Akvarijum opasan zidom

I

Blok 28. Televizorka. Soba u stanu na, koliko se sećam, trećem spratu. Pogled na sever. Ležimo umorni na krevetu i gledamo tamno nebo. Noć je polako na svom kraju. Počela je Mesopotamijom B52's, nastavila se sa Ferijevom Bête Noire a završavala sa Votersovim Radio K.A.O.S. I sve to sa LP ploča 

Kao srednjoškolci koji su tek upoznavali sebe i jedno drugo i počeli da se 'brinu' zbog 'Kraja istorije' koji se bližio, ležimo u krevetu i gledamo nebo... Alkohol je uglavnom ispario iz nas. Ćutimo i upijamo reči. Bili nas vodi kroz noć i najavljuje da nam nema sutra...nikome. Neki ludak će baciti bombu...

A Rodžer ne pravi razliku između emisije i sveta. Na svetu postoje još samo 4 minuta

[Billy:] "Four minutes and counting."
[Jim:] "O.K." [Billy:] "They pressed the button, Jim."
[Jim:] "They pressed the button Billy, what button?" [Billy:] "The big red one." [Jim:] "You mean THE button?"
[Billy:] "Goodbye, Jim."
[Jim:] ... O.K. I'm Jim and this is Radio KAOS And with only four minutes left to us Let's use this as wisely as possible....
[Molly:] Everybody got someone they call home
... O.K., good Ladies and gentlemen If the reports that we are getting are correct This could be it Billy, if you're listening to me Please call now.
[Jim:] "Billy, if you are listening, please call."
[Californian Weirdo:] "Sole has no eyes."
[Molly:] "Goodbye little spy in the sky They say that cameras don't lie Am I happy Am I sad Am I good Am I bad?"
[Jim:] "Billy, if you're listening, please call."
[Californian Weirdo:] "Sole has no eyes Sole has no eyes."
[Billy:] "Ten, nine, eight, seven..."
[Margaret Thatcher:] "Our own independent nuclear deterrent Has helped to keep the peace." [Billy:] "Six, five four, three..."
[Ordinary Person:] "...you've go a job..."
[Billy:] "Two, one..."
[Margaret Thatcher:] "For nearly forty years"
[Jim:] "Goodbye Billy."

Drama u glavi, drama u telu. Srce počinje ta lupa. Autoputem ispod prozora nije prošao ni jedan automobil....mislim satima...ptice se ne čuju...mrak je u stanu...čuje se krckanje ploče..pogledamo se...da li je kraj?...da li je ludak stvarno pritusnuo dugme?

Odjednom počinje pesma...Nije kraj:

'Sateliti zuje kroz beskrajnu noć
Imaju ekskluzivne snimke meseca i mečeva za titulu
Isuse, zamisli koliko oni zarađuju
Ko je najjači
Ko je najbolji
Ko drži kečeve
Istok
ili Zapad
E, to je sranje kojem uče našu decu
Ali, plima se okreće'

Na desnoj strani prozora tama je polako ustupala mesto jutarnjem plavetnilu neba. Novi dan je ipak tu.. Za sada smo bezbedni. Istorija na svetu ide ka svom kraju. Kod nas tek počinje.
Tog jutra sam prvi put čuo Votersov KAOS. ‘Milion' puta sam ga posle preslušao. To je bio i prvi CD koji sam posedovao. I još posedujem baš taj CD. LP ploču ne.

II

Sedeli smo u toj garsonjeri. Tek smo završili krečenje i sve nam je izgledalo fino. Cigarica, kafica, tračić...može džoint? Onda je neko uozbiljio i pitao šta ćemo sada , posle rata....dan dva pre toga su javili da je potpisan Dejton.
‘Biće još rata, ovo je bila predigra'
‘Nasilni seks misliš?'
Zapevasmo u tom trenutku, prateći muziku sa gramofona:

‘Da li si to ti? Ili sam ja?
Možda smo previše gledali TV?
Da li je to nagoveštaj optužbe u vašim očima?'

Ustajemo i igramo. i onda kao jedan:
‘Da li da vičemo ili da vrištimo
Šta se desilo sa posleratnim snom'

III

‘Seti se kada smo bili mlađi, sijao si kao sunce
Sijaj ludi dragulju
Sada imaš pogled, kao crne rupe na nebi
Sijaj ludi dragulju'

Bio je tu. Onda je otišao. Onda se vratio. Onda je otišao. Ali ostao je tu. Stalno nas gleda. Uvek nas savetuje. Vodi. Cela galerija putokaza je tu. Plakali smo. Plačemo i danas. Otišao jeali je i dalje tu. Uvek je sijao. Istim sjajem. Nikada nije prestao. Doneo je svetlost u naše živote. Spajao je, kreirao , naučio. Tragovi su upisani u stenama. Podigao nas je. I sija. Lud. Dragulj.

‘O kako želim, kako želim da si ovde
Mi smo samo dve izgubljene duše koje plivaju po akvarijumu, godinama
Trčimo po istom tlu
A šta smo našli? Iste strahove.
Želim da si ovde'

IV

‘Ceo život' čekam Pink Floyd koncert. Posle raznih groznih vesti i smrti prestao sam da se nadam. A onda ON dolazi. Koncert Rodžera Votersa na Ušću 1. septembra 2013. (nedelja, ako neko pita) izaziva samo jednu dilemu. Da li to da bude Sarin prvi veliki koncert? Sutradan ima Veliki dan. Prvi dan u školi. Da li da dođe neispavana? Da li da dođe u razred sa stihovima u glavi?

‘Ne treba nam obrazovanje
Ne treba nam čvrsta kontrola
Ni mračni sarkazam u učionicama
Učitelji ostavite decu na miru.

Sve u svemu to je samo još jedna cigla u zidu
Sve u svemu Vi ste samo još jedna cigla u zidu'

Vrlo moguće je da će epilog priče biti da će cela porodica na livadi ušća uz Votersa igrati, pevati, smejati se i plakati, da će neki ponovo a neki prvi put učiti da lete.

A može i ovako

Napomena čitaocima

Plejlista za ovaj tekst je opus grupe Pink Floyd... Stihovi su takođe iz tog opusa. Preveo ja. Jutros. Oprostiti na greškama.