Za Srbiju

U srpsko-turski rat umešale su se sve tadašnje velesile: Rusija, Austrija, Turska, Francuska, Velika Britanija, ali su se vesti o zverstvima koje je turska vojska činila nad Srbima dugo zataškavale.

Do Francuske su preko dopisnika i diplomatskih depeša počeli da stižu najcrnji glasovi o najezdi Turaka na srpsko tle. Jedan strašan izveštaj iz Aleksinca pukovnika K. S. Protića vojnom ministru Tihomiru Nikoliću od 11. avgusta prenet je i u evropsku štampu. Vapaj srpskog ministra nije ostao bez odjeka.

O Srbiji su prvi progovorili ugledni ljudi, a najglasniji među njima bio je Viktor Igo, čuveni francuski književnik i političar. On je u francuskom parlamentu i u štampi upozoravao na zločine koje su Turci počinili nad srpskim narodom.

Ovde prenosimo prevod čuvenog Igoovog govora.

Vise o odnosu Igoa i Srba na linku.  VIKTOR IGO I SRBI

Виктор Иго

 За Србију

Постаје нужно да се пажња европских влада привуче на једну ствар којаизгледа тако ситна, да владе не сматрају да су дужне да је запазе! Та ствар,то је ова: убијају један народ. Где? У Европи. Има ли кога да то посведочи?Сведок је један: цео свет. А владе, виде ли то? Не виде. Народи имају изнадсебе нешто, што је испод њих: то су владе. У извесним тренуцима, бесмислица је очигледна: цивилизација је у народима, варварство је у владама. Је ли то варварство хотимично? Није, оно је професионално.

 Он ошто људски род зна, владе не знају.

То долази отуда што владе виде све кроз кратковидост, која се назива државним разлогом; човечанство гледа све другим оком, савешћу. Ми ћемо сигурно изненадити европске владенаучивши их нешто, а то је да злочини остају злочини; да ни владама као ниобичним појединцима није дозвољено да буду убице, да све што се у Европиради, сама Европа ради, и да се према свакој дивљачкој влади, ако постоји,мора поступати као према дивљој звери; показаћемо да се у овом тренутку,сасвим близу нас, готово на наше очи, врче покољи, пали, пљачка,истребљује; да се кољу очеви и мајке, продају девојчице и дечаци; да седеца, која су сувише мала да се могу продати, сабљом полове на двоје; дапородице пропадају у огњу својих кућа; да је читава једна варош, Балак (Алексинац), за неколико часова, сведена од девет хиљада становника нахиљаду и триста душа; да на гробљима има више лешева него што може дасе покопа, тако да живима, који су им послали покољ, мртви враћају кугу,што је сасвим право; показаћемо европским владама да бременим женамаотварају утробу, да би убили тек зачету децу, да на јавним местима стојечитаве гомиле женских скелета, на којима се виде трагови касапљења, дапси по улицама глођу лобање силованих девојчица; да је све то такострашно, и да је само један гест европских влада довољан да се то спречи,да су дивљаци који, те злочине врше, страшни, а да су цивилизовани људи,који допуштају да се то врши, ужасни.Тренутак је дошао да подигнемо глас. Са свих страна се гнушање диже. Има часова када и људска савест узима реч и владама заповеда да је слушају.Владе муцају свој одговор. Нама је то муцање познато. Они кажу: претерује се. Претерује се, дабоме. Варош Балак није истребљена за неколико часова,него за неколико дана; каже се да је спаљено две стотине села, а међутимније спаљено више од деведесет и девет; помиње се куга, а у ствари владатифус; све жене нису силоване, ни све девојке продане, неколико их јеутекло. Истина је да су шкопили заробљенике, али је и истина да су им иглаву одсекли, што ствар ублажава; дете, за које се прича да је бацано са копља на копље, у ствари је било набодено на бајонет; тамо где је један случај, ви стављате два, итд, итд. После, зашто је требало том народу да се буни? Зашто једно стадо људи не допушта да се са њим поступа као састадом животиња? Зашто?...итд.

Тај начин заташкавања злочина повећава само грозоту ствари.

 Ничега нема беднијег него мучити јавно огорчење. Ублажавања отежавају. Ту лукавство брани варварство. Византија извињава Стамбол. Треба дати стварима њихово право име. Убити једног човека покрај шуме која се зове Бондиска шума или Црна шума, то је злочин: убити један народ иза шуме што сеназива дипломатијом, злочин је исто тако. Само већи. То је све. Зар злочин ,уколико је већи, постаје мањи? На жалост, то је већ постао закон у историји!

Ако убијете шест људи ви сте Тропман; ако убијете шест стотина хиљада, висте Цезар. Бити велики у злу, значи бити моћан међу људима. Докази: Вартоломејска ноћ, коју је папа благословио; Драгонаде, које је величао Босје; Други децембар, који је Европа поздравила. Али је време да тај стари закон замени нови. Ма како да је мрачна ноћ, хоризонт мора на крају забелети. Да ноћ је мрачна: авети се почињу будити. После Силабуса евоКорана; једно Свето писмо може другоме пружити руку; јагамус деџтрас; изаСвете Столице диже се Узвишена Порта. Рим нам је дао Средњи век, Турска нам свој средњи век тек даје. Отуда ствари које се догађају у Србији. Где ће се оне зауставити? Када ће се свршити мучење тога малог јуначног народа? Време је да изцивилизације изађе једна величанствена забрана свим владама. Али ће серећи: ви заборављате да постоје "питања"

Убити човека је злочин, убити један народ је "питање". Свака влада има своје питање. Русија има Цариград, Енглеска Индију, Француска Пруску, Пруска Француску. Мио дговарамо: И човечанство има своје питање, и то питање је веће од Енглеске, Индије и Русије: то је чедо у утроби своје мајке.

 Заменимо политичка питања људским питањем.

Целокупна будућност лежи у томе.

А будућност ће се, макар шта се чинило, извршити. Све је служи, па чак излочини! Страшне слуге.Оно што се догађа у Србији доказује потребу за Савезним Европским Државама. Нека на месту несложних влада дођу сложни народи. Нека једанпут буде крај с убилачким царствима! Зауздајмо фанатизме идеспотизме. Сломимо мачеве, који служе заблудама, и догме, које имају.Доста с ратовима и покољима, слободна мисао, слободна размена; братство. Зар је мир тако тежак? Европска република, континентална федерација, то је једина политичка реалност. Размишљање то показује; догађаји исто тако. питању о тој реалности, која је једна нужност, сви су филозофи сложни, аџелати својим доказима, потпомажу доказе филозофа.На свој начин, и баш зато што је страшно, дивљаштво сведоћи зацивилизацију. Напредак је потписао Ахмед - паша. Оно што зверства, која се у Србији догађају, ставља изван сумње, то је да Европи треба једна европска народност, једна европска влада, један огромни братски изборни суд ,демократија у миру са самом собом, да сви народи буду браћа са Паризом као колевком и престоницом, да слобода добије за престоницу светлост. једном речи Савезне Државе Европске.

 То је циљ, то је пристаниште. До јуче то је била само истина, данас је то очигледност, благодарећи џелатима Србије. Уз мислиоце пристају убице.

Доказ су били дали генији: сада га понављају чудовишта. Будућност је Бог кога вуку тигрови!

Pariz. 

I ovaj dan je istorijski. Ovakve propagande više nema. Ni Igoove reči mnogi tada nisu čuli.