B92 Blog

moj drug Desimir
Nemiran duh.

:'(

:(

Borislav Pekić, Desimir Tošić i Kosta Čavoški bili su trojka koja me je svojim radom i tekstovima ubedila da se pridružim DS još 1990. , ljudi koji su me (a mislim i mnoge druge) "skinuli" sa "Pogleda" i "navukli" na "Demokratiju".

Gubimo velikane a ostaje nam šljam... srpska priča 20. veka nastavlja se i danas...

Slava i HVALA čika Desimiru Tošiću.

i pravih disidenata...od početka do kraja!
Imao sam čast i zadovoljstvo da ga poznajem, da razgovaram , da polemišemo......[i][/i]
Dao je nemerljiv doprinos demokratskim promenama....
Neka mu je vecna slava!
Poslednji pozdrav VELIKANU!
Branislav Kovacevic Cole

i pravih disidenata...od početka do kraja!

Slava mu.

Sta reci :(
Bio je jedan od retkih koji se uporno borio protiv nacionalistickog ludila. Uvek kad sam ga vidjao uveseljavale su me njegove price iz studentskih dana (pre drugog svetskog rata). Uprkos godinama nije odustajao od borbe zbog toga sam imao duboko postovanje prema njemu. Zaista je bio odmeren u svemu nikad nije prelazio granicu elementarne pristojnosti u razgovoru.Retki su danas takvi ljudi.

i pokazao da veliki Srbin i demokrata znaci, pre sveka, veliki covek ,a ne veliki salonski, primitivni i estradni nacionalista, sto mnogi nisu niti ce shvatiti.

Neka mu je laka zemlja.

Saucesce, zasluzeno nece biti zaboravljen.

Tužna vest, bio je veliki čovek.
Slava mu.

Desimir, otisao! e je manje takvih moralnih, gromada, cije smo tekstove u Danasu s zadovoljstvom uvek i s uzivanjem citali.

Nisam imala cast da ga licno poznajem, ali sam ga znala, sa paznjom slusala i postovala, cija misao me je inspirisala. Nedostajace puno, jer malo je takvih koji razumeju, znaju i hoce da kazu.

Uteha je sto takve licnosti ostavljaju svoj trag u podstreku da se svetlo ne bi ugasilo. A podstrek je itekako potreban. Ja, iskreno, ono sa cime ste se sinoc suocili na Foxu ne bih izdrzala.

Molim vas da porodici Gospodina Tosica prenesete iskreno saucesce ljudi koji ga nisu licno poznavali, ali kojima je bio i izvor, i uzor, i inspiracija.

Tužno. Ovih dana ionako nema dobroh vesti.

Kad se samo setim jednog od njegovih poslednjih nastupa na Peščaniku. Zvucao je iskreno zabrinut za Srbiju i iskreno tuzan sto vidi koliko Srbija ne moze da se iščupa iz svojih problema. Mislim da je među prvima pogodio da će se EU od nas zamoriti i napustiti nas da se izolovani borimo sa svojim demonima.

Evo šta je rekao (iz Peščanika) početkom 2007:

"Situacija je vrlo mračna. Meni to teže pada nego vama, jer to traje toliko dugo. Preko 60 godina, od 27. marta 1941. ja čekam da stvari krenu na bolje. Za mene je to bolno, bez obzira što ne mogu lično da se požalim. Naša istorijska pozicija je zaista zastrašujuća. Molim vas, ne Grčka, nego Bugarska i Rumunija su otišle ispred nas, a mi smo ostali sa Albanijom i Bosnom i Hercegovinom. Naši ljudi ne mogu da shvate da tu verovatno ima i naše krivice. Vi, gospodo, ne umete da se izjasnite, ne umete da glasate, ne razmišljate kada glasate, to se totalno dezorijentisalo."

ili

"Ja sam gajio optimizam od 27. marta 1941, ali od tada do danas nisam video napredak u ovoj zemlji. Zašto da ne budem pesimista? Molim vas, 60 i nekoliko godina ovaj narod ne ide napred. Najteže mi je kada vidim da svi naši napori nisu dali nikakav rezultat. Užasno je to pogledati. Nemate ustanove, imate možda jedan list ili dva, Ekonomist i Danas, koji diskutuju."

i

"Mi smo se potpuno izgubili i ne znamo kada će ovo da stane. Videćemo sada posle Kosova, ja očekujem izolaciju i lično mislim da, i ako je neko imao u malom prstu kombinaciju kako da uhvati Mladića, sada ga neće uhvatiti. Tako ćemo se vratiti na početnu tačku, na vreme Miloševića, iako to niko nije hteo - mislim čak ni predsednik vlade, ali sve smo radili pogrešno. Već poodavno osećam da će doći trenutak kada će sa zapada reći - vi Srbi radite šta znate, niko vas neće dirati, vi ste moćni, vi sve znate, vi ćete sve rešiti, samo izvolite, mi ćemo biti samo posmatrači. To je najopasnija pozicija. Nadajmo se da će se ovde neko probuditi i tu najviše računam na Demokratsku stranku."

uff.. RIP..

Slusala sam taj Pescanik ,uzasno me pogodila ta zastrasujuca prica o 60 godina cekanja da nam bude bolje.
Ceo jedan zivot. On nije doziveo to nase bolje, a po njegovoj prici i iskustvu male su sanse i za nas. Opet smo na pocetku. Steta sto ljudi poput Desimira Tosica nisu imali dominantnu ulogu u nasem drustvu. A treba li su. Tuzno.

Trezven covek, bistrog i razboritog pogleda na svet, do kraja.
Saucesce.

Slava mu

Pravi demokrata.

imao sam čast i zadovoljstvo da razgovaram sa njim, bolje reči pažljivo slušam svaku njegovu mudru reč.
Bio je veliki čovek i demokrata i kao takav dostojan pripadnik i ponos svog naroda. Šteta što ga baš uvek nisu slušali.
Neka mu je večna slava i hvala.

čovek koga srbija nije zaslužila.



čudo od čoveka.

ovako je govorio Desimir Tošić

O Vojislavu Koštunici
"od prvog dana sam video mnoge njegove negativne osobine, ali priznajem da nisam primetio da je toliko vlastoljubiv. to se tada nije videlo. On je rak rana i nadam se da će on posle nekih novih izbora prosto iščeznut, kao što su mnoge stranke iščezle, jer on sam, sem u jugozapadnoj Srbiji, više nema podršku....Njegova snaga je sasvim mala i interesantna je drskost sa kojom neko ko je izgubio pola poslanika i trećinu glasova ucenjuje ..."
Peščanik, 9. 2. 2007

slava mu

strahovito mi je zao.
fotografija sto je exitus letalis postavila je i moj izbor namudrijih glava.

Prahptico sunčevog uroka
Skok od pepela i let
Nek budu jedini putokaz

Za napor smisla i rast
Suštine u vrlet
Kada joj osvanu glas
b. miljkovic

najbolji odlaze...

Moje saučešće porodici i svima koji će odlazak gospodina Tošića osetiti u svom životu.

Slava Mu!

pravi demokrata od koga smo mnogo ucili i za kojim tugujem .......

SLAVA MU I HVALA!

....volela sam i da ga slusam i da citam njegove tekstove....jako zanimljiva licnost...

zao mi je zbog desimira tosica. doziveo je duboku starost i drago mi je da je svo vreme bio jasan u svojim tekstovim i nastupima, kojima cu i dalje da se vracam.

slava mu!

tuzna vest.
RIP
nadam se da ce Pescanik da mu posveti jednu emisiju, te cemo moci ponovo da cujemo kako je govorio...

Niisam ga lično poznavao, ali mi je jednako žao kao i onima koji su imali čast da poznaju tog velikog čoveka.
Kad odu oni najvredniji svi osećamo gubitak.
Slava mu i hvala!

Znao sam za bolest, koja je došla naglo i nije mu ostavila skoro nimalo vremena da završi svoj - tako fascinantan - životni put. Pa ipak, koliko god se čovjek može pripremiti, ovo je teška i prežalosna vijest. Pokazao je svima kako se mora ponašati slobodan i nezavisan intelektualac. Bio je potpuno slobodan - nije ga se dalo ni potkupiti, ni omesti da kaže ono što misli. Nikada nije prihvatio da kaže nešto samo zato što je to popularno, ili što bi time profitirao. Živio je od početka do kraja za slobodnu riječ, a ne za novac, poziciju ili slavu. Pokazao je svima kako puno vrijedi sloboda, i kako malo znače sve te druge (mnogima primamljive) "zamjene" za slobodu. Bio je hrabar - govorio je kad se malo tko usudio, i što se malo tko usudio. Imao je stila (a stil je čovjek) i znao je kako, kada i zašto da kaže. Njegov je radni elan bio ogroman. Čitao je i pisao više od onih koji su bili plaćeni da to rade. Bio je pažljiv prema sugovornicima. Podržavao je nas (daleko) mlađe svim srcem i bez ikakvih rezervi. Nikada nije patronizirao, niti je mislio da sve zna - a znao je više od svih nas, a naročito od onih koji misle da sve znaju. Danas se s tugom prisjećam onih nekoliko razgovora u njegovu domu u Oxfordu. Ova fotografija - s lulom - tako je tipična za njega. Bio sam iskreno počašćen njegovim komentarima na moju knjigu - a naročito serijom tekstova koje je o njoj objavio u "Danasu". Puno mi je značila njegova riječ. Bio je dio jedne fascinantne generacije intelektualaca i aktivnih promatrača, kojoj su pripadali Vane Ivanović, Stevan Pavlović, Nenad Petrović i mnogi drugi koje sam imao čast poznavati. Njegovi javni nastupi - uključujući i ovaj posljednji - prikaz nedavno objavljene knjige mog prijatelja i kolege Dejana Đokića (kojeg je iznimno cijenio i smatrao svojim intelektualnim nasljednikom) bili su odlični. Objavio ga je četiri dana prije smrti, prošle subote, već teško bolestan, u trenutku kad je već bio u bolnici. To pokazuje koliko mu je do zadnjeg daha bilo stalo da se stvari promijene i poprave. Svima će nam strašno nedostajati. Ne samo Srbija, nego i cijela Jugoslavija, i šire od toga - na neki način: svi koji brinu za nas i naše ljude - duguju mu neizmjernu zahvalnost, i danas duboko žale ovaj težak gubitak.

Ono što je tragično je da su tih 60 godina predugo. Zato Desimira Tošića nema ko da nasledi. Neka počiva u miru.

Kad sam ga slušao u kraljevačkoj biblioteci prošle godine, razmišljao sam kakvu sreću neko ima da mu ovakav čovek bude deda...

Hodajuća enciklopedija istorije srpskih zabluda.
Nekako je poslednjih 70 godina bio uvek u centru zbivanja, te kao takav najbolji insajder.
Pun anegdota i priča koje za zemlju zakucavaju svaku ideju o svetosti Nikolaja Velimirovića ili patriotizma Dimitrija Ljotića.

Sada sam procitala.... Jako sam tuzna... bio je izvanredan covek. Neka mu je vecna slava i hvala.

... ovi njegovi demorate, ili je prepoznao poraznu eru DS i otisao tuzan?

Negde pre godinu dana ovaj DEMOKRATA de DS, učestvovao je u Subotici na tribini na kojoj su, pre njega, nastupale arhitekte, građevinci... Prezentovali su budući ultramoderni-ne-znam šta-spomenik Zoranu Đinđiću. Kada su uglednici iz Bgd i uodeljena i podšišana subotička DS vrhuška svoje aplauzom završili, svi skupa su se, u trenucima kada je za mikrofon seo gospodin Tošić, kolektivno digli iz prvih redova... Uzalud je subotički DS doajen, gospodin Profesor, povikao voditeljki da zaustavi mlade demokrate i da objasni da je pred njima živa istorija, oni su sažaljivo nasmejali i Profesoru i Gostu i – otišli!

Neki od njih će sigurno na komemoraciju. Sa dubokim fejsima.
Elektronskog spomen zdanja Đinđiću u Subotici još nema.
Iza Dragog Umnog Starca ostaće knjige kao spomenici. (Ko će ih posle nas čitati?)
Iza ovih štetočina, ostaće samo naši ruinirani životi.

A da prestanemo tugovati, pa da ih oteramo pre no što nam umru najvrednije?!

Takav intelektualac i političar antičkoga kova ne sme biti zaboravljen

u naslovu namerno nisam stavio proslo vreme.U naslovu sam takodje gradjanina pistovetio sa svecem,jer je Desimir Tosic avngarada po tom poitanju,pitanju koje je iziskivalo staviti se na jednu stranu ili na drugu.Moralna velicina kakv je oduvek bio on je to pitanje vrlo lako,jednostavno i naravno inteligentno resio,sto bi njegovi omiljeni obicni Srbi(mada prvi maedj' jednakima po tom pitanju su mu predratni tj Srbi kraljevine)ni po babu ni po stricevima.crkva da se odvoji od drzave.Iako je bio "postovalac",pripadnik" i jedne i druge.Medjutim glavna tema njegovih istrazivanja,i ntervjua i knjiga koje je izdavao su zapravosami Srbi,tj gradjani i individue ove drzave i njihova sposobnost da,obzirom da je istoricar,uvek i u tacno odredjenim intervalima odaberu,od nekoliko ponudjenih opcija na stolu-onu najgoru.Sto preko svojih pogresno odabranih zastupnika putem izbora,nakon cega su ,kao po pravilu,zastupnici prerastali u vodje(sve je izvesnije da ce se to desiti i prillikom pretposlednjeg glasanja u januaru 2007e,kada je premijer ponovo uzjahao i malo nas deli od toga da saznamo da li ce se odluciti na crno-crnje opciju u parlamentu...)sto i sami putem sopstvenih stavova.
Ukratko:covek,gospodin,koji je svoju ostru kritiku,a objektivnu,zadrzao do kraja.Na njegovoj biografiji moze mu neko i pozavideti,ali je obavezno skinuti kapu i sve sto ide uz pozdrav i oprostaj od moralne gromade pa jos i politicke,koji je ,po meni bio poslednja nada da se politika vrati u domen onoga sto je on sam bio:postenja i iskrenosti i moralnosti ciste na prvom mestu.
Do poslednjeg dana je imao snage i sacuvane lucidnosti da radi,cita,stvara,bude politicki angazovan-ali nazalost ne i cesce u medijima iskoriscavan,obzirom da je bio pocasni i casni i na osnovu toga na visokoj funkciji u hierarhiji dsa,kao clan politickog saveta(ako nije neka me neko ispravi).
Sve nabrojano ce nedostajati,posebno taj sveznajuci i pomalo cinican glas,koji je budio u meni "nesto"a to nesto je sreca sto cu imati priliku ponovo ga slusajuci.Nazalost je pescanik ucinio vise nego ds da sire narodne mase upoznaju ovog divnog coveka.
da priacm o naslednicima i kako ih naravno nema(a u pogledu spomenutog vracanja dostojanstva bavljenje politikom u Srbiji)bi i njega verovatno nasmejalo i iz svoje skromnosti rekao da preterujem(o),a ja bih dodao,u njegovom stilu jer takav citat nemam,da to zavisi od coveka-individue,moralnih nazora,vaspitanja.
pokusao sam da nadjem neki citat u prvom broju knjige pescanika,zacudo nema gau pvom,ali ako nadjem i izdvojim
njegove blagotvorno logicne reci o srpskoj patnji ,uzrocima,posledicama i kako ih prevazici(u "Danas-u")eto mene.
Gospodine nedostajacete meni kao i mnogima verujem,ostavili komentar ili ne,kurtoazno Vas ispratili ljudi iz dsa,ciji ste i predratni clan(pred rat prvi svetski)bili,verujte da ima mnogo vise ljudi kojima ste znacilli i kojima cete,zahvaljujuci vasoj neumornosti-nedostajati i dalje.
Hvala Vamsto ste postojali.
milos g.

Može li Srbija jednoga dana biti onakva kakvu je želeo gospodin Desimir Tošić?
Bilo bi to sjajno.
Pročitao sam većinu njegovih tekstova.
Posljednje dvije godine imao sam želju da se sretnem i razgovaram sa njim o nekim vremenima i da mu pokažem očevu člansku kartu one Demokratske stranke sa potpisom Ljube Davidovića, ali mi se nije dalo.

Neka u miru počiva. SLAVA MU !

Evo jednog ličnog svjedočenja o posljednjim Desimirovim danima - objavio ga je Dejan Đokić na "Peščanikovoj" web stranici: http://www.pescanik.net/index.php?&p=288&an=Dejan_%C4%90oki%C4%87&ni=1347&nd=1