Budućnost

Najgori scenario*

Boris Drenca RSS / 30.12.2012. u 02:32

 

Zima je 2022. godine. Amfiteatar, recimo, onaj na Pravnom fakultetu, poluprazan. Ili polupun, zavisi od ugla gledanja. Studenti manje - više zainteresovano gledaju u debeljuškastog profesora koji staje ispred katedre i prekrštajući ruke u visini grudi nastavlja tamo gde je stao:

Anacostia_trash.jpg


„Kako smo smo došli do ove tačke? ... Nije se propadanje dogodilo u jednom trenutku. To je bio proces. Dug niz pogrešnih koraka. Sećam se jedne knjige Ričarda Baha , 'Jedno' . Bah , naravno, nije pisao o našoj zemlji već o izborima i raskrsnicama u životu. Oni koji su 'nas' vodili su bili na putu. Sa raskrsnicama. Ono što Bah nije imao na svojim raskrsnicama, putokaze, ovi su imali na svakom koraku. I ignorisali su ih. Sve te vođe su bile opijene svojim unutrašnjim željama i, iako nisam psiholog, kompleksima. Svi su umišljali da su Vođe, sa velikim V. Da su oni po kojima će se zvati ulice, da će postojati spomenici sa njihovim likovima. I kada god je trebalo da donesu odluku i da odluče gde da skrenu oni su 'konsutovali' istoriju. E, sada treba dobro zapamtiti da istorija baš i nije ona prava. Istorija, kojom su te vođe zadojene a koja je i vama prezentovana kao istina, sastavljena uglavnom od mitova. Mitova koji su građeni oko realnih datuma i događaja. I tako dok su se vođe borile sa mitovima, i dok su napadali himere propuštali su da vide da se oko njih događa život. I skretali su tamo gde su mislili da će se 'osvetiti' za poraze od pre 100, 200, 300.... godina. Bez razmišljanja o trenutku i onome što dolazi iza. Nisu razmišljali o budućnosti daljoj od sledećeg istraživanja javnog mnjenja. I trudili su se da oni koji idu za njima ne budu njihova liga već bar jedna manje. A priroda je prokleta, niko ne živi večno...Svaka sledeća garnitura bila je , uslovno rečeno, slabija, sa manjim kapacitetom od prethodnika. A ljudi su išli za vođama. Čas za jednim čas za drugim. A vođe ? Pa vođe su nam ljudi sa takvim kapacitetom da kada uđu u toalet sa novinama mogu ili da ih prelistaju ili da obave ono zbog čega su i ušli u prostoriju. Oba ? Teško.

I došli smo ovde , gde smo sada. U zemli gde je poljoprivredno zemljište u rukama stranaca, za koje ne znamo šta tačno na njemu proizvode. Razlog je jednostavan Srbija jeste možda najveći proizvođač hrane u Evropi ali hrani tu evropu, ne svoje stanovništvo. Da li je to što nam se prodaje GMO ili nije niko ne zna. Zašto? Zbog toga što se zakoni ovde tumače 'kreativno '. Možda je zabranjeno ali nije kažnjivo. Zbog čega je tako? Pa zbog toga što neko, tamo negde 2010., 2011. ili 2012. nije imao vremena da gleda šta je u zakonima i međunarodnim ugovorima jer se borio za mitsko Kosovo i Metohiju ili protiv organizovanog kriminala. A putokazi nisu govorili da se to mora pogledati. Putokazi su vrištali u lice vođama.

Rec imo, već pomenute 2012. godine, pojavila se izvesna količina kukuruza zaraženog aflatoksinom, prilično gadnim mikotoksinom, možda najdirektnijim i najjačim kancerogenom. OK, ništa neobično. To se dešava. Ako se dešava postoje i metode kako se neko ko je zadužen za bezbednost i zdravlje ljudi zna i sprovodi. Naročito ako zana da se aflatoksin lako sa žitarica može preneti na stoku, na mleko, drugu hranu. Ako su prvi podaci o razmerama zagađenja alarmantni, trebalo je da oni koji su u tom trenutku ispitaju kolika je prava razmera zagađenja i da saopšte šta su uradili kako to ne bi došlo do građana. I šta su uradili? Bavili su se nekim drugim stvarima koje su smatrali da im donose prednost u istraživanjima javnog mnjenja. Ne obraćajući pažnju na znakove pored puta. I uradili su šta? Ostavili veliko nepoverenje u naše poljoprivredne proizvode i dodatno ugrozili egzistenciju poljoprivrednicima. I doveli strance da se oni bave time.

Verovatno ste , ako vas je put naveo, videli teritoriju zemlje južno od Beograda? Prilično zapušten krajolik sa uništenim šumama, rekama, sa selima i gradićima koji su umrli ili su na smrti. Opet putokaz koji je ignorisan. Mislim, 2013. godine. Neki genije je dao dozvolu da se kopa nikl. U kraju koji nije bogat vodama, sa rekama nedovoljnog kapaciteta da razrede i apsobruju zagađenje. Sa tehnologijom eksploatacije koja je neminovno dovodila do menjanja pezaža, sa poljoprivrednim zemljištem koje je postajalo ili rudnik ili put za kamione koji idu put rudnika. Dva gradića su privremeno finansijski živnula ali su istovremeno ostali bez vode i hrane iz okoline. Neke stvari verovatno nećete nikada probati. Zaboravite zlatiborsku pršutu, vino iz Aleksandrovca ili Šumadijsku šljivu. A znakova koji su govorili da se ukoči i da se razmisli o tom pravcu su bili više nego vidljivi...

I šta sada imamo? Zemlju u kojoj 60% stanovništva živi u jednom gradu koji sve više podseća na grad iz knjiga Filipa K. Dika ili u umirućim gradićima. Zemlju u kojoj priličan procenat ljudi ima problem kako da nabavi hranu a i kada je nabavi ne zna šta je ta hrana. Zemlju u kojoj postoji zanimanje starleta koja ima mišljenje, zemlja u kojoj je sve kopija kopijine kopije. Čak i vojska koju nam povremeno pokazuju na televizijama je samo naoružana folklorna družina koja postoji zbog parada.

To vam je kao sa čitanjem. Generacije su čitale sve i svašta. I učene su da čitaju. I da razumeju šta su prošitali. Onda su naišle generacije koje su čitale samo Srpsku Trilogiju, Nož i Korene i to smatrale dovoljnim, pa generacije koje su čitale samo Velimirovića....Njih su sledile generacije koje su slušale od ovih što su čitali, recimo Velimirovića pa su oni prepričavali pročitano.

Pitanje je, verovatno ,da li će nam biti bolje? Ne znam. Živeo sam u bezbrižnom izobilju, pa sam doživeo potpunu nemaštinu, kada je prestalo da mi znači delovalo je kao da se stvari popravljaju pa se opet vratilo ka dnu...Tu su se negde udenula dva tri rata sa neverovatnim užasima...

Ne znam , možda se stvari mogu promeniti. Možda bi iz malih oaza relativno slobodnih ljudi, ekonomski slobodnih mogli doći nosioci promena. Ne, ne mogu oni popraviti sve ali se može očekivati da ponegde skrenu u pravcu trenutka sa promišljanjem o nekoj budućnosti.

Vaša generacija? Teško, iako ste bilji od proseka i verovatno poznajete nekoga ko je čitao teško da ste materijal za promenu. .......
....
Posle predavanja profesoru prilazi jedan od studenata. Visok, obučen po najnovijoj modi.
„Profesore, nešto mi je ostalo nejasno iz vašeg izlaganja...šta su to himere?"

*deo nedovršene priče 'Kraj Grada'

 

 



Komentari (35)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

coviax coviax 08:08 30.12.2012

Budućnost Srbije?

F.Niče je solidno predvideo promene u 20 veku...
Trenutno nemamo mudraca kakav bi bio Niče na enti (koliko se usložilo
ljudsko društvo i umnožio broj relevantnih parametara) da bi mogao
sagledati jasno u kom pravcu i smeru će se sve odluke donositi,pa sledeće
za njima ,a u sklopu inertivnih dešavanja i procesa...
Recimo;monetarni sistem može nekim primenama matematičkih modela da izdrži
i beskrajno,a može i da se izvede iz ravnoteže krahom samo jedne piramidalne banke poput one Medofove koja je i prethodila ovoj mini krizi koja je možda i bila samo
uvertira glavnog dešavanja...
Naime ,ne bi bio problem složiti algoritamske nizove u virtuelnom eksperimentu,
kad vektori ne bi bili narastajući tenzori,samo još nije jasno koji i da li ih
tako i računati...Naravno da nije sve beznadežno,ali u toj nadi za budale ne bi
trebalo da ima mesta za onu katedru u 2020,a posebno ne za profesora koji još ima
slušaoce...
Boris Drenca Boris Drenca 08:57 30.12.2012

Re: Budućnost Srbije?

Možda bi iz malih oaza relativno slobodnih ljudi, ekonomski slobodnih mogli doći nosioci promena. Ne, ne mogu oni popraviti sve ali se može očekivati da ponegde skrenu u pravcu trenutka sa promišljanjem o nekoj budućnosti.
sima2000 sima2000 11:47 30.12.2012

GMO

Ovo je već 20-ti blog gde se GMO pominje u negativnom kontekstu. Čomićka je je jednom napisala da će se na nekom skupštinskom odboru analizirati argumenti za i protiv GMO, ali posle toga nismo dobili nikakvu dodatnu informaciju.

Moram priznati da vrlo malo znam na ovu temu, međutim čitam ovih dana knjigu "Mikrobi, puške i čelik" i tu piše da ljudi već 10 hiljada godina genetski modifikuju biljke ukrštanjem i selekcijom najboljih primeraka. Divlji kukuruz se toliko razlikuje od pitomog kukuruza da se ne mogu više smatrati ni srodnicima. Ili na primer, divlja banana je potpuno nejestiva, za razliku od pitome banane. Svaka pomorandža koja nema koštice (dominantna vrsta u našim prodavnicama) potiče od slučajne genetske mutacije u Španiji pre 140 godina.

Zadnjih nekoliko decenija su naučnici razvili metode da se direktno manipuliše genima živih organizama, što je značajno ubrzalo proces prilagođavanja biljaka ljudskim potrebama, ali u suštini je to isto ono što radimo već hiljadama godina. Menjamo biljke da bi bile ukusnije, davale veći prinos i bile otpornije na štetočine.

Na wikipediji piše "There is broad scientific consensus that food on the market derived from GM crops pose no greater risk than conventional food." i ovo je potkrepljeno sa čitavih 7 referenci.

Pročitao sam ceo članak en.wikipedia.org/wiki/Genetically_modified_food_controversies i stvarno ne vidim što smo toliko opsednuti GMO hranom, a sa druge strane nas baš briga za regulaciju štetnih gasova koje ispuštaju automobili u Beogradu. Dovoljno je jedan dan da ne duva vetar i pogušismo se.
dragoljub92 dragoljub92 12:03 30.12.2012

Re: GMO

sagsi naebo
Boris Drenca Boris Drenca 12:25 30.12.2012

Re: GMO

Problem GMO se može posmatrati iz više uglova.
Ako bi smo se zadržali samo na bukvalnom značenju i najjednostavnijim genetskim modifikacijama 'originala' onda da sve što jedemo jeste genetski modifikovano. Zar, ako tako posmatramo, nije sav kukuruz koji se decenijama gaji ovde genetski modifikovan? Hibridi iz Zemuna i Novog Sada. Ovde se međutim kao GMO pominju one vrste u kojima je 'brkano' sa genima i gde su biljne vrste 'oplemenjene' nekim 'životinjskim' ili sličnim karakteristikama, zbog izdržljivosti, većeg prinosa ....

Svestan sam da postoje različiti stavovi i različita istraživanja koja o GMO različito. Realno pitanje šta je GMO isto je i kao i šta je 'biometrijski podatak'. Realno i pol osobe je njen biometrijski podatak.

Ipak različiti organizmi se različito 'razvijaju' u laboratoriji a različito u prirodi. Ako sredimo kukuruz da bude otporan na insekte, glodare, gljive...svi ti organizmi moraju da se razviju da bi se prilagodili. Da li će se hraniti na drugom mestu ili će se prilagoditi to 'autori' kukuruza ili soje nemaju pojma. Niti ih interesuje ako neko ne naruči rešenje problema.

Imamo tu i problem pčela (nema pčela, nema sveta teorija)i raznih nekih vrsta koje jednostavno 'nemaju vremena' da se prilagode.

Ovde prvenstveno govorim o ekonomskoj strani tog slučaja. Isuviše su ozbiljna upozorenja o načinima rada kompanija koje se bave prodajom GMO semena. Sa nivoom pravne zaštite i brige 'države' za koliko toliko zdrave odnose u privredi bojim se da nam budućnost nije preterano ružičasta.

sagsi naebo


A što? Sedimo pričamo. Neće da nam škodi
sima2000 sima2000 12:28 30.12.2012

Re: GMO

sagsi naebo


Jesam laik, ali bi mirne duše mogao da se opkladim da litar beogradskog smoga ima 100 puta više kancerogenih materija od kile GMO kukuruza.
Sve mi ovo liči da neko namerno skreće pažnju sa važnih na nevažna pitanja.
Hajde malo da razgovaramo o krševima koji troše flašu ulja na 100 km (karakterističan plavi dim iz auspuha). O domaćinstvima koja se greju na automobilske gume, najlon čarape i obloženi univer. Meni stvarno smeta zagađenje vazduha i mislim da je to ozbiljnije pitanje od GMO.

Za svaki slučaj se ograđujem, sve što sam u životu pročitao o GMO se nalazi na gore navedenoj Wiki stranici. Bilo bi super ako bi neko mogao argumentovano da obrazloži zašto GMO zaslužuje pažnju javnosti.
Boris Drenca Boris Drenca 12:34 30.12.2012

Re: GMO



Jesam laik, ali bi mirne duše mogao da se opkladim da litar beogradskog smoga ima 100 puta više kancerogenih materija od kile GMO kukuruza.


Ko je lud da prihvati tu opkladu kada jesi imaš pravo...neka merenja pokazuju da samo disanje u ulici 29 novembra (ugao sa Ruzveltovom) u toku jednog dana 'donosi' koliko i pušenje pakle cigareta na sat...ili tako nekako
sima2000 sima2000 12:43 30.12.2012

Re: GMO

Ovde prvenstveno govorim o ekonomskoj strani tog slučaja. Isuviše su ozbiljna upozorenja o načinima rada kompanija koje se bave prodajom GMO semena. Sa nivoom pravne zaštite i brige 'države' za koliko toliko zdrave odnose u privredi bojim se da nam budućnost nije preterano ružičasta.



The European Union (EU) has possibly the most stringent GMO regulations in the world.[1] All GMOs, along with irradiated food, are considered "new food" and subject to extensive, case-by-case, science based food evaluation by the European Food Safety Authority (EFSA). As of August 2012, the European Union had authorised 48 GMOs.


Jel imaš neku primedbu na ovo? Da li bi nam nešto falilo da prosto kopiramo EU regulativu? Da li bi nam nešto falilo da ovih proučenih i odobrenih 48 biljnih vrsta prihvatimo? Nemoj mi samo reći da je EFSA neozbiljna institucija i da ćemo mi to ozbiljnije da istražimo..
gordanac gordanac 13:10 30.12.2012

GMO i NSRS

sima2000:
...Bilo bi super ako bi neko mogao argumentovano da obrazloži zašto GMO zaslužuje pažnju javnosti.


1.Zato što dve "naučne škole" (USA i EU) imaju različite nalaze (i pretpostavke i rezultate) o štetnosti genetički modifikovanih organizama za ishranu (i životinjsku i ljudsku), što samo po sebi izaziva opravdano podozrenje i nepoverenje javnosti
2. Zato što su GMO kod nas zabranjeni zakonom i zato što je primena, nadzor i kontrola nad primenom tog zakona nedovoljna (ili loša)
Zakon o genetički modifikovanim organizmima
--------------
Predmet uređivanja
Član 1.
Ovim zakonom uređuje se postupak za izdavanje odobrenja za upotrebu u
zatvorenim sistemima i za namerno uvođenje u životnu sredinu genetički
modifikovanih organizama i proizvoda od genetički modifikovanih organizama, uslovi
za upotrebu u zatvorenim sistemima i za namerno uvođenje u životnu sredinu
genetički modifikovanih organizama, rukovanje, pakovanje i prevoz genetički
modifikovanih organizama i proizvoda od genetički modifikovanih organizama, kao i
druga pitanja od značaja za genetički modifikovane organizme i proizvode od
genetički modifikovanih organizama.
Zabrana stavljanja u promet
Član 2.
Nijedan modifikovan živi organizam kao ni proizvod od genetički
modifikovanog organizma ne može da se stavi u promet, odnosno gaji u komercijalne
svrhe na teritoriji Republike Srbije.
Član 3.
Genetički modifikovan organizam ne smatra se poljoprivredni proizvod biljnog
porekla koji količinski sadrži do 0,9% primesa genetički modifikovanog organizma i
primesa poreklom od genetički modifikovanog organizma.
Semenski i reproduktivni materijal ne smatraju se genetički modifikovanim
organizmima ukoliko količinski sadrže do 0,1% primesa genetički modifikovanog
organizma i primesa poreklom od genetički modifikovanog organizma.
------------
3. Zato što je (iz raznih razloga i s raznim motivima) rašireno pogrešno tumačenje da ulazak Srbije u WTO zavisi isključivo od pune dozvole prometa i korišćenja GMO i da će se (sasvim izvesno) to i dogoditi.
4. Zato što NE postoji većina u ovom sazivu NSRS (a verujem i ni u jednom budućem) koja bi bila obezbeđena za dozvolu legalnog prometa GMO u Srbiji
5. Zato što, jednom prihvaćena, GMO "istiskuje" ekonomski skoro svaku drugu vrstu zasada i kulture koje se inače prozvode u zemlji koja ne dozvoljava legalni promet i upotrebu
6. Zato što je obaveza (u ovom slučaju i želja i inicijativa) svih članova Odbora za zaštitu životne sredine NSRS da serijom Javnih slušanja i pružanjem svih vrsta potrebnih informacija otkloni svaku sumnju, svaku dilemu i svaki senzacionalizam o temi GMO kaotakvoj i da ustanovi pun i dobar nadzor kako nad primenom postojećeg Zakona tako i da vodi debatu o predloženim izmenama kojima se onemogućuje bilo kakvo tumačenje o prometu GMO.

Dozvole i legalizacije GMO neće biti u Srbiji, zato i postoji inicijativa Odbora za zaštitiu životne sredine NSRS, istraživanja GMO u našim naučnim insititutima će biti, usklađivanja samo do restriktivnog procenta koji je važeći u EU (tako je i sada), poboljšanja kontrole primene Zakona takođe.

Da li smo potpuno sigurni da će zdravlje stanovništva, standardi našeg semena i kvalitet zemljišta biti sigurno očuvani i unapređeni?
To zanima javnost.
I zbog toga je doneta odluka o seriji Javnih slušanja, da se na osnovu proverljivih informacija donesu odluke koje smatramo ispravnim i dobrim - ne GMO u Srbiji, s činjenicam i dokazima pred sve one koji imaju namere da vrše pritisak da se uprkos saznanjima i činjenicama donese drugačija odluka.
Zbog različitih "naučnih škola" o štetnosti GMO po zdravlje skupljaju se sve informacije, koliko god dovoljno nas već bilo uvereno da je i sumnja dovoljna pa da se legalizacija ne dozvoli, a ekonomska šteta je mnogo lakše dokaziva (i skoro je niko ne osporava) - uvođenjem GMO de iure daje se monopol na koji se de facto ne može posle uticati.
Sve to zanima javnost i to je razlog zašto se organizuju Javna slušanja, sledeće (verovatno) u februaru.
sima2000 sima2000 13:24 30.12.2012

Re: GMO i NSRS

5. Zato što, jednom prihvaćena, GMO "istiskuje" ekonomski skoro svaku drugu vrstu zasada i kulture koje se inače prozvode u zemlji koja ne dozvoljava legalni promet i upotrebu


Da li možeš ovo malo da objasniš? Kako to GMO istiskuje normalne biljke? Ako je EU dozvolila promet i upotrebu 48 GM organizama, da li to znači da će ovih 48 da istisne iz upotrebe sve ostale normalne vrste i da su oni svesno na to pristali?

a ekonomska šteta je mnogo lakše dokaziva (i skoro je niko ne osporava) - uvođenjem GMO de iure daje se monopol na koji se de facto ne može posle uticati.


Na šta ovde konkretno misliš?
gordanac gordanac 13:36 30.12.2012

Re: GMO i NSRS

EU ima restriktivne odredbe (sa procentom, nešto većim nego što je kod nas trenutno odredba u Zakonu, citirani čl.4.), a i naše i njihove su u okviru intervala koji se smatra dozvoljenim, ja sam za restriktivniji procenat. To je način da se bude član WTO, a bez neograničene legalizacije.

Iskustva (i rezultati) pokazuju da zasadi postaju GMOmonokulturni, GMOmonopolski do daljnjeg, što znači isključivanje drugih, domaćih ili stranih resursa (bilo kog) za proizvodnju semena. (primer je, recimo "žuti pirinač", koliko god još uvek nedostajalo pravih dokaza o njegovoj štetnosti za zdravlje, "naučne škole" tvrde da je prošlo nedoovoljno vremena za bilo kakve pouzdane dokaze o štetnosti, postoji obaveza neprekidnog zasada od strane proizvođača semena)
sima2000 sima2000 14:04 30.12.2012

Re: GMO i NSRS

EU ima restriktivne odredbe (sa procentom, nešto većim nego što je kod nas trenutno odredba u Zakonu, citirani čl.4.), a i naše i njihove su u okviru intervala koji se smatra dozvoljenim, ja sam za restriktivniji procenat. To je način da se bude član WTO, a bez neograničene legalizacije.


Have GMOs already been approved for use in food products?

Products from numerous GMOs can legally be marketed in the EU. These are mainly processed foods derived from GM soy, maize, and oilseed rape, but also oil from cottonseeds varieties, as well as GM sweet corn. See Annex 3 for full list of approved varieties.
link

Ovde vidim oštar nesklad između naše i EU regulative.

Kod nas ne sme da se gaji i ne sme da se stavlja u promet ni jedan GMO, a u EU mogu oni koji su odobreni. Kako to da oni nisu zabrinuti za sve štetne ekonomske posledice? Da li ćemo mi u procesu EU harmonizacije morati da prihvatimo njihove zakone?
gordanac gordanac 14:12 30.12.2012

Re: GMO i NSRS

Procenat je u pitanju, dozvoljeni procenat, tu se razlikuje dozvola.
Evo još jednom, čl.3. je u pitanju (negde sam pogrešno napisala čl.4. umesto 3, izvinjavam se)
Član 3.
Genetički modifikovan organizam ne smatra se poljoprivredni proizvod biljnog
porekla koji količinski sadrži do 0,9% primesa genetički modifikovanog organizma i
primesa poreklom od genetički modifikovanog organizma.
Semenski i reproduktivni materijal ne smatraju se genetički modifikovanim
organizmima ukoliko količinski sadrže do 0,1% primesa genetički modifikovanog
organizma i primesa poreklom od genetički modifikovanog organizma.

Taj je procenat ono što definiše dozvolu prometa GMO, i u EU i kod nas.
Ja sam za restriktivniji (taj naš u zakonu postojeći, manji) procenat.
sima2000 sima2000 14:22 30.12.2012

Re: GMO i NSRS

Procenat je u pitanju, dozvoljeni procenat, tu se razlikuje dozvola.


uz opravdanu bojazan da ćeš početi da sumnjaš u moju inteligenciju, moram da priznam da i dalje ne razumem :)

Taj procenat se odnosi na konvencionalne proizvode. Neki proizvod će se smatrati neGMO ako ima manje od 0.9% GMO i tu se potpuno slažemo sa EU.

Međutim šta je sa proizvodima koji su 100% GMO? U EU su dozvoljeni (Products from numerous GMOs can legally be marketed in the EU), a kod nas nisu (Nijedan modifikovan živi organizam ne može da se stavi u promet, odnosno gaji u komercijalne svrhe na teritoriji Republike Srbije.)
gordanac gordanac 14:38 30.12.2012

Re: GMO i NSRS

Evo, da ne prepričavam:
[url=http://ec.europa.eu/food/food/biotechnology/index_en.htm]
Evaluation of GMO policy in the EU[/url]

Ili, o zabranama proizvoda (određenih ili sa određenim procentom)

Is Europe’s ban on Monsanto’s GMO crops illegal?

Dosadašnja debata na Odboru i zaključci prvog Javnog slušanja ima konsenzus o ostavljanju člana o zabrani, odnosno o postojećem restriktivnom procentu za dozvole (osim i predstojećeg posla na nadzoru i kontroli primene)

EDIT:
Ili - što reče jedan moj sagovornik: "ako je to sve sa GMO zdravo i OK i super, a što je potreban toliki nenormalan pritisak da ga dozvolimo da bude legalno?!"

:)
Otuda je potrebno sve, koliko se može - razjasniti, ne samo "neću", nego i zašto nećemo, a kako, šta i da li išta hoćemo, zato i odluka o Javnim slušanjima.
sima2000 sima2000 14:52 30.12.2012

Re: GMO i NSRS

Otuda je potrebno sve, koliko se može - razjasniti, ne samo "neću", nego i zašto nećemo, a kako, šta i da li išta hoćemo, zato i odluka o Javnim slušanjima.


Nisam baš optimista po pitanju razjašnjavanja, ako ti i Odbor ne umete da date odgovor na najednostavnije pitanje: Da li je GMO u EU zabranjen ili dozvoljen? mislim na uzgoj, uvoz, preradu, prodaju i slično..


Ili - što reče jedan moj sagovornik: "ako je to sve sa GMO zdravo i OK i super, a što je potreban toliki nenormalan pritisak da ga dozvolimo da bude legalno?!"


Evo odakle pritisak (našao sam na linku koji si stavila): The US has been lobbying hard to get all restrictions removed, considering it an issue of unfair trade (with GMOs making up 95% of US corn and soybean production, it does limit what we can export).

gordanac gordanac 14:56 30.12.2012

Re: GMO i NSRS

sima2000
Otuda je potrebno sve, koliko se može - razjasniti, ne samo "neću", nego i zašto nećemo, a kako, šta i da li išta hoćemo, zato i odluka o Javnim slušanjima.


Nisam baš optimista po pitanju razjašnjavanja, ako ti i Odbor ne umete da date odgovor na najednostavnije pitanje: Da li je GMO u EU zabranjen ili dozvoljen? mislim na uzgoj, uvoz, preradu, prodaju i slično..


Pa piše na postavljenim linkovima, (raznim, na oba), uključujući raspravu o opravdanosti zabrane Monsanto proizvoda u zemljama EU.
Dakle - Monsanto zabranjen, a neki proizvodi dozvoljeni u zavisnosti procentne granice za koju se zakonodavac odlučio, slično kao i mi, samo nešto veći procenat.
sima2000 sima2000 15:05 30.12.2012

Re: GMO i NSRS

Pa piše na postavljenim linkovima, (raznim, na oba), uključujući raspravu o opravdanosti zabrane Monsanto proizvoda u zemljama EU.


Pa zato sam i zbunjen jer piše suprotno od onoga što ti pišeš.

Piše da "The French authorities could not suspend the cultivation of genetically-modified maize MON 810 on national territory without having first asked the European Commission to adopt emergency measures citing a risk to health and the environment,”

Dakle samo Evropska komisija može da dozvoljava i zabranjuje GMO. Evropska komisija ne da nije zabranila Monsanto GMO, nego je od 48 dozvola Monsanto u većini.
gordanac gordanac 15:12 30.12.2012

Re: GMO i NSRS

To baš i nije tako (zato i treba objašnjenja i razmena informacija)

"France is the latest country to try and battle Monsanto over its genetically-modified corn. In February it requested that the European Commission ban the MON 810 strain from EU markets, supporting the request with scientific argumentation. While awaiting the decision, French government unilaterally reinstalled a ban on MON 810, though the country’s highest court had earlier ruled in favor of Monsanto."

"France is by far not the only country attempting to get rid of Monsanto’s maize. Five other EU countries – Germany, Greece, Austria, Luxembourg and Hungary – also imposed ban on MON 810 cultivation."

Tako da zabrana stoji de facto, a de iure - bitka traje. (uključujući sud koji odlučuje u korist Monsanta).
Slično kao i sa Holland propisom o procentu poraza za bogate - sud je propis oglasio neustavnim, ali se propis i dalje primenjuje.
dragoljub92 dragoljub92 15:12 30.12.2012

Re: GMO

A što? Sedimo pričamo. Neće da nam škodi

Jesam laik,

sag kad vam utrči blue ima nas razbuca ko bugarsku skupštinu
sima2000 sima2000 15:33 30.12.2012

Re: GMO i NSRS

Tako da zabrana stoji de facto, a de iure - bitka traje. (uključujući sud koji odlučuje u korist Monsanta).


Ali to je samo jedan GMO. Svi ostali (47 komada) su potpuno dozvoljeni u Francuskoj..

Pošto vidim da si se iznenada pretvorila u političara i da si sve manje blogerka, moram ovde da iznesem šta sam zaključio posle celojutarnjeg čitanja.

GMO je u Evropskoj Uniji dozvoljen, pod uslovom da svaki proizvod prođe rigoroznu proceduru izdavanja dozvole. Listu GMO proizvoda koji su dobili dozvolu možete naći ovde link

Svaka zemlja članica ima pojedinačno pravo da na svojoj teritoriji zabrani pojedinačne GMO proizvode, ali samo u slučaju da ima "justifiable reasons to consider that the GMO in question poses a risk to human health or the environment". Ovo pravo su iskoristile neke zemlje u EU (9 zabrana se desilo). Evropska komisija je sve zabrane odbila kao neosnovane, međutim u 8 slučajeva je zabrana ostala na snazi.link

Dozvoljeno je proizvoditi i stavljati u promet GMO hranu, pod uslovom da je jasno označena kao takva.


Sve ovo gore nema nikakve veze sa nama. Mi nismo EU članica i možemo kako hoćemo. Međutim jasno je u kom pravcu vetar duva, pa zato sa rezervom treba uzeti Gordanin stav da se GMO legalizacija u Srbiji neće nikada desiti.
Boris Drenca Boris Drenca 15:54 30.12.2012

Re: GMO i NSRS

Odgovaram na kraju niza poruka:

Gordana , sve ste u pravu, međutim ima jedna začkoljica. U Srbiji su zakoni usvojeni većinom zbog toga što je neko imao ideju da nam takav zakon treba.Problem je što imamo ili smo imali u nekim oblastima odlične zakone ali oni se jednostavno ne priemnjuju. Prođite kroz prodavnice i pogledajte etikete raznih proizvoda...možda nađete i nformaciju da sadrži proizvode od genetski modifikovanog kukuruza , soje, .... sa druge strane ko može garantovati šta vlasnici njiva sade i, kada smo već kod toga, kako tretiraju useve?

Odbor? Ministarstvo? Ne verujem...

Kada razgovaram sa ljudima iz nekih sela po Sremu pa čujem da u lovištima nema zeca od kada su Italijani preuzeli njive, šta da pomislim? Da nije neko otišao da proveri šta se radi?

Cela priča oko aflatoksina je pokazatelj kako se 'država' ponaša prema svojim građanima. Tri dana i "pregledali smo sve" naročito ono za našu dečicu. Bez objašnjenja samo tako. Zbog čega mislite da će prodaja zemlje strancima i recimo zabranjeno gajenje GMO biti drugačije? Ili poštovanje ekoloških standarda kod eksploatacije nikla?

Nije ovo pitanje jednog ministra ili jednog odbora. Nije ni pitanje regulative. Pitanje je 'države' koja ne postoji i koliko vidim nema nameru da postoji...ko god da je na vlasti
sima2000 sima2000 16:07 30.12.2012

Re: GMO i NSRS

Prođite kroz prodavnice i pogledajte etikete raznih proizvoda...možda nađete i nformaciju da sadrži proizvode od genetski modifikovanog kukuruza , soje,


Kako ovo može kad su GMO kod nas zabranjeni zakonom?! Zaprećena je kazna zatvora do tri godine ko stavlja u promet ovakve proizvode.
Boris Drenca Boris Drenca 16:14 30.12.2012

Re: GMO i NSRS

Kako ovo može kad su GMO kod nas zabranjeni zakonom?!

Ja mislim ovako:


Nije ovo pitanje jednog ministra ili jednog odbora. Nije ni pitanje regulative. Pitanje je 'države' koja ne postoji i koliko vidim nema nameru da postoji...ko god da je na vlasti
gordanac gordanac 16:39 30.12.2012

Re: GMO i NSRS

sima2000:
Pošto vidim da si se iznenada pretvorila u političara i da si sve manje blogerka, moram ovde da iznesem šta sam zaključio posle celojutarnjeg čitanja.

Kako to vidiš i - gde?
Kako sam se i gde "iznenada" pretvorila u političara i šta ti to tačno znači?
Najozbiljnije pitam.
Navikla sam, ali nikad nisam postala neosetljiva na opaske, ocene i utiske o tome čime se bavim, ko sam i šta sam, potpuno je normalna i podrazumevajuća stvar da se o meni ili mom poslu ima unapred stvorena percepcija, ali me zanima - gde ti vidiš ut granicu kojom mi pišeš o "iznenadnom pretvaranju"?
gordanac gordanac 16:57 30.12.2012

Re: GMO i NSRS

Boris Drenca
Odgovaram na kraju niza poruka:

Gordana , sve ste u pravu, međutim ima jedna začkoljica. U Srbiji su zakoni usvojeni većinom zbog toga što je neko imao ideju da nam takav zakon treba.Problem je što imamo ili smo imali u nekim oblastima odlične zakone ali oni se jednostavno ne priemnjuju. Prođite kroz prodavnice i pogledajte etikete raznih proizvoda...možda nađete i nformaciju da sadrži proizvode od genetski modifikovanog kukuruza , soje, .... sa druge strane ko može garantovati šta vlasnici njiva sade i, kada smo već kod toga, kako tretiraju useve?

Odbor? Ministarstvo? Ne verujem...

Kada razgovaram sa ljudima iz nekih sela po Sremu pa čujem da u lovištima nema zeca od kada su Italijani preuzeli njive, šta da pomislim? Da nije neko otišao da proveri šta se radi?

Cela priča oko aflatoksina je pokazatelj kako se 'država' ponaša prema svojim građanima. Tri dana i "pregledali smo sve" naročito ono za našu dečicu. Bez objašnjenja samo tako. Zbog čega mislite da će prodaja zemlje strancima i recimo zabranjeno gajenje GMO biti drugačije? Ili poštovanje ekoloških standarda kod eksploatacije nikla?

Nije ovo pitanje jednog ministra ili jednog odbora. Nije ni pitanje regulative. Pitanje je 'države' koja ne postoji i koliko vidim nema nameru da postoji...ko god da je na vlasti


Pa, manje-više, to što si napisao ne sporim i skoro sve stoji u rečenici koju sam napisala u prvom komentaru:

"2. Zato što su GMO kod nas zabranjeni zakonom i zato što je primena, nadzor i kontrola nad primenom tog zakona nedovoljna (ili loša)"
(to je i jedan od zaključak Odbora, nije to rečeno redaradi, već zbog svesti o problemima koje stvara selektivna, nekontrolisana primena)
Potpuno razumem podozrivost, nepoverenje, sumnju i strah da se pritisku neće odoleti i da će biti ugrožen jedan važan resurs.
Zato i jeste počela debata na Odboru, o svim temama koje su spomenute, prekjuče je ministar podnosio izveštaj o niklu, (i o kukuruzu posotji izveštaj) ta je sednica javna, mediji su tamo, i meni bi bilo draže da je izveštaj o slušanju ministra bio iscrpniji, ali - nije, bar koliko sam ja uspela da vidim kliping.

I koliko gdo ja imala razumevanja za (opravdanu ili ne) percepciju da su (skraćeno) "naše institucije niš` koristi" - ništa sem institucija, ma koliko god krhke bile ipak - nemamo.
I svako dodatno (neopravdano) omalovažavanje ipak korisnog posla koji institucije mogu obaviti u opštem interesu nanosi štetu samo nama kojima institucija treba, da rade.

Ovako, često poruka koja se institucijama upućuje je "treba nam da to radi, ali znamo da ne može, ne ume, neće" - a ne može oba, ili se objektivno meri koliko i kako su institucije krhka i nemoćne ili se ne polaže nikakva nada da je uopšte moguća pravna država u kojoj institiucije "rade".
I to rade tako da je, van svake sumnje, zaštićen jasno definisan opšti interes.
Uz svest da će i tada biti "loših primera", ali neće biti "većinski i na svakom koraku", to nas za sada razlikuje od razvijenih pravnih država.

EDIT:
da ne bude nesporazuma, drugi deo mog komentara se odnosi na "bold" u tvom tekstu, jer ako bi to bila istina - sasvim je svejedno šta ko od nas i gde radi, u bilo kom sektoru u društvu, a nije svejedno, to hoću da kažem, koliko god kada kome "ličilo"
Jukie Jukie 17:01 30.12.2012

Re: GMO i NSRS

Boris Drenca
Kada razgovaram sa ljudima iz nekih sela po Sremu pa čujem da u lovištima nema zeca od kada su Italijani preuzeli njive, šta da pomislim? Da nije neko otišao da proveri šta se radi?

Pa pošto se genetske modifikacije biljaka ne rade iz dosade, nego zato da se stvori soj biljke koju neće napadati gljivice, kokolj, krompirove zlatice, zečevi itd. onda očekivani rezultat i jeste taj da na toj njivi ne mogu da žive gljivice, kokolj, krompirove zlatice, zečevi.
sima2000 sima2000 17:15 30.12.2012

Re: GMO i NSRS

Kako to vidiš i - gde?
Kako sam se i gde "iznenada" pretvorila u političara i šta ti to tačno znači?
Najozbiljnije pitam.



Pre jedno mesec dana smo ovde pisali o GMO. Tada je tvoj stav bio neutralan. Suprostivila si se teoretičarima zavere i napisala kako će Odbor da organizuje javnu raspravu i kako će se uvažiti samo naučni argumenti.

Danas pišeš o GMO vrlo negativno, vidi se da si čitala, analizirala i zauzela antiGMO poziciju.

Jutros, kada o GMO nisam imao pojma, postavio sam (meni) logično pitanje: Da li su GM organizmi u EU dozvoljeni ili nisu i kako ćemo mi da uskladimo našu totalnu zabranu sa njima? (argumentum ad verecundiam)

Ti mi odgovaraš da se razlikujemo samo u procentima kod neGMO hrane i da smo u svemu ostalom isti sa EU. (i još se hvališ kako ćeš da se boriš da kod nas bude što manji procenat)

Nakon više sati čitanja vidim da se ne razlikujemo samo u procentima nego i suštinski. U Srbiji su GMO zabranjeni, u EU su dozvoljeni. Moraš priznati da to nije mala razlika.

Tri puta ti postavljam pitanje da li su u Evropskoj uniji GMO dozvoljeni (jer više verujem tebi kao nekom ko se time bavi, nego internetu) i kakvog će to uticaja da ima na našu regulativu, ti tri puta nećeš da kažeš ni da, ni ne. Pretpostavljam da je razlog zato što si zauzela antiGMO poziciju, pa ti ne bi išlo u prilog da napišeš nešto kontra tvog stava.

Super si ti lik, izvinjavam se unapred, ali ovakvo ponašanje je tipično za nekog političara. Oni su čuveni po tome da ih neko pita jedno, a oni odgovaraju nešto deseto.
gordanac gordanac 17:42 30.12.2012

Re: GMO i NSRS

Pa kako želiš da se ponašam u najavi o održavnjau Javnog slušanja?
Nešto kao "evo ovo će da bude, ovo je tačno, ovo nije, ..." - pa šta će nam svima Javno slušanje i onformacija o njemu onda?
Kazala sam na Odboru šta sam imala i glasala (svi smo) da se Javno slušanje održi, ne samo jedno.
Sve je svima dostupno sa tog Javnog slušanja, kao što će biti i sa sledećih.
Ja sam glasala za Zakon o zabrani GMO iz 2009 - na osnovu čega ti misliš da sam promenila mišljenje o tome od 2009 do danas, zašto bi se pretvorilo u "neutralno" i kako bih onda objasnila svoj glas "za" zabranu iz 2009??
(Možda je to rečenica koja je mogla biti dodat au info o Janvom alušanju, mada se može pretpostaviti da jesam, akoje Zakon iz 2009)
To je stav s kojim "krećem" u Javno slušanje i svako ima pravo da misli da sam u pravu ili da nisam.

Tri puta ti postavljam pitanje da li su u Evropskoj uniji GMO dozvoljeni (jer više verujem tebi kao nekom ko se time bavi, nego internetu) i kakvog će to uticaja da ima na našu regulativu, ti tri puta nećeš da kažeš ni da, ni ne. Pretpostavljam da je razlog zato što si zauzela antiGMO poziciju, pa ti ne bi išlo u prilog da napišeš nešto kontra tvog stava.

I ja ti tri puta odgovaram - neke države EU JESU de facto zabranile, pravna borba je u toku, neke imaju još kreativnije načine da zabranu sprovedu.
Na našu regulativu će imati onakav uticaj o kakvom odlučimo - i ja sam ti tri puta rekla: što se tiče Odbora i većine - ostaje zabrana i procenat koji je sada u zakonu, a za WTO slično kao i EU, a listom restrikcija.

Moguće je da ja ne odgovaram kako bi ti mislio da treba, ali tu malo šta mogu - kao i obično bavim se činjenicama, takvim kakve su.
sima2000 sima2000 18:11 30.12.2012

Re: GMO i NSRS

I ja ti tri puta odgovaram - neke države EU JESU de facto zabranile, pravna borba je u toku, neke imaju još kreativnije načine da zabranu sprovedu.


Francuska je zabranila jedan GMO kukuruz (MON810) od 27 vrsta GMO kukuruza koji imaju dozvolu na nivou EU (i to samo uzgoj, uvoz nisu zabranili). Mi smo zabranili kompletano sve što se tiče GMO. Razlika je značajna.

Naš zakon nije u skladu sa EU zakonom i mislim da ćemo morati da se prilagodimo ako ćemo da trgujemo sa njima. Kao što će oni morati da se prilagode ako će da trguju sa USA.

Sve ovo nema veze sa pitanjem da li su GMO zaista štetni ili nisu. Razmišljanje na ovu temu prevazilazi moje mogućnosti.


G r o f G r o f 18:19 30.12.2012

Re: GMO i NSRS

Moguće je da ja ne odgovaram kako bi ti mislio da treba, ali tu malo šta mogu - kao i obično bavim se činjenicama, takvim kakve su.


...a kako ja nigde ne vidim činjenice već samo isprazno politikanstvo.
Koja je naša naučna institucija vršila izučavanje i eksperimente iz oblasti GMO
i iznjela relevantne činjenice na osnovu kojih ti donosiš zaključke?
Da li je zdraviji kukuruz zaražen alfatoksinom od onoga koji je dizajniran tako da je otporan na pomenure gljivice?
Znači sva znanja o genetskom inžinjeringu dobijamo iz stranih naučnih ustanova, a opet smo kao pametniji od njih pa ne želimo da koristimo njihova rešenja kako da se nosimo sa tim.
Meni strah od GMO liči na strah od prve parne lokomotive koji je danas smešan i ako to ne znači da ćemo se dobro provesti ako nas ta lokomotiva udari.
sima2000 sima2000 18:37 30.12.2012

Re: GMO i NSRS

a opet smo kao pametniji od njih pa ne želimo da koristimo njihova rešenja kako da se nosimo sa tim.



Nisu njihova rešenja monolitna i standardizovana nego se razlikuju od zemlje do zemlje. U USA se na 95% obradivih površina uzgaja GMO kukuruz. U Evopi se izdaju dozvole za GMO kulture, ali to još nije zaživelo, pa neke zemlje uvode zabrane za pojedine GMO na svojoj teritoriji, iako ti isti na nivou EU imaju dozvolu. A sa druge strane, recimo u Španiji su došli do 20% obradivih površina na kojima se uzgaja MON810 tip kukuruza (počeli su još 1998).

Međutim, naš zakon je restriktivniji od najrestriktivnijeg zakona u Evropi, pa pretpostavljam da će morati vrlo brzo da se menja.

Boris Drenca Boris Drenca 19:01 30.12.2012

Re: GMO i NSRS

ako bi to bila istina - sasvim je svejedno šta ko od nas i gde radi, u bilo kom sektoru u društvu, a nije svejedno, to hoću da kažem, koliko god kada kome "ličilo"


Samo da pojasnim, smatram da ima dovoljno dokaza za tvrdnju da 'država' organizovana po partijskom interesu ne funkcioniše...primer nekadašnjeg lovišta iz Srema datira unazad bar dve godine znači prodaja stranim firmama nije odobrena kupovina zemljišta (zvanično) zabranjeno je gajenje GMO biljaka (zvanično) a 'država' ne zna da se to događa (zvanično). To se događa kada partija postavi 'svoje ljude' da vode u ovom slučaju poljoprivredu. Pravnik na čelu ministarstva poljoprivrede koji nema veze sa partijom bi taj slučaj istražio i reagovao na njega.

Da se razmišljalo i razmišlja o zemlji narodu/ljudima/građanima a ne o istraživanju raspoloženja birača i rejtingu partije verovatno ne bih bio uporan u tvrdnji da :

Nije ovo pitanje jednog ministra ili jednog odbora. Nije ni pitanje regulative. Pitanje je 'države' koja ne postoji i koliko vidim nema nameru da postoji...ko god da je na vlasti
dragoljub92 dragoljub92 15:07 30.12.2012

postoje

ako se ne varam dve vrste modifikacije
GMO -takoreći običan gde su samo izmenjeni geni tog objekta,neki uklonjeni neki pojačani
i
transGMO gde se mešaju životinjski i biljni geni
(ovo sam uprostio do bola)
ovo prvo ne bi trebalo da bude ništa štetnije od klasično modifikovane hrane.samo je brža intervencija ,umesto nekoliko generacija premosti se na sledeću(ovako mali perica zamišlja genetski inženjering)
a transGMO- tu sam u transu jer nemam pojam o pojmu šta je šta tu.
moje ukupno mišljenje je da prvo proizvođači GMO kultura treba da imaju obavezu da obelodane šta su sve menjali,nešto kao sistem otvorenog koda,jer to sa uništavanjem neGMO mi deluje kao zavera tih modifikatora,promenili su nešto u genetskoj strukturi i sad je taj oblik agresivniji od proste kulture i uništava je.
nisam protiv istraživanja ,verujem da tu ima nekog boljitka . samo nikako ne treba pristati na monopilističke zahteve montesanta&co.
ne može meni montesanto da naplati porez zato što je njegov kukuruz oprašio moj kukuruz pa sad kod mee raste ,tu niko nije kriv,uostalom nek modifikuje svoj mumuruz da bira skog će se oprašuje
mozzart89 mozzart89 22:17 01.01.2013

u vezi GMO

GMO nije toliki bauk kao sto se predstavlja...
Najopasnije posledice su ekolosko-evolucione, nema direktnog uticaja na coveka/njegovo zdravlje.

ALI LJUDI MOJI - TO NAMA JEDNOSTAVNO NE TREBA.
Verujte mi da sve nase probleme s hranom resavaju sledece mere: navodnjavanje, prava protiv-gradna zastita, klasicne agro-tehnicke mere uz strucni nadzor, izgradnja modernih postrojenja za srednje- i dugorocno skladistenje sirovina i preradjevina, te stratesko planiranje zasada/uzgoja.
Ne treba zaboraviti ni R&D aktivnosti - kadrove imamo, minimalne tehnicke uslove samo treba obezbediti.

Kao covek koji se bavi naukom koja se primenjuje izmedju ostalog i na genetski inzenjering - kazem vam: nama to ne treba.
To je slicno kao kad bi nam neko ponudio da za dzabe dobijemo spejs-satl ili nekoliko komada iste letelice. Super je to - mogli bismo da imamo mnogo koristi od toga, mozda bi malo zagadilo ali mogli bismo da se nosimo s time - ALI, STA CE NAMA TO, KAD MI NEMAMO NITI CEMO IMATI TEHNOLOGIJU ZA LANSIRANJE TAKVOG CUDA! /e, sad za GMO je samo razlog zasto nam ne treba suprotan - mi vec imamo svoju hranu i resurse koji nam omogucavaju proizvodnju sasvim kvalitetne hrane, bilo preradjene, bilo nepreradjene, a koja bi zadovoljila potrebe trzista, pa cak i da pretekne za izvoz/...

Da sam na celu neke zemlje kao sto je Japan (odnosi osnovnih parametara za razvoj domace poljoprivrede nepovoljni), Indija (demografski pakao za obezbedjivanje dovoljne kolicine hrane), ili neka pustinjska africka zemlja (koja jednostavno receno nema mogucnosti da proizvodi) - GMO bi bilo moranje a ne pitanje zelje i misljenja siroke javnosti.
Ali, mi smo Srbija - koja se treba usredsrediti na proizvodnju kvalitetne domace organske hrane.
I dakako pozabaviti pitanjima biosigurnosti en general. Pa bi bilo posla i za strucnjake mog profila a ne bismo odlazili u inostranstvo...

Za kraj, morali bismo da resimo sva otvorena pitanja zivotne sredine (nismo jos pod crvenim lampicama - ali opet, sto pre-to bolje, jer mislim da bi te stvari mogle biti od strateske vaznosti za buducu poziciju na geo-politickom planu). A u medjuvremenu da prosto sacuvamo svoje prirodne resurse, pa da budemo "zelena" zemlja - oaza prave prirode u opustosenoj i industrijalizovanoj Evropi. Valjda bi onda i zivotni stil postao bolji (ja sam od onih koji se iskreno nadaju).

Nece se nista bitno promeniti ako uvedemo/ne uvedemo bilo sta iz te Evropske zajednice - ali ako mi ne pocnemo sami sa sobom da rasciscavamo sta je to sto hocemo kao dugorocni cilj i ako ne zasucemo rukave i krenemo da radimo (u najsirem smislu te reci) - crno nam se pise (a da li ce nas dotuci ekonomska situacija, bela kuga, odliv mozgova, losa hrana i zagadjena voda, sankcije i ratovi ili stogod drugo - mislim da je manje vazno).

Pozdrav!

Arhiva