Mit o predimenzioniranom javnom sektoru u Srbiji

/ 17.11.2012. u 19:35

Komentari: 185
Čitanost: 28686
/
Preporuke: 1827
/

Udeo zaposlenih u javnom sektoru u odnosu na ukupan broj zaposlenih (oko 26%, ne računajući javna preduzeća), koje je znatno viši nego na Zapadu, glavni je argument za otpuštanje zaposlenih. U najnovijoj analizi Fiskalne strategije (od strane Fiskalnog saveta RS) navedeno je da se na osnovu analiza Svetske banke, procene Fiskalnog saveta ukazuju da je ''breme'' od 440 hiljada zaposlenih u javnom sektoru moguće smanjiti za najmanje 5%, i to pre svega u oblasti obrazovanja, zdravstva, lokalne samouprave i javnih agencija. Dakle, radi se o broju od oko 22 hiljade ljudi, što zaista nije ušteda koja bi ozbiljnije poboljšala javne finansije Srbije.
Kada se broj zaposlenih u našem javnom sektoru uporedi sa ukupnom populacijom dobija se sasvim drugačija slika od one koja postoji u velikom delu javnosti. Posmatrajući broj zaposlenih u ukupnom javnom sektoru Srbije bez javnih preduzeća kao procenat ukupne populacije dolazimo do 6,2%. Ako dodamo javna preduzeća onda je to oko 7,6%. Zemlje regiona, poput Hrvatske ili Crne Gore imaju za oko jedan procentni poena viši udeo zaposlenih u javnom sektoru u ukupnom stanovništu (Slovenija za 2 procentna poena više). Velika Britanija, računajuči i javna preduzeća, ima 9,4% zaposlenih u javnom sektoru (u ukupnoj populaciji), Kanada 10,7% (od toga 2,5% u zdravstu), Nemačka 6,2%, Poljska 9,2%.

U Srbiji u obrazovanju radi oko 140 hiljada ljudi, što je 1,95% ukupne populacije, dok je evropski prosek 3,46%. Npr. u Belgiji je u sektoru obrazovanja zaposleno 3,5% ukupne populacije, u Mađarskoj 2,6%, u Poljskoj 3,1%, u Češkoj 2,7%, u Sloveniji 3,1% (eurofound.europa.eu/eiro/studies/tn1001017s/si1001019q.htm), u Grčkoj 3% (eurofound.europa.eu/eiro/studies/tn1001017s/gr1001019q.htm), u Nemačkoj 2,9%, u Britaniji 4,9%, u Rumuniji 2,1% (eurofound.europa.eu/eiro/studies/tn1001017s/ro1001019q.htm). Treba imati u vidu da je najvažniji pokazatelj koliko učitelja ili profesora zemlja ima po stanovniku (posebno od 6 do 25 godina, a kada je u pitanju starosna piramida nema mnogo razlike među evropskim zemljama). Zaposlenih u zdravstvu (sa socijalnom zaštitom) takođe ima oko 161 hiljada što čini 2,24% ukupne populacije, dok je evropski prosek duplo viši: 4,74%.

Indikativni su nalazi najnovijeg istraživanja Svetske zdravstvene organizacije (WHO). Prema toj studiji u Srbiji (kao i u Crnoj Gori) na 10 hiljada stanovnika dolazi svega 21 lekar (to je i prosek zemalja regiona Balkana). U Albaniji na 10 hiljada stanovnika dolazi 12 lekara, što je najlošiji omer u celoj Evropi, a sledi BiH koja ima 16 lekara (Albanija se nalazi na 86. mestu od ukupno 132 zemlje koje su obuhvaćene istraživanjem WHO). U regionu jugoistočne Evrope, najbolje rangirane zemlje su Makedonija i Hrvatska, u kojima na 10.000 stanovnika dolazi 26 lekara (u Sloveniji 25). Kuba zauzima prvo mesto, gde na 10.000 stanovnika dolaze 62 ljekara. U Grčkoj je takođe 62 lekara na 10 hiljada stanovnika, u Belorusiji 52, Austriji 49, Gruziji 48, Rusiji 43, Norveškoj 42, Švajcarskoj 41 lekar na 10 hiljada. U zemljama poput Gane, Benina, Zambije na 10 hiljada stanovnika dolazi svega 1 lekar.
Ako se veličina javnog sektora posmatra kroz broj zaposlenih u njemu u odnosu na ukupan broj stanovnika onda je on skroman, među najmanjim u Evropi. Naravno, mnogi će potegnuti tezu da mi ne možemo da finansiramo glomazniji javni sektor, i to je neosporno.
Druga često pominjana teza je da je produktivnost radnika u našem javnom sektoru niska u poređenju sa zapadom starog kontinenta. Međutim, poznato je da u uslužnih delatnostima, koje mahom čine javni sektor, nema drastične razlike u produktivnosti između zemalja slične kulturološke matrice. Npr. lekar opšte prakse u Nemačkoj ne može da ima značajno veću produktivnost od onog u Srbiji, a sličan je slučaj sa većim delom poslova u administraciji ili školstvu. Čak i da je razlika u produktivnosti značajna to bi samo impliciralo da je potrebno zaposliti više ljudi u javnom sektoru a manje ih plaćati. Na žalost ovo drugo je slučaj, jer su zaposleni u srpskom školstvu, zdravstvu, vojsci, administraciji plaćeni oko pet puta manje nego njihove kolege na zapadu kontinenta. Ni teza o tome da je jedino kod nas više plaćen rad u javnom sekotru nego u privatnom apsolutno ne stoji. Naime praktično sve zemlje zapad imaju istu situaciju, javni sektor ima u proseku više zarade, ali se to naravno objašnjava višim prosečnim kvalifikacijam zaposlenih, što je i u Srbiji slučaj.

Umerena javna potrošnja Srbije!

Javni sektor Srbije posmatrajući udeo javne potrošnje u BDP-u je oko evropskog proseka. Naime, uvidom u predlog konsolidovanih budžetskih rashoda za 2013. Vidi se da oni čine 49,5% BDP-a (2012. su činili 52,6% BDP-a), ali se realnim obračunom domaćeg BDP-a (koji je po Fiskalnom savetu i MMF-u potcenjem za oko desetinu) dolazi do cifre od 45% u 2013. (odnosno 47,8% u 2012).
Pozner (2011; becker-posner-blog.com/2011/09/too-many-government-workersposner.html) je istraživao vezu između broja zaposlenih u javnom sektoru i nivoa GDP-a. Pošao je od ekonomskog rezona da bi javni sektor trebalo da bude manje efikasan do privatnog (pored ostalog i zbog nedostatka profitne incijative u javnom sektoru, mahom monopolske strukture javnih agencija, kao i fakta da su zaposleni u javnom sektoru glasači). Dakle, bilo bi za očekivati da veći broj zaposlenih u javnom sektoru znači i manje efikasnu ekonomiju, te i niži GDP pc. Analiza je obuhvatila 27 zemalja (SAD, Kanada, Australia, New Zealand, Japan, Taiwan, Singapor, Izrael, zemlje zapada Evrope, uključujući Poljsku, Grčku i Mađarsku. Udeo zaposlenih u javnom sektoru (u ukupnoj zaposlenosti) varira od 6.35% u Singaporu to 33.87% u Švedskoj (udeo zaposlenih u javnom sektoru u ukupno zaposlenim 2005-08. u Hrvatskoj je iznosio 17,1%; nizak udeo zaposlenih imala je Grčka: 8,5%, a SAD umeren 16,42%). Regresiona analiza ne pokazuje nikakvu sistematsku povezanost procenta zaposlenih u javnom sektoru i BDP-a po glavi stanovnika. Dakle, ne postoji korelacija između prosperiteta jedne zemlje i broja zaposlenih u javnom sektoru.

Tagovi

javni sektor, obrazovanje, školstvo, Srbija, Zapad

postavite na |

Komentari (185)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

G r o f 15:06 19.11.2012

Re: naravoučenije, iz Pačije Škole

maksa83 15:29 19.11.2012

Re: naravoučenije, iz Pačije Škole

kakav verbalni cunami...

Obdžekšn. Cunami ima jasan pravac i smer.

vranac147 09:38 21.11.2012

Re: naravoučenije, iz Pačije Škole

mister Trut, ko Vam to drma kafez?

Ribozom 20:41 17.11.2012

sesti

Predrag Brajovic je postavio pre par nedelja pitanje koliki je udeo radnika u drzavnim preduzecima u rest of the world. Zvao sam prijatelja u Norveskoj da proverim, koji je u toj bransi. Nije znao tacan procenat, ali je odgovorio: otprilike svi

. No na to niko ne obraca paznju i ne dramatizuje tipa: 'a gde je zdrav sektor'.
Sto se tice plata u javnom sektoru mislim da one ugrozavaju ekonomiju i uticu na spoljnotrgovinski deficit

Objasnicu: Verujem da svaki veci prihod od minimalca radnici trose na luksuz*, koji je ovaj ili onaj nacin povezan sa uvozom/trosenjem deviza. Luksuz* mozda nije najbolja rec ali nadam se da razumete na sta mislim.
Sa trece strane imamo i los motiv za mlade. Mladi, obrazovani sanjaju da rade u nekom drzavnom preduzecu, evt emigriraju. Price o uspesnim preduzetnicima, smenile su price o propadanju privatnog sektora cime se ubija motiv za preduzetnistvo (ovo se mozda i namerno radi

). Manje preduzetnika, manje i posla, sledi depresija, odlazak mladih...i tako.

Goran Nikolić 21:25 17.11.2012

Re: sesti

pogrešna je teza da su ljudi koji rade u
javnom sekotru neproduktivni, odnosno da samo troše
U biti glavni resurs većine razvijenih zemalja su obrazovani ljudi,
koje stvara javni sektor, i koji ako je nerazvijen to ne može da radi,
isto važi i za zdravstvo,
npr. u SAD izdaci za zdravstvo su oko 17% GDP u Srbiji oko 6%

bensendin 21:34 17.11.2012

Re: sesti

pa da, tako i kod nas, glavni resursi vlasti su članstvo stranaka i njegova očekivanja u vezi "obezbeđenja" članova porodice u javnom sektoru. A kriterijum za posao u javnom sektoru je naravno kvalitentno obrazovanje i sposobnost.

Ribozom 21:50 17.11.2012

Re: sesti

@Goran
Nigde nisam napisao da su radnici javnog sektora neproduktivni. Ja sam u gornjem komentaru pokusao da u'vatim nit izmedju javnog sektora i najveeg trenutnog problema u Srbiji - spoljnotrgovinski deficit; kroz plate u javnom sektoru.

bookez 23:49 17.11.2012

Re: sesti

Goran Nikolić

npr. u SAD izdaci za zdravstvo su oko 17% GDP u Srbiji oko 6%

Od toga veci deo je direktno na teretu gradjana. Ne zaboravimo da je zdravstveni sistem u SAD najskuplji na svetu.

Predrag Brajovic 00:32 18.11.2012

Re: sesti

Ribozom
Predrag Brajovic je postavio pre par nedelja pitanje koliki je udeo radnika u drzavnim preduzecima u rest of the world. Zvao sam prijatelja u Norveskoj da proverim, koji je u toj bransi. Nije znao tacan procenat, ali je odgovorio: otprilike svi . No na to niko ne obraca paznju i ne dramatizuje tipa: 'a gde je zdrav sektor'.

Гледам да причамо што више утемељено, па и постављам таква питања и сам тражећи одговоре на њих. ОВДЕ је то започето и дати су у низу реплика и понеки подаци. Понешто од оног што Горан износи јесу упечатљиво, али... оно су бројке релевантне за мање више нормалне земље. Ми то нисмо, одавно. Заиста, у некој перспективи ми немамо вишак запослених у јавном сектору, али то вам је као да имате шасију од "мерцедеса" а унтра је погонски агрегат неки расклиматани мотор од "реноа 4". Наша привреда, просто, не може све ово да носи, о томе је реч. (Уз опаску о корумпираности и неефикасности и анахроним процедурама и технологијама у јавном сектору.) Тек да се не смејемо том парадоксу да је у јавном сектору већа плата него у приватном???

antioksidant 10:12 18.11.2012

Re: sesti

Тек да се не смејемо том парадоксу да је у јавном сектору већа плата него у приватном???

ovo je jedna od kljucnih stvari i to samo zbog kriterijuma za ulazak u javni sektor. treba placati da bi se privukli sposobni(ji) ali ako ti nikakvo znanje ne treba ni za koju poziciju u javnom sektoru (sve do direktora najvecih javnih preduzeca) onda je taj kriterijum besmislen
treba raditi na podizanju produktivnosti javnog sektora a to se nece postici ni nastavljanjem sadasnje prakse negativne selekcije ali ni demagoskim poklicima za smanjenje broja zaposlenih
demagozi svih partija - ujedinite se, pa da prestanemo (kao drustvo) da obracamo paznju na vas

grebostrek.lurker 11:12 18.11.2012

Re: sesti

pa da, tako i kod nas, glavni resursi vlasti su članstvo stranaka i njegova očekivanja u vezi "obezbeđenja" članova porodice u javnom sektoru. A kriterijum za posao u javnom sektoru je naravno kvalitentno obrazovanje i sposobnost.

Sa nastavnickom platom u srednjoj skoli? Al su se obezbedili...

milisav68 11:36 18.11.2012

Re: sesti

grebostrek.lurker

Sa nastavnickom platom u srednjoj skoli? Al su se obezbedili...

A zato tamo pljušte otkazi masovno.

grebostrek.lurker 12:17 18.11.2012

Re: sesti

milisav68
grebostrek.lurker

Sa nastavnickom platom u srednjoj skoli? Al su se obezbedili...

A zato tamo pljušte otkazi masovno.

A pre otkaza bila lepa platica...

a ovima vazda jadno. Jaci izbor zanimanja. A opet neko to treba da radi.

jerry307 21:29 17.11.2012

broj zaposlenih u javnom sektoru

Uzmimo primer Backe Palanke pre 40 godina je u lokalnoj upravi radilo 100 zaposlenih, sada 180 pri slicnom broju stanovnika. Verujem da je slicna situacvija u vecini opstina. Visak od 5% zaposlenih koji primaju plate iz budzeta ako uzmemo da je to 22.000 ljudi po 6.000 eura bruto godisnje je 132 miliona evra ustede godisnje. I to nije znacajno? Pare poreskih obveznika se trose nemilice. Zasto na primer poreski obveznici da finansiraju JAT sa dvadesetak miliona evra godisnje. Pa jedna Slovacka nema nacionalnog avioprevoznika pa sta im fali, plus 90% stanovnistva i ne koristi usluge avio saobracaja. Mislim da je profesor Miodrag Zec objektivan po pitanju javne potrosnje u Srbiji koja je ravna samoubistvu.

petronijevic001 21:55 17.11.2012

Re: broj zaposlenih u javnom sektoru

Јавни сектор није неки паразитски део друштва који само узима оно што други зараде.Услуге које пружа јавни сектор нису много различите од услуга које пружају субјекти који послују по тржишним принципима.

На пример, услуге у здравству и школству имају своју тржишну цену, коју можемо видети у приватним здравственим и образовним установама.Једина разлика је што држава финансира ове делатности у јавном сектору од новца свих пореских обвезника и истовремено забрањује установама јавног сектора да услуге наплаћује по тржишним ценама.

Чак и услуге класичне администрације имају неки тржишни еквивалент , на пример услуге одређених чиновника би могли да прерачунамо по адвокатској или некој сличној тарифи и да видимо колико би то износило када би те услуге биле наплаћене по тржишној цени.

Слабљење јавног сектора има своју цену, одређене услуге ће остати недоступне одређеном делу становништва.На пример, смањењем трошкова образовања тешко да ће Србија моћи да се макне од 6 % високобразованог становништва.Неке државе , Канада, Русија, САД имају око 40-50 % популације са високом школском спремом.

jerry307 22:04 17.11.2012

Re: broj zaposlenih u javnom sektoru

Ako je za posao koji moze da obavi 100 ljud zaposleno 120, onda su 20 paraziti.
Verko je bio iskren kada je odgovarao novinaru na ovu temu, parafraziram:"Jeste tacno je da je u lokalnoj upravi u Kragujevcu zaposleno 850 ljudi, da cak nemaju ni gde da sede i da bi bilo normalno da te poslove obavlja 250 ljudi, ali posto u gradu nista ne radi, ljudi moraju negde da se zaposle". Ovo je izjava od pre nekoliko godina.

hoochie coochie man 22:05 17.11.2012

Re: broj zaposlenih u javnom sektoru

смањењем трошкова образовања тешко да ће Србија моћи да се макне од 6 % високобразованог становништва.

Smanjenjem izdvajanja za javni sektor ne znaci automatski smanjenje davanja skolstvu.
Moze da znaci recimo smanjenje davanja politickim partijama a ne skolstvu.
Moze se i unutatr samog skolstva napraviti pametnije trosenje.
Da li kvalitet srpskog skolstva popravljaju skole sa jednim ili dva djaka u nekim vukojebinama, gde se mora platiti ucitelj, pomocni radnik, grejanje struja isve ostalo, ili se to dete moze skolovati na neki drugi nacin, obezbedjivanjem smestaja u nekom blizem mestu ili obezbedjivanjem prevoza do tog blizeg mesta?

Канада, Русија, САД имају око 40-50 % популације са високом школском спремом.

Kako ce da se razvije privreda koja ce zaposliti tih 60% visokoobrazovanih ako joj se natovari na ledja ovoliki javni sektor?
Cemu onda sluze toliki obrazovani ako nemaju posao?

vranac147 09:47 21.11.2012

Re: broj zaposlenih u javnom sektoru

privatne zdravstvene naplate, ali i usluze, i to za mnogo manje para nego drzavne. firmu i mene zdravstveno osiguranje koshta oko 200 evra, 2 godine (2400 evra) ja ga nisam koristio, pre 2 meseca sam imao ozbiljnih zdravstvenih problema, i posle shetanja od 2 dana i zakazivanja tipa "dodji u onu tamo sredu" ja sam bio primoran da odem kod privatnika. tamo sam za prosho sa 100 evra ali sam zavrshio sve za 2 dana.

zdravstvo mozda nije preglomazno, al je krajnje neefikasno. i treba im rezanje finansija, pod hitno, a nama treba isplata bruto plata. pa kad odem kod drzavnog ili privatnog, da im samo dam broj osiguranja, pa nek naplate.

tetkino 21:50 17.11.2012

Razlika između troška i ulaganja

je jedna od stvari koje Srbi nikako da nauče.

Zdravstvo nije trošak - to je ulaganje. Bolesno stanovništvo nije radno sposobno stanovništvo. Bolestan čovek ne može da radi. Možeš ti da ga goniš koliko hoćeš, njegova produktivnost će biti slaba, radni vek i životni vek skraćen, neće moći da ostvari porodicu i podiže decu itd.

Školstvo nije trošak - to je jedino ulaganje koje nam se može isplatiti. Samo sa obrazovanom populacijom, možemo da razmišljamo o tome kuda sutra. Nekvalifikovan radnik mora da se zadovolji bilo kakvim uslovima, kvalifikovan može da se i sam izbori da stvori uslove za svoj rad.

Pravosuđe, policija i sud nisu trošak - to su temelji normalne države koje bi trebalo da omoguće stabilnost, pravnu državu, normalne uslove za život i rad.

Mi bi morali da se pozabavimo time da za pare koje izdvajamo dobijemo najbolje moguće - umesto toga mi štedimo na onome što nas jedino i može iščupati, jer nema para.
Nećemo da vidimo da ušteda danas donosi katastrofalnu štetu za 4 - 8 -12 - 16 -20 godina, jer smo navikli da kao i naši političari mislimo unapred samo 6 meseci ili godinu dana ili do kraja mandata.

Švedi ne plaćaju grejanje, jer se greju na otpad. I mi smo imali akciju "Očistimo Srbiju" i svi znamo naše rezultate.
Da moramo da štedimo znamo svi, ali pametan čovek ne štedi na temeljima kuće koju gradi, da bi ugradio mermer na ulazu.

Goran Nikolić 22:02 17.11.2012

Re: Razlika između troška i ulaganja

zamka u smanjivanju veličine javnog sektora
je i u tome da se pasivizira dato društvo,
jer bez ulaganje u školstvo, posebno,
nema elite,
ako nema elite onda se nameće ideja
da su nam potrebni konsultanti.....

poreznik2 22:36 17.11.2012

Re: Razlika između troška i ulaganja

Školstvo nije trošak - to je jedino ulaganje koje nam se može isplatiti.

Zdravstvo nije trošak - to je ulaganje.

Kakvo zdravstvo, kakvo škostvo, koliko efikasno, šta se dobija kao krajnja korist?
Svako ulaganje je trošak, ako na kraju nema dobitka.
Ako školuješ 500 lekara svake godine a već ih imaš par hiljada na birou. Bacaš pare. Bolje otpusti deo profesora i zaposli još lekara.

Hirug u Srbiji prošečno ima 50 operacija godišnje u EU oko 250. Kod nas na VMA neki hirurzi imaju oko 270 godišnje. Ako je problem do materijala, otpusti deo lekara i od tih para kupi opremu i imaćeš veću produktivnost.

Nije bitan broj zaposlenih sam po sebi, bitna je efikasnost. Šta dobijemo za pare koje damo, a šta dobiju u EU. Koliko javna preduzeća uzmu BDP i koliko ga stvore. Koliki je odnos kod nas, a koliki u EU.

tetkino 22:51 17.11.2012

Re: Razlika između troška i ulaganja

Slažem se potpuno sa onim što ste rekli.

Bitno je šta ja dobijam za pare koje dajem.
Ali da bi znao šta dobijam ja prvo moram da znam šta mi je cilj, šta treba raditi da bi se cilj postigao, pa onda da merim rezultate rada prema tome kojiko doprinose ostvarenju cilja.

Ali mi se nikad ne bavimo ciljevima, organizacijom, radom - mi se samo i uporno frljamo ciframa. Ovih ima previše, onih ima nedovoljno - na osnovu čega?

Mi nikad ne ulazimo u suštinu ni jedne stvari - ni kako pojedinci ni kao država.
Da mi znamo šta hoćemo, kako mislimo da do tog cilja dođemo i koliko para smo spremni da potrošimo, znali bi ocenimo i da li je nečiji rad svrsishodan i koliko nam ljudi treba. Tek kad znamo sve činjenice možemo da govorimo o broju.
A mi uporno i jedino pričamo o brojevima.

Ako ja napravim toliko komplikovane procedure da mi treba 100 ljudi da završi papire, a ti dodješ i otpustiš 10 - 20 -30 njih sistem će se raspasti.
I ti ćeš napraviti veću štetu time što si zaustavio sistem nego što si uštedio od plata.
Zato prvo moraš da budeš maher koji će da provali moj sistem, da vidi šta taj sistem treba da radi i da osmisliš svoje procedure i pravila koja će moći da odradi 50 ljudi podjednako kvalitetno, kao što je odrađivalo mojih 100 i tad otpusti ovih 50 viška. I imaćeš apsolutnu korist.

Ali za takve reforme treba znanja i pameti i hrabrosti - a to je roba koja je ovde vrlo deficitarna.

poreznik2 22:02 17.11.2012

Trkali se Rus i Amerikanac

Trkali se Rus i Amerikanac i pobedio Amerikanac.
Ruski medija javljaju da je bila trka i da je Rus zauzeo odlično drugo mesto, a Amerikanac bio predposlednji.

U Srbiji u obrazovanju radi oko 140 hiljada ljudi, što je 1,95% ukupne populacije, dok je evropski prosek 3,46%. Npr. u Belgiji je u sektoru obrazovanja zaposleno 3,5% ukupne populacije, u Mađarskoj 2,6%, u Poljskoj 3,1%, u Češkoj 2,7%, u Sloveniji 3,1% (eurofound.europa.eu/eiro/studies/tn1001017s/si1001019q.htm), u Grčkoj 3% (eurofound.europa.eu/eiro/studies/tn1001017s/gr1001019q.htm), u Nemačkoj 2,9%, u Britaniji 4,9%, u Rumuniji 2,1% (eurofound.europa.eu/eiro/studies/tn1001017s/ro1001019q.htm). Treba imati u vidu da je najvažniji pokazatelj koliko učitelja ili profesora zemlja ima po stanovniku (posebno od 6 do 25 godina, a kada je u pitanju starosna piramida nema mnogo razlike među evropskim zemljama). Zaposlenih u zdravstvu (sa socijalnom zaštitom) takođe ima oko 161 hiljada što čini 2,24% ukupne populacije, dok je evropski prosek duplo viši: 4,74%.

Učitelji ili profesori ne opslužuju celu populaciju, već potencijalne učenike i potencijane studente, kao što je navedeno ali nigde ne stoji koliko to iznosi kod nas. S obzirom koliko smo stara nacija i koliko se malo dece rađa, mi imamo slučaj da imamo više mesta u srednjim školama nego što imamo potencijalnih srednjoškolaca, za nekih 10 000 mesta. Mi imamo višak zaposlenih u srednjim školama. Školstvo nam ima višak zaposlenih.
Pravi podatak za osnovne škole, koliko ljudi radi u osnovnom obrazovanju po jednom osnovcu. Koliko ja znam otprilike sedam osnovaca po jednom zaposlenom.
Isti podatak je potreban za srednje škole i fakultete.
Takođe koliko imamo škola i odeljenja sa manje od 10 đaka?

Javni sektor Srbije posmatrajući udeo javne potrošnje u BDP-u je oko evropskog proseka. Naime, uvidom u predlog konsolidovanih budžetskih rashoda za 2013. Vidi se da oni čine 49,5% BDP-a (2012. su činili 52,6% BDP-a), ali se realnim obračunom domaćeg BDP-a (koji je po Fiskalnom savetu i MMF-u potcenjem za oko desetinu) dolazi do cifre od 45% u 2013. (odnosno 47,8% u 2012).

Bez plana da se vraćaju dugovi koje javni sektor ima, dugovi bolnica treba da postanu dugovi Republike. Dug nastaje kada trošiš nešto što nemaš, što znači da javna preduzeća koja imaju ogromne dugove, konstantno troše više nego što dobijaju, što znači da troše više od gore navedenog. Ni jedan od gore navedenih podataka ne vredi ništa dok se ne uračuna dug koja javna preduzeća prave, plus dug koji pravi i ima Republika kroz pokrivanje javne potrošnje.

Šta je za penzionim dugom. Pošto penzioni fond ne postoji, država uzme X dinara i obeća trenutno zaposlenim da će dobiti penzije Z dinara u budućnosti. Država se zadužila tih X dinara mora da vrati koliko tačno, niko nema pojma ali u svakom slučaju to je dug države, u kome javna preduzeća imaju veći udeo od privrede jer javna preduzeća imaju veće plate u proseku od privrede.

Ako se dug države uvede u igru, onda raste udeo budžeta u BDP. I videćemo da je udeo budžeta u BDP mnogo veći nego gore navedeno i da javna preduzeća troše mnogo više od budžeta i BDP nego što gore piše.

tetkino 22:31 17.11.2012

Re: Trkali se Rus i Amerikanac

Nije da je vikipedija neki izvor, ali

At primary level student/teacher ratios vary significantly between EU Member States; from around 20 pupils on average per teacher in France and the United Kingdom to around 10 pupils only per teacher in Malta, Lithuania, Denmark and Poland. The average ratio for all countries fell from around 16 pupils per teacher in 2000 to 14 in 2009.

At upper secondary level (general education such as high school and vocational training leading to a labour market qualification), student/teacher ratios are slightly lower than at primary level (12.5 students per teacher in 2009), and the decrease has been less significant over the last decade. The variation in ratios between countries is also smaller than for primary education; ranging from 8 to 9 students per teacher in Portugal, Luxembourg and Spain to more than 16 in Estonia, the Netherlands and Finland.

While this shows that countries have increased teacher resources in the school system, it does not necessarily mean that more teacher time is allocated to pupils (the correlation between the student/teacher ratio and class size is positive at 0.5). This also depends on other factors, such as special needs education and the degree to which classes are specialised at upper secondary level. Class sizes also decreased during the last decade but by far less than student/teacher ratios (less than 1 percentage point).

A kod nas,

Odnos učenik/nastavnik:

- osnovna škola - 10,6
- srednja - 9
- fakultet 18,7

I sad je glavni problem našeg obrazovanja - višak nastavnika:
- ništa organizacija
- ništa loš plani program
- ništa loši udžbenici
- ništa odsustvo plana i smisla i cilja

Iz ovih cifara se vidi da bez obzira na minimalan priraštaj i maksimalno izmišljanje predmeta mi i dalje nemamo drastičan višak "nastavnika".
Bilo bi interesantno uporediti broj predmeta za svaku vrstu obrazovanja - to je ono što nama podiže broj "nastavnika", dok nam broj dece u učionici ostaje previsok.

Da li su oni pravi ljudi, na pravom mestu, da li su dovoljno obučeni za svoj posao, da li imaju priliku da ga rade na pravi način, da li ostvaruju pozitivne rezultate u svom radu to su sve stvari o kojima bi se dalo raspravljati, a sam broj je manje sporan.

poreznik2 23:20 17.11.2012

Re: Trkali se Rus i Amerikanac

I sad je glavni problem našeg obrazovanja - višak nastavnika:
- ništa organizacija
- ništa loš plani program
- ništa loši udžbenici
- ništa odsustvo plana i smisla i cilja

Definitivno sve ovo je problem, ali ovo gore ne troši pare, gore navedene stvari samo utiću na kvalitet krajnjeg proizvoda. Obrazovanje učenika.

Kad kažemo 10.9 kod nas po učeniku, treba pomnožiti ovaj broj sa prosečnim fondom časova, tako da gornji broj pada sigurno ispod 10.

Podatak koji još nedostaje je koliko traje školski dan. Za Francusku znam da provode ceo dan u školi i prosečno u osnovnoj školi učitelj, nastavnik radi 31 radni sat u radnoj nedelji. Kod nas je pun fond časova 20 časova.

Kod nas u srednjim i osnovnim školama imaš 3000 ljudi bez norme (bez ikakvih časova). U Beogradu 41 učitelja koji ne rade ništa.

Virtuelni Vasilije 23:11 17.11.2012

slika

Goran

Udeo zaposlenih u javnom sektoru u odnosu na ukupan broj zaposlenih (oko 26%, ne računajući javna preduzeća), koje je znatno viši nego na Zapadu, glavni je argument za otpuštanje zaposlenih.
..............................
Kada se broj zaposlenih u našem javnom sektoru uporedi sa ukupnom populacijom dobija se sasvim drugačija slika od one koja postoji u velikom delu javnosti.

Gorance,

stvar je u tome da je samo ova prva statistika bitna kao kriterijum da li je javni sektor preveliki i da li ga treba kresati. A druga statistika nam samo daje dodatnu informaciju da je ocigledno broj zaposlenih izvan javnog sektora mali u odnosu na ukupan broj stanovnika sto dalje znaci a da je broj onih koje treba izdrzavati pored javnog sektora (penzioneri, nezaposleni, socijalni slucajevi) isto vrlo veliki. Pa je to samo jos jedan dokaz da je sacica onih koji sve to izdrzavaju preopterecana i da je treba rasteretiti.

Sto se mene tice jedino si uverljiv kad kazes da otpustanje 5% javnog sektora "zaista nije ušteda koja bi ozbiljnije poboljšala javne finansije Srbije". Ali ja iz toga zakljucujem da bi trebalo otpustiti nekoliko puta vise! E sad naravno sa stanovista vecine gradjana bi trebalo najmanje otpustati one koji su im najpotrebniji kao sto su zdravstveni i prosvetni radnici a najvise birokratiju iz raznih organa uprave od opstine pa sve do vrha drzave. Ne sumnjam da ce se, kad i ako do otpustanja dodje, desiti upravo suprotno i da ce najbolje proci pomenute birokrate, referenti za sve i svasta, koji izmisljanjem raznih propisa opravdavaju svoju neophodnost i zagorcavaju zivot onima na cijoj grbaci zive - gradjanima i privredi...

Steta samo sto nam nisi dao neki podatak kolike su razlike u zaradama izmedju "parazita" i onih koji ih izdrzavaju - ja bih se kladio da su prilicno velike i to u korist ovih prvih

petronijevic001 01:05 18.11.2012

Re: slika

Отпуштање у јавном сектору није никакво растерећење за запослене у индустрији(које одавно нема).

Држава која се мучи да састави крај са крајем мора у врло кратком периоду да издвоји значајне износе за отпремнине , јер се вишак запослених у јавном сектору не може најурити на улицу.Држава мора у врло кратком року да им исплати 10, 20 или 30 плата а иначе би то морала да уради за 1,2 или 3 године.То ће бити додатно оптерећење за пореске обвезнике .Евентуална уштеда ће се осетити за 4-5 година али држава би сада морала да има на располагању плате за те отпуштене за наредних 1,2 или 3 године, у зависности од висине отпремнине.

У врло кратком периоду, порески обвезници ће морати да буду још више отперећени да би држава могла да исплати отпуштене, а неко растерећење ће се осетити за пар година, када држава можда буде банкротирала.

hoochie coochie man 01:11 18.11.2012

Re: slika

Држава мора у врло кратком року да им исплати 10, 20 или 30 плата а иначе би то морала да уради за 1,2 или 3 године

To u slucaju da se otpuste po trenutno vazecim zakonima.
Ali zakoni se mogu i promeniti, zar ne, a upravo promena zakona je nacin da se stanje u drzavi menja, popravlja.
Evo, jedan od glavnih uslova MMFa je da se menja zakon o radu u smeru manjih prava zaposlenih.

milisav68 11:07 18.11.2012

Re: slika

hoochie coochie man

To u slucaju da se otpuste po trenutno vazecim zakonima.
Ali zakoni se mogu i promeniti, zar ne, a upravo promena zakona je nacin da se stanje u drzavi menja, popravlja.
Evo, jedan od glavnih uslova MMFa je da se menja zakon o radu u smeru manjih prava zaposlenih.

Ma da, džabe priča o javnom sektoru kad su zakoni loši a sudstvo još gore - a to svi preskaču.

Broj i efikasnost bi se vrlo lako rešio kontrolom i kaznama.

Samo tu dolazimo do začaranog kruga.

Partije bira ili "bira" narod, one zapošljavaju u javnom sektoru....

darkool 23:58 17.11.2012

stani i razmisli

da ne ulazim u filozofsku raspravu sta trebe da bude uloga vlasti i cime trebe da se bavi po mom misljenju, mnogo je bitniji udeo broja zaposlenih u javnom sektoru u odnosu na broj zaposlenih nego u odnosu na celu populaciju.
(i sad cu da se derem)
NE PLACA IH POPULACIJA NEGO ZAPOSLENI.

petronijevic001 01:15 18.11.2012

Re: stani i razmisli

darkool

NE PLACA IH POPULACIJA NEGO ZAPOSLENI.

Мислим да је велики проблем што запослени у Србији не стварају неку реалну новостворену вредност .Реч је углавном о неким остацима индустрије(физички ниво производње на нивоу 1999 године), нешто пољопривреде која је у великим проблемима и огромном услужном сектору који је прегломазан за данашњу реалну производњу у Србији.2 реална сектора, индустрија и пољопривреда прилично зависе од државе.

antioksidant 10:15 18.11.2012

Re: stani i razmisli

NE PLACA IH POPULACIJA NEGO ZAPOSLENI.

porez na zarade nije bas jedini (uostalom, najveci deo nameta na zarade su penziono i zdravstveno - osiguranje, tj zaposleni direktno placaju da oni steknu neka prava)
a mi poreze vise ubiramo iz potrosnje

darkool 18:13 18.11.2012

Re: stani i razmisli

ko stvara nekakvu (kakvu god) vrednost da bi potrosnja bila moguca (a i funkcionisanje poncijeve seme zvane penziono i zdravstveno)?(mozda penzioneri ili deca, a da nisu nezaposleni)

p.s.
a o piramidalnim semama (prevarama) kao sto su zdravstveno i penziono tek bi valjalo popricati.

vladaxy 09:44 18.11.2012

Kad se sve sabere i oduzme..

Školstvo treba potpuno prepustiti privatnom sektoru, jer ova naša kaljuga je posledica 60 godina državnog obrazovanja. Takođe i zdravstvo. Svako ko je jednom otišao na pregled kod privatnika zna koliko je drugačiji odnos prema pacijentu. Bez gomile pečata, izvoda, potvrda može da se živi itd...

Tako da treba ukinuti državno zdravstvo, školstvo, privatizovati sva državna preduzeća, pootpuštati gomilu parazita iz administracije itd... teko onda može da se priča o nekom napretku. eventualno za početak vaučerizacija školstva.
A argument da ti koji rade u državnim službama dobijaju plate koje troše ne stoji, jer ta njihova plata prvo mora da se uzme nekom privatniku, koji bi je svavkako pametnije potrošio.

filipmaric 09:53 18.11.2012

Re: Kad se sve sabere i oduzme..

Tako je. Ukinimo Univerzitet u Beogradu i Univerzitet u Novom Sadu i prepustimo da nas iz kaljuge izvedu i u svetlu budućnost uvedu Mića Jovanović Megatrend i slični.

milivoje_bg 10:10 18.11.2012

Re: Kad se sve sabere i oduzme..

vladaxy
Školstvo treba potpuno prepustiti privatnom sektoru, jer ova naša kaljuga je posledica 60 godina državnog obrazovanja. Takođe i zdravstvo. Svako ko je jednom otišao na pregled kod privatnika zna koliko je drugačiji odnos prema pacijentu. Bez gomile pečata, izvoda, potvrda može da se živi itd...

Tako da treba ukinuti državno zdravstvo, školstvo, privatizovati sva državna preduzeća, pootpuštati gomilu parazita iz administracije itd... teko onda može da se priča o nekom napretku. eventualno za početak vaučerizacija školstva.
A argument da ti koji rade u državnim službama dobijaju plate koje troše ne stoji, jer ta njihova plata prvo mora da se uzme nekom privatniku, koji bi je svavkako pametnije potrošio.

Јесте !
Приватник би (у већини случајева) купио још једног џипа. Не мислиш да би, ваљда, исплатио заостале плате својим запосленима (макар онај "бели" део), није луд.
То не би било паметно.

vladaxy 11:30 18.11.2012

Re: Kad se sve sabere i oduzme..

Ukinimo Univerzitet u Beogradu i Univerzitet u Novom Sadu

Ko nas je doveo do ovakvog stanja? Bivši studenti ekonomskih, pravnih, FPN, medicinskih fakulteta državnih univerziteta. To je proces koji je trajao godinama.

Ko otežava poslovanje privrednicima? Državna administracija i birokratija.

Ko otežava normalan život građanima kretenskim propisima i procedurama? Birokratija.

A vi očekujete da se nešto promeni sa istim sistemom i istim ljudima??

Ajnštajn: “Ludost: raditi istu stvar iznova x puta i očekivati drukčije rezultate.”

bensendin 13:09 18.11.2012

Re: Kad se sve sabere i oduzme..

Tako je. Ukinimo Univerzitet u Beogradu i Univerzitet u Novom Sadu i prepustimo da nas iz kaljuge izvedu i u svetlu budućnost uvedu Mića Jovanović Megatrend i slični.

Таквих ће бити док буде и послодавца заинтересованог за њихове дипломе. Због њега и постоје, они су последица

filipmaric 13:28 18.11.2012

Re: Kad se sve sabere i oduzme..

bensendin

Таквих ће бити док буде и послодавца заинтересованог за њихове дипломе. Због њега и постоје, они су последица

Tačno. No, čini mi se da je država za ovakve najbolji poslodavac. Evo, na primer, jedan je zaseo na prilično visoku poziciju u državnom aparatu: Nebojša Stefanović. Uostalom, i ministar prosvete u dva mandata potiče sa ove prestižne institucije. Nešto mi ne deluje da se uspešne kompanije otimaju za ovako perspektivne i stručne kadrove. No, kada ukinemo državno školstvo koje nas je uvelo u kaljugu (naravno, ne zato što je loše organizovano, već isključivo zbog toga što je državno), onda će svi uvideti koliko je bolje kada je obrazovanje privatno (naravno, ne zato što je dobro organizovano, već isključivo zbog toga što je privatno).

filipmaric 13:35 18.11.2012

Re: Kad se sve sabere i oduzme..

vladaxy

Ko nas je doveo do ovakvog stanja? Bivši studenti ekonomskih, pravnih, FPN, medicinskih fakulteta državnih univerziteta. To je proces koji je trajao godinama.

A za to je, naravno, bitna isključivo vlasnička struktura univerziteta, a ne njihova unutrašnja organizacija i način rada. Kada se promeni vlasnička struktura i sve bude privatno, onda će se kao čarobnim štapićem sve promeniti.

vladaxy

Ko otežava poslovanje privrednicima? Državna administracija i birokratija.

Sa ovim sam saglasan.

vladaxy

Ko otežava normalan život građanima kretenskim propisima i procedurama? Birokratija.

I sa ovim.

vladaxy

A vi očekujete da se nešto promeni sa istim sistemom i istim ljudima??

A onda će se umesto hiljada nepotrebnih i nestručnih pravnika i ekonomista koji zauzimaju pozicije u državnom aparatu pojaviti hiljade nepotrebnih menadžera koji će zauzeti njihove pozicije, no pošto su oni školovani na privatnim univerzitetima, oni će biti stručni pa će sve biti potpuno drugačije.

nikvet pn 22:54 18.11.2012

Re: Kad se sve sabere i oduzme..

vladaxy
Školstvo treba potpuno prepustiti privatnom sektoru, jer ova naša kaljuga je posledica 60 godina državnog obrazovanja. Takođe i zdravstvo.

Kod nas je trenutno 3/4 farmacije, 4/5 veterine i 9/10 stomatologije privatna praksa. Uložili kintu i izašli na crtu. Otprilike 25 000 fakultetskih plata iz budžeta manje i isto toliko poreskih obveznika više.
Postali su, dakle, gnusni pohlepni privatnici sa džipovima ( i tompusom, naravno ) i nije se srušio svet. Država umesto da troši od njih prihodi a korisnici generalno imaju bolju uslugu za razumnu cenu.

vladaxy 23:55 18.11.2012

Re: Kad se sve sabere i oduzme..

Država umesto da troši od njih prihodi a korisnici generalno imaju bolju uslugu za razumnu cenu.

Ja sam rekao da država prvo uzima "korisnicima" pare i daje državnim službama, tako da "korisnicima" ostaje manje para da bi u većoj meri koristili usluge pohlepnihgnusnihsatompusima privatnicima.

Ko je tu pohlepan i gnusan? Onaj koji ti uzima pare bez da te pita da li želiš da koristiš njegove usluge (država) ili onaj kome dobrovoljno daješ svoj novac za neku uslugu (privatnik)?

dragan7557 12:08 19.11.2012

Re: Kad se sve sabere i oduzme..

vladaxy 09:44 18.11.2012
Kad se sve sabere i oduzme..
Školstvo treba potpuno prepustiti privatnom sektoru,

Ja recimo mislim da prvo treba privatizovati ustanove zatvorenog tipa, u narodu poznate kao ludre, a privatni kapital će već nači način da se tamo oplodi.

Naravno i boravak u njima će budućim potrošačima njihovih usluga biti daleko prijatniji nego u ovim državnim.

cerski

cikabosko 10:58 18.11.2012

БИРОКРАТИЈА

Јавни сектор ваљда постоји да би опслуживао оне ван јавног сектора.
У Србији је јавни сектор учинио све да упропасти оне ван јавног сектора.

Dejan Nikolic 12:16 18.11.2012

Evo i ja da viknem " Zamena teza"

Nije problem broj zaposlenih u javnom sektoru. Kao sto su neki vec napomenuli ima zemalja gde je procenat ljudi koji tamo rade mnogo veci nego kod nas. Problem je sta i kako oni rade i koji sistem uspostavljaju.

Javni sektor je neefikasan, spor, bahat i meni ono sto najteze pada, sve koji nisu u javnom sektoru smatra za kriminalce. Otud i procedure koje guraju i brane.

Slazem se da otpustanje 22000 ljudi nista nece resiti ali ce poslati poruku. Nijedan posao ne sme da se smatra sigurnim. Nema vise "stalnog zaposlenja". Ako radis u javnom sektoru tamo si zaposlen kao neki strucnjak ili profesionalac za obavljanje servisa gradjanima i pravnim licima.

Baratanje statistikom vesto prikriva pravi problem javnog sektora u Srbiji. A to je da postoji sebe radi a ne gradjana i privrede radi. Tu je razlika koju treba traziti procentualno u odnosu na druge zemlje.

gordanac 14:17 18.11.2012

kontekst & činjenice

Na početku Gorane - jednašalamala: mnogo dobar naslov :)), jer su mitovi najčešće što se razmenjuje i inače, nezavisno od teme, mitovi, a ne kontekst i činjenice.

MIT 1. - uštede
- nepodeljeno mišljenje je da su uštede u budžetima neophodne jer se smatra da se tako smanjuje deficit, pri čemu se ne određuje unapred iznos uštede (ni kratkoročno ni dugoročno), a misli se prevashodno na zaposlene u javnoj upravi svih nivoa, koja inače po broju spada u "normalno pripadajući broj" poredeći brojeve i kontekste sličnih društava, pri čemu je motiv za smanjenjem broja mnogo više i češće nezadovljstvo kvalitetom rada tih zaposlenih nego što se zaista razmatra korist od ukupnog smanjenja njihovog broja, pa "pritisak" za smanjenje broja bude takav i toliki da "uguši" svaki zahtev za promenom naćina rada u upravi i ostavlja otvorenim pitanje "kako će manji broj ljudi raditi na veće zadovoljstvo korisnika njihovih usluga?" ako ostajemo samo pri smanjivanju broja, a ne i pri promeni načina njihovog rada. Ušteda za (volšebno) prepolovljeni broj (u novcu) ne može da sam po sebi donese takav efekat
MIT 2. - svi sem uprave su OK
- u strukturi budžetskih plata su zaposleni u zdravstvu, prosveti, na univerzitetima, vojska, policija, sudije, tužioci, u sektoru socijalne politike, delimično i zaposleni u javnim preduzećima, ... a dilema o uštedama ostaje i za njih: da li smanjivati njihov ukupan broj i / ili menjati način na koji rade (propisima, nadzorom, kampanjama, pritiskom,...), pri čemu za njih nije nepodeljeno mišljenje da treba samo smanjivati broj, a o smanjivanju zarada nema ni govora, naprotiv, postoji obaveza pregovaranja o njihovim zaradama, dakle, ako prepolovimo (volšebno) njihov broj ta ušteda u novcu neće sama po sebi doneti veći kvalitet i zadovoljstvo obavljanjem njihovog posla, a za zajednički, budžetski novac
MIT 3. - iznosi ušteda
- paradoksalno, "najveći trošak" budžeta su iznosi za penzije, od 37% do 32% ukupnog budžeta (godinama) i taj iznos je najveća "pojedinačna" stavka o kojoj i ne može biti govora da se "prepolovljuje" ili smanjuje (naprotiv, već dva puta je povećana), a radi se (u toku ove godine) o oko 3,5 milijardi evra rashoda s kojim mnogi budući budžeti moraju računati
MIT 4. - fondovi ne mogu biti direktni korisnici, samo indirektni
- oba fonda su indirektni korisnici budžeta, pa kao takvi imaju sasvim poseban status u strukturi javnih prihoda i rashoda, (i u budžetskom sistemu), ali to skoro nikome nije tema i svaki pokušaj da se o njihovom položaju otvori debata razbija se o neverovatne (a očekivane) otpore

STRUKTURA MITOVA:
- uvek se govori o delimičnim informacijama, nikada (ili vrlo retko) o celokupnom kontekstu, čime mit redovno dobija "na snazi"
- statistika (nijedna i nikakva) nikada nije deo nijednog mita, osim što se pojedini podaci manipulativnim tehnikama predstavljaju kao argument i dokaz da se nešto menja (ili ne menja, svejedno)
- mitovi su samoodrživi, na žalost, a ljudi ih jednostavno (i razumljivo) mnogo više vole nego realne kontekste, mitovima se ne upravlja, oni upravljaju procesima

I da završim sa proverenom činjenicom: "you can`t manage what you can`t measure", pa tako svaki izostanak realnog, izmerenog konteksta istovremeno onemogućava i dobro upravljanje.

Ideja o postepenom povlačenju poreskog plaćanja zdravstva, školstva, socijalne politike, ... ostavlja otvorenim problem kvaliteta pruženih usluga, a teorija da u tom slučaju "tržište i konkurencija rešava taj problem" za sada daje slabe rezultate, što ne znači da to nije dobar pravac procesa smanjivanja budžetskih izdataka na koje smo navikli da budu - budžetski. Slično kao i smnajivanje doprinosa po zaposlenom za svakog poslodavca, što ima za cilj rasterećenje poslodavca i stvaranje odgovornosti za samog zaposlenog za brigu o uslugama koje se (za sada) plaćaju budžetskim novcem svih.

Kontekst je sve, same brojke bez konteksta umeju da budu sasvim neupotrebljive, a da pri tome nisu netačne, naprotiv.
A kontekst je:
- ostvariti uštede u budžetu, istovremeno podići kvalitet svake usluge za koje se iz budžeta dobija novac i pri tome obezbediti ukupan rast privrede.
Debata treba da se vodi o tome kako to učiniti, sa minimumom prisustva (neizbežnih) mitova.
Svaki predlog da se krene od rešenja kojima se podiže kvalitet usluga za koje davalac usluga dobija novac iz budžeta podrazumeva propise, nadzor, nagrade i kazne. I zahteva mnogo više znanja nego predlog "smanjiti broj administracije", koliko god imala razumevanja za nezadovoljstvo ljudi kvalitetom rada ili broja zaposlenih u upravi.

antioksidant 14:22 18.11.2012

Re: kontekst & činjenice

antioksidant 14:22 18.11.2012

Re: kontekst & činjenice

paradoksalno, "najveći trošak" budžeta su iznosi za penzije,

zasto je ovo paradoksalno?

gordanac 14:32 18.11.2012

Re: kontekst & činjenice

antioksidant
paradoksalno, "najveći trošak" budžeta su iznosi za penzije,

zasto je ovo paradoksalno?

Zato što ne može da se menja, a iznosom je jedina stavka čijom izmenom se dolazi do dramatičnih promena u budžetu.
Izvini ako nije dobra reč "paradoksalno", rado prihvatam bio koji bolji izraz koji bi označio objašnjenje (gornje)

vladaxy 14:33 18.11.2012

Re: kontekst & činjenice

a teorija da u tom slučaju "tržište i konkurencija rešava taj problem" za sada daje slabe rezultate

Možda zarto što se ljudima ne ostavlja bruto plata da sami odlučuju kako će da je troše i kod koga???

petronijevic001 14:34 18.11.2012

Re: kontekst & činjenice

filipmaric

... država za ovakve najbolji poslodavac...

Држава је за све запослене најбољи послодавац.У државном сектору се још морају поштовати одређени прописи у погледу запослених .Приватни послодавци су углавном фактички ослобођени поштовања већине обавеза према радницима.Законодавство ставља државне службенике у гори положај од лица у класичном радном односу , али у пракси држава поштује радно законодавство а приватни послодавци су ослобођени те дужности.

gordanac 14:36 18.11.2012

Re: kontekst & činjenice

vladaxy
a teorija da u tom slučaju "tržište i konkurencija rešava taj problem" za sada daje slabe rezultate

Možda zarto što se ljudima ne ostavlja bruto plata da sami odlučuju kako će da je troše i kod koga???

Ne.
I to je mit, svojevrstan, ali je druga tema.

marsupilami_zp 14:41 18.11.2012

Re: kontekst & činjenice

"kako će manji broj ljudi raditi na veće zadovoljstvo korisnika njihovih usluga?"

Upravo o tome se radi! Pored mita o skupom državnom aparatu, postoji i "mit" o dugim listama čekanja za operaciju, prenatrpanim odeljenjima u školama, dužini sudskih sporova itd... Dakle, pitanje je kako ubrzati proces uprave, kvalitet školovanja i zdravstva sa manjim brojem ljudi??? Po meni postoji samo jedan način a to je restriktivniji način zapošljavanja u državnoj upravi, i naravno toliko često u poslednje vreme pominjana departizacija koja je na dobrom putu da postane mit! :)

Pored ovog pitanja, postavlja se još jedno jako bitno pitanje ko stoji iza tih mitova? U ovom slučaju nesporno je da je to privatni sektor koji u uslovima loše privredne aktivnosti trpi značajan pritisak i prirodna je njihova želja za većim delom kolača.

I na kraju pitanje svih pitanja je da nekim čudom država Srbija predstavlja neku vrstu "samoodrživog, utopijskog organizma" koji može da funcioniše bez državne uprave i da se sva budžetska sredstva skrenu u privatni sektor DA LI BI TAJ NOVAC ZAVRŠIO U DŽEPOVIMA RADNIKA ILI NA EGZOTIČNIM RAČUNIMA MIŠKOVIĆA, BEKA, KOSTIĆA, itd.???

antioksidant 15:29 18.11.2012

Re: kontekst & činjenice

Zato što ne može da se menja, a iznosom je jedina stavka čijom izmenom se dolazi do dramatičnih promena u budžetu.

moze da se menja mada nije lako (za pocetak da se ne povecava da bi se sklopila koalicija kao pre 4 godine) a nije ni jedina stavka sa znacajnim ucescem. najznacajnija jeste ali nije jedina.

hvala na objasnjenju, stvarno me je zbunila ta rec

vladaxy 17:13 18.11.2012

Re: kontekst & činjenice

I to je mit, svojevrstan, ali je druga tema.

Da li vi dobijate platni listić svaki mesec??? Vama je mit da se ljudima odbija 60% od bruto plate da bi se platili porezi penziono. zdravstveno i ostale nametnute dažbine???

Pa naravno da kad mi se sve to odbije, ne ostane mi novac da idem privatno kod lekara gde je usluga mnogo bolja a o penziji i da ne pričam. Niko me ne pita da li želim da uplaćujem i ako želim koji fond bi mi najviše odgovarao.

Ali prirodno je da političari brane ovakav sistem.

, od čega bi Krkobabići i slični živeli.

antioksidant 17:22 18.11.2012

Re: kontekst & činjenice

Vama je mit da se ljudima odbija 60% od bruto plate da bi se platili porezi penziono. zdravstveno i ostale nametnute dažbine???

realno, to i jeste mit
neto zarada je na nivou od oko 70% bruto

http://www.ana.rs/forum/index.php?topic=94102.15

bruto plata zaposlenog (npr): 40.000 dinara
Porez na zaradu: (40.000-7.310)*12%= 3.923din
Doprinos (penzija) 40.000*22%= 8.800din
Doprinos (zdravstvo) 40.000*12.3%= 4.920din
Doprinos (nezaposlenost) 40.000*1.5%= 600din

Neto plata 28.917din
Ukupno trosak radne snage 47.160din

vladaxy 17:34 18.11.2012

Re: kontekst & činjenice

antioksidant
Vama je mit da se ljudima odbija 60% od bruto plate da bi se platili porezi penziono. zdravstveno i ostale nametnute dažbine???

realno, to i jeste mit
neto zarada je na nivou od oko 70% bruto

http://www.ana.rs/forum/index.php?topic=94102.15

bruto plata zaposlenog (npr): 40.000 dinara
Porez na zaradu: (40.000-7.310)*12%= 3.923din
Doprinos (penzija) 40.000*22%= 8.800din
Doprinos (zdravstvo) 40.000*12.3%= 4.920din
Doprinos (nezaposlenost) 40.000*1.5%= 600din

Neto plata 28.917din
Ukupno trosak radne snage 47.160din

OK, permutovao sam, zaposleni dobija 60% od ukupne sume koju poslodavac potroši na njega (28/47). 40% ide na razne otimačine. Znam, sad će svi da kažu da poslodavac ne bi dao te pare radniku itd...

Pa malo li je 40%?? Verovatno je i to je mit??

gordanac 17:45 18.11.2012

Re: kontekst & činjenice

Pa malo li je 40%?? Verovatno je i to je mit??

Ne, činjenica o tačnom procentu koje plaća poslodavac dakako nije mit.
Mit je da je samo to (smanjenje ili ukidanje) rešenje problema, rekoh da je to druga tema.
A i piše jasno u mom prvom komentaru.

Da li vi dobijate platni listić svaki mesec??? Vama je mit da se ljudima odbija 60% od bruto plate da bi se platili porezi penziono. zdravstveno i ostale nametnute dažbine???

Pa naravno da kad mi se sve to odbije, ne ostane mi novac da idem privatno kod lekara gde je usluga mnogo bolja a o penziji i da ne pričam. Niko me ne pita da li želim da uplaćujem i ako želim koji fond bi mi najviše odgovarao.

Ali prirodno je da političari brane ovakav sistem., od čega bi Krkobabići i slični živeli.

Takođe je zabluda, a ne mit, da se pokušajima omalovažavanja dobija na jačini argumentacije (pogotovo s lošim računom), dobija se samo na popularnosti kod ljudi koji i inače vole mitove, nije to malo, ali je - neproduktivno za temu.

antioksidant 17:55 18.11.2012

Re: kontekst & činjenice

Pa malo li je 40%?? Verovatno je i to je mit??

nikako nije malo
ali je mit da se to moze smanjivati odokativno (kao sto ima "strucnjaka, analiticara i konsultanata" koji to predlazu)
obrati paznju da je porez na zaradu cak i manji deo davanja a ako mislis smanjivati doprinose za zdravstvo i penzije voleo bih videti smisleni predlog kako tu rupu u prihodima tamo nadoknaditi?
cak i sad doprinosi za penzije nisu dovoljni

hocu reci - problem je evidentan ali populiststicki pristup, demagogija i samozvani eksperti ce problem samo produbiti

hoochie coochie man 18:10 18.11.2012

Re: kontekst & činjenice

A kontekst je:
- ostvariti uštede u budžetu, istovremeno podići kvalitet svake usluge za koje se iz budžeta dobija novac i pri tome obezbediti ukupan rast privrede.

Lep kontekst ali ja mogu da smislim i lepsi

Recimo, sve to i plus obezbediti da svi budemo lepi, zgodni i da igramo tenis kao Novak Djkovic.

A ako smo u poziciji da je to nemoguce,sta su onda prioriteti?

Na nesto od pobrojanog se ne moze uticati, kao npr na to da li se mora ostvariti usteda u budzetu.
To ne zavisi, ili ne bi trebalo da zavisi od odluke politicara, vec od nemilosrdnuih cifara.
Ako cifre kazu da mora, sta onda?
Da li mora da trpi podizanje kvaliteta usluga, ili mora da trpi rast privrede?
Dalje, da li je smanjenje davanja drzavi (uzimanje od privrede) autoamtski znaci i snizavanje kvaliteta usluga?
Bice da nije.
Kvalitet usluga se moze postici ne samo i iskljucivo zaposljavanjem velikog broja ljudi koji te usluge pruzaju i njihovim dobrim platama, vec i drugacijom organizacijom pruzanja tih usluga.

gordanac 18:18 18.11.2012

Re: kontekst & činjenice

A kontekst je:
- ostvariti uštede u budžetu, istovremeno podići kvalitet svake usluge za koje se iz budžeta dobija novac i pri tome obezbediti ukupan rast privrede.

Lep kontekst ali ja mogu da smislim i lepsi

Recimo, sve to i plus obezbediti da svi budemo lepi, zgodni i da igramo tenis kao Novak Djkovic.

A ako smo u poziciji da je to nemoguce,sta su onda prioriteti?

Na nesto od pobrojanog se ne moze uticati, kao npr na to da li se mora ostvariti usteda u budzetu.
To ne zavisi, ili ne bi trebalo da zavisi od odluke politicara, vec od nemilosrdnuih cifara.
Ako cifre kazu da mora, sta onda?
Da li mora da trpi podizanje kvaliteta usluga, ili mora da trpi rast privrede?
Dalje, da li je smanjenje davanja drzavi (uzimanje od privrede) autoamtski znaci i snizavanje kvaliteta usluga?
Bice da nije.
Kvalitet usluga se moze postici ne samo i iskljucivo zaposljavanjem velikog broja ljudi koji te usluge pruzaju i njihovim dobrim platama, vec i drugacijom organizacijom pruzanja tih usluga.

Pa to sam i kazala, ne razumem šta se spori u rečenici koja je citirana?
Ispod nje stoji da je potrebna debata kako to učiniti.
Da je lako ili da se ume ili da može sve odjednom - uradilo bi se, i to ne samo kod nas.

Napisala sam i da mislim da je kvalitet davalaca usluga onih koji se plaćaju iz budžeta deo problema, deo konteksta, izvor nezadovoljstva, ali da je lakše sa "mitom o broju", svugde.
Ne kapiram u čemu je osporavanje?

hoochie coochie man 18:39 18.11.2012

Re: kontekst & činjenice

Napisala sam i da mislim da je kvalitet davalaca usluga onih koji se plaćaju iz budžeta deo problema, deo konteksta, izvor nezadovoljstva,

Ne radi se o nezadovoljstvu.
Njega ima, ali smanjivati ili ne smanjivati broj onih koji se placaju iz budzeta ne zavisi od toga da li su korisnici usluga zadovoljni uslugama, vec od toga da li ima para da se oni placaju.
I u nekoj hipitetickoj situaciji u kojoj bi korisnici bili apsolutno zadovoljni uslugama, bi bila moguca situacija da se mora kresati davanje iz budzeta, jer naprosto nema para za sve
.
Mislim da je to, nezadovoljstvo, cesto demagoski upotreblajvano kao adut za stav o potrebi smnajivanja davanja.
Teza - ne treba im davati pare kad nista ne ne rade/lose rade, je pogresna.
Ispravna teza je - ne treba im davati pare jer para nema.

Kontekst (usteda+ kvalitet usluga+ rast privrede) ne sporim, ali kazem da nije uvek moguce sve to skupa, a kad nije moguce onda prvo sto treba da strada je kvalitet usluga, s tim, da smanjenje davanja ne znaci automatskii smanjenje kvalteta usluga.
Ali, ako znaci i to - onda i to, nema se para, pa sta cemo.

Goran Nikolić 18:40 18.11.2012

Re: kontekst & činjenice

g. Čomić
slažem se sa vama,
stvar je dakako kompleksna,
čak i za najbolje poznavaoce fiskusa.
ono što je jasno da je problem veličine javnog sektora
daleko od toga da bude domaći, već skoro sva društva
razmatraju to pitanje.
kada su npr. penzije u pitanju, prvi stub postoji skoro u svim zemljama
i sa tim nema šale, dakle, za penzije mora da ima, što je potpuno shvatljivo,
imajući u vidu i socijalne i političke implikacije,
slično je i sa zdravstvom......
jedno je sigurno, problemi našeg javnog sektora nisu specifični,
već manje više univerzalni
i pratimo kako to rade napredna društva,
koja uzgred budi rečeno, uglavnom imaju daleko veće javne sektore

Krugolina Borup 19:06 18.11.2012

Re: kontekst & činjenice

fiskusa

Za fikus znam, ali za fiskus prvi put čujem.
Može neko objašnjenje za nas s jeftinijim kartama, da ne kažem za najgore poznavaoce fiskusa?
Unapred hvala.

gordanac 19:07 18.11.2012

Re: kontekst & činjenice

hoochie coochie man
Napisala sam i da mislim da je kvalitet davalaca usluga onih koji se plaćaju iz budžeta deo problema, deo konteksta, izvor nezadovoljstva,

Ne radi se o nezadovoljstvu.
Njega ima, ali smanjivati ili ne smanjivati broj onih koji se placaju iz budzeta ne zavisi od toga da li su korisnici usluga zadovoljni uslugama, vec od toga da li ima para da se oni placaju.
I u nekoj hipitetickoj situaciji u kojoj bi korisnici bili apsolutno zadovoljni uslugama, bi bila moguca situacija da se mora kresati davanje iz budzeta, jer naprosto nema para za sve
.
Mislim da je to, nezadovoljstvo, cesto demagoski upotreblajvano kao adut za stav o potrebi smnajivanja davanja.
Teza - ne treba im davati pare kad nista ne ne rade/lose rade, je pogresna.
Ispravna teza je - ne treba im davati pare jer para nema.

Kontekst (usteda+ kvalitet usluga+ rast privrede) ne sporim, ali kazem da nije uvek moguce sve to skupa, a kad nije moguce onda prvo sto treba da strada je kvalitet usluga, s tim, da smanjenje davanja ne znaci automatskii smanjenje kvalteta usluga.
Ali, ako znaci i to - onda i to, nema se para, pa sta cemo.

Aha, sad mislim da kapiram.
Saglasna sa "boldom", skroz.
Za "italic" imam pitanje:
Da li bi, hipotetčki, to značilo da bi dobro određivanje prioriteta bilo linearno smanjenje zaposlenih u javnom sektoru svuda? Ili samo negde? (uprava ili prosveta ili zdravstvo ili tužilaštvo, sudije, ...?) Za postojeći deficit to bi (sasvim grubo i "odoka" ) bilo ovako:
deficit:
147,9 milijardi dinara
prosečna plata (bruto):
100 000 dinara
podeljeno daje:
1 479 000 ljudi
(cinici bi sada kazali da nam fali milion ljudi da ih otpustimo, ako je ovaj "odoka" račun dobar)
Malo karikiram (namerno) da bi bilo jasnije koliko je kontekst - važan.

hoochie coochie man 19:27 18.11.2012

Re: kontekst & činjenice

Za "italic" imam pitanje:
Da li bi, hipotetčki, to značilo da bi dobro određivanje prioriteta bilo linearno smanjenje zaposlenih u javnom sektoru svuda? Ili samo negde?

Uh, jel moze neko lakse pitanje ? :)

To su vec vrlo konkretne stvari i na njih treba da odgovori neko ko, prvo, raspolaze sasvim konkretnim podacima, ciframa, drugo, ko je dovoljno strucan da to izracuna.

Ono sto zainteresovani laik koji se trudi da razmislja na ovu temu, (u prevodu, ja) moze da kaze je - Ne.
Ne linerarno smanjivanje svuda, vec ukupno smanjivanje izdataka iz budzeta za tu oblast, sto samo po sebi nije cilj, vec je cilj da se preko toga smanji zahvatanje iz privrede, sto ce, trebalo bi, logicno je, dovesti do rasta privrede.

Kako konkretno razdeliti taj, sada umanjeni, kolac je pitanje za one koji se bave konkretnim kreiranjem budzeta u datoj situaciji.

gordanac 19:32 18.11.2012

Re: kontekst & činjenice

Uh, jel moze neko lakse pitanje ? :)

:)
Može, ali - neću da pitam.

(šalamala)

OK, razumem, hvala na odgovoru, saglasna.
(Moguće je i da smo ovim razgovorom učinili više dobra nego što nam se čini.)

vladaxy 19:33 18.11.2012

Re: kontekst & činjenice

voleo bih videti smisleni predlog kako tu rupu u prihodima tamo nadoknaditi?

Ako se ukinu doprinosi za zdravstvo, svi lekari idu na tržište i bore se za svoje pacijente. Da vidiš kako bi se odnos prema pacijentu promenio kad znaš da ti direktno od njega zavisi egzistencija. Tu nikakvu rupu ne bi trebalo popunjavati. Isto važi i za školstvo.

Ali pošto ovaj liberalni predlog nije za ovo podneblje, gde je više onih nakačenih na budžet nego onih koji stvaraju, onda bi prelazno rešenje bila vaučerizacija, kao u Švedskoj koju svi vole da pominju kao primer gde socijalna država funkcioniše (i gde su delimično privatizovali penzioni sistem).

Lepo ljudima podeliti vaučere za obrazovanje, pa neka sami odlučuju u koju će im školu deca ići itd. Loše državne škole će propasti bez prihoda (ili će morati da se dovedu u red), dobre će opstati. Isto važi i za zdravstvo.

hoochie coochie man 19:35 18.11.2012

Re: kontekst & činjenice

(Moguće je i da smo ovim razgovorom učinili više dobra nego što nam se čini.)

'Ajd da se nadamo..
Ne skodi :)

dragan7557 19:50 18.11.2012

Re: kontekst & činjenice

gordanac:
MIT 3. - iznosi ušteda
- paradoksalno, "najveći trošak" budžeta su iznosi za penzije, od 37% do 32% ukupnog budžeta (godinama) i taj iznos je najveća "pojedinačna" stavka o kojoj i ne može biti govora da se "prepolovljuje" ili smanjuje (naprotiv, već dva puta je povećana), a radi se (u toku ove godine) o oko 3,5 milijardi evra rashoda s kojim mnogi budući budžeti moraju računati

Otkud to da se desi?!?

Pa kud su se dela silna sredstva uložena u Penzioni fond? Istrulila? Pokvarila se?
Zarđala? Isparila? Isparila? Ili nešto drugo?

Što jednostavno ne napišeš istinu o tim sredstvima umesto da mlatimo praznu slamu?

Gde je kapital koji su generacije uložile u Penizione Fondove, od 1950 godine na ovamo? Cost-Benefit analiza Penzionih fondova?

Meni taj odgovor nije potreban Goranu svakako isto nije ali je potreban Raduloviću i nekim drugim blogerima.

cerski

gordanac 19:52 18.11.2012

Re: kontekst & činjenice

vladaxy
voleo bih videti smisleni predlog kako tu rupu u prihodima tamo nadoknaditi?

Ako se ukinu doprinosi za zdravstvo, svi lekari idu na tržište i bore se za svoje pacijente. Da vidiš kako bi se odnos prema pacijentu promenio kad znaš da ti direktno od njega zavisi egzistencija. Tu nikakvu rupu ne bi trebalo popunjavati. Isto važi i za školstvo.

Ali pošto ovaj liberalni predlog nije za ovo podneblje, gde je više onih nakačenih na budžet nego onih koji stvaraju, onda bi prelazno rešenje bila vaučerizacija, kao u Švedskoj koju svi vole da pominju kao primer gde socijalna država funkcioniše (i gde su delimično privatizovali penzioni sistem).

Lepo ljudima podeliti vaučere za obrazovanje, pa neka sami odlučuju u koju će im školu deca ići itd. Loše državne škole će propasti bez prihoda (ili će morati da se dovedu u red), dobre će opstati. Isto važi i za zdravstvo.

A što se tu zaustaviti?!
Msleeeeem, ima još prostora, sve te ideje imaju takvu lakoću izvodljivosti (ironija) da treba nastaviti i sa:

- privatnom vojskom (ovo čak i "radi", evo dokaza O PLAĆENICIMA )
- privatnom policijom (ima i za ovo primera, i - haaaj!, čak i kod nas)
- privatnim sudstvom i tužilaštvom
- ...

Samo da nađemo ko da deli vaučere i za to ... (karikiram, namerno)

Ne biva, sva ta teorijska lakoća rešavanja jednostavno - ne biva.
I - da - mit je.

bensendin 20:06 18.11.2012

Re: kontekst & činjenice

... treba nastaviti i sa:

- privatnom vojskom (ovo čak i "radi", evo dokaza O PLAĆENICIMA )
- privatnom policijom (ima i za ovo primera, i - haaaj!, čak i kod nas)
- privatnim sudstvom i tužilaštvom

Vojska, policija i sudstvo su jedine institucije gde država ima monopol. Sve ostalo treba da ide na tržište. Bar je tako u uspešnim zemljama. Ali džaba, ovde to ljudi jednostavno ne kapiraju, niko, uključujući i "vladajuću elitu", i novu i staru, jer su svi izašli iz istih kalupa i ne znaju za drugačije, ne razumeju i zbog toga odbacuju nepoznato i grčevito brane ono što jedino i znaju. Nikad nisu živeli i osetili drugačije. Što bi rekao jedan moj prijatelj, liberalni kapitalizam, onaj pravi, treba proživeti, da bi ga ukapirao.

kalifumestokalifa 20:48 18.11.2012

Re: kontekst & činjenice

ako ostajemo samo pri smanjivanju broja, a ne i pri promeni načina njihovog rada. Ušteda za (volšebno) prepolovljeni broj (u novcu) ne može da sam po sebi donese takav efekat

Ok za početak niko (ozbiljan) ne govori o random otpuštanju tog i tog broja radnika.
Radi se reorganizaciji uprave, o pametnijoj administraciji koja će jednostavno zahtevati manji broj radnika.

svi sem uprave su OK

Ovo je naravno takođe nešto što niko ozbiljan ne govori, sem možda ako na TV-u daje primere koji će gledaoci najbolje shvatiti (politika je kao što sam siguran znate i veština da se ono što želite da uradite "proda" narodu)
Reforma bi morala da obuhvati i zdravstvo i školstvo.

paradoksalno, "najveći trošak" budžeta su iznosi za penzije, od 37% do 32% ukupnog budžeta

Naravno nema govora o uštedama na duži rok ako se ne pozabavimo slonom u prostoriji, stvar za koju vi niste imali hrabrosti ni da pokrenete. Svako ko pogleda brojeve kako trenutne tako i projekcije zna da sa takvom gorilom na leđima nikada se nećemo popeti igde.

MIT 4. - fondovi ne mogu biti direktni korisnici, samo indirektni

Uopšte ne razumem šta ste hteli ovim da kažete. To da iznos koji smo zakonski obavezni da bacamo u bunar bez dna po imenu PIO "fond" (još jedan primer neverovatnog viška zaposlenih jer 3.6k ljudi da vodi nepostojeći fond je malo mnogo) nije ni približno dovoljan da pokrije njegove potrebe? Mislim, ko to ne zna a bavi se respravom o troškovima države bi trebalo da prestane da priča i da počne da čita.

gordanac 21:04 18.11.2012

Re: kontekst & činjenice

Uopšte ne razumem šta ste hteli ovim da kažete. To da iznos koji smo zakonski obavezni da bacamo u bunar bez dna po imenu PIO "fond" (još jedan primer neverovatnog viška zaposlenih jer 3.6k ljudi da vodi nepostojeći fond je malo mnogo) nije ni približno dovoljan da pokrije njegove potrebe? Mislim, ko to ne zna a bavi se respravom o troškovima države bi trebalo da prestane da priča i da počne da čita.

I ja preporučujem čitanje, uvek, jer postoji razlika između direktnih i indirektnih korisnika, dostupno je, svi propisi.
Iz te razlike proizilaze i druge kad su u pitanju javne finansije.

I čini mi se da se nepotrebno "učitava" u moj komentar ono što nije rečeno, a time se ne odmičemo od mitova i opštih mesta.
Može se osporiti kontekst, ceo, naravno.
Ali nije osporen.

kalifumestokalifa 21:28 18.11.2012

Re: kontekst & činjenice

ealno, to i jeste mit
neto zarada je na nivou od oko 70% bruto

Mislim da je čovek hteo da kaže da je na neto platu za koju se dogovoriš sa zaposlenim potrebno uplatiti još između 61 i 68% da bi plata bila legalna.

Ako bilo ko smatra da je opterećenje od (u slučaju prosečnog radnika u mojoj firmi) oko 67% normalno, taj nije normalan.

Da ta silna davanja bar uspevaju da pokriju troškove datih programa i fondova pa da nekako to i progutamo.

vladaxy 22:24 18.11.2012

Re: kontekst & činjenice

Vojska, policija i sudstvo su jedine institucije gde država ima monopol. Sve ostalo treba da ide na tržište.

Gde bi se onda svi naši političari udomili??? Navikli su ljudi da mlate praznu slamu za dobre plate i privilegije. Teško je odvići se od toga.

Svi koji se grčevito bore za ovaj sistem su nakačeni na džepove poreskih obveznika. Da je u Srbiji pravi liberalni kapitalizam (a ne fašizam kao sada*) gde bi Krkobabići bili ministri ili direktori. Koji novac bi Dinkić mogao da deli? Od kojih para bi Vučić spašavao Zvezdu ili Partizan, da li bi Mrka negde mogao da gradi puteve. O ostalima da ne pričam, primera je mnogo ove samo nabacujem.

*Fascism advocates a state-controlled and regulated mixed economy; the principal economic goal of fascism is to achieve autarky to secure national self-sufficiency and independence, through protectionist and interventionist economic policies.[10] It promotes regulated private enterprise and private property contingent whenever beneficial to the nation and state enterprise and state property whenever necessary to protect its interests.[10]

- privatnim sudstvom i tužilaštvom

Ovde niste imali komentar? Za vas je sudstvo u Srbiji nezavisno i pravda je svima dostupna??

vladaxy 07:50 19.11.2012

Re: kontekst & činjenice

Mislim da je čovek hteo da kaže da je na neto platu za koju se dogovoriš sa zaposlenim potrebno uplatiti još između 61 i 68% da bi plata bila legalna.

Zaboravio sam da od ostatka plate, šta god da plaćaš ima i 20% PDV. plus ko ima kola nije mu dobro kad dođe vreme registracije itd..

filipmaric 15:25 18.11.2012

Organizacija rada

Moj osnovni stav je da je ključni problem u lošoj organizaciji naših državnih ustanova, a ne u ukupnom broju zaposlenih.

Evo primera od pre nekoliko dana. Supruga mi trenutno trudna pa smo išli na ekspertski ultrazvuk. Imali smo zakazano za 11h, na red smo stigli tek u 15h. Za to vreme, doktor je trčao po odeljenju, bio na sto mesta, operisao i šta sve ne, dok su pored nas sve vreme bile tri medicinske sestre koje za sve to vreme nisu skoro ništa radile (uzele su knjižice i čekale u prazno dok se doktor vrati sa odeljenja). Jasno je da na tom poslu nisu potrebne tri medicinske sestre (dovoljna je i jedna), dok je još jedan dodatni doktor preko potreban.

Ovakvih primera ima koliko god hoćete. Administrativni radnici na mestu na kome sam ja zaposlen dolaze na posao u 10h, a odlaze kući u 15h. Dakle, 3h dnevno legitimno "ukradu" jer uspevaju da završe sav posao koji imaju u tih 5h koje su tu. Za to vreme, radnici u nekim drugim službama rade punih 8h dnevno i teško uspevaju da završe sve što imaju jer su zatrpani poslom.

Svi ih zajedno plaćamo (podjednako i one koji imaju šta da rade, ali i one koji nemaju šta da rade). Rešenje je otpustiti i ukinuti radna mesta onima koji nemaju šta da rade, i na osnovu toga zaposliti dodatne ljude na mesta na kojima ima posla. Statistike autora bloga ovo neće registrovati, jer će ukupan broj zaposlenih ostati isti. Ni ukupni troškovi se ne bi promenili jer je samo upitanju preraspodela, poboljšao bi se samo kvalitet usluge. Deluje kao džabe ručak, ali nije džabe - platili bi koji trenutno veoma lagodno žive veoma malo radeći. Na žalost, nijedna vlast u Srbiji do sada nije iskazala ni trunku želje da ovakve rezove pravi - zato smo tu gde smo.

tetkino 16:11 18.11.2012

Re: Organizacija rada

Kopaju Mujo i Haso nekakav kanal. Kopa Mujo, a par metara za njim Haso odmah zatrpava. Tek naiđe neki čovek, pa začuđeno zapita:

Šta radite to ljudi, pa to nema logike?
Ima logike - odgovori Haso, al' nema Ibre da postavlja cevi.

Mi kad se bavimo analizom rada javnog sektora, obicno se vrtimo oko toga ko je višak Ibro, Mujo ili Haso, a niko ne postavlja pitanje, ako se organizacija ne promeni, kakvi će biti efekti rada ostalih, ako nikad nema Ibre da postavlja cevi, pa makar ti Mujo i Haso bili najproduktivniji radnici na svetu i radili svih 365 dana u godini po 12 sati.

Korak napred bi bilo da se pozabavimo pitanjem dal nam uopšte treba cevovod, dal nam treba tu i baš takav, ali to je tek stvar kojom se niko ne bavi.

Da danas dođe Bil Gates i kaže našoj Ministarki zdravlja, evo vam pare recite šta vam treba, žena bi mogla samo da vrti palčevima i sleže ramenima, jer mi nemamo razrađene standarde po kojima na toliko i toliko stanovnika ide toliko i toliko skenera, rengena, aparata za dijalizu... kolika je maksimalna teritorijalna pokrivenost za svaki od tih aparata, vek trajanja, cena održavanja i sl.
Dok ti nemaš te podatke, ne možeš da organizuješ zdravstveni sistem, jer nemaš pravu informaciju ni šta ti nedostaje ni gde ti nedostaje ni kako da to ispraviš.

Mi kupujemo aparate koji stoje po 3 godine u podrumu, jer nema mesta u bolnici na koje bi ga mogli uključiti niti ima školovanog kadra koji bi na njima radio.
Na osnovu nekog generalnog plana kog nemamo MZ bi moglo onda da pravi dugoročne, srednjoročne i ostale planove za nabavku, utvrđivao bi se broj zaposlenih u ustanovama, po vrsti i stručnoj spremi i sl.

Onda bi se moglo diskutovati o tome koji broj lekara školujemo i koje su nam specijalnosti potrebne i ko je višak.

"Prema podacima EHCI, koji su predstavljeni u Evropskom parlamentu u Briselu, meri se standard evropske zdravstvene zaštite na osnovu 42 indikatora. Srbija je dobila 451 poen od maksimalnih 1.000, a Holandija koja je prva na listi, ima 872 poena. " - kada je objavljena ova vest svi su skočili da napadaju lekare ili da ih brane, a niko nije postavio pitanje zašto je ovaj upitnik poslat poluprazan. Naime mi na gomilu pitanje nismo mogli na vreme da obezbedimo odgovore i nikome se nije upalila lampica da onda tu u sistemu nešto neštima, važno je bilo istaći da ta slika nije realna.
Mi ne znamo da li je slika realna, zato što niko ni ne vidimi sliku.

U svakom poslu, moraš da imaš jasno postavljene standarde. Oni su ideal kome težiš.
Mi moramo da naučimo da ako ne dobaciš do tog standarda to nije znak da treba da ga srozaš toliko nisko da ga bilo ko i bilo šta može ispuniti, niti pak treba krivotvoriti svoje rezultate da bi se proforme negde pisalo da te standarde ispunjavamo.
Postaviš standard, izmeriš rezultate i onda tražiš uzroke koji su doveli do odstupanja i trudiš se da ih rešiš. Ne urlaš, ne pretiš otkazima, ne bacaš stvari po kabinetu...
Sve ostalo je sviranje k.

Predrag Brajovic 16:39 18.11.2012

Re: Organizacija rada

Da danas dođe Bil Gates i kaže našoj Ministarki zdravlja, evo vam pare recite šta vam treba, žena bi mogla samo da vrti palčevima i sleže ramenima

Ово се код нас довољно не разуме. То -- да нема знања, процедура, стандарда, адекватних мерења учинака, технологије, посвећености послу, професионализма... Ми често и не знамо шта имамо пред собом као проблем, јер га нико није "премерио". Или га мери скривајући ствари, као што је -- по свој прилици -- ова статистика коју нам је Горан предочио. Ако сам добро схватио ствари, она приказује као да, на пример, ми задовољавамо светски просек веш машина по домаћинству, али се не детектује да то наше домаћинство живи у шатору.

filipmaric 16:56 18.11.2012

Re: Organizacija rada

Tetkino,

saglasan sam sa svime što si napisao. Zaista je sve sviranje k. bez konkretnih, preciznih planova i argumentovane analize činjenica.

No, kako u našem postojećem sistemu uspostaviti oziljniji pristup? Naš sistem je maskimalno autoritaran (kreće od porodice, pa se nastavlja kroz obrazovanje i kasnije kroz ceo život). Inicijativa veoma retko kreće odozdo (doduše, i kada krene odozdo, često ima male šanse da uspe).

Evo banalnog primera za koji sam čuo pre neki dan. Izvesni prosvetni inspektor je iskritikovao određenu školu i/ili razrednog starešinu zato što ocene u dnevniku nisu upisane plavom hemijskom (već crnom, crvenom, zelenom ili šta već)

. Zamisli da u nekoj ozbiljnoj kompaniji neko uopšte pomisli da diskutuje boju mastila kojim nešto negde piše. Umesto da na to momentalno skoče svi sindikati prosvetnih radnika i da kažu: "Dosta više gluposti, prestanite da nas zamajavate i da se iživljavate nad zdravim razumom", ovo se bojažljivo širi po Facebook-u, svi sa žaljenjem konstatuju nebuloznost ovakvih pravila, ali inicijativa da se bilo šta po tom pitanju menja se ne pokreće. Naučeni smo da trpimo razne gluposti jer svi polaze od pretpostavke da bi bilo kakva inicijativa za promenu odozdo bila unapred osuđena na propast. Ja garantujem da će u Srbiji 2030. godine i dalje postojati papirni dnevnik koji će prosvetni inspektori analizirati do detalja kada vrše nadzor, bez da ikada uđu u učionicu i popričaju sa tom decom šta i da li oni išta uče. Ako si popunio dnevnik kako valja i nemaš incidentih situacija u odeljenju, ti si odradio svoj nastavnički posao, makar ti deca ne znala apsolutno ništa. Ma koliko se nastavnici bunili da ovo nema smisla, ovo im u suštini odgovara. Ako bi se tražilo da nešto stvarno nauče decu, oni bi bili u problemu (ne svojom krivicom) - njih nikad niko nije naučio kako nekoga nešto da nauče (pitanje je koliko i sami znaju).

Dakle, na žalost, promena u Srbiji mora da krene odozgo. Promenu u neku ustanovu može doneti samo uprava (šef, direktor, načelnik, dekan - kako god da se zove). No, kod nas se uprava po pravilu ne bira tako što kandidati izađu sa nekakvom analizom stanja i planovima rada pa onda onaj ko postavlja upravu proučava te analize i planove odabere najbolje, već se uprava ili bira na osnovu laičkih kriterijuma (većina glasa za nekoga zato što im se manje ili više njegova ličnost dopada) ili se uprava odozgo postavlja (često politički). Da li se prilikom izbora poslanika i predsednika naš birač opredeljuje na osnovu nekih analiza? Naše obrazovanje je tako postavljeno da nas ne uči da zaključke donosimo na osnovu analize nekih činjenica i mi se sa ovim veoma loše snalazimo.

Ne preostaje nam ništa drugo nego da se ne nerviramo i da čekamo da se s vremena na vreme desi neki incident, da na uticajnu poziciju greškom dođe neko ko ima volju, ideju i znanje potrebno da stvari malo pogura napred i da uspe da što više promeni pre nego što sistem uoči grešku i ne skloni ga i sve vrati na staro. Ovo staro nekolicini bahatih prilično odgovara (političari, tajkuni, ...), većina priča da im ne odgovara, ali se u suštini boji da promeni bilo šta jer nije sigurna kako bi se snašla u novom sistemu za koji nije nikako obučena i osposobljena (npr. pomenuti nastavnici po školama), dok manjina koja se promene ne boji nema mehanizam da tu promenu sprovede.

tetkino 18:42 18.11.2012

Re: Organizacija rada

Evo i ja da se složim sa vama u svemu.

Sistem je pravljen tako da je nemoguće raditi svoj posao, a da ispoštuješ i pravila i zdrav razum. Ako hoće bilo šta da odrade - svi hvataju prečice.
Zato se užasno i bojimo bilo kakave kontrole - niko u toj priči nije čist, a obično sradaju oni koje nema ko da pokrivaf, a ne oni koji su napravili ludilo.

Preduslov da bila koja promena bude prihvaćena je da se ljudima da stvarna šansa da nauče da igraju po novim pravilima. Da to ne bude samo još jedan od načina da otkačim tebe, da bih zaposlio svog kuma.

Druga stvar je što mi imamo previše ljudi koji nikad ništa nisu radili. Mi nismo mentalno zdrava nacija. Normalni ljudi rade. Mi imamo 300,000 ljudi koji nemaju dana radnog staža. U škole idu deca ljudi koji imaju 40+ godina i žive sa svojim roditeljima i preživljavaju tri generacije od penzija stečenih sedamdesetih.
Svaka nova odluka vlade tera još ljudi na biro. Gde će da primaju socijalnu pomoć i čekaju penziju ili smrt, šta dođe pre.

Možda je Maršal bio u pravu sa svim onim radnim akcijama. Ne znam.

Znam samo da svakim danom sebe sve više vidim kao deo problema, a ne rešenja.

noboole 16:31 18.11.2012

Mit?

Zar nije bolje predrasuda, ili zabluda?

busolazasrbiju 01:56 19.11.2012

Mit o predimenzioniranom javnom sektoru

Kakvo šutiranje po cevanicama, a mene prozivaju da sam bezobrazan i nekulturan.

Pohvalan naziv bloga sa malo slabijim tekstom. Iako Vas ne cenim mnogo (ako Vas zanim zašto, napisaću Vam), moram priznati da Vam tekst nije loš. Ali Gorane, ne možete samo da iznosite statistiku, kao doktor nauka, morate da izvedete neke zakonomernosti. Mada i to neće biti dovoljno onima koji žive sa vodom u ušima. Kao prvo, plate u javnom sektoru nisu velike, nego su plate u privatnom sektoru male. Dovoljno je samo uporediti minimalnu potrošačku korpu i prosečnu cenu rada u privatnom i javnom sektoru pa izvući zaključak. U ovome leži jedan od naših glavnih razloga propadanja.

Nego da se vratimo na zakonomernosti. Javna potrošnja bilo koje zemlje, zavisi od nekoliko parametara:

1. nivo razvoja (može GDP per capita ili još bolje PPP per capita),
2. veličine njene populacije (gustina naseljenosti),
3. veličine njene teritorije
4. stečenih prava budžetskih korisnika.

Prva dva faktora su obrnuto srazmerna, a druga dva upravo srazmerna na učešće javne potrošnje u GDP'u. Dakle, što je zemlja razvijenija i veća (sa većom gustinom naseljenosti) njoj pada učešće u GDP'u, a što je zemlja sa većom teritorijom i više stečenih prava budžetskih korisnika njoj raste javna potrošnja u GDP'u. Probajte da analizirate Vaše podatke kroz ove parametre, pa ćete dobiti još ubedljiviji tekst.

Veličina javne potrošnje u Srbiji je 2007. godine (pre krize) bila ispod proseka EU. Oni koji hoće da bude na nivou koje ima SAD, Japan ili Švajcarska (sve tri oko 35% GDP'a) moraju da vide kakav je njihov nivo razvoja i veličina populacije. Ekonomija obima postoji i kod javne potrošnje. Normalno za one koji razumeju ekonomiju. Vojsku, policiju, prosvetu, državnu administraciju, pa i neko zdravstvo morate da imate i bez obzira na rast volumena izdvajanja zbog bogatstva neke države, on u GDP'u pada zbog ekonomije obima i veličine populacije. Da li postoji magarac koji misli da učešće javnih troškova za infrastrukturu velike Kanade i Australije može da bude isto kao malih zemalja sličnog nivoa razvoja. Ne može i neće nikad biti u normalnim okolnostima.

bene_geserit 08:28 20.11.2012

Ukinuti/smanjiti stecena prava ...

Lek se zna, ali ne postoji kriticna masa ljudi da to sprovede.

Prvi lek je: ukinuti stecena prava svih u Srbiji. Uostalom zbog cega bi u razvalini od zemlje neko trebao da ima stecena prava? Ovako kako je danas je kao u vreme kada su raznorazni imali boracka prava, samo sto borbu videli nisu.
- Penzije limitirati na npr. ~200 eura (tj. pretvoriti ih u neku vrstu socijalne pomoci). Penzioneri ako misle da zasluzuju velike penzije, neka ih dobiju iz penzionog fonda; ono sto se isplacuje iz redovnih budzetskih prihoda treba da bude socijalna pomoc. Uostalom njihova generacija je i potrosila penzioni fond na vodjenje ratova; prebacivati sada te penzije na sledece generacije je nemoralno.
- Promeniti zakon o radu, dozvoliti otpustanje radnika bez ikakve otpremnine.

Drugi lek je: napraviti sistem u kome je pozeljno raditi u industriji a nepozeljno na budzetu.
- Vezati prosecnu platu na budzetu na npr. 60-70% prosecne plate u privredi

Dovoljno za pocetak.
Ali da pogledamo ko bi trebao to da uradi: politicari koji bi time ugrozili svoja buduca prava tj. penzije, naljutili ogroman % birackog tela (penzionere + zaposlene na budzetu).
Drugim recima nema sanse.
A strada, kao i uvek srednja klasa.
Najsmesniji deo - srednju klasu najvise unistavaju oni koji se u teoriji o njoj brinu tj. socijal-demokrate (ciji populizam je pre svega dodvoravanje onima koji ne zele da rade i placaju porez). Srednja klasa u Srbiji je vestacka - nju ne treba da cine oni na drzavnim jaslama (oni su pretezno paraziti). Nju treba da cine pre svega mali privrednici i obrazovana populacija zaposlena u industriji, od onih na budzetu lekari, radnici u obrazovanju, sudije. Nikako ne birokratski aparat (korupcija se da resiti drugim metodama a ne podizanjem plata birokrata koji idalje ostanu korumpirani). I svakako ne zaposleni u raznim agencijama za istrazivanje ruda i gubljenje vremena, drzavnim institutima koji u teoriji sluze razvoju nauke a u praksi ... u praksi je dovoljno procitati ekonomsku teoriju koju zastupa autor bloga i sve ti je jasno.

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Goran Nikolić

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi