Eksperimenti u blogovanju| Roditeljstvo

Последња шанса

omega68 RSS / 15.11.2012. u 18:00

-Срећан Божић тата!

-Колико пута да ти причам, једва чујно је рекао отац...каже се Христос се роди.Ваистину сине, ваистину се роди.

-Никад ниси хтео да слушаш шта ти говорим, наставио је испрекидано правећи паузе између речи.Ниједан савет, ниједну сугестију ниси уважавао...

 

До пре неколико дана старац би на овакве речи падао у ватру, црвенео у лицу, прштале би капљице пљувачке на све стране а присутне би заглунула бука коју је правио његов штап. Данас немоћно лежи у болесничкој постељи борећи се за још понеки удах, за још један сат или дан, бар за још једну прилику за придику свима око себе а највише свом сину.

-Где ти је сестра?

-Јавила се кад је била око Хановера.Не брини, рекао сам јој да вози пажљиво и објаснио да си у сигрним рукама.

-Ето, мислио сам... одувек... да ће ћерка да буде уз мене кад будем умирао...неће да стигне...само да је још једном видим...лекше бих ...

Заплакао је. Таква врелина која је текла ка бради није постојала у његовом сећању. Није тако бридело ниједног дана за последњих десет година колико је без ње, без своје најдраже и једине. А плакао је често, јецајући и дозивајући, молећи Бога да и њега узме што пре како би га спојио са женом. Све је то било без оваквих суза, проклете, шта им је данас пролетало му је кроз главу. Сад, кад је дошло време – не иде му се. Још би маторо гунђало да проповеда, да даје савете и зановета.

-Докторе, све је урађено како сте рекли. Морате мало да се одморите. Чека Вас доктор Небојша у својој канцеларији.

-Ћале, нећу дуго.Само да чујем шта каже колега који те води. Сестре ће да буду уз тебе. Само да прегураш ових неколико дана па ћемо у марту опет на стадион, Раднички игра кући, прво коло је против Звезде, покушао је да му скрене мисли и да га орасположи.

-Зашто лажеш?, скоро потпуно сасушена рука га ухвати за надланицу. Прво те ја нисам водио на утакмице као мене... мој отац, а после...после ти ниси хтео самном. То ми је највише криво у животу, докторе, то је посебно нагласио, што сам то испустио и пропустио.

-Нема везе, покушао је да извуче руку, водио си ти мене на многа места...

-Нисам сине, нисам колико је могло и требало,почео је да рида, нисам те као други очеви водио у парк да играмо фудбал да не би... да бих ти пустио могућност избора... да ти мене тераш да идемо. А ти си се плашио да ми кажеш...стално си се mene плашио .

-Добро, јеси био строг, мало, покушавао је син да превазиђе сећање које је одједном избило на површину, није то вредно пажње više.

-Немој, кажи ми данас све, морам да знам. Сигурно сам те повредио кад сам , прегањајући се са њом око неке глупости, одбио да те водим за протезу. Нисам био добар отац. Или кад ти нисам купио...

-Пусти ћале сад то, загледао се у једну тачку.Нагло су му пред очи искочили сви шамари, сва понижења пред друговима, пред девојчицама које су му се свиђале. Сва она насиља после његових кафана и изливи беса после мамурлука. Куљнула је она мржња, силна, која само између оца и сина, конкурената за доминацију, може да настане. Зна он за ту потребу оца да све држи под контролом, да је и тада било пуно искушења пред клинцем који није усмераван како треба, зна он. И сам је отац...

-Извини сине, гушио се у сузама његов тиранин, мислио сам да са тобом треба само оштро, такав си утисак одавао, својеглавог и наопако рођеног кога мораш само дресуром да држиш концетрисаног. Под притиском...само си под притиском функционисао.

Јесте, тата, таквог си ме ти створио. Ниси пробао лепим, никада ниси пробао лепим. Ја мог сина, знајући све то, покушавам стрлљењем... покушавам другачије да га смирим. Окренуо је главу од оца да се не види колико је потрешен. Није лако, није увек могуће али покушавам. Ти ниси. Мама је...

-Знам, слушао си ти твоју мајку, роптао је, она ти је била идол, подршка...добар пандур.Ја сам у договору са њом глумио лошег, оног ко треба да те научи чврстоћи, да те очеличи и спреми за живот...да не будеш цмиздравко... и плачипичка...


 

 

-Татааа, дај водеee!

-Ево сине мала, стижеее

-Ћале исеци ми ово, јојјјј кад ћу више да скинем овај гипс?

-Ускоро, стрпи се још неки дан. А онда ће тата да Вас води у ''Плазу'' на McDonalds, чим прими плату, погледа ме значајно.

-Да, али прво код Милутина у печењару, хехе, мора да науче шта је прече од пречег што би рекaо мој деда Раја.

Гледам их.

Грлим је и гледамо их





25.08.2012.

Крагујевац

 

1_b28_u9b9x.jpg 





Komentari (0)

Bloger je isključio mogućnost postavljanja komentara za ovaj tekst

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana