KONTEMPLACIJA

stari92

Po marsovtjansko religijskoj legendi,Mars pochiva na mishu.
Elem,kada se mish uznemiri,zbog neke anomalije (sl.gore),poput
dolaska nekog sokotjala,dodje do marsotresa/poremetjaj Matrix-a III vrste.
Zato,i samo zato,protest ispred solarnog panela NLO-a.
* komparacija misha,slona,kornjache,lokvanja,.. nije sporna .. pa shodno tome
relevantna je. (a i najavljuju,neki dan,u rubrici "nauka" na b92))
** da imam,kao shto nemam,Mars.a ni misha,pa foto aparat,a o kablovima ni rech .
sada bi,ovde,dole,stajao uslikan Mars na mishu ..
a i mrzi Me



*** GO domatjice,turi fotku i potkrepi iznes/heno

Па сад, Стари, тежак си ми задатак поставио.
Но, шта му је, ту му је, ред га је обавити, зар не?
Дакле:

1. корњача



2. слон ( До душе, мало трапав и несигуран, али, срећом, има подршку и помоћ )



3. миш



4. крокодил ( како га је замишљало да придржава Земљу племе Маја )

stefan.hauzer

o stepama Rusije.
kako šibam transibirskom magistralom;
dok me poliva hladni severni vetar,a ja se grejem votkom. *živote lutalico:)))

Уууу, амбициозан подухват.
Јеси ли ти свестан колико је то пространство?
И мотором би?
С ветром у коси?
Мислиш да би вотка била довољна?
Шта да ти кажем?



А опет, је л' немаш то исто код куће? Мислим, дугачко, широко, равно ( Неки који немају појма би додали и досадно. )... Оно, јесте да не може да се путује данима у једном смеру, али би могао тамо па натраг, па тако неколико пута.




Зар те не привлачи нешто различито?

И наравно, хвала за музику.

stefan.hauzer

utabanom stazom predaka,suprotan smer,preko ruskih reka do Vladivostoka.

težak ali ne i neostvariv poduhvat.
(sa vodkom su svi poduhvati ostvarljivi:)

Видиш, мени би са вотком сваки подухват био сасвим немогућ, јер не бих добацила даље од сопственог кревета, па те можда стога не разумем најбоље, барем што се вотке тиче.

Иначе, овако како си ми растолмачио, допада ми се идеја.

Је л' озбиљно размишљаш о том путешествију, или више онако, сањариш?

najbolja definicija;

Неки који немају појма би додали и досадно.

Ја чудом не могу да се начудим када ми кажу како је равница досадна. Она је све, само не то. У ствари, проблем је у томе што су на њој промене суптилније, тананије, лаганије, мање приметне на први поглед, па површном посматрачу збиља може да се учини да је све монотоно и исто.
А није.

*muzika u pozadini

Мене ова мелодија коју си приложио у извесним моментима страшно подсећа на ово. (линкчић )

p.s. to me već duže vreme radi panslavizam:)))

Нема ништа лошег у томе.

stefan.hauzer

све монотоно и исто

ujutru je sva bela,
u podne se zeleni,
predveče zlati i
u ponoć je ,opet, sva bela (ravnica naša cela)

ljudi nemaju pojma. *razmišljam glasno :)))

Знала сам да ћеш ти разумети о чему говорим.
Равницу треба живети да би је упознао и знао.
Вољење се подразумева.

И сад, нека ми неко каже да ова слика сунцокретових поља пред кишу није узбудљива и динамична и пуна енергије и фасцинантна:




А равница је пуна таквих тренутака. Само треба умети уочити их.

arianna

slušam muzuku i čitam ovaj blog

jes' da nema nikakve veze sa lokvanjima i perunikama ali priložena muzika mi se nekako uklapa u eksperimenti u blogovanju :))

Ако ћемо поштено, локвањи и перунике заправо и нису основна тема моје причице. Суштина је била баш у томе што си ти урадила: додала си нешто своје, убацила у причу сопствени поглед на њу, сопствену прву асоцијацију и то је баш добро и обрадовало ме је.
Хвала ти.

За узврат, један локвањ у покрету ( узнемирен, наравно ):

arianna

За узврат, један локвањ у покрету ( узнемирен, наравно

hvala :)))
nego, gde me nađe?

obzirom da sam već izvesno vreme u uznemirujućoj minis fazi

Баш је било тешко наћи те.
Знаш ли бар некога у својој околини ко није, мање или више, због овог или оног, у узнемирујућој минус фази, како ти кажеш?
Ја не знам...
Ваљда су времена таква, узнемирујућа и суманута, ко ће га знати.

Али, има лека.
Ставиш овакву једну мирисно-укусно-освежавајућу маску на лице и смиреност гарантовано стиже истог тренутка, и задржава се барем неко време - колико да мало данеш душом.

arianna

bolje da se zanimam kozmetikom i maskicama, nego kuvanjem...od kozmetike bar neki pozitivan efekat, od kuvanja samo kilogrami :(

А задовољство које причињаваш укућанима-гурманима заборављаш?
Није то баш тако једноставно како на први поглед изгледа.
Треба мислити и на друге и њихове жеље и потребе, зар не?
А онда узмеш и куваш и месиш и печеш и пржиш...

( А о килограмима размишљаш накнадно. )

nego, vidi ovo nađoh na jednom statusu

Čovek se ne bi smeo prejedati kada je melanholičan. To uzrokuje romantični zanos, jezovit polet, lirsko očajavanje. Onaj koji samo što nije zapao u elegiju trebalo bi da posti da bi očuvao duh strogim i treznim. Koliko li je Goethe morao da pokrka kupusa i kobasica pre nego što je napisao Jade mladog Werthera? Predsokratski filozofi, koji su živeli od dve smokve i tri masline, podarili su nam tako jednostavnu i lepu misao, lišenu sentimentalnosti. Rousseau, koji je napisao sladunjavu Novu Heloisu tvrdio je da jede "vrlo lagano: izvrsne mlečne proizvode, nemačke poslastice..."

Па сад...
Није ово баш тако како изгледа на први поглед.
Меланхолични, романтично занесени, језовито полетни и лирско очајавајући били су и усукани млади песници болесни од јектике који су, углавном, били сиромашни и слабо се хранили.
Тако да му ово дође само једна половина слике.

Опет, у реду, не ваља се преједати, то стоји.
Али, барем по некад?
Барем мало?
Барем...

e sad,
ko zna zašto što sam ovo ispričala? Možda će nekom da treba, važno je da ne škodi a čim ne škodi, znači da pomaže. Mada, opet ono što ne škodi ne može da ti pričini neko zadovoljstvo. Jer u svetu je sve naopačke. Sve što je lepo ima neku zvrčku. Ili je ilegalno, ili je nemoralno, ili goji.

Ти си баш стварно у минус фази.
Зашто толико песимизма?
Има ствари које причињавају задовољство, а нити су илегалне, нити неморалне, нити гоје.
Кладим се да то јако добро знаш и сама, али ти мало узнемирујуће минус фазно расположење бејаше синоћ, па си зеру мрачила.

Јесам ли у праву?

pozz

Поздрав узвраћам цветасто такође.

arianna

Али, барем по некад?
Барем мало?

dobro de, malo može i ponekad

Е, такву те већ волим.

Да се утешимо ( због јесени и послова који се не постизавају и свега осталог )?

Ти си баш стварно у минус фази.
Зашто толико песимизма?

uvatila me jesen i vazdan neki pos'o, koji ne postizavam.

Ма, проћи ће и јесен и посао ће да се постигне овако или онако.
А онда ће доћи зима и неки други посао...
И док си дланом о длан, ето нама пролећа.

zilikaka

Baš me krenulo

Данас си надмашила Реа.
Свака част, девојко.

Због ајзлибана ( Мој дубоки респект. ), за стотку ти следује ово. ( линкчић )
Узми или остави.

Kazezoze

kako je ja doživljavam<--- ovo je link (ne razumem zašto ne radi direkt youtube link?)

Не разумем ни ја.
Пробала више пута са свог сокоћала и неће.

Но, немаш бриге - музику сам одслушала, на твом виђењу контемплације кроз музику ти захваљујем...

Али...
Наравно, мора да га буде.
Ја не умем ( или просто немам навику ) да једноставно само слушам музику и препустим јој се да ме поведе у контемплације.
Не знам зашто је то тако, но, она мени ( музика ) служи некако као нека врста димне завесе која ми замагљује тишину. И ту је онда запетљанција: волим тишину, али не волим када је сувише гласна, па је утишавам тихом музиком, јер, наравно, не волим ни да је она гласна.
И онда узмем и бавим се нечим: читам, пишем, тамовамошем...
Једино не успевам да се свртим на месту и слушам.