Imam ideju

da navijem budilnik,ne bi da se uspavam

Napokon jedna dobra ideja.

tri karte, molim, za u prvu turu. A pošto su ostrva već francuska, mogla bi i lađa da bude francuska. Tu već postoji neka tradicija. I poet preko Albanije.
Čim stgnem, besplatno instaliram wireless intenet po kućama, šumama i gorama

Poucen iskustvom, ja cu odmah napraviti politicku stranku. Jedan od ciljeva ce biti "Svi Srbi na jednom ostrvu"!!!

'Svi Srbi ispod jedne palme'

не желим да одем
желим ово овде да поправим
вероватно грешим
сигуран сам да немам право на ту своју одлуку док гледам ова два зврка али...
где год да одем грешим ако не мењам себе да буде боље
па пробам овде
а острва волим, баш...

микеле, ти улепшаваш, не само шалом
није мој коментар био одговор на твој позив (а ми смо се већ спаковали и кренули :)) него тако,сетио сам се неких ствари
поздрав друже

Ako vec odemo da se kupamo treba da imamo s kim da se kupamo a ne da nam zenska populacija "visi" na popustima i sl.

Bravo mikele...

tvoj predlog jednoglasno usvajam. Meći me na spisak.

Nači, okupljamo se...

Al da mi date moje ostrvo - volem da se separatišem.

I ja bih iz Amerike da dodjem na neko ostrvo. Jedino mi smetaju uragani koji znaju da duvaju besomucno. Jos vise bih da odem na neko grcko ostrvo i da mi glavni izlazak bude sedenje sa ribarima i mestanima za drvenim stolom, negde ispod venjaka.

niccolo
državam.

stefan.hauzer
DRIžavam

Bežim u ribolov od te kvarne civilizacije čitav vek i još se nisu zatrli...Bojim se
da ćete bar nekoliko generacija provesti tamo...Ko naši u Čikagu...
Kažu da je ta gamad čak i na radijaciju otporna!

meni je blizak istok,volim tu sporost u vremenu
(a i žene tamo imaju neodoljive oči)

pazi kad se mi porodično od iduće godine preseljavamo dole, doduše na na ta ostrva ali taj predeo ... ja to zovem "povratak životu" ...

dok ima mesta.

Al' da nosim kupace, al' mi ni to ne treba?

Jel ima tamo neka jela, da se prucim ispod nje; posle plivanja?

Kad? Sad?
Ja sam mislio da je Francuska, kao jedna napredna i demokratska zemlja koja se rukovodi princiupima slobode i jednakosti, digla ruke od kolonijalizma davnodavnih šezdesetih godina kada je u 'miroljubivim pregovorima' prihvatila realnost i napustila tradicionalne istorijske teritorije poput Alžira, Indokine i, naravno, francuske ekvatorijalne Afrike koje je bilo 'zlatno' srce Francuske.

Krajem XX veka su Francuzi testirali atomsku bombu (samo par godina kada su, kao jedna ekološki odgovorna i svesna država, bili 'ubeđeni' da iako je to far far away može da ima posledice po njihove francuske sugrađane) na tim (oko) francuskim ostrvima.

Ja bi' to, kume, da MI koljemo

Iz ovih stopa, knjiga "Tajanstveno ostrvo" i još par priručnika za preživljavanje je spremno, odavde treba otići zbog prve rečenice, o dnevnim temperaturama u ovo doba godine neću ni da govorim.Dakle, kada krećemo?

... večer

-Dokoni um je vražije igralište , pa sam i ja tako jedan period bio opsjednut
tim dalekim morima i prašumama , ali su pobjedili (kao i uvijek) ljenost , strah
od nepoznatog i navike ...

-Trebali bismo za početak otići na krstarenje ... ne znam gdje je početna luka
za taj dio svijeta , ali postoje i te linije ...
... pa ako nas ne uništi morska bolest , vrela klima i ne završimo u kazanu kod
kanibalskog plemena , mogli bismo i razmisliti o dužem (trajnom) boravku

-Tada bih ja recitirao Brela , a Vi Mikele biste slikali u stilu Gauguina (tamo
je to dosta traženo) ... čuo sam kako domorotkinje nisu previše izbirljive i tko
zna , možda bi nam se posrećilo ...

-Sad samo treba skupiti hrabrost i krenuti


Wagner

Kad, "imas pun kufer svega", pobegnes na reku; dremas na suncu pored nje ...
Skines i ono malo krpa sa sebe ...

Pa, buc u nju!

Може!
Није да сам мизантроп, али ја ћу на неко острво са најмање становника! Чисто да се не гурамо и не седимо једни другима на глави

...на неко загубљено па никад ненађено и заборављено остврце...

... pa bi da odes negde gde je toplo?
Nego, sto ne kazes tako, nego uvlacis politicare u celu pricu?
Godine su godine, stare kosti vole toplo, pusti ti politicare i slicne price.

Nego, ja se upravo vratio iz setnje plazom. To je jedna od lekcija koju sam naucio na tezi nacin - kada ides u emigraciju, idi tamo gde je klima lepa ...

Da malo kontriram tebi koji si umetnik (slikar) i koji lepo pišeš, podsećajući te da je pomenuti Gogen na pacifičkim ostrvima bio - nesrećan čovek.

Čitao sam jednu njegovu romansiranu biografiju, dosta dobru, iz koje proizilazi da je on bio nesrećan pre nego što je postao slikar, nesrećan dok je bio slikar u Francuskoj i nesrećan kada je pobegao u daleke, tropske krajeve. Dobro, važno je da je on pokušavao da sebe smiri u tim dalekim krajevima i da je tamo dao mnogo izvanrednih dela. Bilo kako bilo, mada je na Tahitiju imao i lepih perioda, nije našao sreću i zadovoljstvo koje je tražio. Na način kako su mnogi slikari iz ranijih vremena bili rastrzani i patnici... Reklo bi se da tek sa Pikasom i još nekim novim slikarima, stvar se prilično menja, te su oni bili i hedonisti...

Izvini što ti kvarim fantaziranje o egzotičnim ostrvima.



S druge strane, kad već pominjemo tropski svet, meni se sviđa ovaj svet kako ga vidi Anri Ruso Carinik (Henri Rousseau le Douanier), kao što je njegov San, a da nije bio "na licu mesta", odnosno nije posetio pacifička ostrva:



A da li si čuo za ovu pošalicu koja se pripisuje Anriju Rusou, kako se on obratio nekom prilikom kolegi Pikasu:

Анри Русо пришао је Пикасу и рекао: „Нас двојица смо два највећа уметника нашег доба – Ви у египатском, а ја у модерном стилу”.

Egzotika ne mora da bude lepa kao na slikama. Ima tu komaraca, vulkana, tropskih bolesti. I ljudi...