B92 Blog

sa Mavarima me dotukla!
Znaci Braveheart je cist plagijat?

nista nije novo, sve je refleksija konteksta države, društva, politike i ideologije u kojoj je nastalo.

Pa, nisi domislio misao, Stankovicu. Jer, ako se drzava, drustvo, politika i ideologija ponavljaju - onda se i umetnost, iskazana istom matricom, ponavlja.
To je valjda imao na umu Borhes kada je napisao "Pierre Menard, authior of Quixote"? (O onim piscu koji je proucio svaki detalj o Servantesu i napisao delo identicno, do u rec, sa Don Kihotom.)

U ovom postu imam nameru da vam predstavim pet umetničkih radova koji potvrđuju meni donedavno nepoznatu teoriju da “svaki umetnički rad, hteo to umetnik ili ne, reflektuje kontekst države, društva, politike i ideologije u kojoj je nastao”.

Pre ce biti da ponekad umetnicki radovi, hteli to umetnici ili ne, izazovu masu neprimerenih reakcija.

je sluzen posle performansa, a onda su usledile edukativne radionice i svi su posle jedni drugima sve cestitali. Konceptualno, razume se. Liberalno sasvim. I urbano.

Odlican espreso je sluzen posle performansa, a onda su usledile edukativne radionice i svi su posle jedni drugima sve cestitali.

Zar to nije sustina zivota Nestorijanac. Da nadjes ljude s kojima ces pricati o tabuima....i da se niko ne nadje uvredjen niti povredjen.
Ali, avaj, tesko je shvatiti te djavolske stvari koje dolaze iz Evrope, te radionice, i ti konceptualizmi... a bogami i tesko je rukovati se s nesrbima. Postaje se onda nekrst a to nam nije cilj jel da, hriscanince pravoslavne provijenijencije.

Marina Abramović - How we in the Balkans kill rats

Verujem da postoji još jedan princip proređivanja (raréfaction) diskursa, koji dopunjuje, do izvesnog stepena, onaj prvi: reč je o autoru. Ne naravno u smislu govornog subjekta koji je neki tekst izgovarao ili pisao, nego autora u smislu principa grupisanja diskursa, autora koji se poima kao jedinstvo i poreklo njihovih značenja, kao središte njihove koherentnosti. Ovaj princip nije svuda na delu na isti način; oko nas svuda postoji mnoštvo diskursa koji cirkulišu a da svoje značenja ili efikasnost nemaju da zahvale autoru: banalni iskazi koji se momentalno gube, odredbe ili ugovori koji zahtevaju potpisnike ali ne i autore, tehničke instrukcije koje se prenose anonimno. Ali u domenu gde je pravilo da se stvari pripišu autoru – književnost, filozofija, nauka – sasvim je očigledno da ovo pripisivanje ne igra uvek istu ulogu. U srednjem veku je u oblasti naučnog diskursa pripisivanje autoru bilo neophodno, jer je ono bilo indeks istinitosti. Smatralo se da postavka (proposition) svoju naučnu vrednost crpi iz svog autora. Od XVII veka ova funkcija u naučnom diskursu sve više slabi: uloga autora sve više se sastoji u tome da dâ ime nekoj teoremi, dejstvu, primeru ili sindromu. Sa druge strane, u oblasti književnog diskursa, počev od iste epohe, funkcija autora je neprestano bivala jača: sve one priče, poeme, drame ili komedije kojima je bilo slobodno dopušteno da više ili manje anonimno cirkulišu u srednjem veku, za njih sada pitamo (i mora se reći) odakle dolaze, ko ih je napisao. Od autora se traži da objasni jedinstvo tekstova koji su zavedeni pod njegovim imenom. Od njega se traži da otkrije skriveni smisao koji ga prožima, ili da ga barem navede za sebe. Od njega se traži da to jedinstvo poveže sa svojim proživljenim iskustvima, sa realnom istorijom iz koje se ono rodilo. Autor je onaj koji uznemirujućem jeziku fikcije daje njegovo jedinstvo, čvorove koherentnosti, njegovo uklapanje u realno.
Znam da ćete me pitati: „Ali vi ovde govorite o autoru kakvom ga je kritika naknadno izmislila, kada je smrt došla i kada ništa nije preostalo osim zamršene gomile nerazumljivih tekstova; naravno da u sve to treba uneti malo reda, mora se zamisliti projekat, koherentnost, tematska struktura, koji se pripisuju svesti ili životu autora, koji je možda stvarno fiktivan. Ali to ne znači da on ne postoji, ovaj realni autor, koji se uvukao u sve ove istrošene reči, i u njih uneo svoj genij ili svoj nered.“
Bilo bi, naravno, apsurdno poricati postojanje pojedinca koji piše i izmišlja. Ali ja verujem da – barem od izvesnog doba – pojedinac koji započinje da piše tekst iz kojeg će možda nastati delo, preuzima funkciju autora: ono što on piše i ono što ne piše, ono što beleži, bilo da je to samo provizorna skica – sva ova igra razlika je propisana funkcijom autora kakvu mu njegova epoha daje, ili kako je on, sa svoje strane, modifikuje. I ako se tradicionalna slika koja se o autoru ima, preokreće, stvara se nova pozicija autora polazeći od koje se, svemu što bi mogao reći i što svakodnevno izgovara, njegovog delu daje novi, još drhtavi profil.

Diktatura dopusta privid umetnicke slobode
"To introduce a new play only six weeks after another has been banned is also a way to speak one's piece to the government. It proves that art and liberty can grow back in one night under the clumsy foot which crushes them."

Totalitariijanizam ne dopusta ni privid
"Where they burn books, they will, in the end, burn human beings too".

Dobro, Maljkovicu, ovo je sve lepo sto si napisao, ali ne mogu nikako da to povezem sa umetnickim delima o kojima je Dejan pisao. Na primer, mada se ovde radi prevashodno o pisanju (koliko sam razumeo):

Od njega se traži da otkrije skriveni smisao koji ga prožima, ili da ga barem navede za sebe. Od njega se traži da to jedinstvo poveže sa svojim proživljenim iskustvima, sa realnom istorijom iz koje se ono rodilo. Autor je onaj koji uznemirujućem jeziku fikcije daje njegovo jedinstvo, čvorove koherentnosti, njegovo uklapanje u realno.

kako se to uklapa u pokazivanje juznih delova tela i otkrivanjem "guzice", u instalacijama 1. i 2.? To me buni.
Ili je to "otkrivanje skrivenog smisla" bas to razgolicavanja, da tako kazem?

To me buni.

pa kad si naucnik:)))
nisu ti ovo fraktali.

Nisam ja napisao, Fuko (Foucault) je u pitanju! :)

Elem, ovo bi bio odgovor otkud se u umetničkom radu odražava ideološko-politički kontekst -- zato što je on posledica raznovrsnih diskursa koji deluju preko fiktivnog jedinstva subjekta-autora, koji je takođe jedan od diskursa u njihovom složenom poretku.

pa kad si naucnik:)))
nisu ti ovo fraktali.

Dobro, ima i fraktalnih delova tela - u plucima, recimo: dusnik, traheje,bronhije, bronhiole, sve racvanje do u beskrajon.

Nisam ja napisao, Fuko (Foucault) je u pitanju! :)

Heh, a ja sam taman mislio da ti napisem kako si sigurno ono gore od nekud prepisao. (Ne moze normalan covek da drzi sve to u glavi, ja mislim). Pa, rekoh sebi: "Cekaj, ne izleci se!".

Čekao sam da se neko izleti, da mi kaže šta to tu lupetaš, pa da ga onda koknem -- srećo, upravo si rekao Fukou da je debil...:) Al' utrčaste vi, pa rekoh da ipak kažem... Elem, i Fuko je to radio -- citirao bez da navodi, pa kad su mu rekli, npr. da nije referisao na Marxa, onda bi on otvorio tekst i podvukao delove koje je od njega preuzeo. Zgodna taktika za hvatanje diletanata.

Elem, deo je iz teksta "Poredak disursa" koji uskoro izlazi u izdanju izdavačke kuće "Karpos" iz Loznice. Knjige u šake! :)

Dušan Maljković

Nisam ja napisao, Fuko (Foucault) je u pitanju! :)Elem, ovo bi bio odgovor otkud se u umetničkom radu odražava ideološko-politički kontekst -- zato što je on posledica raznovrsnih diskursa koji deluju preko fiktivnog jedinstva subjekta-autora, koji je takođe jedan od diskursa u njihovom složenom poretku.

mislim da je obraz malo simplificirao diskurs (ad batinum) kada je 'opkolio' galeriju.

upravo si rekao Fukou da je debil...:)

Kako sam ja to rekao? Ja sam rekao da je ovo gore mnogo pametno za obicnog coveka (a to smo, manje vise, svi mi).

Dušan Maljković

Čekao sam da se neko izleti, da mi kaže šta to tu lupetaš, pa da ga onda koknem -- srećo, upravo si rekao Fukou da je debil...:) Al' utrčaste vi, pa rekoh da ipak kažem... Elem, i Fuko je to radio -- citirao bez da navodi, pa kad su mu rekli, npr. da nije referisao na Marxa, onda bi on otvorio tekst i podvukao delove koje je od njega preuzeo. Zgodna taktika za hvatanje diletanata.

i cemu sve to kad se niko nije upecao?

@nsarski Ha, ha, nesporazum: mislio sam da onome ko kaže da ja lupetam kažem da je upravo rekao Fukou da je debil.

mislim da je obraz malo simplificirao diskurs (ad batinum) kada je 'opkolio' galeriju.

Dobro, sad, to je njihova strategija privlacenja paznje. S drude strane, onaj predsednik Udruzenja kidnapovanih i prognanih sa Kosova i par njegovih pristalica nisu opkolili nikog. Sta cemo s njima? Kako cemo proceniti njihovu instalaciju?

"ne uspe svaki performans"

Tačno!

Dušan Maljković

@nsarski Ha, ha, nesporazum: mislio sam da onome ko kaže da ja lupetam kažem da je upravo rekao Fukou da je debil.

OK, nesporazum:)

i cemu sve to kad se niko nije upecao?

'ste sigurni da nije ;)

marta l

'ste sigurni da nije ;)

jesam. pa pomenuti ribar je upravo tako stekao popularnost ovde. svaki "autorov" post sadrzi preko 100 komentara samo zato sto blogeri reaguju na njegove neverovatne gluposti ;)

jesam. pa pomenuti ribar je upravo tako stekao popularnost ovde. svaki "autorov" post sadrzi preko 100 komentara samo zato sto blogeri reaguju na njegove neverovatne gluposti ;)

ribar the who, izlgeda ne pratim pazljivo performans.

Ako je Dejan the ribar onda covek samo radi svoj posao. kao svaki dobar performans art umetnik "ribar plite mrizu svoju..." pa se svakojake zivotinjke tu nadju. od apologetskih meduza do rogatih suvozemaca. I poneka(d) dragocena biserna skolga

A sto komentara....dobar ribar pa dobar i ulov

ribar the who, izlgeda ne pratim pazljivo performans.

Ja mislim da se ovde govori o blogeru Maljkovicu, posto je onaj Fukoovo tekst bio, da tako kazem, mreza u koju ce neko da se upeca:) Tako ja to razumem.

Kako da vam kazem, al da ne budem direktna, da stisnem i da pisnem....pa eto, happening dostize savrsenstvo umetnickog dozivljaja kada specijalna policija, specijalno obucena:slemovi, stitovi i taj rad) ulece i hapsi, ali prethodno batinavsi otecestvenu grupu. Momenat kao nedostizni umetnicki element izgubljen u vremenu.
Izvinite, malo sam pod temperaturom i lekovima.

Jelena Pavlović

Kako da vam kazem, al da ne budem direktna, da stisnem i da pisnem....pa eto, happening dostize savrsenstvo umetnickog dozivljaja kada specijalna policija, specijalno obucena:slemovi, stitovi i taj rad) ulece i hapsi, ali prethodno batinavsi otecestvenu grupu. Momenat kao nedostizni umetnicki element izgubljen u vremenu. Izvinite, malo sam pod temperaturom i lekovima.

Ovo je moderna umetnost. Valjda je neko snimio, a ako i nije nema frke, da se lako ponoviti. Hebiga nije to Mikelandjelov trenutak nebeskog nadahnuca. Mislim nije bitno da je sve bas isto, ono sto ga cini cistom umetnoscu je u stvari reakcija konzumenata, bilo nas, bilo umetnika koji su dobili po ledjima. Nije samo Dejan nesto nedavno naucio o umetnosti.

Ovo je moderna umetnost. Valjda je neko snimio, a ako i nije nema frke, da se lako ponovi

ti
A jel neko snimio hapsenje? Jel neko uopste uhapsen? Srpska realnost kao proizvod imaginacije. Jeste, bili tamo neki ljudi, malo psovali i ometali, a policioja stajala i posmatrala. Bravo!

Jelena Pavlović

Ovo je moderna umetnost. Valjda je neko snimio, a ako i nije nema frke, da se lako ponovitiA jel neko snimio hapsenje? Jel neko uopste uhapsen? Srpska realnost kao proizvod imaginacije. Jeste, bili tamo neki ljudi, malo psovali i ometali, a policioja stajala i posmatrala. Bravo!

Nemam pojma, ali znajuci nasu policiju mora da je bar neko dobio malo preko ledja. Ako nije onda sam razocaran umetnicima iz Obraza. U stvari sinoc neko rece da je uhapsen umetnik koji je priredio performans sa cepanjem plakata.

A jel neko snimio hapsenje? Jel neko uopste uhapsen? Srpska realnost kao proizvod imaginacije. Jeste, bili tamo neki ljudi, malo psovali i ometali, a policioja stajala i posmatrala. Bravo!

khm, jelena, ovo je ipak srbija...
meni je interesantno da je jedan umetnicki rad uspeo da izazove demokratiju i slobode u celoj jednoj drzavi zvanoj srbovija.
za sve koji ne znaju sta je srbija - ua vikipedia!

Kafo,
ja znam sta je Srbija, ali Srbija su bili i moji otac i majka, moje babe i dede, pradede, moji prijatelji....Ni oni, a ni ja nismo deo prostacke, ljigave, skorojevicke i smrdljive Srbije koju, na zalost,predstavljaju moralne nakaze koje drze srpsku vlast i koje nece zarad svog licnog dobitka da rese jedanput sa zlom izolujuci ga. Ja imam pomesana osecanja kada je Srbija u pitanju i necu da je mrzim zato sto neki koji sebe nazivaju Srbima prave ispade i seire se nad ljudskim sudbinama.
A da je trebalo pretuci bagru, trebalo je!

Jelena Pavlović

Kafo,ja znam sta je Srbija, ali Srbija su bili i moji otac i majka, moje babe i dede, pradede, moji prijatelji....Ni oni, a ni ja nismo deo prostacke, ljigave, skorojevicke i smrdljive Srbije koju, na zalost,predstavljaju moralne nakaze koje drze srpsku vlast i koje nece zarad svog licnog dobitka da rese jedanput sa zlom izolujuci ga. Ja imam pomesana osecanja kada je Srbija u pitanju i necu da je mrzim zato sto neki koji sebe nazivaju Srbima prave ispade i seire se nad ljudskim sudbinama. A da je trebalo pretuci bagru, trebalo je!

Svaki zagovornik čvrste ruke je takav dok ga god ta čvrsta ruka ne rebne po leđima, onda mu se menja percepcija.
Treba li pretući dame i gospodu koji osmisliše izložbu sa radovima koji bodu oči u Srbiji? Šta mislite koliko građana Srbije će iste nazvati bagrom i ponuditi im da probaju vaš lek?

Tacno, svakom, svoje dupe dunja.

nsarski

Ja mislim da se ovde govori o blogeru Maljkovicu, posto je onaj Fukoovo tekst bio, da tako kazem, mreza u koju ce neko da se upeca:) Tako ja to razumem.

tako je. hvala na tumacenju nsarski ;)

nsarskiJa mislim da se ovde govori o blogeru Maljkovicu, posto je onaj Fukoovo tekst bio, da tako kazem, mreza u koju ce neko da se upeca:) Tako ja to razumem.
tako je. hvala na tumacenju nsarski ;)

hvala ns i irvas ....pa da, onda se razumemo, na to sam i mislila gore sumnjajuci da se niko nije upecao...ovo je bio slucaj samoupecavanja.
sve je to umetnost:))

odlican post.
preporucujem:))

Dejane, sorry za troll, ali moram da pitam. Ko pita - ne skita. Niko se naucen nije rodio.
Je l moze neko da mi objasni kako da postavim slike?

A. Uputstvo za kačenje slika

1. Otvoriš prozor za komentar
2. klikneš na ikonicu sa drvcetom – otvori ti se dijalog-prozor
3. obrišeš ono što u njemu stoji (http://)
4. ubaciš image-lokaciju+OK (image lokaciju uzimaš kako je opisano pod B ili C)

B. Preuzimanje slike (tj. image lokacije) sa neta
1. Desni klik na sliku koju hoćeš da uzmeš - pojavi se padajući meni
2. Klik na "Copy Image Location"
3. Dalje kao što je opisano pod A.

C. Preuzimanje slike iz računara
Slika prvo mora da se hostinguje negde na nekom specijalizovanom sajtu.
1. Odeš na neki sajt za hosting slika (vidim da je ovde najpopularniji
imageshack) i registruješ se
2. Pratiš dijalog
3. Kad stigneš do opcije browse, otvoriće ti se neki od foldera u tvom računaru (verovatno MyPictures), pronadji sliku, klikni na nju 2x.
4. Onda te vraća na hosting, pritisni upload i slika će biti zapamčena
5. Sad klikni na sliku, otvoriće se u velikom formatu. Tu možeš da je obradjuješ (smanjuješ npr.)
6. Copiraš jednu od adresa (treba isprobati koja ti od ponudjenih najviše odgovara).
7. Dalje kao što je opisano pod A.

Kad se čita, deluje komplikovano, ali nije. U praksi mnogo jednostavnije.

odlican post.
preporucujem:))

i ja mislim da je odlican post!

whoever u are get out of KafaJeGotova!

to sam i ja pomislio za tebe kad sam procitao tvoj post :)

Kad se čita, deluje komplikovano, ali nije. U praksi mnogo jednostavnije.

hvala draceni (ovokako postaviti slike iz kompa me baš zbunjivalo

dragoljube, ovih dana si bas zut i okrugao!
stoji ti :)

vishnja

dragoljube, ovih dana si bas zut i okrugao!
stoji ti :)

hvala

Vanja Montenegro Ljujic

bravo:))) uspešno... i lepo:))

posto je ulaz?

posto je ulaz?

Da citiram jednog policajca iz CG kad sam ga pitao kolika je kazna: " Zavisi. A sto pitas? Imas imunitet?"

nsarski

posto je ulaz?

Da citiram jednog policajca iz CG kad sam ga pitao kolika je kazna: " Zavisi. A sto pitas? Imas imunitet?"

Covece pa sad vidim ovo se stvarno desilo, Sinoc procitam na brzinu i valjam se od smeha, mislim Dejan se zeza.
Znaci dno dna, Kao i sve ostalo i umetnost postala turbofolk.

Ne treba zbog ovakvih biti protiv konceptualnih umetnika koji izmedju ostalog koriste i performans. Generacija 70ih iz SKCa, Nesa Paripovic, Era Milivojevic, Gergelj Urkom. Zoran Popovic, Rasa Todosijevic. Marina Abramovic ima ih jos. I u Zagrebu, Sarajevu, Ljubljani je ta scena bila jaka i danas je.

Samo cu jednog. Slaven Tolj, dubrovcanin, izveo Globalisation ovde na Body and East, gde smo ga jedva spasili, bio je dva dana u komi, mislili smo nece preziveti.
Slaven ima pehar u kojem smesa viski i vodku i onda to ispija, publika se smejulji, neki se bas smeju dok u nekom momentu ne skapiras da ako nesto ne uradis ode covek, nema ga. I onda hitna pomoc i ostalo.

Kasnije sam cuo da je u Sarajevu ponovio slicno sa travaricom i sljivovicom.
Za zlonamerne, Slaven nije alkos.

http://www.monitor.cg.yu/broj/str_06.html

ALBANSKI UMJETNIK UJEDINIO CRNOGOROCE
Zabranjena stvarnost

Andrej NIKOLAIDIS

Nevolja sa konceptualnom umjetnošću je u tome što ne možete biti sigurni da li je nešto javni nužnik ili instalacija, sve dok vas likovni kritičar ne obavijesti o tome. Nije jasno da li neki pijanac javno mokri, ili je u pitanju performans nekog slavnog konceptualnog umjetnika, sve dok vas o tome ne obavijeste organizatori manifestacije u kojoj umjetnik mokreći izvodi svoju umjetnost. No to je bit konceptualne umjetnosti: budući da je slika prevaziđena, jer je očigledno umjetnost, sada moramo vjerovati na riječ kritičarima, koji su u stanju da naprave razliku između mokrenja kao fiziološke nužnosti i mokrenja kao umjetničkog čina. Linija je očigledno tanka a likovni kritičari mudri ljudi vrijedni divljenja.

Cetinje je grad na kojem niko neće prekinuti jutarnju kafu i dokone razgovore, sve da na sred korza pukne bomba. Otud je taj grad idealno poprište za izvođenje radova konceptualnih umjetnika. Oleg se Kuljik, na primjer, umjetnički izražava tako što siluje pse. On je zavukao ruku kravi u vaginu i to proglasio umjetnošću. Organizatori Cetinjskog Bijenala nisu krili oduševljenje genijalnošću njegovog umjetničkog koncepta - Kuljik je pozvan na Bijenale. Koje je zamišljeno kao manifestacija koja pomjera standarde izražavanja u Crnoj Gori, kao prostor u kojem se zorno demonstrira koliko daleko mogu ići umjetničke slobode i koliko odlučan treba biti u njihovoj odbrani.
Kada su na Bijenalu izložene reprodukcije ikona umazanih izmetom, vrlo autoritativno nam je objašnjeno da je u pitanju umjetničko djelo, time i nešto što ne može biti podvrgnuto cenzuri. Cetinjsko Bijenale je od početka izlagalo radove koji su bili vrlo provokativni. Priča o umjetničkim slobodama u Crnoj Gori je, pokazalo se, tek teorija. U praksi, na zahtjev Srpske pravoslavne crkve, izložba "Nova ikona" zabranjena je 1997.

Takva koncepcija Bijenala nije iznevjerena ni ovoga puta. Prištinski umjetnik Albert Heta izložio je svoj rad: zgradu Srpskog poslanstva na Cetinju transformisao je u ambasadu Republike Kosovo. Prve su reagovale srpske stranke u Crnoj Gori i Srpska pravoslavna crkva. Po njima, Hetin rad je skandal bez presedana, "sramota za Crnu Goru". Popovi su rekli da je većina postavki Bijenala "van zdravog razuma" i time izrekli svoj stav o savremenoj umjetnosti. Pošto tehnika Hetinog rada nije skandalozna, niti je rad vizuelno izvan konvencionalnog, proizilazi da je skandalozno jedino to što se na Cetinju zavijorila albanska zastava, to što je nekadašnje Srpsko poslanstvo autoru poslužilo da dočara postojanje Kosova kao nezavisne države.

Njegov rad je, očigledno, uspio. Ono što je skandalizovalo ljude bila je, zapravo, realnost. Heta se samo probio iza linije srpskog samozavaravanja i očiglednim učinio ono što ionako nije sporno: da je realnost da postoji Kosovo, koje je, realno, nezavisno od Srbije. Da sutradan u zgradi u kojoj je bila srpska ambasada može biti ambasada Kosova.
Ali: front ispoljavanja bijesa prema realnosti nenadano je pojačan popustljivošću organizatora Bijenala. Oni su najprije pokušali objasniti ionako jasno: da je Hetina Ambasada Kosova - umjetničko djelo. No kako "šokiranost" javnosti nije jenjavala, osnivač Bijelana, princ Nikola Petrović, uzeo je na sebe da se Crnogorcima izvine zbog realnosti koju oni ne mogu prihvatiti. On je, kako je rekao, bio "šokiran" Hetinim djelom, kao da je ovaj u najmanju ruku strijeljao četu đaka na Cetinju, a ne izložio rad, kojim je sa minimalnim intervencijama jednu zgradu pretvorio u nešto drugo. Time je Princ pokazao da ga je lako šokirati - odveć lako za nekoga ko je stoički istrpio Kuljikovo iživaljavanje nad životinjama.

No da je Kuljik životinje na Cetinju silovao sa visoko podignutom albanskom zastavom, Princ bi jamačno bio "šokiran". Princ je javno priznao da mu je žao što nije bio u prilici da Hetin rad cenzuriše. Ali je u prilici da cenzuriše bio Petar Ćuković. On je Hetin rad, nakon što ga je neko najprije razbio, a niko nije bio "šokiran" činjenicom da je varvarski uništeno umjetničko djelo, diskvalifikovao i to obrazložio jednom od najglupljih cenzorskih isprika svih vremena.

Po Ćukoviću, Hetin rad nije uklonjen zato što albanska zastava i pomen ambasade Kosova nervira srpske nacionaliste - ne, on je uklonjen zato što Heta, pazite sad, ispred svog umjetničkog djela nije postavio tablu koja bi građane obavijestila da je to umjetničko djelo. To je isto kao da uklonite sliku sa izložbe zato što ispod nje ne piše da je to slika. Kao da iz knjižare izbacite roman zato što na njemu ne piše da je roman. Da odbijete da prikažete film, zato što bi gledaoci mogli pomisliti da je to stvarnost.

Sve što se desilo oko Hetinog rada je, doista, sramota za Crnu Goru. Ali iz sasvim drugih razloga od onih koje navode bijesni Crnogorci "šokirani" Ambasadom Kosova. Sramota je, jer je Hetin rad razotkrio stepen samozavaravanja, neslobode i nejednakosti u kojima Crna Gora postoji. Reakcije na Hetin rad pokazale su da elementarna ljudska glupost u Crnoj Gori bez poteškoća i danas osvaja pobjedu nad ljudskim razumom i slobodama. Heta je testirao našu glupost, primitivizam i nesposobnost da prihvatimo realnost koja je suprotna od naših želja - rezultati su poražavajući za nas. Granice ljudske gluposti su kao granice svemira - nedohvatljive. Gradonačelnik Cetinja Aleksandar Aleksić, inače liberal, po definiciji zaštitinik ljudskih sloboda, ustvrdio je da je za Hetin rad "kriva" crnogorska vlast, koja preko Ambasade Kosova "zavađa građane".

U svakom gradu Crne Gore postoji barem jedna zgrada na kojoj piše "Ovo je Srbija". Na crnogorskim trgovima uzvikuje se ista parola. Sportisti Crne Gore takmiče se dok se iz publike vijore srpske zastave sa četiri ocila. Niko nije šokiran, iako to nije umjetničko djelo i nije postavljena tabla koja nas o tome obavještava. U trenutku kada je umjetnik na Srpsko poslanstvo postavio albansku zastavu, pokrenut je orkan bijesa. Treba biti elementarno pokvaren, pa ne konstatovati kako je problem upravo u tome što je podignuta albanska, a ne srpska zastava. Kako jedna može biti podignuta bilo kad i bilo gdje, dok druga onoga ko je digne izlaže opasnosti od linča, ako to učini izvan Ulcinja.
U društvu u kojem se javnost ne buni a intelektualci ćute kada se u Herceg Novom iz hiljada grla viče "ubij, zakolji da Šiptar ne postoji", javnost i intelektualci su "šokirani" albanskom zastavom na nekadašnjem Srpskom poslanstvu. U takvom društvu nema mjesta za rasprave o finim granicama između umjetničkog i profanog. Ovdje se još borimo za elementarni opstanak različitosti.