Kada smo sređivali stan okrečili smo i ulaz i pasaž koji pre toga nisu bili krečeni brat bratu pola veka. Pasaž sinuo kao nov, u svojoj prvobitnoj boji - rezeda. Nekih par dana docnije, povedem neke potencijalne stanare da vide stan. Ulazimo u pasaž, kad tamo preko celog zida ispisano:
Prevedem im natpis, nasmejemo se, pohvalimo duhovitost umetnikovu i sve bude u redu, ali oni ipak ne uzmu prostor pod kiriju: kao, lepo je biti u centru ali je još lepše imati parking pred vratima. Iako su mi lepo objasnili šta im smeta ja sam ipak umislio da su odustali zbog one pesimističke poruke u pasažu. Popričam sa komšijama i pozovemo molera da ponovo okreči zid. Nekoliko dana potom a na zidu opet osvane:
DŽABA STE KREČILI
I opet moler okreči u dve ruke ali nekom jeftinom bojom i kad se zid osušio kroz sloj nove boje jasno se čitalo:
DŽABA STE KREČILI
Isto samo malo bleđe. Prošlo dva dana kad i preko novog moleraja opet osvanula derotistička poruka. Sad kad izađeš iz zgrade u pasaž natrčiš odmah na zloslutno DŽABA STE KREČILI a tamo dalje prema ulazu još uvek se vidi ono staro, bleđe DŽABA STE KREČILI kao dokaz da je to istina koja važi za sva vremena.
Sretnem tog dana komšiju sa donjeg sprata. Ljut, uzbuđen preti nepoznatim počiniocima zlodela, priča o hapšenju vandala, o vešanju istih na Terazijama. Još mi je dok smo izlazili pričao kako je tu prekoputa, ispred Fudbalskog Saveza nekad stajala ona dvokraka gvozdena bandera gde su Nemci besili narod za primer. E pa tu bi on tog vandala. Pa da visi! Kao primer drugima. Na kraju kaže da je Mitrović s trećeg pametan što nije hteo da učestvuje i da je na vreme upozoravao. U svakom slučaju, od sada ni on ne namerava više da uludo ulaže ni novac, a bogami, ni trud.
Tu i ja, demoralisan, odustanem od daljih reakcija. Samo je čistačica samoinicijativno vimom oribala ona tamnija nova slova, pa su bleđa.
Jedno veče ulazim u pasaž, upalim svetlo kad tamo neki klinac s baterijskom lampom u jednoj i sprejom u drugoj ruci, popeo se na gajbicu i prska.
- Alo! Šta to radiš? Ja ću ko budala da krečim, a ti ćeš da mi kvariš? Jel to?
On čuti. Paralisao se. Ima jedno četrnaest godina, sav u crnom, s kačketom. Kad sam ga ćoškirao oduzeo se od straha, krije nešto iza leđa, a na zidu pored njega on DŽABA već podebljano a STE KREČILI još nije jer sam ga prekinuo u pola posla. A ja kao Gestapo oficir.
- Šta imaš u torbi?
- Sprejeve - kaže. Isprepadano otvara torbu. Iz nje vire raznobojne konzerve.
- Imaš razne boje?
- Imam.
- Pa što kod mene stalno švrljaš crno?
- Bolje tako izgleda. Crno na belo.
Pauza. Gledamo se.
- Slušaj mali. Ja bih sad trebalo da te prijavim policiji.
- Nemojte, molim vas.
- Neću, mrzi me. Ali da mi obećaš da nećeš više. Makar ne kod mene u ulazu.
- Neću.
- OK, pali sad. Al nemoj posle opet da mi švarljaš ovde, jesi čuo?
I šmugne meli ko mačka i kad je već izašao na ulicu stane i zahvali se sa bezbedne udaljenosti:
- Hvala, gospodine.
I ponovo dođe moler i zid opet bude rezeda. Samo nekako prazan; već sam se bio navikao da me kadgod izlazim zid podseti na besmislenost svega onoga što svakodnevno radim i na zabludu da sam koristan.
Jedno veče došao Stevan do mene, pa kao da nas Zeka pokupi ispred moje zgrade da idemo negde na večeru. I pređemo ulicu, da mu budemo usput, naslonimo se na zid, ko u pubertetu, pušimo i nešto pričamo, kad iz kapije do nas izlazi pandur.
- Dobro veče. Vaše isprave molim.
U ovakvoj situaciji odrastao čovek pita službeno lice: Jel nešto nije u redu?!? Ali ne! Pandur nas je zatekao u dejavu momentu. Zato, kao adolescenti, preturamo po džepovima. Prvi Stevan vadi dokumenta. Ja kao tražim ličnu kartu a znam da ne postoji. Na kraju kažem:
- Ja nemam ličnu kartu, istekla mi je.
- Kad vam je istekla?
- Pa... pre nekoliko godina.
Stevan se smeška.
- Imate neku drugu ispravu - pita organ reda i mira.
- Nemam.
- A jel vi znate da je ovo Interpol. – pokazuje nam onaj zid na kome smo naslonjeni.
- Tu stanujem, a pojma nisam imao.- kažem.
- Kako to ovde stanujete a ne znate? – još je sumnjičaviji nego pre.
- Čovek živi napolju. – objasni Stevan.
Policajac pita gde živim. Od kada? Šta radim? Kolika mi je plata? Tako, reč po reč, spusti se tenzija. Dejavu, samo sada pandur nije 10 godina stariji od nas nego kudikamo mlađi pa sad trik bolje radi. I odemo mi na večeru, s upozorenjem vlasti da izvadim nove isprave i da nam se to više ne ponovi.
Iste te večeri, u ulazu nije bilo svetla, neko je opet ukrao sijalicu. Jedva sam u mraku napipao bravu. Sutra izjutra izlazim iz lifta a kroz otvorena ulazna vrata vidim:
Isti rukopis. Eno ga još stoji tamo u pasažu, s desne strane.
Atačmenti
- 363903922_441c73461b.jpg / 108.52 / KB image/pjpeg
- dzaba%20ste%20krecili%20-%20grafit.jpg / 22.26 / KB image/pjpeg
- grafit.jpg / 9.82 / KB image/pjpeg
- vesanje%20na%20terazijama.jpg / 56.54 / KB image/pjpeg
Blogovi autora
- magla padnala (72)
- Estoril, ratni roman (25)
- Pisano nekada davno za Politikin Zabavnik (13)
- Neka jedu kolače (22)
- Historia magistra vitae est (395)
- Šejtan ili Steve Jobs? (57)
- Poznati niški filozof, Šaban (50)
- Molim da se utvrdi ko je Evropljanin a ko nije (23)
- Gerila (22)
- Velika seoba naroda (šesti deo) (19)
- žega (564)
- Ovo je veliki pisac (4)
- Zašto se kaže "o mrtvima sve najbolje?" (41)
- ! (159)
- bizgov (12)
- Sastav na temu: Moja nova najbolja drugarica (14)
- Mnogo dobro, ali mnogo. Rodoljubiva poezija, skroz. (14)
- Sedam Sunaca i Sedam Luna (11)
- Bez jedne pogrešne reči (12)
- O deci i profesorima (278)
Najnovije VIP blogeri
- Klasicna tema- Beograd, popodne i gitare
jednarecfonmoi - Fragmenti stvarnosti u opštem prividu
Hansel - Horizontala, koja ne da vertikali da se vidi
angie01 - СРБИЈА ‒ ЗАЈЕДНИЧКА ДОБРОБИТ И КАЗНА
Predrag Brajovic - Lični izbori
njanja_de.manccini - Džez kao religija
Ivan Blagojevic - Diznijev svet
jinks - ovde je nigde dobro mesto ...
Đorđe Bobić - вабомамом спојке сунчане
Черевићан - Jolene
njanja_de.manccini
Najnovije blogeri
- DUB PUB: Milion kvadrata
docsumann - Dokon um đavolje igralište
zilikaka - НАЦРТ РЕЗОЛУЦИЈЕ О ГЕНОЦИДУ У СРЕБРЕНИЦИ
Filip Mladenović - DUB PUB: A Bright New Day Is Coming
docsumann - Srbija u EU i NATO do 2030...
Filip Mladenović - DUB PUB: Woman, Hey
docsumann - DUB PUB: No Love, No Home
docsumann - ŽUTA OSA (7/24)
horheakimov - Hronologija antipatriotizma...
Filip Mladenović - Bebče siroče o tranzicionoj pravdi
Nebojša Milikić
Arhiva
Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana
- Muzika (3)
- Eksperimenti u blogovanju (3)
- Zabava (2)
- Reč i slika (2)
- Hobi (2)
- Mediji (2)
- Kultura (1)
- Gost autor (1)
- Filozofija (1)
- Obaveštenja (1)
Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana
SRPSKI / ENGLISH
INFO TV RADIO VIDEO B92.FM SPORT PUTOVANJA BIZ POSLOVI MAPE ŽIVOT KULTURA BLOG FORUM TEHNOPOLIS AUTOMOBILI SHOP MUSIC vrh strane© 1995 - 2009, B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
B92 je organizacija koja brine o zaštiti životne sredine.
Mi ublažavamo štetu nastalu zagađenjem u avio-saobraćaju i ulažemo napore da se smanji emisija izduvnih gasova.
climatecare.org