Šta će mi ovo kamenje

niccolo

deco, multimedija, ako mene pitate

Barem predmeti koji se bave umetnostima mogu da se koncipiraju tako da budu interesantni...

p.s.

Ufici

Bio danas

predmeti koji se bave umetnostima trebalo bi više da budu umetnost, a manje da se bave njom...i nema šanse da budu dosadni.

niccolo

deco, multimedija, ako mene pitate

Barem predmeti koji se bave umetnostima mogu da se koncipiraju tako da budu interesantni...

p.s.

Ufici

Bio danas

Глупости ! Каква мултимедија !?

predmeti koji se bave umetnostima trebalo bi više da budu umetnost, a manje da se bave njom

U principu nemam ništa protiv, ali cilj obrazovanja (pa i ovih predmeta) je pre svega da obrazuje. Zato i sve te "dosadne" lekcije o istoriji umetnosti...

milivoje_bg

I tebi srećna nova godina, milivoje!

U principu nemam ništa protiv, ali cilj obrazovanja (pa i ovih predmeta) je pre svega da obrazuje. Zato i sve te "dosadne" lekcije o istoriji umetnosti...

Hmm...znači obrazovanje radi obrazovanja.
Ja bih isterao zeca iz tog grma.

G r o f

U principu nemam ništa protiv, ali cilj obrazovanja (pa i ovih predmeta) je pre svega da obrazuje. Zato i sve te "dosadne" lekcije o istoriji umetnosti...Hmm...znači obrazovanje radi obrazovanja.Ja bih isterao zeca iz tog grma.

Pa obrazovanje i jeste radi obrazovanja kada se radi o gimnaziji. Tu bi valjda trebalo da se upisuju omladinci koji imaju sklonosti prema akademskom tipu učenja i to je njihova ličnost, poziv, strast, kako bi već nazvali. Inače postoji mnogo smerova koji se zovu srednja stručna škola, pa deca kojoj ne odgovara gimnazija ne moraju da je upisuju.

Jukie

G r o f

U principu nemam ništa protiv, ali cilj obrazovanja (pa i ovih predmeta) je pre svega da obrazuje. Zato i sve te "dosadne" lekcije o istoriji umetnosti...Hmm...znači obrazovanje radi obrazovanja.Ja bih isterao zeca iz tog grma.

Pa obrazovanje i jeste radi obrazovanja kada se radi o gimnaziji. Tu bi valjda trebalo da se upisuju omladinci koji imaju sklonosti prema akademskom tipu učenja i to je njihova ličnost, poziv, strast, kako bi već nazvali. Inače postoji mnogo smerova koji se zovu srednja stručna škola, pa deca kojoj ne odgovara gimnazija ne moraju da je upisuju.

Pa dobro, stvar je jasna.
Nisu krivi pofesori nego učenici. Ta nezainteresovana rulja nema osećaj za suvoparno štrebanje tj. akademski tip učenja.

Odnosno neko ih je prevario da se upišu u školu koja je loš izbor za njih.

tj. akademski tip učenja.

izvini grofe ali ja isto mislim da gimnazijalci treba da stiču akademska znanja iz svačega.to je gimnazija odatle se otvara put za sve fakultete.gimnazijalci treba da budu univerzalne neznalice za razliku od stručnih neznalica.

Jukie

Odnosno neko ih je prevario da se upišu u školu koja je loš izbor za njih.

Da, devedesetpet posto učenika neko je prevario pa su pogrešno upisali školu ali sto posto profesora je ispravno izabralo profesiju.
Pazi...govorimo o Likovnoj kulturi. Neko ko ne uspeva animirati učenika da prati umetnost, (koja je odredjena provokacijom, zanimljivošću, novim) bolje da napusti prosvetu.
Ipak, zanimljivo kako ono za šta je čovek predodredjen pronadje put i bez akademskog pristupa učenju.
Ovaj lik je završio automehaničarski zanat. Znači nikakvo predznanje o umetnosti nije imao, medjutim ona je ipak, doduše u svojoj naivnoj verziji, isplivala na površinu.

dragoljub92

tj. akademski tip učenja.

izvini grofe ali ja isto mislim da gimnazijalci treba da stiču akademska znanja iz svačega.to je gimnazija odatle se otvara put za sve fakultete.gimnazijalci treba da budu univerzalne neznalice za razliku od stručnih neznalica.

ej...pa gde sam ja tvrdio suprotno. govorim o zanimljivom i nezanimljivom načinu prenošenja znanja.

G r o f

dragoljub92

tj. akademski tip učenja.

izvini grofe ali ja isto mislim da gimnazijalci treba da stiču akademska znanja iz svačega.to je gimnazija odatle se otvara put za sve fakultete.gimnazijalci treba da budu univerzalne neznalice za razliku od stručnih neznalica.

ej...pa gde sam ja tvrdio suprotno. govorim o zanimljivom i nezanimljivom načinu prenošenja znanja.

ja sam matora generacija koja nikako ne razume zašto bi profesor morao da zainteresuje đaka za predmet.ja znam da sam morao profesora da zainteresujem za mene da bi obratio pažnju na moj rad.isto takođe sam morao da kradem znanje od ljudi koji znaju više od mene.a čisto sumnjam da se u američkim koledžima studentarija ponaša kao u filmovima koje gledamo.ja mislim da niko više u srbiji ne zna kako treba da bude obrazovanje.kakva država tako i obrazovanje.

G r o f

devedesetpet posto učenika neko je prevario pa su pogrešno upisali školu ali sto posto profesora je ispravno izabralo profesiju.

Pa ja ne mislim da je 95 odsto gimnazijalaca zalutalo u gimnaziju, ali iz moje osnovne škole se tamo upisuje oko 40 odsto đaka a smatram da treba oko 25 odsto (ako uzmemo u obzir da mnogi od najjačih đaka odu na farmaciju i još par smerova), tako da 40-25=15, 15/40=x/100, 15*100=40*x, 1500/40=150/4=75/2=37.5, recimo da je 37.5 odsto gimnazijalaca došlo u školu koja ne odgovara njihovim sposobnostima.

Grofe prijatelju...95% zainteresiranih djaka. Ti si Grofe jedan veliki optimista.
BTW sretna nova :)

Ups..naravno mislio sam na 95% nezaintereseranih djaka...
kad sam vec tu da kazem i ovo...
Obrazovanje traje kao zivot, nit duze, nit krace. Dakle obrazovanje ne pocinje sa skolom , niti se sa krajem skolovanja zavrsava.
Ucitelji ,na zalost mnogih,a prije sveih njih samih, nisu carobnjaci koji jednim potezom carobnog stapica mogu ispraviti sve krive Drine.
Sto naravno ne znaci da nemaju bas nikakvu odgovornost.
Kad kazes laz sto puta mozda i postane istina, kad istinu kazes sto puta, zasigurno ce postati klise.

G r o f

dragoljub92

tj. akademski tip učenja.

izvini grofe ali ja isto mislim da gimnazijalci treba da stiču akademska znanja iz svačega.to je gimnazija odatle se otvara put za sve fakultete.gimnazijalci treba da budu univerzalne neznalice za razliku od stručnih neznalica.

ej...pa gde sam ja tvrdio suprotno. govorim o zanimljivom i nezanimljivom načinu prenošenja znanja.

To o cemu ti pricas moze (po meni) da se prevede na sledeci nacin:

U jednom sistemu roditelji, pa i drustvo, u sirem kontekstu, delegiraju odgovornost za motivisanje dece / ucenika na obrazovni sistem. Sta po tebi jos treba delegirati na nekog drugog? Sta cemo sa radnim navikama recimo, cija je to odgovornost ? Roditelja, obrazovnog sistema, drzave, drustva ?

U jednom sistemu roditelji, pa i drustvo, u sirem kontekstu, delegiraju odgovornost za motivisanje dece / ucenika na obrazovni sistem

Sta cemo sa radnim navikama recimo, cija je to odgovornost ? Roditelja, obrazovnog sistema, drzave, drustva ?

ako mene pitaš ,pa roditelji treba da se brinu za radne navike dece a nastavnici za znanje.
nači vako ,meni roditelji nisu obraćali pažnju šta radim i ja ti lepo dođem iz čkolju ,frljnem torbu ,pojedem nešto ako sam gladan i - odojanapolje!tras!vrata!
napolje se zezam sa društvom iz odelenja i ostalom dobrom decom koja putuju od škole do kuće satipo vremena,ono što ja pređem za 3minuta,a li njiovi roditelji gi ne davaju da izađu kad dođu iz čkolju.
danas kolko sam svatio deca idu u čkolju ,onako,reda radi,pošto roditelji moraju da pšlaćaju nastavnike da ih ovi ,kad nadiđu iz čkolju, nisu ništa razumeli šta im nastavnik trbi,ustvari nisu ga ni čuli ni videli jer su pili cocacolu,telefonirali,tepali slabije od sebe.
to ti dođe ovako
doktorka kaže mojoj majci da ako je gladna nek joj donese porodica jelo . a ja za to vreme stojim na ulaz jer mi portir ne dozvoljava da odem do majke jer su mu naredili da ne pušta nikog zbog epidemije gripa.
H A O S;BATE

Jukie

Odnosno neko ih je prevario da se upišu u školu koja je loš izbor za njih.

A u kojoj školi se ne "štreba". Štrebanje je prastari model koji ne služi svrsi.

dali76

Grofe prijatelju...95% zainteresiranih djaka. Ti si Grofe jedan veliki optimista.
BTW sretna nova :)

Sretna Nova godina i tebi dali.
Da malo pojasnim moj način razmišljanja u vezi prosvete.
Dakle ja radim od danas do sutra i nemam vremena da se sam posvetim obrazovanju deteta. Naravno, toliko radim da bi zaradio i za dete i za profesora. Kad kod mene dodje mušterija i pita možeš li mi to napraviti, naravno da ću se dovijati da bih mogao, jer on ode kod drugoga. To i ja pitam profesora, možeš li naučiti dete mangupa. Ako nisi dovoljno dovitljiv pa ne možeš, tražim dovitljivoga.
E sad, pošto meni uzimaju pare za profesora ne pitajući me hoću ili neću, tražim sistem koji će natjerati profesora da se više potrudi, a ne da samo odeklamuje napamet naučenu lekciju i posle cvili kako su učenici nezainteresovani.
Sa svim pogodnostima koje uživaju u odnosu na ostale radnike mučenike profesori bi se ipak mogli malo više potruditi na poslu.
Apel na moralnu odgovornost malo miriše na socijalizam .
Hoću inspekciju koja će testiranjem učenika ocenjivati profesora. Ako u odeljenju imaš veći procenat neznalica od dozvoljenog onda nije do učenika nego do tebe. Pokupi stvari i idi da radiš kod privatnika za 200 eura.
Da se tako radi profesori bi bili zanimljiviji od crtanog filma.

mikele9

G r o f
Da se tako radi profesori bi bili zanimljiviji od crtanog filma.

Svedok sam koliko truda, znanja i vremena autorka troši (godinama) na pripremu predavanja, prezentacija (u Power Pointu), vođenjem učenika u (sada zatvorene!) muzeje, legate, izložbe, preporučivanje literature, deljenje diskova sa kompletnim prikazom određenih perioda u Istoriji umetnosti ili umetnika pojedinačno...etc., etc. Verovatno nije usamljena ali takvih kao što je ona, zaista je vrlo malo!
P.S. Mnoge/mnogi iz prošlih generacija su, po njihovim rečima, zbog nje upisali i diplomirali Istoriju umetnosti. I sama je svesna koliko malo ima profesora posvećenih deci/učenicima i predmetu koji predaju.

Mikele, naklon autorki...

Pogledaj gore moj komentar G r o f - ovog komentara.

Evo pročitah. Inače nisam ni sumnjao da je tako. Jer se ne bi ni bavila ovom temom. Umesto pisanja na blogu, utrošila bi vreme na druge stvari. Stvar je u tome da je takvih profesora jako malo. Retko ko radi pripremu za nastavu, decenijama otaljavaju posao i uglavnom su škole (posebno elitne) prepune prepotentnih tupana.

veoma mali broj mojih učenika studira Istoriju umetnosti, Likovnu Akademiju i sl.

I ne treba. Taman posla da svi sada studiraju te mazarije. Ali je odlična stvar da zidar zna šta je monofora, a šta bifora. Moler da zna šta su to komplementarne boje, tekstilac da zna da je postojao tamo neki Vilijem Moris i da se ne dešava da neki lupetaju kao Dačić po Kalemegdanu.

Obrazovanje traje kao zivot, nit duze, nit krace. Dakle obrazovanje ne pocinje sa skolom , niti se sa krajem skolovanja zavrsava.

Ili kao što je rekao Mark Tven (parafraziram): Neću dozvoliti mom školovanju da stane na put mom obrazovanju.

A u kojoj školi se ne "štreba". Štrebanje je prastari model koji ne služi svrsi.

Pa, recimo u ovoj...mada, govorimo o faksu.
Naš najstariji je studirao u Beču, politikologija, daklem dušu dalo za štrebanje. Ali...na prvom predavanju, prvi profesor im je odmah objasnio - na predavanja dolaziti obavezno, lepo je i beleške pisati, ima posle i na sajtu faksa predavanje...ali, nemoj slučajno da je neko na ispitu ponavljao to šta je on pričao na predavanjima, jer on zna šta misli i govori, ne treba mu 500 njih da mu to ponavlja. Predavanje je model razmišljanja, i profa hoće na ispitu da čuje kako oni razmišljaju po tom modelu, a ako imaju svoj model utoliko lepše.
Inače, tokom celog studija imali su samo jedan udžbenik. Udžbenika nema, sve se uči iz originala. Tamo niko ne prepričava Platona ili Hobsa...eno ti biblioteka, uzmi pa čitaj i uči.

G r o f

Jukie

Odnosno neko ih je prevario da se upišu u školu koja je loš izbor za njih.

Da, devedesetpet posto učenika neko je prevario pa su pogrešno upisali školu ali sto posto profesora je ispravno izabralo profesiju.
Pazi...govorimo o Likovnoj kulturi. Neko ko ne uspeva animirati učenika da prati umetnost, (koja je odredjena provokacijom, zanimljivošću, novim) bolje da napusti prosvetu.
Ipak, zanimljivo kako ono za šta je čovek predodredjen pronadje put i bez akademskog pristupa učenju.
Ovaj lik je završio automehaničarski zanat. Znači nikakvo predznanje o umetnosti nije imao, medjutim ona je ipak, doduše u svojoj naivnoj verziji, isplivala na površinu.

Vala u tim Italijama na svakom ćošku crkva

niccolo

Vala u tim Italijama na svakom ćošku crkva

А продавнице ципела рано се затварају. Брука! ;-)

Студенткиња: "Шта?! Опет идемо у цркву? Па, малочас смо били у некој..."

Nemoguće da ne znaš da je veronauka alternacija građanskom vaspitanju, pa bi onda trebalo proterati i građansko, po ovom tvom planu?

8c_competizione

... govnjivom motkom proteraju religiju iz škola, pa će biti dovoljno vremena za više časova prirodnih znanosti i umetnosti

Јах, јах, вала, тако је!

da ne pričam koliko će biti bolje za mentalni razvoj dece

Hansel

Nemoguće da ne znaš da je veronauka alternacija građanskom vaspitanju, pa bi onda trebalo proterati i građansko, po ovom tvom planu?

Zašto ne bi proterali građansko vaspitanje?
Mislim da smo se već dogovorili da umesto njega treba uvesti mlade izviđače, preživljavanje i snalaženje u divljini itd.
(to je valjda jedino oko čega smo se iole složili kada smo pokušavali da smišljamo idealan raspored časova)

... govnjivom motkom proteraju religiju iz škola, pa će biti dovoljno vremena za više časova prirodnih znanosti i umetnosti

da ne pričam koliko će biti bolje za mentalni razvoj dece

Podržavam.
A što se tiče njegovog pandana, građanskog...sasvim bi lepo moglo da se spakuje u postojeće društvene predmete.

trebali bi namesto ukidanja raditi na uvodjenju npr. seksualnog vaspitanja
pa neka bude SV za one sa veronauke sa popom
a za one sa gradjanskog sa nekim iz NVO

oko bolesti bi se sigurno složili

.

Jukie

Zašto ne bi proterali građansko vaspitanje? Mislim da smo se već dogovorili da umesto njega treba uvesti mlade izviđače, preživljavanje i snalaženje u divljini itd.(to je valjda jedino oko čega smo se iole složili kada smo pokušavali da smišljamo idealan raspored časova)

Nisam bio na času kad ste se dogovaral!

A, drugo, kad je neko ekstreman, ja repliciram drugim ekstremom, bez obzira što moje mišljenje nekad i nema veze s tim kontrapitanjem.

U ovom slučaju nisam ni protiv istorije religije (i tradicije) ni protiv građanskog vaspitanja, a veronauka mi je načelno diskutabilna. Nemam pojma kakav je program i još manje kakva je izvedba. Imam ograničeni uzorak od dvoje dece iz različitih porodica i sredina, koja idu na veronauku (jedan dečak je osmi razred, devojčica drugi). Nisam imao prilike da s njima mnogo razgovaram na tu temu, ali po svemu što sam primetio kod dečaka (odličnog učenika, među najboljima) je da fantastično i nedogmatski razmišlja (o raznorodnim temama), a devojčica mi je rekla da uglavnom crtaju na veronauci i da je zapamtila da je Sv. Đorđe bio vojnik (to im je slava, tom prilikom smo malo pričali o tome).

U "uzorku" veročitelja imam jednog, koji je nekolicini nas jednom prilikom pričao kako s učenicima (srednje škole) priča o licemerju. Kaže, direktorka škole koja mu je bila na času se šokirala jer je mislila da ti časovi izgledaju potpuno drugačije (verovatno kao propoved). Ne znam koliko je on (ne)tipičan, ali to što čuh od njega mi se dopalo. Da ne znaš koji predmet predaje, rekao bi da je to možda građansko, ili nekakvo etičko vaspitanje, ili još bolje, "etičko rasuđivanje" i sl. Ponavljam, ne znam koliko je ovakav pristup masovan i koliko je povezan sa indoktrinacijom, ali ako učenicima daje priliku da razmišljaju o sebi i drugima (a svi trendovi idu u suprotnom smeru), uz puno davanje slobode mišljenja (ovaj čovek tvrdi da je kod njega tako), ja nemam ništa protiv, ma kako da se predmet zove. Inače mi je skroz bez veze, kada i građansko i (,,)veronauka('') postoje, da su suprotstavljeni predmeti, da izbor jednog isključuje drugi, da se ne sme prelaziti s jednog na drugi itd.

Moja fantastična profesorka umetnosti u srednjoj (do tada o materiji skoro da nisam imao nikakvog pojma) je pored ostalog na času rekla (a to je bilo vreme poslednjeg ili pretposlednjeg sleta, još religija nije bila eskponirana), da joj je žao što nismo imali veronauku jer nema vremena na časovima da nam potpuno objasni kontekst nastanka mnogih umetničkih dela. (Ta ista žena je posle emisije na razglasu o Titu, povodom godišnjice smrti, rekla: "A sad da se vratimo u stvarnost". ) Noćas sam baš na Viasat History naleteo na jednu vrlo zgodnu emisiju o Karavađu, pa pomislih da bi to trebalo puštati đacima, ili im dati da gledaju kod kuće. Serija se zove "Barok", vidim da ima i večeras, ali to će već verovatno biti neka druga epizoda.

dragoljub92

slažem se da gimnazijalci moraju da imaju Istoriju umetnosti ali dal treba i autolimari ?

Pa pošto u autolimare idu deca sa niskim sposobnostima za učenje, sudeći po ocenama iz osnovne škole, oni svi treba da imaju IOPe u kojima će za svakog od njih pisati koliko treba da nauči na tom predmetu, npr. da prepozna Mona Lizu i zna ko ju je naslikao itd.

slažem se da gimnazijalci moraju da imaju Istoriju umetnosti ali dal treba i autolimari

Kad smo već kod toga i OksVordova...pre desetak godina mi u Londonima, u legendarnom prirodnjačkom muzeju...lepota do lepote, ne mož ga obići ni za nedelju dana, od simulacije zemljotresa, kruženja vode na 100 ekrana, preko dijOmanata i dinosaurusa...ukratko svega. Gledam ono i mislim kako je divota imati takav muzej, doćeraš decu iz škole u muzej i sve im lepo odokativno objasniš...jedino što smo te školske dece nešto malo videli za moja očekivanja...tu ja ne budem lenja i pripitam šeficu jedne od muzejskih sekcija kamo ih deca, što ih nema više? Na to mi je muzejska admiralica odgovorila sasvim promišljeno i hladno da mnogoj deci sve to ni ne treba za buduće pozive...

sa niskim sposobnostima za učenj

to je malo birokratski,pošto i umetnička spada u stručne škole ,dal misliš da smo tolko glupi.
moj prijatelj je isteran iz gimnazije,nije ga ič interesovala ,završio čovek za trgovca. elem on je podučava decu svih prijatelja iz matematike.on jednostavno razume matematiku i sve što ide uz nju ali ga ne interesuje ilito po njegovom tu nema pare,jedino ga pare interesuju.
jedan čovek je lepo reko : stavili smo sociologiju dauče u konobarskoj školi i sad dobili filozofa a hoćemo da nam bude sluga,pa teško.
gimnazijalci moraju da uče istoriju umetnosti,tu nema spora a kelnerima,tekničarima to samo smeta.
to je kao konkurs za šofera obavezan engleski jezik,pošto će razvozi robu po pepeljevac, i okolinu da se ne izgubi.

Pa ja recimo znam ko je od mojih učenika (iz osnovne škole) otišao na smerove vozač motornih vozila, rasadničar, bravar i sl. i znam koliko su bili sposobni da nešto nauče, a pošto zakon danas poznaje instituciju IOPa, onda je (ako bi se to pravilno izvelo) to upravo šansa da NEŠTO nauče iz tog predmeta na nivou na kom mogu. Osnovna škola je po planu i programu neka vrsta pripreme za gimnaziju i tamo je sve bilo iznad njihovog nivoa, a ako onda u srednjoj školi uopšte nemaju taj predmet na nekom laganom nivou onda na kraju neće znati ništa. A bolje je da znaju nešto nego da ne znaju ništa.

A bolje je da znaju nešto nego da ne znaju ništa.

osnovna mora da da bazu za dalje ali srednja je već korak dalje ka usmeravanju,ja mislim da višak znanja može samo da smeta,pogotovu kad je samo informatvnog tipa.
to ti je kao kad ovde u raspravu upadne tip koji izgugla temu i misli da sad sve zna o tome.

dragoljub92

slažem se da gimnazijalci moraju da imaju Istoriju umetnosti ali dal treba i autolimari ?

Koliko je meni poznato u "Godini kulture 1995", izvedena je reforma školstva, koja je iz stručnih škola izbacila filozofiju, psihologiju, likovno, muzičko, istoriju umetnosti i druge slične nepotrebne predmete, kako za treći tako i za četvrti stepen.

Poneki od tih predmeta su se zadržali u nekim stručnim školama za koje je procenjeno da ih moraju imati.
Cilj reforme bio je da se poveća obim stručnih predmeta, kako bi deca stekla više "pravog, stručnog" znanja, a manje "opšteg" znanja, koje im ne treba.

Da li je cilj postignut?

Da li je cilj postignut?

što pitaš mene,ja za taj potez nisam ni čuo,opet dali si od mene pročitao na blogu neku lošu reč o nauci i matematiki?
moje mišljenje je ,da postignut je rezultat određen procenat đaka nije ponavljao zbog fizike,matematike domaćinstva ili likovnog i muzičkog.
problem je što većina široko obrazovanih neće da shvati da većinu stanovništva ne interesuje široko pbrazovanje,
meni su u umetničkoj smanjivali časove iz struke u korist opštih predmeta,misliš da je neko od nas naučio te predmete,jok.
zbog prirode posla stručne predmete smo imali pre podne,zbog svetla posle podne smo imali opšte,tad se i subotom išli u školu i imali smo samo par dana slobodno popodne.a to što sam ja imao interesovanje za logiku,filozofiju i ostale vidove ljudske misli je moja lična potreba koju unetnička škola nije bila dužna da pruži,kao ni molerska,teknička ,kuvarska i ostali zanati.
i da se vratim na mog prijatelja koji ima talenat za matematiku,on i dan danas za sebe rešava zadatke iz matematike,za svoju dušu a mene je pitao šta ćemi to da čitam herodotovu istoriju.

Pitanje nije bilo lično, nego više onako za razmišljanje.

Prošlo je 17 godina od donošenja te odluke, 13 od kad su prve generacije srednjoškolaca izašle iz "reformisanih" srednjih škola, mogli bi da se vide rezultati.
Ovo pitanje je verovatno najbolje postaviti profesorima u srednjim školama i na fakultetima, oni bi mogli da daju najpotpuniji odgovor.

U neko ranije vreme forsirao se sistem otvorenog školstva - gde su svi mogli da upišu sve i gde su zanatlije mogle regularno da završe fakultete.
Danas je preovladalo mišljenje da nam je potreban zatvoreni sistem školstva - 50% dece (u odnosu na današnjih 25%) će biti naterano u gimnazije (idealno opšti smer)odakle će ići na fakultet (društveni smer na društvene, prirodni na prirodne - opšti može na sve), a drugih 50% dece će se upisivati na zanate i stručne škole - bez mogućnosti (tačnije biće im jako otežan upis) da upišu fakultet (osim onog za koji su išli u školu - nema iz srednje mašinske na hemijski npr.).

I jedna i druga struja mogu da vam daju tonu razloga zašto je jedno ili drugo bolje i potrebnije.

Ako pogledamo realno nije važno kako se predmet zove i šta su mu nazovi ciljevi, već kako to u praksi izgleda. Kad čovek pogleda, šta može biti interesantnije od geografije i biologije, a onda uzmeš knjige za 5 razred osnovne škole i sedneš da plačeš.

50% dece (u odnosu na današnjih 25%) će biti naterano u gimnazije (idealno opšti smer)odakle će ići na fakultet (društveni smer na društvene, prirodni na prirodne - opšti može na sve), a drugih 50% dece će se upisivati na zanate i stručne škole - bez mogućnosti (tačnije biće im jako otežan upis) da upišu fakultet (osim onog za koji su išli u školu - nema iz srednje mašinske na hemijski npr.).

pa sad ja ne mogu nikako da kažem da li je taj procenat dobar ili ne.ustvari ne verujem da je 50% dece sa IQ 110 i više da bi imali prirodne predispozicije za fakultet.
drugo zašto bi neko ko je završio srednju tehničku išo na studije filozofije.

Danas je preovladalo mišljenje da nam je potreban zatvoreni sistem školstva - 50% dece (u odnosu na današnjih 25%) će biti naterano u gimnazije (idealno opšti smer)odakle će ići na fakultet (društveni smer na društvene, prirodni na prirodne - opšti može na sve), a drugih 50% dece će se upisivati na zanate i stručne škole - bez mogućnosti (tačnije biće im jako otežan upis) da upišu fakultet (osim onog za koji su išli u školu - nema iz srednje mašinske na hemijski npr.).

Meni je vrlo interesantna činjenica da danas popriličan broj "jakih" đaka odlazi u medicinske i ekonomske škole, tako da mi nije jasno da li će se broj tih škola drastično smanjiti kako bi taj broj dece prebacili u gimnazije?

Kada već analiziramo situaciju, postoje smerovi koji tradicionalno decenijama upisuju đake koji su u osnovnoj školi imali sve same dvojke, i ne znam koliko je logično očekivati da deca sa tako slabim sposobnostima sutra budu dobri automehaničari (ili koja su već zanimanja u pitanju). Meni trapavih prstiju sva ta zanimanja izgledaju teško; ne znam kako oni koji ne umeju da sklope dve čestite rečenice uspevaju da se njima bave.

Kad čovek pogleda, šta može biti interesantnije od geografije i biologije, a onda uzmeš knjige za 5 razred osnovne škole i sedneš da plačeš.

Ili nastavnica koja je autor udžbenika javno kaže da ona sa svojim učenicima ne može da koristi taj udžbenik jer im je apsolutno pretežak

dragoljub92

50% dece (u odnosu na današnjih 25%) će biti naterano u gimnazije (idealno opšti smer)odakle će ići na fakultet (društveni smer na društvene, prirodni na prirodne - opšti može na sve), a drugih 50% dece će se upisivati na zanate i stručne škole - bez mogućnosti (tačnije biće im jako otežan upis) da upišu fakultet (osim onog za koji su išli u školu - nema iz srednje mašinske na hemijski npr.).

pa sad ja ne mogu nikako da kažem da li je taj procenat dobar ili ne.ustvari ne verujem da je 50% dece sa IQ 110 i više da bi imali prirodne predispozicije za fakultet.
drugo zašto bi neko ko je završio srednju tehničku išo na studije filozofije.

Pa i ne bi. Ali ne vidim zasto ne bi mogao na fakultete svoje struke.
Ja i dalje tvrdim da gimnazije treba pozatvarati. Naprosto zato sto skoluju decu za biro rada gde ce cucati narednih X godina.
Svrseni gimnazijalac nije NISTA.
A u danasnje vreme, koji procenat roditelja moze da garantuje da ce moci materijalno da podrzi dete do zavrsetka fakulteta?
Deca treba da zavrse strucne skole da bi imala mogucnost da nesto rade za slucaj da zbog neke "vise sile" ne mogu da zavrse fakultet.

a to što sam ja imao interesovanje za logiku,filozofiju i ostale vidove ljudske misli je moja lična potreba koju unetnička škola nije bila dužna da pruži

A šta bi falilo da postoji sistem izbornih predmeta, da svako može da odabere šta će da sluša van svoje uske struke? Zašto bi škole moraju da štancuju samo kadrove, valjda iz škole treba izaći kao čovek?

Ovo me navodi i na ovo što je tetkino napisala, čuh i ja o tome i ne dopada mi se. Bar mi se ne dopada krutost. Jer, zašto neko ko ima smisla za tehniku mora da se smara previše i s biologijom npr. na prirodnom smeru (ako mu je to neprivlačno), zašto to vreme ne bi iskoristio na sticanje tehničkih znanja i sl.? S druge strane, zašto bi učenik srednje elektrotehničke škole npr. bio uskraćen za "jače" matematiku i fiziku ako bi želeo da studira? Zašto svaki učenik ne bi birao svoj profil dodatnih znanja i veština van onog osnovnog, za struku neophodnog?

Ista analogija kod srednje medicinske i gimnazije prirodnog smera, recimo. Zašto ne bi postojao smer medicinske škole koja priprema za studiranje medicine?

Zašto bi škole moraju da štancuju samo kadrove, valjda iz škole treba izaći kao čovek?

kakve veze ima škola sa pravljenjem ljudi?
to radi vojska

Хехе, војска је укинута.

Hansel

Хехе, војска је укинута.

sad su neke stvari jasnije

Само што ја нисам мислио на прављење људи на "војни начин".

Hansel

Само што ја нисам мислио на прављење људи на "војни начин".

drugi ne postoji
samo bedni izgovori

Ja i dalje tvrdim da gimnazije treba pozatvarati. Naprosto zato sto skoluju decu za biro rada gde ce cucati narednih X godina.
Svrseni gimnazijalac nije NISTA.

Ne bih se složila. Gimnazije nisu obavezne, prema tome na njih ne mora da ide neko ko ne namerava da nastavi školovanje, niti neko ko bi hteo da odmah posle srednje škole nastavi da radi.
To šta može da se desi, tipa vis maior, pa da se ne nastavi školovanje, to nije razlog za ukidanje gimnazija.
I nije tačno da je završeni gimnazijac "ništa". Borhes nije završio fakultet. Da li je on "ništa"?

Jelica Greganović

Ja i dalje tvrdim da gimnazije treba pozatvarati. Naprosto zato sto skoluju decu za biro rada gde ce cucati narednih X godina.
Svrseni gimnazijalac nije NISTA.

Ne bih se složila. Gimnazije nisu obavezne, prema tome na njih ne mora da ide neko ko ne namerava da nastavi školovanje, niti neko ko bi hteo da odmah posle srednje škole nastavi da radi.
To šta može da se desi, tipa vis maior, pa da se ne nastavi školovanje, to nije razlog za ukidanje gimnazija.
I nije tačno da je završeni gimnazijac "ništa". Borhes nije završio fakultet. Da li je on "ništa"?

Nista u smislu zaposljavanja, Jelice. Znam isuvise bivsih gimnazijalaca koji su zbog ovih ili onih razloga prekidali studije a potom muku mucili da pronadju neko uhlebljenje jer nisu bili osposobljeni ni za jedan konkretan posao.

Ne sporim da gimnazija daje opste znanje, ali, opste znanje, u danasnjem svetu, ne nalazi posao ni uhlebljenje.

Nista u smislu zaposljavanja, Jelice. Znam isuvise bivsih gimnazijalaca koji su zbog ovih ili onih razloga prekidali studije a potom muku mucili da pronadju neko uhlebljenje jer nisu bili osposobljeni ni za jedan konkretan posao.

Ne sporim da gimnazija daje opste znanje, ali, opste znanje, u danasnjem svetu, ne nalazi posao ni uhlebljenje.

Vi'š, a ja znam, iz moje generacije, poprilično gimnazijalaca koji itekako dobro rade itekako dobre poslove...a znam i mnoge kojima ni stručna škola nije pomogla da nađu posao, pa su se prekfalikovavali...
Opšte znanje je potrebno, posebno onima koji misle da idu na fakultete. A vala ni ostalima ne škodi.

mikele9

Vi'š, a ja znam, iz moje generacije, poprilično gimnazijalaca koji itekako dobro rade itekako dobre poslove...a znam i mnoge kojima ni stručna škola nije pomogla da nađu posao, pa su se prekfalikovavali...Opšte znanje je potrebno, posebno onima koji misle da idu na fakultete. A vala ni ostalima ne škodi.Ovo govorim u svoje ime: Od viška znanja nikoga nije glava zabolela! Celog svog života učim, saznajem, kopam... i nikad mi DOSTA! Više puta sam ovde na blogu insistirao na RADOZNALOSTI i da moram(o) ofucavati sopstveni mozak i ne dozvoliti mu da se uparloži. Zbog sebe BRE!

....

Знам да ово и није баш препоручљиво на блогу, али не издржах!

Jelica Greganović

Nista u smislu zaposljavanja, Jelice. Znam isuvise bivsih gimnazijalaca koji su zbog ovih ili onih razloga prekidali studije a potom muku mucili da pronadju neko uhlebljenje jer nisu bili osposobljeni ni za jedan konkretan posao.

Ne sporim da gimnazija daje opste znanje, ali, opste znanje, u danasnjem svetu, ne nalazi posao ni uhlebljenje.

Vi'š, a ja znam, iz moje generacije, poprilično gimnazijalaca koji itekako dobro rade itekako dobre poslove...a znam i mnoge kojima ni stručna škola nije pomogla da nađu posao, pa su se prekfalikovavali...
Opšte znanje je potrebno, posebno onima koji misle da idu na fakultete. A vala ni ostalima ne škodi.

Draga, NASA generacija nije imala klasicnu gimnaziju, mi smo bili Suvarice.

Slazem se da celog zivota treba uciti, i niposto ne smatram da bi dete trebalo da zavrsi SAMO srednju skolu, samo mislim da je strucna skola PRAKTICNIJE resenje. Ko hoce da uci, uci ce, bez obzira na formalno obrazovanje. Ko nece - njemu ni petsto gimnazija nece pomoci.

mikele9

E neka si Taso i hvala ti

E, al' zato ja imam primedbu: iskustvo nas uči da nismo svi isti, nemamo svi iste kapacitete i sklonosti. Obrazovanje mora da bude i (možda i pre svega) pragmatično -- osnovni cilj bi trebalo da mu bude da formira dobre profesionalce (a to ipak ne ide uvek, sa svima, zatrpavanjem činjenicama). Istovremeno ne bi trebalo da frustrira, ali bi moralo da nauči odgovornosti. Trebalo bi da pruži mogućnost šireg obrazovanja, da otvori vidike i osposobi za kritičko mišljenje. E, dalje je sve na pojedincu.

Draga, NASA generacija nije imala klasicnu gimnaziju, mi smo bili Suvarice.

Draga, Šuvar je bio vis maior, ne ponovio se.
Ali i u to vreme su se itekako razlikovale dojučerašnje stručne škole od dojučerašnjih gimnazija.

Jelica Greganović

Draga, NASA generacija nije imala klasicnu gimnaziju, mi smo bili Suvarice.

Draga, Šuvar je bio vis maior, ne ponovio se.
Ali i u to vreme su se itekako razlikovale dojučerašnje stručne škole od dojučerašnjih gimnazija.

To je tacno.
Ali stoji i da smo SVI izasli sa nekim zvamjem. E, sad, da ih je bilo do zla Boga nakaradnih, i koliko je to u praksi moglo da zazivi, to su praksa i istorija odavno pokazale.
Mada, u sustini, meni se i dalje cini da je pocetna primesa - da bi svi trebalo da imaju neko zvanje po zavrsetku srednje skole, ipak bila dobra, samo je nakaradno sprovedena. (Po nasem starom obicaju)

coviax

Kad bi profa tako (a pod video nadzorom)na Oksvordu držao predavanje nemotivisano i kad tako ne bi uspeo da zainteresuje mlade ljude-popio bi istog dana PEDALU! !

Па знаш како је, ипак је велика разлика између ОксВорда и основне школе у Малој Моштаници. А да не причамо о томе да се школовање на Оксфорду плаћа дебелим новцима, док овде још увек можеш понешто и да научиш бесплатно, барем у основној и средњој школи.

Стално кукамо како се урушио систем вредности и како данас нема никаквог система вредности. Није тачно! Претходни систем вредности је само прешао у своју нову фазу која сасвим одговара времену у којем живимо.

Ово је данашњи систем вредности.

А зашто смо пристали да нашим клинцима ово данас буде систем вредности и зашто их и сами подржавамо у томе, то би требало да се запитамо, а не само да цокћемо незадовољно када видимо овакве ствари и тражимо оправдање у петпарачком, таблоидном начину живота.

Мислим да је одатле, из те запитаности, и настао овај блог Микелеове гошће која се сусреће са тим свакога дана...

tasadebeli

coviax

Kad bi profa tako (a pod video nadzorom)na Oksvordu držao predavanje nemotivisano i kad tako ne bi uspeo da zainteresuje mlade ljude-popio bi istog dana PEDALU! !

Па знаш како је, ипак је велика разлика између ОксВорда и основне школе у Малој Моштаници. А да не причамо о томе да се школовање на Оксфорду плаћа дебелим новцима, док овде још увек можеш понешто и да научиш бесплатно, барем у основној и средњој школи.

Стално кукамо како се урушио систем вредности и како данас нема никаквог система вредности. Није тачно! Претходни систем вредности је само прешао у своју нову фазу која сасвим одговара времену у којем живимо.

Ово је данашњи систем вредности.

А зашто смо пристали да нашим клинцима ово данас буде систем вредности и зашто их и сами подржавамо у томе, то би требало да се запитамо, а не само да цокћемо незадовољно када видимо овакве ствари и тражимо оправдање у петпарачком, таблоидном начину живота.

Мислим да је одатле, из те запитаности, и настао овај блог Микелеове гошће која се сусреће са тим свакога дана...

Oksford je dokaz i pokaz da to može bolje i lepše,a pravo je pitanje
ovde da li je nama stalo da nam se deca bolje školuju ili je i ovo "sasvim
u sistemu vrednosti" kako kažeš...
U prvatne škole kod nas ni 1% dece ne ide,a mogu slobodno reči da se tamo
ipak trude da zarade novac kojim su plaćeni...I naravno da je novac u
pitanju,ali i posledica decenijske negativne selekcije...Posebno je znanje
pedagogije nastavnika 0.Ćerka moja baš ima na Filozofskom i to je katastrofa...OTALJAVANJE...

coviax

Oksford je dokaz i pokaz da to može bolje i lepše,a pravo je pitanjeovde da li je nama stalo da nam se deca bolje školuju ili je i ovo "sasvimu sistemu vrednosti" kako kažeš...

На ово твоје, да ли нам је стало да нам се деца боље школују, могу само да додам и да ли нам је стало да нам се деца и боље васпитавају... Образовање би требало увек да подразумева и васпитавање, зар не? Лепо је то рекао Дали:

Obrazovanje traje kao zivot, nit duze, nit krace. Dakle obrazovanje ne pocinje sa skolom , niti se sa krajem skolovanja zavrsava.

А интересантна је та појава... Како су године пролазиле и како смо добијали све боље образоване родитеље (на папиру гледано, кроз дипломе), то су нам деца све лошије васпитана...

Наравно да је и школство у том "систему вредности" и да се кроз школски систем и пратећу му негативну селекцију, што наставника, што ученика, одсликава и само друштво.

Овакав "систем вредности" који имамо данас последица је, пре свега, распада породице (само лажемо сами себе када тврдимо да један родитељ може да замени оба родитеља, то једноставно није тачно) и пратећег му поремећеног развоја детета којем се тада због сопствене гриже савести чине уступци који га васпитавају тако да једног дана буде дубоко несрећна одрасла особа. Васпитавање детета није нешто што ћемо обавити једним разговором, нешто што је за једнократну употребу. Васпитавање детета се одиграва у сваком тренутку његовог одрастања, сваког дана... У поремећеној породици то је немогуће извести.

На то се надовезује и бесконачна јурњава за пуким задовољавањем "потреба тела" (пази, снимају се филмови и серије у којима се купохоличари и купохоличарке приказују са симпатијама, а куповина се препоручује као психотерапија), па се сва стремљења једне личности своде на принцип "у се, на се и пода се", што опет доводи до ненормално израженог егоизма и,самим тим, помањкања емпатије.

А онда се после чудимо што 90% наших матураната Сикстинску капелу доживљава као "опет идемо у цркву, па сад смо били", а за Микелеово камење нема баш нимало разумевања... У таквом поимању света око себе култура и културне потребе морају да постану, као што већ рекох, петпарачке и таблоидне.

Недавно су се појавили резултати једног истраживања после којег су се многи запитали у шта нам то деца расту.

Ја не добијам такву слику разговарајући са децом сваки дан. Када питам моје тринаестогодишњаке и четрнаестогодишњаке на часу шта је за њих вредност, да ли је то нека идеја, вера, нација, било шта у шта верују, сви редом ми после краћег размишљања кажу породица. Шта им онда ми то урадимо васпитањем, образовањем, медијима,... да они до момента када и сами постају родитељи, забораве на оно у шта су некада, искрено како то само деца умеју, веровали?

П.С. - Мала илустрација онога о чему причам... Почетком деведесетих радио сам у једној угледној и огледној основној школи у центру Београда коју су, углавном, похађала деца високообразованих родитеља. Педагог школе је тада радила истраживање-анкету и дошла до податка да у школи имамо 7% деце из разведених бракова у првом разреду, а да се тај постотак до осмог разреда пење на 25%. Сваки четврти осмак је дете из разведеног брака! А то је било пре 20 година! Како ли је сада, не смем ни да замислим...

Да ли нам је заиста стало да нам се деца боље образују и васпитавају?

tasadebeli

Можда је то истицање породице као вредности резултат и њеног нестајања, па клинци то што немају лакше препознају као вредност. Не знам колико су раније генерације (па и моја) тако размишљале, нама се то подразумевало, врло ретки су били они чији су родитељи били разведени. Ја сам чак својим родитељима препоручивао да се разведу.

Hansel

Можда је то истицање породице као вредности резултат и њеног нестајања, па клинци то што немају лакше препознају као вредност.

И ја мислим да је то у питању... Пате за оним што немају, мали мученици...

Разговарам са петаком, прави ситне проблеме на часу, прича, немиран је, увек у центру пажње... Пустим га да 15 минута цвркуће, смеје се, препричава ми авантуре са распуста, а онда га изненада питам: "Је ли, Владо, јеси ли ти много сам код куће преко дана?" И ту почне плач који не може да се заустави наредних 15 минута... Дете јеца преда мном...

Позовем родитеље... Високообразовани људи, паметни, на положајима на којима се зарађује много новца, али се има и мало времена за породицу. Испричам им како је њихов син плакао када сам га оно питао... Онда њих двоје, мама и тата, почињу да плачу... Одрасли људи плачу као деца у мојој учионици. Разумели су добро и знали одавно то што им ја говорим, али нису смогли снаге да себи одреде шта им је важније у животу... Не желим да верујем да су мислили да је довољно да детету дају новац и тиме надокнаде своје одсуство (мали је сваког дана куповао сладолед и слаткише за читав разред и онда их тиме намамљивао да буду са њим у празном стану)...

После тога, по дечаковом понашању у школи током четири године док сам му био разредни, тачно сам знао када му родитељи посвећују макар трунчицу свог драгоценог времена, а када га запостављају... Догађало се да ме мали мученик позове пре подне телефоном (после подне се видимо у школи) тек да би проговорио са неким реч...

Ова прича још увек нема срећан крај... Дечак је сада друга година средње школе. Долази редовно у своју бившу основну школу да поразговара са мном... И даље нисам сигуран у каквог човека ће одрасти... А ја не могу да будем мама и тата или да их све усвојим...

Ово је само једна од прича из школе...

Зашто се не уведу законом казне за родитеље који свесно и намерно запуштају своју децу све мислећи да су деца неке стварчице које су купили у тржним центрима и које можеш да држиш на полици, па их онда узмеш мало, поиграш се и опет их вратиш на полицу до следеће прилике када опет будеш расположен да обратиш пажњу на та мала људска бића?

Тасо, па ти си професор снова. Гануо си и мене... и питам се како си ти успевао да се контролишеш.

А родитељима данас посебно нија лако. Ако не обезбеде новац, лоши су, ако се труде да га обезбеде, лоши су. Али, даља елаборација би водила представљању моје утопије, а то не желите да читате.

Hansel

Тасо, па ти си професор снова. Гануо си и мене... и питам се како си ти успевао да се контролишеш.А родитељима данас посебно нија лако. Ако не обезбеде новац, лоши су, ако се труде да га обезбеде, лоши су. Али, даља елаборација би водила представљању моје утопије, а то не желите да читате.

Хвала на комплименту, али нисам из снова, напротив... Одбијам да затварам очи пред оним што гледам сваки дан...

Морају људи себи отворено да признају шта је то што им је важно у животу и да онда према томе и живе... И подижу своју децу... Хм... Ову реченицу пишем свестан да ће звучати патетично и срцепарајуће, али то је не чини неистинитом или лицемерном: новца неки пут има довољно, неки пут га нема довољно, али љубави на овом свету никада нема довољно...

Ukoliko je pred njim publika koja preferira folk, na njemu je da je pridobije i ubedi. Manjina je dovoljna...

Ja se izvinjavam, ali nisam baš siguran da može da se poredi pravac u muzici sa istorijom umetnosti. Kako će neko da razlikuje pravce u umetnosti i kako će uopšte da zna šta preferira i zbog čega?
Program koji ste naveli za srednju školu je identičan sa programom po kome studiraju istoričari umetnosti 8 semestara. Ali sigurno niko ne očekuje da se izučava u istom obimu. Jer ni na fakultetu ne uče (po meni) najosnovnije stvari. Na primer, svršeni student istorije umetnosti (sa različitih univerziteta) nema pojma šta je Fibonacijev niz.
Ja sam u gimnaziji (društveni smer) imao nedeljno dva časa likovnog i u zavisnosti ko mi je predavao (svršena akademija LU ili istorija umetnosti), takav je bio i program rada. Mogu da se pohvalim da sam malo toga naučio. Profesori su predavali pravce u umetnosti ne prezentujući ni jedan jedini rad, ni jedno umetničko delo, o kome su govojavascript:;rili. Osnovne karakteristike pravaca su objašnjavali na isti način koji svako može da pročita u bilo kojoj enciklopediji u jednoj rečenici. Ja ne mogu da se setim da li je neko uopšte predavao kompoziciju, a ne daj bože da je povukao neki potez kredom po tabli. Takođe znam sigurno da se ni jedan profesor nije setio da preporuči knjigu, udžbenik iz kojih može da se nauči nešto o čemu je predavao. Ne mogu da se setim da je ijedan preporučio izložbu koju valja pogledati, muzej u koji otići i šta pogledati tamo.
Možda sam ja išao u školu u mračno medijsko doba, da li danas neko kaže svojim učenicima da može da pogleda Rubljova
Ili o čemu priča onaj Waldemar Januszczak
Ili zbog čega najpoznatije Rembrantovo delo pogrešno nazivaju "Noćna Straža"
U principu, kako će uopšte da zna da li je otišao na rok koncert ili pop koncert?

U principu, kako će uopšte da zna da li je otišao na rok koncert ili pop koncert?

po tome kakve su devojke u publici

tasadebeli

Hansel
Тасо, па ти си професор снова.

Хвала на комплименту, али нисам из снова, напротив...

Ја сам, молићу фино, написао "професор снова". Да се констатује.

Mikele...ja samo da ti kažem da te tvoje kamenje čeka u Bgd. Zaboravila sam da ti ga uručim. Najbolja Drugarica se prekrstila, "Kamenje da ti čuvam?!" i pokorno ga stavila u špajz. Prvom idućom prilikom ti ga svečano predajem.

mikele9

ma svake noći idemo u drugu diskoteku, ko će im imena popamtiti!

Nemoj si prestrog, svako ima nesto svoje. Sam si reko fina deca, vaspitana...a, znas kako, ne moze sve svako...

Mrzi me da ostavljam 5 razlicitih komentara, pa ajd sve ovde...

Dragoljub rece da gimnazijalci imaju likovno (istoriju umetnosti), slazem se...u Prvoj, fenomenalna profesorke nam da nesot da crtamo, ja lepo kazem, ne znam crtanje (i stvarno ne znam, krivu liniju bez lenjira ne umem da povucem) moze fotografija? Moze.
Elem, ja sam te dve godine, uredno donosi fotke koje sam radio, ona uredno ispravljala i davala savete i svima bilo super.

Osnovna, neka baba od 200 godina koja je samo znala da urla i da vice ponovo, a onda da ubije sa godinama kad je neko, naslikao nesto...e, nesto me bas khm za sve to, narocito sa 12 godina! Inace, to ponovo smo resili tako sto su mi drugar iz klupe i keva radili crteze i svi bili srecni

Nemoj si prestrog, .... e, nesto me bas khm za sve to, narocito sa 12 godina!

Meni mnogi komentari zvuče kao da su ljudi zaboravili svoje školovanje ili su ga usput romansirali.

Na jednom putovanju, ja klinka, 17 godina, ulazim s grupom u prelep mauzolej koji me je na tren ostavio bez daha i jedna žena reče 'u, al je lepo u p**** materinu...', a druga 'ovo je božanstveno, kao da slušam Čajkovskog...' Naravno da mi je onaj prvi komentar bio simpatičniji, a drugom sam se smejala kao ma, luda žena. Trebalo mi je vremena da ovu drugu razumem, a prvu sam mogla i onda.

margos

'ovo je božanstveno, kao da slušam Čajkovskog...'

"When I see you, it's like I hear Charlie Parker playing..."

Dragoljub rece da gimnazijalci imaju likovno (istoriju umetnosti), slazem se...

ne kaže dragoljub da imajutrebaju likovno, ragoljub je stanovišta da treba da imaju istoriju umetnosti pod obavezno jer su buduća inteligencija,moraju da imaju široko obrazovanje.
dragoljub uopšte ne misli da svi treba da crtaju,slikaju iako to ne žele.
dragoljuba su terali da u umetničkoj uči maetematiku sve četri godine ko da će da studira fiziku ili tome slično,učili su ga hemiji,biologiji,fiziku manje nego u osnovnoj što je bilo dobro za dragoljuba jer su ga u osnovnoj nadrukali znanjem pa nije morao da gubi vreme učeći isto ponovo,ali tad sam video koliko se i osnovne škole razlikuju po znanju.sve u svemu koga su u osnovnu naučili taj je i u srednju znao kog nisu tom ni srednja nije pomogla samo ga udavila.

margos

Na jednom putovanju, ja klinka, 17 godina

Kad rece 17, tad sam prvi put promolio nos bez pratnje u Evropu, posle tri nedelje kampa u nekom selu pored Bordoa...Pariz, ja solo tamo i kao...idi u Luvr...

Priznajem, jeo sam g..na, bas tim recima, bez moljenja, jer sam bio slep pored ociju i nisam otiso u Luvr! Apsulutno mi nije palo na pamet da izgubim ceo dan cekajuci u redu. Cunjao sam po gradu, iso kud me noge nose, buljio u fasade, visio sa ekipom iz hostela, na stepenicama ispred Sacré Coeur-a sam popio jedno od najsladjih vina u zivotu...eto, that's my Paris...bojim se da ce Mona Lisa morati da saceka neku drugu priliku.

margos

Meni mnogi komentari zvuče kao da su ljudi zaboravili svoje školovanje ili su ga usput romansirali.

Mislim da smo po običaju upali u zamku podsećanja na loše nastavnike koji na predavanju krenu da recituju dok deca bleje u njih, a posle traže od đaka da isto tako recituju kad odgovaraju, ili dele kečeve kako stignu ili maltretiraju đake na razne druge načine

Hajde da se koncentrišemo na rad onih nastavnika koji se izistinski trude da se svi đaci što više pomere sa tačke na kojoj se trenutno nalaze što se tiče standarda njihovog predmeta, i onda imaju probleme jer im svi dolaze stegnutih zuba spremni na borbu protiv onih iz prvog pasusa

dragoljub92

ne kaže dragoljub da imajutrebaju likovno, ragoljub je stanovišta da treba da imaju istoriju umetnosti

Sve se slazemo, na to sam mislio...samo, ne ko kod mene u osnovnoj...besmisleno do bola...

bolid1

dragoljub92

ne kaže dragoljub da imajutrebaju likovno, ragoljub je stanovišta da treba da imaju istoriju umetnosti

Sve se slazemo, na to sam mislio...samo, ne ko kod mene u osnovnoj...besmisleno do bola...

ja sam se iznadobija petica pod stare dane onoliko,neverovatno mi je da nastavnici i profesori tolerišu ili ne prepoznaju izrađen crtež i boje.
upočrtku sam odbijao da to radim al kad vido da gi lupaju kečeve zato što su netalentovani ili je ono što su zadali prekomplikovano ,ne programn nego su podigli standarde iznad mogućnosti.samo pravi talenat može da izvuče deset valera iz sive,a to je eventualno jedan ili nijedan u razredu.ili koj klinac u gimnaziji zna da nacrta afričku masku sa podeljenim licem na mušku i žensku stranu.moji klinci.
sreo sam prijatelja koji predaje klincima i reko mu alsi mi izdavao petice prošlih godina,on se smrče,mislim se jebem te profesora kad ne umeš da oceniš kakva ruka pravi te radove.

sreo sam prijatelja koji predaje klincima i reko mu alsi mi izdavao petice prošlih godina,on se smrče,mislim se jebem te profesora kad ne umeš da oceniš kakva ruka pravi te radove.

A što si ti to radio?