Porodica| Roditeljstvo

Repriza sastava originalno objavljenog 08.10.2008.

Krugolina Borup RSS / 11.12.2012. u 14:59

I bi noć. I svanu dan.

Drugi na Odeljenju intenzivne nege.

"Je li, kad nam donose decu?", pitam ženu koja leži do mene, takođe porodilju koja se oporavlja od carskog reza.

"Nikad."

"Ha, ha. Dobra ti je ta. Ajde, ne zezaj, stvarno, u koliko sati donose decu?"

"Ma, ne zezam, ženo, ne donose decu uopšte. Bebama je zabranjen pristup na intenzivnu negu."

Gledam je pomno, sve očekujući da uočim osmeh u uglu usana. Čekam da mi kaže da se šalila. Ona, međutim, ostaje mrtva ozbiljna. Prčka nešto po svojoj torbici i kaže:

"Evo ti, ukucaj broj telefona neonatologije u mobilni. Jedino što možeš je da ih zoveš da pitaš kako je beba."

I dalje sam uverena da je ona tu nešto debelo pobrkala. 'Oće to od naglog pada hormona nakon porođaja. Ali ukucavam broj telefona i odmah zovem neonatologiju da pitam, pa oni će valjda znati. Telefon besomučno zvoni. Niko se ne javlja.

Pola sata kasnije, odustajem od daljih poziva. Istrošila mi se baterija. Stavljam mobilni na punjenje, i okrećem se ženi koja leži s druge strane mog kreveta, da nju pitam. U onu prvu sam izgubila svo poverenje.

"Je li, a jesu tebi donosili tvoju bebu?"

"Ja nemam bebu, ja sam imala operaciju ciste. Ali nisam videla da su ikome do sada donosili bebe."

"Pa, to nije moguće!"

"Ne znam, stvarno, ja sam tu tek od juče popodne. Sad će sestre da dođu da nas pripreme za vizitu, pa pitaj njih."

"A kad je doručak?"

"Nema doručka."

"Molim?!"

"Tek treći dan dobiješ keksa i čaja. Do tada si na infuziji. Ni voda ni hrana nisu dozvoljeni."

Ajde što je ona prva pobrljavila od naglog pada hormona, ali šta je s ovom drugom, pobogu?! Kako mogu da nam ne daju da jedemo tri dana? Pa, ja bih trenutno mogla vola da pojedem. A što sam žeeeeeeednaaaaaaa... Sva sreća te sam ja sebi ponela i vode i Plazme. Vadim iste iz torbe i počinjem iće i piće.

"Pa, ti nisi normalna!", ona prva će meni. "Ako te vide, nadrljaćeš!"

"Kad da me vide, kad nikad nisu tu? Uostalom, ne plašim se ja njih. Šta će da mi rade? Da mi konfiskuju hranu i vodu?"

"Ali, kako se ne plašiš da nešto ne pođe naopako, ženo? Ne bi oni to zabranjivali da nije opasno jesti i piti posle operacije."

"Slušaj, meni se sestra od strica porodila pre nekoliko meseci u Kanadi, carskim rezom, rodila blizance, i par sati nakon toga odmah je mogla umereno da jede i pije, a isti dan nešto kasnije i normalno, a ne samo umereno. Šta ovi naši ovde izigravaju - ne znam. Ali definitivno se ne plašim da išta može da pođe naopako."

Sad sam već uspela da privučem pažnju i ostalih žena. Gledaju me kao da sam pomutila pameću. Sigurno i one meni pripisuju neuračunljivost usled naglog pada hormona.

Uto eto omanje čete sestara koje u krug idu s nekakvim lavorom i pola metra dugačkim metalnim pincetama kojima uštinu nešto vate, zamoče u to nešto u lavoru, dreknu: "Širi noge!", i s gadljivim izrazom na licu prodžaraju gdi i šta treba s bezbedne udaljenosti. Pet do sedam minuta kasnije, svih deset smo "spremne za vizitu".

Doktor Vizita uleće u prostoriju u žurbi, pognute glave - da mu se pogled slučajno ne sretne s nekom od žena, što bi je nedajbože moglo ohrabriti da nešto pita - i idući od kreveta do kreveta grabi bolničke kartone, posvećujući svakom između 10 i 30 sekundi pažnje (100% išao na kurs brzog čitanja!). Nekih pet do sedam minuta kasnije, svih deset smo vizitirane.

Jednu sestru koja se, još uvek ošamućena od uzbuđenja "vizite" i prisustva "Doktora Vizite", nije snašla da baš odmah izleti iz prostorije, uspevam da navatam u poslednjem trenutku:

"Izvinite, molim vas, da vas pitam: kada će nam doneti naše bebe?"

"Kakve bebe? Nema ovde beba. Bolnički protokol ne dozvoljava unošenje beba na Odeljenje intenzivne nege."

Još ne izgovoriviši do kraja poslednju rečenicu, sestra nestaje iz prostorije. Ja sad konačno shvatam da oni uopšte nemaju nameru dati mi da vidim i pipnem moje dete. Počinjem da plačem. Zovem neonatologiju. Niko se ne javlja. Opet plačem. Zovem Tata-Kengura. Plačem. Zovem neonatologiju. Niko se ne javlja. Plačem.

Dolazi moj anesteziolog.

"Kako ste, Krugolina, ima li bolova? Pa, što plačete, pobogu?"

"Nemam bolova, ovaj epidural je najbolja stvar na svetu, doktore. Svaka mu čast ko ga izmisli, stvarno. Nego, ne daju mi da vidim moje dete!"

"Pa, ja stvarno ne znam kakva su pravila, to bi trebalo da pitate vašu doktorku, ona je inače i načelnica Intenzivne nege."

Oh, hvala Svevišnjem! Moja "veza" je načelnica Intenzivne nege! Ima nade!

"A gde da je nađem da je pitam, je li ona tu?"

"Ona radi popodne danas. Ne brinite, reći ću joj da dođe da vas obiđe. Nego, jeste li vi ustajali iz kreveta?"

"Pa, nisam."

"Hajde da ustanete, da vidimo možete li da stojite."

Mogu, naravno da mogu. Šta je problem stajati? Nije mi jasno.

"Krugolina, dobro je. Obavezno da ustajete iz kreveta i da šetate s vremena na vreme. Nemojte preterivati, ali malo po malo. To je izuzetno važno nakon operacije. Neka vam sestra pomogne."

Nakon njegovog odlaska, ja se kao po naređenju vraćam na ono što će mi postati rutinski posao do kraja boravka na Odeljenju intenzivne nege: igranje gluvih telefona s neonatologijom i plakanje.

Malo iza podneva, svojim prisustvom na 10 minuta počastvuju nas čak dve sestre. Smena. Mislim se kako da skinem onu cevku s infuzije, ne bih li imala od čega napraviti laso da navatam bar jednu na pet minuta, da zatražim pomoć oko pomeranja kreveta iz polusedećeg u ležeći položaj. Otpade mi kičma, htela bih da se opružim, a možda uspem malo i da odspavam.

"Sestro, kako se ovi kreveti pomeraju u ležeći položaj? Ja pritiskam ove dugmiće sa strane, ali ništa se ne dešava."

"To govno od kreveta su nam Amerikanci dali kao donaciju, i čim smo ih dobili, odmah su se pokvarili. Krevet ne može da se pomera iz položaja u kome je."

Reče, i otperja iz prostorije kao tihi lahor. Mi žene se zgledamo u čudu, prosto ne znajući kako da reagujemo, dok jedna ne reče:

"Jeste, nije im bilo dovoljno što su nas bombardovali, nego nam sad uvaljuju i bofl kako bi, kao, ispali humani! Barabe jedne!"

"A što nam ne daju jastuke?", ljubopitljivo će Krugolina.

"Ma, tražila ja", reče jedna od sapatnica, "ma mi rekoše da bolnički protokol ne dozvoljava jastike."

"E, da mi je znati zašto?", okuražih se. "Da se ne plaše da ih ne zadavimo njima?"

Prolomi se smeh na sumornom Odeljenju intenzivne nege. Prvi u dva dana. Ali, već pet minuta kasnije, svaka se vraća svom poslu. Neke plaču i igraju se gluvih telefona, kao ja, neke pokušavaju da spavaju, neke slušaju muziku...

Popodne konačno dolazi moja doktorka, inače načelnica Intenzivne nege.

"Kako je? Čujem plačeš?"

"Pa, ne daju mi da vidim moje dete. Ja hoću i moram da vidim moje dete. Molim vas, dajte mi moje dete!" preklinjem kroz suze i jecaje.

"Bebe ne smeju na intenzivnu negu, bolnički protokol to ne dozvoljava."

"Zašto?"

"To je za bebino dobro. Znaš, ovde nisu samo porodilje, već i žene koje su imale neke druge operacije. Nije bezbedno za bebu da bude u istoj prostoji. A mi para nemamo da napravimo dva Odeljenja intenzivne nege. Nije ti ovo Amerika. Tako mora. Nego, jel' sve ostalo u redu?"

"Pa, jedino ova sestra... to je užas božiji, izvikala se sinoć na mene, nije mi dala spavaćicu, nije htela da mi promeni posteljinu..."

"Jeste, i na mene je vikala. I vređala me", dobacuje jedna od sapatnica.

"I na mene, i na mene!", okuražiše se još nekoliko njih, znajući da mi je načelnica 'veza'.

"Sestru nemojte da mi dirate, jel' čujete! Ona je ovde najvrednija! Da znate da ću sve da vas tužim kod nje! Ajde sad, idem ja, a ti prestani da plačeš više, pobogu, šta ti je?"

Moja doktorka izlazi iz prostorije. Iza nje muk. Zgledamo se moje sapatnice i ja u neprijatnoj tišini koja caruje, dok se jednoj ne povrati moć govora:

"I, šta kažeš, to ti je 'veza', a?"

"Aha."

Hebala me veza da me hebala.

Kud je ne potplatih?!

 

I bi noć. I svanu novi dan.

Treći na Odeljenju intenzivne nege.

Do vizite, pričasmo o burecima, pečenim prasićima i jagnjetini, a posle vizite došlo na red da kukamo koju šta boli. To uzajamno kukanje bar odvraća od plakanja, da ne dehidriramo skroz. Baš dok smo razrađivale temu bezobraznih i drskih Amerikanaca kojima nije dovoljno bilo što su nas bombardovali, nego nam uvaljujuju kojekav otpad (možda i nuklearni?) s etiketom "donacija" (a možda su i lokatori?), naiđe opet moj anesteziolog.

"Kako je danas, Krugolina, jel' bolje? Ima li bolova?"

"Ma, kakvih bolova, doktore, nema bolova uopšte. Kažem vam, svaka mu čast onome ko izmisli ovaj epidural. Doduše, bole me leđa, ali tu epidural ne može da pomogne. Kičmu iskrivismo svi spavajući u polusedećem položaju."

"Pa, što ne spustite krevete u horizontalni položaj?"

"Pa, sestra kaže da ne može. Evo, vidite, ovi dugmići uopšte ne rade."

"A jeste li uključili krevete u struju?"

"Kakvu struju?"

Moj anesteziolog se saginje, virka ispod kreveta, i odatle izvlači gajtan. Uključuje krevet u struju. Oprezno počinjem da pipkam dugmiće. Krevet se iznenada transformiše u svemirski brod!

"Jao, jel' možete i meni, molim vas!", kuka žena do mene.

"I meni, i meni!" spopadoše mog anesteziologa i ostale žene.

On ide, nesrećnik, od kreveta do kreveta i uključuje nas sve u struju.

"Pa, dobro, zašto je nama sestra rekla da kreveti ne rade, da su pokvareni?" pitam ja njega.

On me gleda i sleže ramenima. Ubrzo potom odlazi, izgovarajući se da mora da opere ruke od prašine i paučine koje je nahvatao tražeći gajtane pod krevetima.

Ja se zasitih od plakanja, i reših da krenem u akciju. Smislila Krugolina da lepo ustane, i da ode da si nađe svoje dete. Za razliku od drugih žena, koje su umirale od bolova, zahvaljujući epiduralu ja sam toga bila pošteđena, pa i relativno pokretna. Ako zanemarimo to što su me za krevet vezali s jedne strane infuzijom, a s druge urinarnim kateterom. Ipak, videvši kako se druge žene dovijaju, i ja stavljam kesu s infuzijom u jedan, a kesu s urinom u drugi džep bade mantila, i laganim, sitnim koracima izlazim na hodnik. Žene iz sobe mi rekoše da je neonatologija odmah tu, pored. Vidim hodnik koji vodi do nje, ali vrata su zaključana. Dalje se ne može. Verovatno moram uz stepenice na gornji sprat, pa da dođem s druge strane. Kud ću, to već ne smem, nisam sigurna da i mogu sama uz stepenice...

U sred tog razmišljanja, prepade me iznenadna dreka sestre koja se stvorila, čini mi se, niotkuda:

"Gde si ti pošla?! Vraćaj se nazad u krevet, momentalno! Hoćeš da mi se onesvestiš ovde na sred hodnika, pa posle ja da budem kriva?!"

"Ali, meni je moj anesteziolog rekao da moram da šetam!", opsetih se spasonosnog opravdanja.

"Ma, kakva šetnja, vraćaj se u krevet kad ti kažem!"

Lagano se vraćam u sobu, a sestra me u korak prati, da se uveri da neću da zavijem za krivinu dok ne gleda. Koristim priliku da je preispitam za sve što mi do tada nije bilo jasno:

"Recite mi, molim vas, jel' možete da mi skinete ovaj urinarni kateter. Meni to uopšte ne treba, ja sam uverena da ja mogu sama da piškim, bez ikakvih problema."

"A šta ako ne budeš mogla, pa posle moram da ti ga vraćam?"

"A zašto uopšte moramo da nosimo te katetere?"

"Bolnički protokol je takav."

"Dobro, a zašto je takav, mislim šta time postižete, zbog čega je to tako?"

"Tako merimo količinu tečnosti koju izbacujete iz organizma."

"Pa, zar nema neki drugi način da to izmerite?"

Na ovo pitanje uopšte i ne dobijam odgovor. Već smo stigle nazad na odeljenje i ona razvrstava moje okove (kesu s infuzijom i urinom) gde treba, vezujući me njima ponovo za krevet. Bade mantil mi konfiskuje i odnosi na čiviluk koji je udaljen desetak metara - da mi ne bi ponovo pala na pamet kakva glupost tipa šetnje.

Malo zatim, u prostoriju uvoze na kolicima ženu koja je obeznanjena. Diše nepravilno, bunca, u polusvesnom stanju je. Žena koja leži do mene kaže mi da sam upravo tako ja izgledala kada su me dovezli. Novopridošlicu parkiraju u samo dno prostorije. Ona je na krevetu okrenuta na bok, licem prema zidu. Gledam kako se nad nju nadvija doktorka koja je bila u pratnji, i čujem kako joj se obraća:

"Biće sve u redu. Bićete dobro."

Žena ne reaguje nijednom rečju, nijednim pokretom.

"Ali beba nije dobro."

Žena ne reaguje nijednom rečju, nijednim pokretom.

"Čujete li me? Beba nije dobro!"

Žena ne reaguje nijednom rečju, nijednim pokretom.

"Čujete li me? Beba je umrla."

Izgovorivši to, doktorka se okreće i izlazi iz sobe. Žena iz ćoška sobe se ne pomera, ne čuje, čini mi se da ni ne diše. Mi žene se zgledamo dok nam svima suze naviru na oči.

Odjednom me hvata panični strah. Tresem se. JA MORAM DA VIDIM MOJE DETE! SAD I ODMAH! Šta ako je umrlo??! Šta ako su me lagali??! Šta ako su ga zamenili s nekim drugim??! Šta ako su ga prodali nekome??! Ništa im ne verujem!

"Sestro!!!" urlam, "Donesite mi moje dete, odmah! ODMAH!!"

Počinjem da ridam, da jecam, da vrištim. Nalazim se pred nervnim slomom. Sestre dozivaju dežurnu doktorku. Opet je u smeni ona fina, od prve noći. Smiruje me, teši me, obećava mi da će mi doneti moje dete. Verujem joj. Smirujem se. Čekam.

I konačno, eto moga sina... Unose ga na Odeljenje, a meni se oči pune suzama, pa ih brišem jer od njih ne mogu ni da ga vidim, ali one nezaustavljivo nadolaze još i još i još... Pružam ruke, tražim da mi daju moje dete. Ne daju mi. Mogu samo da ga pogledam, ali ne i pipnem. A ja ga od suza ne vidim. Brišem ih, one nadolaze, ja opet brišem... i tepam mu, mojoj ljubavi jedinoj, sreći majkinoj, koga sam 9 meseci tako željno iščekivala da ga zagrlim i poljubim.

Posle pet minuta ga odnose, ostavljajući mi rašireni zagrljaj prazan.

Ostatak dana prolazi mi u polovičnom transu. Plačem non-stop, a najviše kad mi pogled skrene u ćošak gde leži žena koja je izgubila bebu. Ja sutra idem na odeljenje baby-friendly gde će moj sin biti pored mene 24 sata dnevno, a ona će kući bez deteta koje je željno iščekivala. Ako je uopšte i shvatila da je izgubila dete.

Pokušavam da spavam, da što više i što duže spavam, da što pre dođe sutra.

SUTRA. SUTRA. SUTRA.

 

--------------

Napomena: iz dubokog poštovanja prema svemu što su Bitka za bebe i Bitka za porodilišta do sada učinile, i što nastavljaju da čine za roditelje u Srbiji a i šire, dva dana sam se borila sa porivom da napišem kontra-sastav. Danas sam se predala, sve sebe tešeći da ovo nije kontra-sastav, već repriza davno napisanog i objavljenog sastava. Slabić sam, nisam mogla više. Molim Bitku za bebe i Bitku za porodilišta da mi oproste, ako ikako mogu. Ako ne mogu... spremna sam podneti kaznu, kakva god da je. Ostajte mi zdravo i dobro, a ja sad idem da nastavim da plačem.

 



Komentari (39)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

libkonz libkonz 15:08 11.12.2012

Tebi nema nagrade

ne uklapaš se u literalnu sekciju.
dobrosavljevic_m dobrosavljevic_m 16:10 11.12.2012

Re: Tebi nema nagrade

Ali 29 preporuka iz taka!
Možda Kru može da se prijavi kada bude bila neka nova tema, kao kad Simpsonovi imaju Halloween Special.
maksa83 maksa83 15:10 11.12.2012

ovo

dva dana sam se borila sa porivom da napišem kontra-sastav

Ovo nije kontra-sastav. Ovo zvuči kao borba.
Unfuckable Unfuckable 15:20 11.12.2012

Re: ovo

Tresem se. JA MORAM DA VIDIM MOJE DETE! SAD I ODMAH! Šta ako je umrlo??! Šta ako su me lagali??! Šta ako su ga zamenili s nekim drugim??! Šta ako su ga prodali nekome??! Ništa im ne verujem!


...zvuči sasvim razumno.
Ekipa koje je navatana u momentu "sklanjanja" bebe (da se malo tapne poznatom kupcu) pre jedno petnaestak godina i danas spokojno radi u jednoj od najpoznatijih klinika u epicentru grada.
dobrosavljevic_m dobrosavljevic_m 15:16 11.12.2012

Repriza preporuke

.
arianna arianna 15:18 11.12.2012

Re: Repriza preporuke

Bravo mama
ocajna_domacica.65 ocajna_domacica.65 15:38 11.12.2012

Сесто слатка

Верујем да је тако било од речи до речи!
Али морам да кажем да сам имала сасвим друго искуство. Три пута сам лежала после царског реза у болници, али у породилишту са осталим породиљама. Наравно ми које смо имале царски рез биле смо 48 сати у засебној соби. Бебе су нам доносили у кревет, и само преко ноћи их носили у бокс. Не кажем да је било као у хотелу са пет звездица, али било је ОК. Да додам да је место дешавања Сремска Митровица.
Biljana 77 Biljana 77 15:54 11.12.2012

002

Napomena: iz dubokog poštovanja prema svemu što su Bitka za bebe i Bitka za porodilišta do sada učinile, i što nastavljaju da čine za roditelje u Srbiji a i šire, dva dana sam se borila sa porivom da napišem kontra-sastav. Danas sam se predala


Takođe.
zilikaka zilikaka 16:07 11.12.2012

6

Slušaj!

Dvaput počinjem post i prekrajam ga na sto načina, a zapravo samo jedno hoću da ti kažem:

1. Zbog ove i narednih priča sam došla na blog i odmah se zapalila da pomognem da se nešto uradi

2. To ludilo me ne napušta nikako.
antioksidant antioksidant 16:10 11.12.2012

Re: 6

To ludilo me ne napušta

smanji ribanac
Krugolina Borup Krugolina Borup 16:46 11.12.2012

Re: 6

2. To ludilo me ne napušta nikako.


Ovo je nešto najoptimističnije što sam u poslednje vreme pročitala.
Kamo sreće da svi tako poludimo.
zilikaka zilikaka 16:52 11.12.2012

Re: 6

smanji ribanac


Dizvinuovegospoje na trolu, al sa' ću ti citiram jedan PP, od dragog i cenjenog kolege, čije ime neću ovom prilikom navesti:

Ribanac je najbolji koji sam do sada jeo. Bez preterivanja. Svaka ti čast.
Imaš moju podršku u svakom okršaju što se hrane tiče. A i šire.
:)


zilikaka zilikaka 16:55 11.12.2012

Re: 6

Kamo sreće da svi tako poludimo.


Ma, možda je ipak do ribanca.

cult cult 17:02 11.12.2012

Re: 6

čije ime neću ovom prilikom navesti:


u meni se vodila strahotna lična borba između tvog ribanca i njegovog filma.
Ali, avaj...
antioksidant antioksidant 17:35 11.12.2012

Re: 6

zilikaka
smanji ribanac


Dizvinuovegospoje na trolu, al sa' ću ti citiram jedan PP, od dragog i cenjenog kolege, čije ime neću ovom prilikom navesti:

Ribanac je najbolji koji sam do sada jeo. Bez preterivanja. Svaka ti čast.
Imaš moju podršku u svakom okršaju što se hrane tiče. A i šire.
:)



podmicujes sudije
a verovatno ga je jeo juce posto je 12 sati proveo u zavejanom automobilu
Vesna Knežević Ćosić Vesna Knežević Ćosić 17:47 11.12.2012

Re: 6

u meni se vodila strahotna lična borba između tvog ribanca i njegovog filma.
Ali, avaj...


film je meni obecan preko veze, al avaj, koda sam se za ribanac ufatila
snezana mihajlovic snezana mihajlovic 16:40 11.12.2012

...

tebi krugolina samo mah i slidž:

pozitivna tastatura
za pozitivne priče.


uros_vozdovac uros_vozdovac 16:59 11.12.2012

Re: ...

snezana mihajlovic
tebi krugolina samo mah i slidž:

pozitivna tastatura
za pozitivne priče.



Ne valja ti tastatura na mestu entera stavili tab
Krugolina Borup Krugolina Borup 17:04 11.12.2012

Re: ...

Ne valja ti tastatura na mestu entera stavili tab


Ti mora da si od neke mlađe generacije.
ENTER ti je gore desno, u vazduhu, pa kad ga desnom rukom zvizneš ulevo, sve pršti.
Da se zna kad se lupi ENTER, nego šta!
uros_vozdovac uros_vozdovac 17:07 11.12.2012

Re: ...

Krugolina Borup
Ne valja ti tastatura na mestu entera stavili tab


Ti mora da si od neke mlađe generacije.
ENTER ti je gore desno, u vazduhu, pa kad ga desnom rukom zvizneš ulevo, sve pršti.
Da se zna kad se lupi ENTER, nego šta!


Našau sam tutorijal na netu, sve je jasno >>klik<<
Jelica Greganović Jelica Greganović 17:12 11.12.2012

Sestro,

pretekla si me za ovoličko...sve sam se troumila, bih li ne bih li...ko velim, ajd nek se bore, počekaću ja da se malo osuše biserne suze radosnice u očima, pa ću onda van konkursa...Bravo! Eto i mene uskoro...
Vesna Knežević Ćosić Vesna Knežević Ćosić 17:48 11.12.2012

Re: Sestro,

sestro, auh!

svaka ti čast!

odo da perem prozore, strasno sam se uznemirila čitajući...
jennym jennym 18:22 11.12.2012

Re: Sestro,

Ova prica me i dovela na blog, toliko lepih stvari sam ovde procitala i naucila, "naostrila " se za obracun sa zdr. radnicima kroz trudnocu i porodjaj, fino prosla oba puta, nadam se da ce tako biti i treci put...

Od juce se pitam, stigla sam kod ginekologa u Dom zdravlja oko 11h, dva ginekologa i dve med. sestre piju kafu u sobi pored saltera, sednem u cekaonicu gde vec ceka devet zena, iz one sobe se cuje kikot i vriska sestara, zabavno im je na pauzi, zene se zgledaju, dal' je pauza, nije kaze jedna bili su vec na pauzi, odavno sam tu, tako oni rade stalno(znam i ja, al' cutim ) i pitam se- sutra bih mogla raditi tu kao med. sestra, i sta bih uradila u ovakvoj situaciji, ne bih mogla da koristim vise od te jedne predvidjene pauze i da pustim deset zena da cekaju vise od sat vremena, a opet kako da se suprotstavim lekarima i cak celom kolektivu koji se kroz Dom zdravlja vise setka nego sto radi....
angie01 angie01 13:06 12.12.2012

Re: Sestro,

Jelica Greganović
pretekla si me za ovoličko...sve sam se troumila, bih li ne bih li...ko velim, ajd nek se bore, počekaću ja da se malo osuše biserne suze radosnice u očima, pa ću onda van konkursa...Bravo! Eto i mene uskoro...


...eto mene neupucene u cvetice , leptirice, odmah me odbio nik:), al sad moram da citam,...prijavljujem ucesce u vankonkursnoj varijanti.
srdjan.pajic srdjan.pajic 18:26 11.12.2012

.

Rasplakah, se, Kru, bem ti život.

I ponadam se, evo Unfa, saće neki fazon da ispali, da rastera oblak, a on - o odojčadskoj mafiji. Ne vredi, moram nazad do Bitke, da ponovo pročitam sve priče na konkursu, da se malo smirim.


Unfuckable Unfuckable 19:36 11.12.2012

Re: .

I ponadam se, evo Unfa, saće neki fazon da ispali, da rastera oblak


e moj brajko, najbolji fazon je ispalila autorka Onog dozlaboga dosadnog bloga kome čak ni ulepšavanje od strane nas nekolicine entuzijasta nije mnogo pomoglo pošto me je, valjda u naletu pozitivnog pristupa malo banovala.
dobrosavljevic_m dobrosavljevic_m 19:56 11.12.2012

Re: .

valjda u naletu pozitivnog pristupa malo banovala.

Bez brige, bitno da možeš da glasaš
Unfuckable Unfuckable 19:57 11.12.2012

Re: .

ahm, od mene će (čini mi se da voli deminutive) da dobije beli listić - a na njemu prstić
dobrosavljevic_m dobrosavljevic_m 20:00 11.12.2012

Re: .

ahm, od mene će (čini mi se da voli deminutive) da dobije beli listić - a na njemu prstić

I ja sam išla sa tom idejom, pa je ona jedna preporuka za tekst (što ste ga ulepšali) moja.
Jelica Greganović Jelica Greganović 20:08 11.12.2012

Re: .

I ja sam išla sa tom idejom, pa je ona jedna preporuka za tekst (što ste ga ulepšali) moja.

Kaže se - preporučica za tekstić. I idejica.
houp houp 20:08 11.12.2012

Re: .

Nisi afirmativan. Dobar ban za dobar dan, uvece za miran san! (((:
dobrosavljevic_m dobrosavljevic_m 20:09 11.12.2012

Re: .

Kaže se - preporučica za tekstić. I idejica.

Uh, izvinjence
maksa83 maksa83 20:23 11.12.2012

Re: .

naletu pozitivnog pristupa malo banovala.

Svaki bančić je koračić ka pobedici u bitkici za porodilištanca!

Unfuckable Unfuckable 20:27 11.12.2012

Re: .

preporukica!!!
blogovatelj blogovatelj 07:12 12.12.2012

Re: .

Kaže se - preporučica za tekstić. I idejica.


Sanjam da vidim ovakav neki komentar a u potpisu vanvremenski cerski.
mirelarado mirelarado 16:03 12.12.2012

Re: .

blogovatelj
Kaže se - preporučica za tekstić. I idejica.


Sanjam da vidim ovakav neki komentar a u potpisu vanvremenski cerski.


Зар да родоначелника аугментативног лобија гурнеш у наручје групице деминутивиста?!

У потпису би онда морало да стоји ванвременски Цèрић.
zovitemegrunf zovitemegrunf 18:32 11.12.2012

lotta continua


Repriza je moto akcije, bitka se nastavlja, a i logo je iz istog izvora, podignuta leva pesnica



satinelle satinelle 21:04 11.12.2012

Carolija i snaga

...nekako ne znas sta je gore ili bolje, da li da cekas da ti ga donesu posle carskog ili da ga vidis plavog, cekas da zaplace, par sekundi koje ti se pretvaraju u vecnost. 'Ajde mali, da te cujem, pa mogu da umrem...Momenti kada i tvoj zivot prestaje da postoji... Kad mislim o tome, bojim se da mislim. Sve mi se cini da bilo sta izgovoreno moze da umanji znacaj tog trenutka carolije, neizdrzivog bola i neverovatne snage koju zena moze da nosi u sebi u momentu radjanja deteta. Segmenti zivota koje nikad neces zaboraviti. Prvi plac, prvi pogled, prvi zagrljaj. Neponovljivo, neraskidivo, snazno, carobno... Sve lose nestaje u momentu secanja na tako lepe stvari. Shvatis da si uradio najbolju i najlepsu stvar u svom postojanju.
mlekac mlekac 21:28 11.12.2012

E izem ti...

Moj pokvareni racunar!
A sad imam poriv da se prisecam redom - od prvog do cetvrtog.
Moracu nekako da se snadjem ovih dana, pa da se i ja pridruzim.
Kru,

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana