pita:" Nije valjda da i ti bezžiš od finansijske policije?".
"Nego. Kad oni krenu, mi gologuzi prvi naje..mo".

Ne može se protiv privrednog kriminala i korupcije boriti samo policijom. Niti imamo dovoljno policije za to, niti je efikasno. Sistem mora biti postavljen tako da rano otkriva i sprečava zloupotrebe. Moramo da zakrpimo rupe u zakonima, da uspostavimo moderne institucije sistema i moderne metode, komunikaciju i saradnju među njima, i finansiramo ih na adekvatan način. Dok god nam zakone predlažu interesne grupe i savetnici u senci, dok god stručna javnost ćuti, mi svetlosti videti nećemo.

https://www.facebook.com/SasaRadulovich

https://twitter.com/SasaRadulovich

.