SAN

NNN
... Ps. Znam da nema veze sa temom, ali čim sam pročitao na slici, ovo je bila prva asocijacija.

Za prvog:

Expolicajac
... sve si u pravu. Iz naše, ovdašnje, sve je "normalno". Još uvek traje vreme koje Andrić definiše kao "kada pametni zaćute, budale progovore i fukare se obogate"

Velimir Mladenović
... morali su tako da pocnu, jer u suprotnom nece imati citaoce.
ljudi vole fajt, skandale, po sistemu ''sto nam je gore, to nam je bolje''

Hm.

Shvatam ja da dnevnici jure čitaoce. Mene je, kao malog Đokicu, više zaintrigirao fenomen Fejsbuka, odnosno da li devojke (devojčice) toliko pošize da mogu svoje psihopatske (da li?) porive obelodanjivati tek-tako na jednoj društvenoj mreži! Ili je to nameštaljka kako bi se ocrnile jadne, slatke devojčice!

PS
V. Blejk je imao više slika na temu sna:

satinelle
... Ne zelim da zvucim arogantno i prepamento, jer nisam citala i volela bih da gresim, ali naslucujem neki lagodni ljubavni roman u nastavcima, vec po prvom naslovu. Samo nam treba da upadnemo u jos neki dremez i da kao medvedi prespavamo zimski san. Mozda sa Sanom?

Ja ne naslućujem "lagodni ljubavni roman u nastavcima", možda zato što, po difoltu, volim dobre ljubavne romane, uključujući i one koji se objavljuju u novinama. Za pisanje dobrog ljubavnog romana potrebno je umeće isto tako veliko kao i za pisanje serije o lošim privatizacijama i nepoštenom radu nekih stečajnih upravnika.

Dalje, ja ne verujem u nezavisne novine. Iza svakih novina STOJI NEKO, odnosno svake novine podržavaju stranu NEKOGA, mada se glavni urednik Sana (neubedljivo) od toga brani. (Ni tako ozbiljne svetske novine kao što su Vašington Post i Njujork Times nisu baš posve samostalne (nezavisne), u svako vreme drže nečiju stranu, najčešće stranu vladajuće garniture). Uostalom, glupo je i očekivati od novina da budu neutralne u svemu, da ne podržavaju "neku stranu".

Kao što sam rekao, po meni su "simptomatične" bile dve vesti sa naslovne strane Sana: velikim (da veća ne mogu biti) slovima o nadi naroda da će Miroslav Mišković uskoro da - propadne, kao i o "čudnim putevima" mladih devojaka, koje se pale na kriminalce i ubice, u toj meri da bi vodile ljubav sa njima, pa se nude.

Da li se to može objasniti naklonošću (nekih) žena prema "jakim momcima", čak i onda kada su teški prekršioci zakona?

Znam, to je mnogo delikatno pitanje, ali namera mi je bila da ga pomenem. I shvatam zašto ga je San najavio na prvoj strani, a unutra mu dao dve stranice.

Pada mi na pamet da sam se, u odrastanju, čudio kada sam video da se neke žene pale na – zatvorenike. Počev od onih sitnih prestupnika do teških kriminalaca, uključujući ubice. Sećam se jednog engleskog filma, čija se radnja odvija u nekom gradiću u unutrašnjosti, gradiću poznatom po velikom zatvoru. Praksa je bila da se oslobođenje zatvorenika, po istku kazne, vrši četvrtkom. A nedaleko od izlaza iz zatvora bila je jedna klupa na koju se svakog četvrtka sedele neke žene. I čim bi videle da nekog izlazećeg zatvorenika niko ne čeka, prilazile bi i nudile smeštaj, pod izgovorom "za par dana, dok se ne snađe na slobodi". I tako to.

Elem, to su teške teme o kojima ljudi ne vole da diskutuju. Zašto?

Očekivati od Sana mnogo nije u redu, jer on ne pretenduje da bude neka nova Politika.

Sve je u okolnostima u kojima živimo. One utiču i na fizionomija listova koje čitamo ili ignorišemo.

A opet, uvek volim kada se pojavi novi list, u nadi da će opstati, što nije lak posao ni u normalnijim okolnostima.

golubica.bg
... jos jedan Kurir. Ili Alo. Samo nam je to trebalo...

draft.dodger
... I meni ovo liči na još jednu štampanu baljezgariju...

Da li vi verujete u novinarska obećanja?

Ja sam gore naveo dve natuknice iz uvodnika, koji je potpisao Branislav Bjelica, glavni urednik.

Slobodan sam da taj uvodnik prenesem u celosti (sliku urednikovu ću izostaviti):

ZAŠTO SAN? ZATO!

Da li su Srbiji potrebne još jedne dnevne novine? Jesu! Ali ne tajkunske, politički ostrašćene, prostačke i lažljive. Građani Srbije zaslužuju dobar, kvalitetan, informativan dnevni list. Otud od danas San na kioscima. Danas 300.000 besplatnih primeraka, sutra isto. Od srede 21. novembra cena - 15 dinara.

Žestoko ćemo kritikovati sve negativne pojave u društvu. Ali baš žestoko! Ako neko zasluži da ga pohvalimo, pohvalićemo ga, zašto da ga ne pohvalimo. Ako neko zasluži da ga ismevamo, i to ćemo raditi. Ali nikada i nikako ostrašćeno, osvetnički i prostački.

Građani Srbije zaslužuju novine koje će ih, pre svega, tačno informisati, a onda i edukovati i zabaviti. I ništa više od toga.

I šta još? Na koje još pitanje San duguje odgovor javnosti? Ko je vlasnik? Ono čuveno zavereničko pitanje: ko stoji iza? Niko! Apsolutno niko ne stoji iza! Stoji ispred! Ispred Sana stoji Aleksandar Rodić. Vlasnik sto odsto. I najbolji novinari.

Narode, svanuo je srpski San!

Eto.
Može li čovek da ne poveruje?
------------------------------------

P. S. U snovima često letimo:

golubica.bg
... A da nije "San" zapravo... Sun

Nije.
(Nije Sunce, već je San).



(Ovo sam mislio okačiti za Nika /Niccolo/, ali se nisam odmah setio).

draft.dodger
... I meni ovo liči na još jednu štampanu baljezgariju...

albertus_magnus
... Nije mi jasno gde je tu interes vlasnika Kurira, pomenutog Rodića. Mislim, šta će mu još jedne novine tog tipa.

Ni meni nije jasno.
Možda je to delokrug njegovog (Rodićevog) kreativnog delovanja - ne ume i ne može dalje od toga. I ove nove novine će, takođe, biti jeftine (15 dinara), i sa tekstovima "za svakoga po nešto", što uglavnom znači sa glupostima.

Premda, ponavljam, ja nisam protiv tabloida.
Pročita se i u njima po nešto zanimljivo, nešto što se ne može naći u tzv. ozbiljnoj štampi. Uostalom, tabloida ima svuda u svetu, uključujući VB i Francusku.
I tamo tabloidi povremeno plaćaju oštete, ali uglavnom opstaju. Sve je u tome ko stoji iza njih.

katatonicar
... San je samo jos jedan toaletoid u ovdasnjem medijskom blatu.

Tabloida nikad dosta. Sve dok neko ima para da troši na njih.

Stick to Erica Jong. Zdravije je.

Ovo je lepo primećeno.
Naravno, nastojim ja da se držim Erike, s ljubavlju indeed, jer mi je stvarno draga. Kao da se znamo.
S druge strane, onaj moj blog o njoj prošao je - skoro nezapaženo.

Postovani Petrovicu, ne znam zasto, podsecate me na nakog dalekog potomka kneza Miskina (mada on nije imao potomaka, cini mi se).

Hm. Ima nečega u ovome.
Volim FMD, volim njegovog nesrećnog kneza Miškina.

Vesna Knežević Ćosić
... Nisam ni videla ni čitala San, pa se ogradjujem, ali ne vidim razlog za vređanje ekipe ljudi koja se okupila da napravi to. Kritikuj sadržaj, ako ti se ne sviđa, sve drugo je tabloidno rokanje protiv koga si.

Uostalom, tržište takvog profila novina postoji, o tome govore visoki tiraži, na pr Skandala. A pokretači se ne bave obrazovanjem, pa ne možeš da im zameraš nepedagoško ponašanje glede čitača, to je prosto potencijalno profitabilni posao.

Slažem se.

Dragan 7557
... Šta ono znači pojam edukacija?

Hm.
Tabloidi veruju da (i oni) educiraju narod, što nije daleko od istine. Na njihov način.

Pritom, oni (tabloidi) računaju na one kojima su učene novine neinteresantne i daleke. (Recimo, takvima Nova srpska politička misao, časopis za političku teoriju i društvene istraživanja - ne leži)

Pade mi na pamet da moj drugar Dušan, uz piće, ume da kaže da polupismen čovek ima veću potrebu da opismenjuje druge nego istinski obrazovan čovek.

zack2jack... судећи према овом тексту, звучи као још једно ђубре од новина... јел имају веб страницу???

Eh, sad bi ti hteo još i veb stranicu. A oni prodaju primerak novina za samo 15 dinara, ha, ha, ha...

Šalim se, mislim da nemaju, bar za sada. Ako im krene, verovatno će se umrežiti.

A što se tiče đubreta od novina, ponavljam da tabloidi imaju pravo na postojanje.
Čini mi se da je u poslednjem Utisku nedelje gospođa Lj. Smajlović, bivša glavna urednica Politike, rekla da je, za vreme urednikovanja, redovno ujutru kupovala neki tabloid (ne znam da li Nacional ili Telegraf ili nešto slično), izjavivši da se u takvim novinama uvek može nešto pročitati što se ne može naći u ozbiljnim novinama. Prema tome, nemojte previše bagatelisati tabloide.

(Pravim paralelu sa dobrim i lošim knjigama. Da nema loših knjiga, ne bismo znali da postoje dobre knjige... A poneki put se čovek dobro uspava i sa lošim romanom)

zack2jack
... и стратешки га оставити поред ВЦ шоље за прелиставање! то је више него довољно за почетак нашег односа!

Odlično. I ovo nešto znači, he, he, he...

Međutim, reagujem prvenstveno zato što me pominjanje WC šolje i prelistavanja podseti da je u modi da se prave Klozetske biblioteke. Valjda ljudi dolaze do saznanja da, pošto neki dugo ostaju na šolji, mogu da čitaju a da pritom ne budu uznemiravani.



Čini mi se da sam video da je i američki pesnik našeg porekla, Čarls Simić, pisao jedan članak na tu temu, ali ne mogu da ga nađem.

Kažu da The Toilet Library vole i gosti u prolazu, nije to, dakle, namenjeno samo domaćinu...



P. S.
a ovo

то је више него довољно за почетак нашег односа!

me podseti da mnogi odnosi počinju u - toaletu, zar ne?

(makar i netačno)

Antioksidant
... kako je ovo olako receno

AO, ne zezaj.

Oni koji iole poznaju novinarstvo (pa i život) kažu da loše prolaze oni koji PREVIŠE insistiraju na tačnosti. Treba raširiti sliku.

Kada bi sve što piše u novinama bilo tačno, to bi bilo dosadno.

Drugim rečima, bilo bi užasno ako bi tačnost dominirala životima ljudi.
(Isto je sa istinom, iskrenošću, logikom i tako to).

... sitna razlika izmedju tacnosti i neogranicene maste je kljucna

Neograničena mašta pre vodi progresu nego tačnost. Naime, oni koji od početka insistiraju na tačnosti, izgube se već u prvim koracima, odnosno ne stignu daleko...

Dakle, između tačnosti i neograničene mašte biram ovo drugo.
Svako ko iole zna za Alberta Ajnštajna, zna za onu njegovu izreku o velikosti - mašte.

... napisane lazi)

A ovo je, čini mi se, brzopleto shvatanje tabloida.

Ne karakterišu se oni - tako ja to shvatam - samo po tome što plasiraju laži, već pre po tome što otkrivaju mnoge stvari kojih se čuvaju tzv. ozbiljni listovi a koje zanimaju veliku većinu čitalaca. Bez tabloida se ne može, he, he, he...

Prema tome, ja se potpuno slažem sa ovim gore rečenim sa čim se ti nisi složio:

... al ko ume da čita izmedju redova. jer novinari iz tabloida zaista jurcaju za nekakvim informacijama i kopaju da iskopaju nešto što drugi nisu (makar i netačno), dok oni fini se mahom oslanjaju na agencijske vesti koje šibaju svi.

“Imagination is the beginning of creation. You imagine what you desire, you will what you imagine and at last you create what you will.” - George Bernard Shaw

EL EN
... DA LI je danas neko citao novine i kakvi su utisci.

Dobro pitanje.
Ja nisam stigao.

Ispade mi pomalo nejasna sva ova diskusija
o novinama koje niko nije citao.
EL EN

Ovde je reč o PRVOM broju Sana, koji je izašao prekjuče.
Imao sam sreću da ga dobijem i da ga pažljivo pročitam.

Ja nisam našao drugi broj, jer je bio razgrabljen, pošto je i drugog dana deljen - besplatno. Tek od danas, od srede, prodaje se regularno, po ceni od 15 dinara.

Nota bene:
Glavni urednik, u svom uvodniku, ne menja San po pravilima (San, Snu, Sna) već zadržava prvi oblik (Iza Sana niko ne stoji...)

Nastavak:
(Nebojša Krstić, posle nabrajanja Tomićke, Kandićke i Biserko, reaguje: U današnjem intervjuu Danasu Srbijanka je takođe, postavila tezu kako su Tadić i Đilas odgovorni za ovakvu vlast. Iz čega sledi da vlast nije odgovorna za svoje postupke već ova dvojica. To je takođe glupost, jerbo su članovi Vlade, sve skupa s predsednikom Republike, punoletne osobe i kao takve su odgovorne za svoje postupke. Inače, i Milica, i Biljana, i Sonja Biserko, i Nataša Kandić su daleko pametnije osobe od Srbijanke. Čak je pametniji i Tomislav. Za nijansu.)

A na primedbu Nebojše Krstića: Znači supruga poslanika mora da bude domaćica? Supruga poslanika je je građanin drugog reda? Princi kao iz topa odgovara:

Princi
... Ne. Supruga poslanika, član uže porodice državnog službenika ne sme da se bavi biznisom od koga može imati profit i ličnu korist. To čak i članovi Politbiroa KP Kine znaju.

A na primedbu blogokolege hoochie coochie man: Moze narodni poslanik da bude i biznisman, zasto da ne? On takav kakav je izlazi pred gradjane i pita ih da mu daju mandat da ih zastupa. Oni znajuci o njemu dosta toga pa i tu cinjenicu da je biznismen glasaju ili ne glasaju za njega, Princi odgovara:

Princi
... Čekaj, on učestvuje u izbornom procesu da bi donosio neke zakone koji su u interesu njegovih glasača a ne njegovom ličnom. Samim činom izglasavanja on gubi deo lične slobode i slobodne volje i postaje instrument svojih glasača. To je deo deala i cena javnog rada. Niko ga na to tera, ne primorava, on sam to bira. On glasa za zakone o privatizaciji, Narodnoj banci, budžetu... ima sve insajderske informacije i to i njega i članove njegove uže porodice stavlja u privilegovanu poziciju u odnosu na sve druge učesnike na tržištu.

To je, po meni, dosta čista situacija i nema tu nikakve prinude.

Dalje, po istoj temi Princi razmišlja:

Princi
... U svim demokratskim društvima u kojima sam živeo, političari koji se bave biznisom a koji ekonomsku dobit zasnivaju na svom političkom uticaju se hapse i vode u zatvor zbog korupcije. Doduše, priznajem da nisam živeo u USA, gde je takav sistem, lobiranje, dozvoljen, ali se prevashodno odnosi na spoljnopolitička pitanja.

Niko ne kaže da se ne može kandidovati neko ko ima privatan biznis, nego da bi trebalo da prestane da se bavi tim biznisom dok obavlja javnu, državnu funkciju. Isto tako kad prestane sa obavljanjem javne funkcije, niko mu ne brani da se vrati u biznis.
Glasači su država.
-----------------------
... učesnik u vlasti ima ograničeno i pravo na privatan život. Ne može da radi šta mu je volja, i mora prihvatiti da je pod stalnim i povećanim prisustvom javnosti. To je jednostavno cena koja se plaća za to što se odlučuje o tuđim životima. Ja uopšte ne mislim da je takav život sladak, ali ne misle svi tako.

Na pitanje HCM: Pa zar je bavljenje biznisom i politikom u isto vreme samo po sebi korupcija?

Princi odgovara:

Princi
... Ne bavljenje politikom po sebi, nego obavljanje javne, državne funkcije. A biti narodni poslanik jeste državna funkcija, kao što sam gore objasnio. Ako neko uopšte čita šta je gore napisano, tačno sam naglasio i trenutak kada običan političar u demokratskim sistemima postaje državni službenik (momenat izglasavanja).

A na nečije pominjanje slučajeva Berluskonija, Kola, Širaka pa i Miterana, sledi odgovor neumornog Princija:

Princi
... Koliko je meni poznato, svaki od navedenih je u svojoj zemlji imao problema sa zakonom. Znači, niko im eksplicitno ne brani da rade, ali kad ih uhvate, onda im se sudi. A kad bi se branili argumentom da su se biznisom bavili zato jer nisu od čega imali da prehrane porodicu ili da im je žena slobodno biće mislim da bi ih strpali pravo u lujkaru.

A na nečije pitanje: Da li je pekaru dozvoljeno da ima svoju malu pekaru i bude narodni poslanik? Princi odgovara:

Princi
...Naravno, ne.

Da se razumemo, ja uopšte ne tvrdim da Krle, Đilas ili Čeda krše postojeće srpske zakone. Ja samo kažem da su postojeći srpski zakoni nakaradni i da ne valjaju te da ih stoga treba menjati. Gore sam pokušao da argumentujem zašto tako smatram. Ako se nekom sviđaju moji argumenti, Ok. Ako ne, opet OK i zato sam rekao da mi je bespredmetno da dalje trošim vreme na ovu raspravu, a ne zato da bi nekog proglašavo glupim, blesavim i ne znam šta.

A ovako se Princi obraća Nebojši Krstiću:

Princi
... Krle, nemoj ovako kao malo dete da natrčavaš na logičke mine. Čak bi i ti trebalo da razlikuješ legalitet od etičnosti. To su 2 potpuno različita pojma. Nešto može biti legalno ali totalno nemoralno (primera koliko hoćeš, misli na Hitlerovu Nemačku). Pogotovu država Srbija s početka 21. veka, država ogrezla korov kriminala i korupcije, ne može biti merilo visokoetičkih zakona.

Ma, Krle, već sama činjenica da se uvek trzaš kad se povede razgovor o dubokoj nemoralnosti i korumpiranosti sprege državne moći i biznisa govore da se i ti, u nekoj dubini duše, slažeš da tu ima nečeg duboko nemoralnog (možda ti nije baš tačno jasno šta, ali osećaš). Zato i reaguješ tako besno kao klinac i počinješ da bacaš prvo što ti padne pod ruku. I zato si mi simpa. Naime, za razliku od Čede, ja mislim da si ti genuinely good guy. Zato i pričam ozbiljno s tobom. S Čedom ne bih ni kafu popio.

Eto, Princi priznaje da sa Čedomirom Jovanovićem, predsednikom LDP i poslanikom, nadom mnogih intelektualaca, naročito mlađih ali i onih iz generacije Latinke Perović, ne bi ni kafu popio! Ko zna, možda ni Čeda ne bi imao želju da sa njim (Princijem) popije kafu.

A evo sada više komentara Princija, koji su povezani:

Princi
... Broj političara u Srbiji bi se preko noći prepolovio kad bi se doneo zakon o sprečavanju sprege biznisa i državne moći. Svi ti Cvetkovići, Bajatovići, Vlahovići, Vesići, Dulići, Škundrići, Đilasi, oni DSS-SNS manijaci i šta ja znam još ko, bi nestali preko noći. Mislim da bi i Šaper odmah otišao, ali da Krle, možda, ne bi, :). Ovako imaš sistem u kome ljudi menjaju partije, prelaze iz DSSa u DS, pa u SNS, iz SPOa u DS, pa u URS, iz SRS u SNS, a sve u trci za desetine i ili stotine hiljadarkica eura. Takvih ima na stotine, hiljade i oni skupo koštaju državu. Nas stotine, hiljade i desetine hiljada "malih pekara" koštaju više nego jedna mega-korupcionaška afera.

Jedan od najefikasnijih i najjeftinijih recepata za ovakav sistem je baš ovo što AO predlaže: radikalno smanjivanje državnog aparata i davanje na upravljanje ljudima koji znaju svoj posao, a koji bi onda imali menadžerska primanja, osnovica ono $250K+, $500K+ a bonus zavisi od uspeha (i postizanja ciljeva deklarisanih u izbornom manifestu, a za koji glasači glasaju).
--------------

Kako sam gore vrlo jasno napisao, biznismenu niko ne brani da se bavi politikom istovremeno dok se bavi biznisom. Ali, onog trenutka kad postane narodni poslanik (podvlačim jer se radi o vrlo bitnom trenutku), kad dobije na izborima, ona/on dobija mogućnost da odlučuje o zakonima, budžetima, finansijskoj vlasti, dobija nenadoknadivu prednost u odnosu na ostale članove društva. Time se ne samo stvara automatski neravnoteža koja proizilazi isključivo iz učešća u političkom životu, nego se stvaraju uslovi u kojima državni službenici mogu donositi odluke koje idu isključivo u njihovu ličnu korist a na štetu onih koji su ih izglasali. Znači, minira se i ekonomski i politički sistem jedne zemlje. Jedini lek protiv toga je da se političar koji je izabran, činom biranja privremeno odrekne svog biznisa (dok god učestvuje u vlasti, tj donosi zakone, izglasava Vlade, budžete i sl). Ne samo ona/on, nego svi oni koji mogu profitirati iz informacija koje koje od nje ili njega mogu dobiti (dakle, članovi uže porodice). To je ta cena o kojoj pričam i koja, slažem se, nije mala. Ako biznismen nije spreman da plati tu cenu, onda bolje da ne ulazi u politiku. A ako jeste, onda se može legitimno zapitati koji su motivi ulaska u politiku, borbe za državnu vlast i napuštanja biznisa.
Slična stvar važi i za neizabrane državne službenike, poput savetnika i sl. Znači, s trenutkom početka državne službe prestaje biznis. Simple as that.

Ovo o čemu pišem nije nikakva fantazija nego je regulisano čak i u korporativnom svetu pod nazivom insider trading. U razvijenim ekonomijama je insider trading je kažnjiv i to još kako, kod nas, karakteristično, nije. Šta misliš zašto?
-------------------

Pa to je to nakaradno shvatanje građanskih sloboda o kome stalno pričam. Ne mogu postojati bezuslovna i ničim ograničena građanska prava koja postoje per se. Ako čovek hoće bezuslovnu i ničim ograničenu slobodu onda treba da ide u šumu i ne učestvuje u društvenom životu. Čim postaneš deo šire društvene zajednice, onda na nju prenosiš i deo tih sloboda kroz dužnosti koje moraš ispunjavati. I što si, da kažem, "dublje" u društvenoj zajednici, ti više tih sloboda prenosiš na društvo, odnosno njegov segment (svoje glasače, na primer). Ta svest "komunalnog identiteta", communal identity, je kod Srba totalno nerazvijena i to se očitava kroz čitavu društvenu vertikalu, počev od proverbijalnog bacanja đubreta kroz prozor, pišanja po haustorima, žbunovima i na ulici, pa sve do ovih stvari o kojima ovde pišemo. Kod Hrvata to nije tako (da se vratimo na temu bloga) i... posledice toga vidimo svaki dan i na svakom koraku.

Kod nas ne postoji svest da kad kradeš, i recimo ugradiš loš ili loše zbijen agregat u put, na primer, ti možda malo profitiraš ali praviš mnogo veću društvenu štetu jer povećavaš broj opravaka na kolima desetinama, stotinama hiljada ljudi. Pored toga učestvuješ u stvaranju atmosfere u kojoj će te i pekar isto tako zakidati kad ti bude pravio hleb i zubar kad ti bude popravljao zube i sve tako redom (jer će morati da plaćaju za opravke za koje nisu odgovorni... i tako redom). Stvara se negativni feedback u društvu. Društva teško tako mogu da funkcionišu. Tj mogu neko vreme, ali na duže vreme su osuđena na propast.
----------------
Kao što gore objasnih, izborom na javnu državnu funkciju, čovek gubi, tj limitira mu se i pravo na privatnost, tako da sve dolazi under scrutiny. S kim piješ, s kim se družiš, s kim se tucaš, sve postaje državna stvar... Treba li da podsećam na Klintonove afere, ili na aferu Petreus. To naši političari ne mogu da shvate (nisu ni komunisti mogli).
Potpuno je druga stvar sa privatnim licima, koja ne učestvuju u odlučivanju državom. Njihova privatnost mora biti zagarantovana zakonom.

Kao što rekoh, cena koja se plaća za odlučivanje o tuđim sudbinama nije i ne treba da bude mala. To treba da bude posao za zaista malobrojne koji mogu i hoće da obavljaju taj posao. I koji, naravno, za taj posao treba da dobiju adekvatnu naknadu.

Neka mi se oprosti ovoliko citiranje, ali ja sam zadivljen komentarima Princija po pitanju statusa poslanika, te demokratske procedure kojoj bi se Srbija mora prilagoditi.

Poslednji nastavak:

Na nečiju primedbu: Prateci ovu tvoju misao -kod nas je ovako a kod drugih je drugacije- neminovno se dolazi do zakljucka da smo mi nakakav drugaciji narod, mentalitet, nivo svesti ili sta vec, za koga nije dobro ono sto za druge jeste, Princi munjevito odgovara:

Princi
... Ne, mi apsolutno nismo drugačiji narod. Mi smo narod kao i svaki drugi. Čak ni naši političari nisu mnogo drugačiji od onih u Turskoj, Iraku, Bugarskoj, Albaniji, Rusiji ili Grčkoj, na primer. Možda je problem što nisu više kao oni u Finskoj ili Estoniji ili tako negde. Političari, državni činovnici, modeluju društvo po svom obličju. Oni donose zakone, omogućavaju njihovo sprovođenje i sprovode ih. A ako zakoni i principi po kojima oni to rade, onda ne valja ni taj posao koji rade. Nema tu nikakve crne magije i vudua. Sve su to uzročno-posledične veze.

Ali, šta ja pričam i propovedam gluposti... pa vi ste svi srećni situacijom u Srbiji.

Evo dva poslednja komentara Princija:

Princi
... Napisao sam gore cenovnik usluga. Znači, Srbiji bi trebalo možda 60-70 dobro plaćenih poslanika koji ne bi smeli da se bave nikakvim drugim poslom osim onim državnim. Članovi porodice, naravno, mogu da se bave naučnim, uslužnim delatnostima, da rade za platu kod gazde ili za državu ili za institute, čak mogu i da imaju poslove u inostranstvu, ali za vreme trajanja mandata ne smeju da budu umešani u poslove koji mogu doneti profit u Srbiji.

Šaper i Krle ako hoće da se bave McCann Eriksonom, nek odu lepo u USA ili Kanadu i tamo prodaju svoju pamet. Nemam ništa protiv. Nek zakupe reklamni prostor po kablovima ili po mrežama i neka ga posle preprosaju Kolgejtu ili Proktor end Gemblu za profit. Ali dok god su savetnici predsednika Srbije to ne bi smeli da rade u Srbiji.
--------------

... jasno je da je ono što Jovanović radi u Srbiji nije krivično delo, ali da bi u nekim drugim zemljama bilo krivično delo. Ovde su pominjani Berluskoni, Kol, Miteran, bilo je tu još slučajeva: recimo Štraus u Bavarskoj vezano za kupovinu vojnih aviona od Lokida bilo je i drugih, prinčevskih porodica po Belgiji i UK. Kad god se u USA, UK ili zapadnoj Evropi otkrije veza privatnog biznisa i državnih službenika to se javno i naširoko publikuje i redovno se završava ostavkom političara (koji su prethodno izloženi osudi javnosti). Obrazložio sam više puta, ali ajde da povtorim, ako ne i već n. put objasnim: učešće državnog službenika u donošenju zakona, budžetskih odluka (da pojasnim, šta će se graditi, gde će se investirati, koje će se zalihe praviti, šta će se prodavati, šta treba sejati), skupštinskim komisijama (opet da pojasnim, propitivanje guvernera centralnih banaka o kratkoročnoj i dugoročnoj ekonomskoj politici) itd, istog stavlja u izuzetno privilegovanu poziciju u odnosu na ostale učesnike u ekonomskom životu i automatski stvara situaciju u kojoj su neki "jednakiji" od drugih. To se ne odnosi samo na državne službenike nego i na članove njihovih porodica tj sve one sa kojima svakodnevno razmenjuju informacije. Zbog toga je praksa bavljenja javnih službenika biznisom koji donosi profit izuzetno moralno problematična i, po meni, treba da bude kažnjiva (kako je to, pretpostavljam, u većini zapadnih zemalja- inače, zašto bi političari davali ostavke kad ih otkriju). Detalje legislature, priznajem, ne poznajem i ako je to priznanje bilo cilj svih ovih čaršava koji su ispisani onda sam u krivu. Meni se čini da je suština bilo nešto drugo.

That's all, Folks. Nema više.

Baš su odgovori Princija bili u skladu sa njegovim nadimkom: prinčevski!

oskar-z-wild
... Ne znam koji je tvoj brif u ovom blogu i zašto odjednom ovoliko "endorsiranje" nekog anonimusa, pa i Sana, ali apsolutno se ne slažem sa logikom gore citiranog teksta.

Kao što sam već usputno rekao, navedeni komentari Princija (ovom prilikom, ne uvek) su mi prilično "legli" (ne volim onu floskulu "potpisujem svaku reč" iako skoro da je tako), jer sam osetio da i ja umnogome mislim na njegovoj liniji po navedenim pitanjima (državni činovnici, poslanici i političari koji se bave biznisom, uz prezentiranje da kobojagi to čine njihove supruge i slično). Odavno mi se nije dogodilo da nečije stavove u tolikoj meri endorsiram.
Naravno, o svemu se može diskutovati, pa me ne čudi što se tebi ne sviđaju neki delovi iz njegovih mnogih komentara koje sam prezentirao, ali to je OK, bilo bi loše da se svi u svemu slažemo.

Ponavljam da sam se ja sam sebi malo čudio kada sam shvatio da je baš on izrazio ono što ja mislim, a ne bih umeo tako jasno da iskažem. Ali je tako.

A ovo me zanima

Englezi zamalo nisu izglasali žene episkope pre neki dan, a u Srbiji o tome ne sme ni da se sanja.

premda mi je teško da se mnogo izjašnjavam. Anglikanska crkva je nešto drugo i već sam video da tradicionalisti zameraju naprednjacima da će ovakvi potezi CoE udaljiti od Rimskog katolicizma i Pravoslavlja, a ja bih lično voleo da se razvija duh ekumenizma, da se hrišćanske crkve približavaju, a ne da se udaljuju.

Lično, nemam ništa protiv da Anglikanci postavljaju žene za biskupe, pa i da jednog dana žena dođe na njihovo čelo (mislim da bude Kanterberijski nadbiskup).

Samo, i drugi segmenti društva će ići dalje u traženju, pa sam već video ove naslove u engleskoj štampi:

Women, gays and trans all bishop bashed
A vote by the Church of England to keep its ban on women bishops has again highlighted other inequalities, including for gay and transgender people

Koje nove vrednosti nudi taj SAN i njegovi novinari?

Ma, sudeći po prvim brojevima, SAN će biti samo još jedan od tabloida. Teško je reći, a i očekivati, da se bitnije razlikuje od drugih, pa je pitanje koliko dugo će opstati.

Ja sam samo pozdravio njegovo pojavljivanje, pitajući se zašto je u prvom broju krenuo sa napadom na bogataše (M. Mišković) i fenomenom devojaka koje su zaljubljuju u zločince koji su - seksi, pa prelaze preko toga da su kriminalci.